Nora Roberts Ponovo Svoja g6yn

1

Naziv originala: Nora Roberts THE LIAR

Copyright © 2015 by Nora Roberts First published by Barkley 2015 Translation rights arranged by Wrirter's House, New York All Rights Reserved Translation Copyright © 2017 za srpsko izdanje Vulkan izdavaštvo

2

NORA ROBERTS

Ponovo svoja

Prevela: Nataša Andrić Scan: Željka Obrada: Ljubavni erotski romani

3

Za Džo En, Moju izuzetnu i doživotnu prijateljicu

4

PRVI DEO Lažno Nije laž koja prođe kroz um, već laž što prodre u svest i ostane tu ta koja nanosi bol. Fransis Bejkon 1 U ogromnoj kući - a Šelbi je oduvek tvrdila daje kuća velika - sedela je u muževljevoj kabastoj kožnoj fotelji za njegovim velikim, važnim radnim stolom. Fotelja je imala boju espreso kafe. Nikako smeđu. Ričard je bio vrlo strog što se tiče takvih stvari. Gladak i sjajan sto rađen je po meri u Italiji i to od skupocenog afričkog zebrinog drveta. Kad se našalila i rekla kako nije znala da u Italiji žive zebre, uputio joj je onaj pogled. Pogled koji joj je govorio da je uprkos prostranoj kući, lepoj odeći i krupnom dijamantu na trećem prstu leve ruke i dalje Šelbi En Pomeroj koja će doveka ostati na dva koraka od zabitog gradića u Tenesiju u kom se rodila i odrasla. Nekada se smejao, pomislila je sada; nekada je znao kada se šalila i smejao se kao da predstavlja iskru njegovog života. Ali nažalost, zgasla je u njegovim očima, i to veoma brzo. Čovek koga je pet godina ranije upoznala pod zvezdanim letnjim nebom naprosto ju je oborio s nogu i odvojio od svega što joj je bilo blisko i odveo je u svet koji nije mogla ni da sanja. Ponašao se prema njoj kao prema princezi, pokazao joj mesta o kojima je dotad samo čitala u knjigama ili ih videla u filmovima. Osim toga, nekada ju je voleo - nije li? Bilo je važno da to zapamti. Voleo ju je, želeo, dao joj sve što bi svaka žena mogla da poželi. Obezbedio ju je. Tu je reč često koristio. On ju je obezbedio. Možda se uzrujao kad je ostala trudna, možda se - samo na trenutak uplašila pogleda u njegovim očima kad mu je to saopštila. Ipak, on je nju oženio, zar ne? Odveo je u Las Vegas u najbolji provod u životu. Tada su bili srećni. Važno je da i to sada zapamti. Morala je da zapamti, da se čvrsto drži uspomena na dobra vremena. Obudovljenoj ženi od dvadeset četiri godine bila su potrebna sećanja. Ženi koja je spoznala da je živela u laži, koja ne samo da je bila skrhana već i u užasnom, nezamislivom dugu, zaista sa bile potrebne uspomene na dobra vremena. Advokati, računovođe i poreznici sve su joj to objasnili, ali su isto tako mogli da govore i na grčkom kad su nastavili o hipotekama i hedž fondovima i zapleni imovine. Ta velika kuća, ona koja ju je plašila od trenutka kad je prešla prag, nije bila njena - ili barem nedovoljno njena 5

da bi joj to bilo važno već je pripala hipotekaroj kompaniji. Automobili, uzeti na lizing, a ne kupljeni, i s neplaćenim ratama, takođe nisu bili njeni. Nameštaj? Uzet je na kredit i ni te rate nisu redovno izmirivane. Zatim porezi. Užasavala je sama pomisao na poreze. Za dva meseca i osam dana koliko je prošlo od Ričardove smrti činilo se da sve vreme razmišlja samo o onome za šta joj je rekao da ne brine, o stva¬rima koje nisu bile njena briga. O stvarima koje je se nisu ticale, sudeći po onom njegovom pogledu. Sada je sve to postalo njen problem, sve njen posao, jer dugovala je kreditorima, hipotekaroj kompaniji i vladi Sjedinjenih Država toliku svotu da ju je situacija u kojoj se našla naprosto paralisala. Nije mogla sebi da priušti takvo stanje. Imala je dete, imala je kćer. Trenutno je samo Kali bila važna. Ima samo tri godine, pomislila je Šelbi poželevši da spusti glavu na taj glatki, sjajni sto i brižne u plač. „Ali nećeš. Ti si joj sada sve na svetu, prema tome, radićeš sve što mora da se uradi." Otvorila je jednu od kutija. Onu na kojoj je stajao natpis lični papiri. Pretpostavljala je da su advokati i poreznici odneli sve; sve pretražili, sve iskopirali. Sada će ih sve prelistati i videti šta se još može spasti. Zbog Kali. Morala je negde da pronađe dovoljno sredstava da zbrine svoje dete nakon što otplati dug. Naći će posao, jasno, ali to neće pokrpiti sve troškove. Nije marila za novac, pomislila je kad je počela da lista račune za odeću i obuću i restorane i hotele. Za privatne avione. Posle godinu dana braka i Kalinog rođenja shvatila je da ne haje mnogo za novac. Posle Kali želela je jedino dom. Zastala je i osvrnula se po Ričardovoj kancelariji. Drečave boje umetničkih slika modernista, koje je iznad svega voleo, čistobeli zidovi za koje je rekao da najbolje ističu takvu umetnost, tamno drvo i kožni nameštaj. To se ne bi moglo nazvali domom, niti je to bio dom. Nikada ne bi bio, pomislila je, čak i da tu provede osamdeset godina umesto ta kratka tri me- seća otkad su se uselili. Kupio je kuću bez dogovora s njom, opremio je ne upitavši je šta bi volela. „Iznenađenje”, kazao je kad je širom otvorio vrata ove čudovišne kuće u Vilanovi, te zgradurine u kojoj su glasovi odjekivali, a za koju je tvrdio da je u najboljem predgrađu Filadelfije. A ona se pretvarala da joj se dopada, zar ne? Zahvalna što ima gde da se skrasi, ma koliko su je jake boje i visoki plafoni zastrašivali. Kali će imati dom, pohađaće dobre škole, igrati se u bezbednom susedstvu. Sklopiće prijateljstva. I ona će takođe steći prijatelje - tome se nadala. 6

Međutim, za to nije bilo vremena. Baš kao što nije bilo ni polise životnog osiguranja vredne deset miliona dolara. I za to ju je slagao. Lagao je u vezi s fondom za Kalino školovanje. Zašto? Odgurnula je to pitanje. Nikada neće saznati odgovor, dakle, zbog čega bi se mučila pitanjem? Mogla je da uzme njegova odela i cipele i kravate i sportsku opremu, štapove za golf i skije. Da ih ponudi komisionim radnjama. Da izvuče koliko može. Da uzme sve što nisu zaplenili i da to rasproda. Na prokletom Ibeju, ako bude morala. Ili preko malih oglasa. Ili pak u zalagaonicama, nebitno. U njenom vlastitom ormaru nalazi se gomila robe za prodaju. Kao i nakita. Bacila je pogled na dijamant, na prsten koji joj je stavio kad su stigli u Vegas. Svadbeni prsten će zadržati, ali dijamant će prodati. Ima mnogo svojih stvari koje može da proda. Za Kali. Prelistavala je fascikle, jednu po jednu. Odneli su sve račune. I njih još nije dobila nazad. A papiri su bili opipljivi. Otvorila je njegov medicinski dosje. Dobro se starao o sebi, pomislila je - što ju je podsetilo da otkaže članstvo u fitnes centru u kantri klubu. To je sasvim smetnula s uma. Ričard je bio zdrav čovek. Jedan od onih koji vode računa o zdravlju i nikada ne propuštaju redovne kontrole. Moraće da pobaca sve te vitamine i suplemente koje je svakodnevno uzimao, odlučila je čim je prešla na drugu stranicu. Nema razloga da ih čuva, nema razloga da čuva ni te medicinske izveštaje. Zdrav muškarac se udavio u Atlantiku, na svega nekoliko kilometara od obale južne Karoline, u svojoj trideset i trećoj. Treba jednostavno da provuče sve to kroz uništavač papira. Ričard je voleo da koristi šreder i imao je svoj vlastiti uređaj baš tu, u kancelariji. Nije bilo potrebe da kreditori vide rezultate njegove najskorije laboratorijske analize krvi. Kao ni potvrdu da je pre dve godine primio vakcinu protiv gripa, niti izveštaj odelenja hitne službe nakon što je iščašio prst igrajući basket. Za ime sveta, pa to je bilo pre tri godine. Čovek koji je uništio dovoljno dokumenata da napravi planinski venac. Svakako je bio posesivan u pogledu svojih medicinskih izveštaja. Uzdahnula je primetivši još jedan papir s datumom od pre skoro četiri godine. Krenula je da ga odloži, a zatim zastala i namrštila se. Nije znala tog lekara. Naravno, tada su stanovali u onom ogromnom soliteru u 7

Hjustonu, ko bi popamtio sve lekare kad su se selili svake godine ponekad i češće. Ipak, ovaj je lekar bio u Njujork Sitiju. „Nešto tu nije kako treba", promrmljala je. »Zašto bi Ričard išao kod lekara u Njujork zbog..." Obuzela je jeza. Osetila je hladnoću u glavi, u srcu, u stomaku. Prsti su joj zadrhtali kad je podigla papir i prinela ga bliže očima, kao da će se reći promeniti zajedno sa udaljenošću. No, ostale su iste. Ričard Endru Foksvort svojevoljno se podvrgao operaciji koju je izvršio lekar Dipok Harjana u Medicinskom centru »Mauni Sinaj" 12. jula 2011. Vazektomija. Obavio je vazektomiju a da joj to nije rekao. Kali jedva da je napunila dva meseca kad je sredio stvari tako da više ne može imati dece. Pretvarao se da ih želi još kad je počela da priča o drugom. Pristao je da i on ode na ispitivanje kada posle godinu dana pokušavanja nije ostala u drugom stanju. Još je mogla da ga čuje: „Samo moraš da se opustiš, Šelbi, za ime sveta. Ako se brineš i napeta si zbog toga, to se nikada neće desiti.“ Ne, neće. Jer si ti uredio da se ne desi. Lagao si me, čak i u vezi s tim. Lagao si me dok se meni srce slamalo svakog meseca. „Kako si mogao? Kako si mogao?“ Odgurnula se od stola i stavila ruke na oči. Jul, sredina jula, i Kali je imala oko osam nedelja. Poslovni put, rekao je, tako je, sećala se toga vrlo dobro. U Njujork - nije slagao kuda ide. Nije želela da vodi bebu u grad - znao je da neće. Sve je sredio, još jedno iznenađenje za nju. Poslao ju je u Tenesi privatnim avionom, nju i njenu bebu. Da bi mogla da provede malo vremena sa svojima, kazao je. Da pokaže dete i dozvoli majci i baki da ih razmaze. Bila je tako srećna, tako zahvalna, pomislila je sada. A on ju je sve vreme sklanjao s puta da bi se postarao da nikada više ne postane otac. Vratila se do radnog stola i uzda fotografiju koju je za njega uramila. Njenu i Kalinu, koju je snimio njen brat, Klej, baš na tom putu. Izraz zahvalnosti koji je, činilo se, cenio, budući da ga je otada držao na stolu gde god da su bili. „Još jedna laž. Samo još jedna laž. Nikada nas nisi voleo. Da jesi, ne bi mogao da nas lažeš iznova i iznova i iznova.“ Besna zbog te izdaje, zamalo nije razbila ram o sto. Zaustavilo ju je samo lice njene bebe. Ponovo je spustila uramljenu fotografiju, tako pažljivo kao da se radi o basnoslovno skupom i krhkom porcelanu. Zatim je sela na pod - nije mogla da sedi za tim stolom, ne sada. Sedela je na podu drečavih boja spram snežnobelih zidova, njihala se i jecala. 8

Nije plakala zato što je čovek kog je volela mrtav, već zato što nikada nije ni postojao. Nije bilo vremena za spavanje. Premda nije volela kafu, uzela je veliku šolju iz Ričardovog talijanskog kafemata i napravila dupli espreso. Bolela je glava od plakanja, ali je kofein razbudio i nastavila je da prečešljava svaki dokument u kutiji i sortira u gomile. Računi za hotele i restorane sagledani iz novog ugla rekli su joj da je nije samo lagao, nego i varao. Računi za sobne usluge bili su previsoki za muškarca koji je sam. Na to valja dodati priznanicu za srebrnu narukvicu iz Tifanija - koju njoj nikada nije dao, s istog puta, još pet hiljada dolara potrošenih u La Perli - za veš koji je voleo na njoj, s nekog drugog puta, te račun za vikend proveden u krevetu i doručak u Vermontu kad je rekao da ide da potpiše ugovor u Čikagu, i sve se iskristalisalo. Zašto je sve to čuvao, sve te dokaze za svoje laži i nevernost? Zato što mu je verovala, shvatila je. Onda je uvidela da ni to nije razlog. Da je ikada posumnjala da je vara, on bi to verovatno saznao. Čuvao je račune jer ju je smatrao isuviše poslušnom da bi mu preturala po ličnim dokumentima. A ona je to uistinu i bila. Zaključao je i sklonio druge živote koje je vodio. Nije znala gde da potraži ključ, niti bi ga ikada ispitivala, čega je i on bio svestan. Koliko li je bilo drugih žena, pitala se. Je li to važno? I jedna je previše, a svaka od njih bila bi profinjenija, iskusnija i obrazovanija od devojke iz planinskog gradića u Tenesiju, a koju je, zaslepijenu i glupu, zaveo kad joj je bilo devetnaest. Zašto se njome oženio? Možda ju je voleo, barem malo. Možda ju je želeo. Ipak, nije mu bila dovoljna, ne toliko da bi i dalje bio srećan i ostao veran. Je li to zaista važno? On je mrtav. Da, pomislila je. Da, važno je. Napravio je budalu od nje, ponizio je. Ostavio je u dugovima iz kojih se neće izvući godinama i time ugrozio i ćerkinu budućnost. I te kako je bilo važno. Provela je Još jedan sat u sistematičnom ispitivanju kancelarije. Sef je već bio ispražnjen. Znala je za njega, mada nije znala šifru za otključavanje. Dozvolila je advokatima da nalože njegovo otvaranje. Oni su uzeli najveći broj pravnih dokumenata, ali je tu bilo i pet hiljada dolara u gotovini. Uzela ih je i sklonila u stranu. Kalin izvod iz matične knjige rođenih i njihove pasoše. Otvorila je Ričardov i stala da proučava fotografiju.

9

Bio je veoma Iep. Uglađen i doteran, poput filmske zvezde s tom gustom smeđom kosom i zlatnosmedim očima. Žarko je želela da Kali nasledi njegove rupice na obrazima. Očaravale su je te proklete jamice. Odložila je pasoš. Ma koliko se činilo malo verovatnim da će upotrebiti svoj ili Kalin, ipak ih je spakovala. Ričardov će uništiti, ili će ipak pitati advokate treba li to da uradi. Nije pronašla ništa skriveno, ali je još jednom sve proverila pre nego što je papire iseckala ili ih opet vratila u kutije za pakovanje. Razdražena zbog kafe i tuge, hodala je kroz kuću, prešla preko dva sprata visokog predsoblja, pa krenula uz kružno stepenište na sprat, prelazeći nečujnim koracima u debelim čarapama preko poda od tvrdog drveta. Najpre je proverila Kali, ušla u lepu sobu, nagnula se nad kćerku da je poljubi u obraz, pa je ušuškala dok je spavala u svojoj omiljenoj pozi s guzom uvis. Ostavivši otvorena vrata, krenula je niz hodnik do glavne spavaće sobe. Mrzela je tu sobu, zaključila je tog trenutka. Mrzela je sive zidove, uzglavlje obloženo crnom kožom, oštre linije crnog nameštaja. Sada ju je mrzela više znajući da je njim vodila ljubav na toj postelji nakon što je on vodio ljubav s drugim ženama na drugim posteljama. Kad joj se stomak zgrčio, shvatila je da i sama treba da poseti Iekara, mora da se u veri da joj nije preneo neku boleštinu. Ne razmišljaj o tome sada, kazala je sebi. Samo zakaži pregled, i nemoj o tome da misliš., Prišla je njegovom garderoberu - prostranom gotovo koliko i njena spa¬vaća soba kod kuće, u Randevu Ridžu. Neka od odela gotovo da nisu nošena, zaključila je. Armani, Versače, Kučineli. Ričard je naginjao talijanskim modnim dizajnerima. Isto važi i za obuću, pomislila je uzevši par Feragamovih cipela s police, a onda ih okrenula da pogleda đonove. Jedva da su pokazivali tragove nošenja. Nastavila je dalje i otvorila plakar, pa izvukla kese za odela. Odneće ih koliko ujutru u komision. „Trebalo je da to već uradim“, promrmljala je. Ipak. najpre je bila u šoku i obuzeta žalošću, a potom su došli advokati, računovođe, vladin agent. Proverila je džepove sivog odela na pruge da se u veri da su prazni, pa ga stavila u vreću. Zauzelo je petinu kese, izračunala je. Trebaće joj četiri vreće za odela i još pet, možda šest za jakne i kapute. Potom treba spakovati košulje i pantalone za svaki dan. Posao koji nije zahtevao razmišljanje prilično ju je smirivao, a postepeno raščišćavanje prostora unelo joj je u dušu bar malo vedrine. Oklevala je kad je došla na red tamnosmeđa kožna jakna. Nju je najviše voleo i sjajno je izgledao u avijatičarskoj jakni raskošne boje. Znala je da 10

je to jedan od onih retkih poklona što ih je od nje dobio a da mu se zaista svideo. Pogladila je jedan rukav, mek poput maslaca, gibak, i gotovo se prepustila porivu da je odloži i zadrži, makar na neko vreme. Onda se setila lekarskog računa i grubo isprevrtala džepove. Bili su, naravno, prazni. Pazio je da svake večeri isprazni džepove, ubaci sitninu u staklenu činiju na svom ormaru. Telefon bi priključio na punjač, a ključeve stavio u posudu pored ulaznih vrata ili bi ih pak okačio u ormarić u svojoj kancelariji. Nikada u njima nije ostavljao ništa što bi ih vuklo nadole, pokvarilo liniju, bilo zaboravljeno. Međutim, kada je stisnula džepove - navika koju je pokupila od majke na dan kada se veš odvajao za pranje - osetila je nešto. Ponovo je proverila i ustanovila da u džepu nema ničega. Potom je još jednom zavukla prste unutra i izvrnula postavu. Imala je malu rupu, primetila je. Da, Rodžer je zaista tu jaknu veoma voleo. Vratila ju je u spavaću sobu i iz kutije s ličnim priborom izvadila makaze za manikir. Pažljivo je proširila otvor, napomenuvši sebi da je zakrpi pre nego što je spremi za prodaju. Gurnula je prste u rupu i izvukla ključ. Nije ključ od vrata, pomislila je kad ga je okrenula prema svetlu. Nije ni od automobila. Izgleda kao da je od bankovnog sefa. Ali u kojoj banci? I šta je u njemu? Zašto bi imao sef u banci kad je imao sef odmah tu, u kancelariji? Verovatno treba da kažem advokatima, pomislila je. Međutim, nije to nameravala. Jer, po svemu sudeći, držao je u njemu knjigu sa spiskom svih žena s kojima je spavao u proteklih pet godina, a njoj je bilo dosta poniženja. Pronaći će banku i sef i pogledače unutra lično. Mogli su da uzmu kuću, nameštaj, kola, dionice, akcije i novac koji nisu ni izbliza bili ono što joj je Ričard rekao. Mogli su da zaplene umetničke slike, nakit, bundu od činčile koju joj je poklonio za prvi - i poslednji Božić a Pensilvaniji. Ali ona će zadržati ono malo ponosa što joj je joj ostalo. Iz Isprekidanih. uznemirujućih snova trglo ju je uporno povlačenje za ruku. „Mama, mama, mama. Probudi se!“ “Šta je bilo?“ Nije čak ni otvorila oči, samo je privukla svoju malu devojčicu na krevet. Odmah se šćućorila uz nju. „Jutro je”, otpevušila je Kali. “Fifi je gladan.“ „Mm." Fifi, Kalin plišani pas kog je očajnički volela, uvek se budio gladan. „U redu.“ Ipak se još minut privijala uz nju. 11

U nekom se trenutku protegla, potpuno obučena na krevetu, prebacila preko sebe crni kašmirski prekrivač i zaspala. Nikada ne bi ubedila Kali niti Fifija - da se umiri i sklupča kraj nje na još sat, ali i nekoliko minuta joj je značilo. „Kosa ti tako lepo miriše“, promrmljala je Šelbi. „ Kalina kosa. Mamina kosa." Šelbi se nasmešila kad ju je kćer povukla. „Sasvim iste.“ Duboku nijansu zlatnocrvene nasledila je od majke. Od Maknijevih. Baš kao i skoro nezamislive lokne koje je - za ljubav Ričarda koji je više voleo glatku i ravnu kosu - jednom nedeljno fenirala i ispravljala. „Kaline oči. Mamine oči.“ Kali je prstićima otvorila jedno Šelbino oko - iste tamnoplave boje koja je na određenom svetlu poprimala nijansu ljubičaste. „Potpuno iste“, počela je Šelbi, a onda jauknula kad ju je Kali ubola u oko. „Crveno.“ „U to smem da se kladim. Šta Fifi želi za doručak?“ Još pet minuta, Kali. pomislila je, samo još pet. “Fifi želi... bombonu.“ Potpuna radost u kćerkinom glasu naterala je Šelbi da otvori plave oči sa beonjačama prošaranim kapilarima. „Je li tako, Fifi?” Okrenula je veselo plišano lice ružičaste pudlice prema sebi. „Nema šanse.“ Okrenula je Kali. zagolicala je i uprkos glavobolji uživala u srećnom cičanju. „Dakle, doručak.“ Podigla je Kali. „Zatim treba da obiđemo neka mesta, mala moja vilinska kraljice. I da posetimo neke ljude." „A Marta? Da li će doći Marta?" „Ne, mila." Mislila je na dadilju na kojoj je Ričard insistirao. „Sećaš li se da sam ti ispričala da Marta više ne može da dolazi?“ „Kao tata?“ upitala je Kali dok ju je Šelbi nosila niz stepenice. „Ne baš. Ali spremiću nam fantastičan doručak. Znaš li da je skoro isto toliko dobro koliko i bombone za doručak?“ „Torta." Šelbi se nasmejala. „Blizu si. Palačinke. Palačinke za kuću.“ Zakikotavši se, Kali je naslonila glavu Šelbi na rame. „Voli mamu.“ „A ja volim Kali“, šapnula je Šelbi i obećala sebi da će učiniti sve što mora da pruži Kali dobar i siguran život. Posle doručka, pomogla je kćerki da se obuče, natrontavši i sebe i nju. Uživala je u božičnom snegu, no jedva ga je i primetila u januaru nakon što je Ričard nastradao u nesreći. No, sada je bio mart i hladnoća joj je već dozlogrdila, a oštar vazduh nije pokazivao nikakve znake otopljenja. Ipak, u garaži je bilo dovoljno toplo 12

da smesti Kali u auto-sedište i ubaci teške kese s garderobom u „SUV" elegantnih linija koji verovatno neće još dugo posedovati. Moraće da pronađe dovoljno novca za kupovinu nekih polovnih kola. Dobrih, bezbednih kola, pogodnih za dete. Minivan, pomislila je dok je u rikverc izlazila iz garaže. Vozila je pažljivo. Putevi su ovde bili dobro održavani, ali zima im je nanela štete bez obzira na ekskluzivnost okruženja, tako da je bilo rupa. Nikoga iz kraja nije poznavala. Zima je bila toliko ljuta, toliko hladna, a okolnosti u kojima se našla tako teške, da je više vremena provodila u kući nego što je izlazila. Uz to je Kali nahvatala gadnu prehladu. Prehladu, prisećala se Šelbi, koja je nju i dete primorala da ostanu kod kuće kad je Ričard otputovao u južnu Karolinu. Taj je put trebalo da bude njihov porodični zimski odmor. Bile bi s njim na brodu, no kad je čula kćerku kako čavrlja s Fifijem, nije se usudila da dalje misli o tome. Umesto toga, usredsredila se na probijanje kroz saobraćaj i pronalaženje komisione radnje. Prebacila je Kali u kolica i, proklinjući vetar koji je ujedao, izvukla prve tri vreće iz kola. Dok se mučila da otvori vrata prodavnice, zadrži kese da joj ne iskliznu iz ruke i zakloni Kali od najjačih udara vetra, neka je žena otvorila vrata. „O, aman! Dopustite da vam pomognem.“ „Hvala vam. Poteške su, pa bi trebalo da..." „Držim ih. Mejsi! Našla sam blago.“ Druga žena - ova u poodmakloj trudnoći - pojavila se iz zadnje prostorije. „Dobro jutro. Pa, zdravo, slatkice“ obratila se Kali. „Imaš bebu u stomaku.“ „Tako je, imam.“ Položivši ruku na stomak, Mejsi se osmehnula Šelbi. „Dobro došla u 'Drugu šansu' Imate li nešto lepo za nas?“ „Imam.“ Preletevši pogledom naokolo, Šelbi je primetila police i rafove pune odeće i modnih detalja. Kao i veoma mali deo namenjen muškoj garderobi. Izgubila je nadu. „Nisam ranije imala prilike da svraćam, pa nisam bila sigurna šta vi… Donela sam najviše muških odela i jakni.“ „Nemamo ni izbliza dovoljno muške odeće.“ Žena koja ju je uvela potapšala je kese što su ležale na širokom pultu. „Nemate ništa protiv da pogledamo?“ „Da, izvolite.“ „Vi niste odavde", primetila je Mejsi. „Oh, ne, nisam.“ „Jeste li u poseti?“ „Mi... ja trenutno stanujem u Vilanovi, tek od decembra, ali...“ „Oh, nebesa! Ovo su predivna odela. Gotovo da nisu ni nošena, barem ova dosad, Mejsi.“ „Veličina, Šeril?“ 13

„Četrdeset dva. Uobičajena. I sigurno ih ima dvadeset.“ „Dvadeset i dva", ubacila je Šelbi i ispreplela prste. „Imam ih još u kolima.“ „Još?“ upitale su obe žene istovremeno. „I cipele, broj 43. I kapute i jakne i... Moj muž je...“ „Taticina odela!“ obznanila je Kali kad je Šeril okačila još jedno na vešalicu. „Ne diraj taticina odela lepljivim rukama.“ „U redu je, dušo. Ah, vidite“, počela je Šelbi, tražeći pravi način da objasni. Kali je rešila stvar umesto nje. „Moj tatica je otišao na nebo.“ „Veoma mi je žao.“ S jednom rukom na stomaku, Mejsi je posegnula drugom i dodirnuta Kali po mišici. „Nebo je lepo“, rekla je Kali, „Tamo žive anđeli.“ „To je sasvim tačno.“ Mejsi je pogledala u Šeril, pa klimnula glavom. „Zašto ne odete po ostatak?“, upitala je potom Šelbi. „Možete ostaviti - kako se zoveš, slatkice?“ „Kali Rouz Foksvort. Ovo je Fifi.“ „Zdravo, Fifi. Pripazićemo Kali i Fifija dok vi ne unesete preostale stvari.“ „Ako ste sigurni...“ Oklevala je, a onda se zapitala zašto bi dve žene - od kojih je jedna otprilike u sedmom mesecu trudnoće - otele Kali dok ona ode do automobila i vrati se. „Vraćam se za minut Kali, budi dobra. Mama će samo uzeti nešto iz kola.“ Bile su fine, pomislila je Šelbi kasnije dok je vozila da proveri lokalne banke. Ljudi su obično ljubazni ako im se za to pruži prilika. Uzele su sve, i znala je da su uzele i više nego što su planirale pošto ih je Kali šarmirala. „Ti mi donosiš sreću, Kali Rouz.“ Kali se ozarila ne vadeći iz usta cevćicu od soka, ali nastavila je da netre-mice zuri u ekran DVD- ja na kom je po desetomiliontti put gledala Šreka. 2 Posle posete šestoj banci, Šelbi je zaključila da je iskoristila sreću za taj dan. Osim toga, njeno dete je trebalo da ruča i spava. Čim je nahranila Kali, oprala je i ušuškala - a uspavljivanje je uvek trajalo dvaput duže nego što se nadala - psihički se pripremila za suočavanje s telefonskom sekretaricom i govornom poštom na svom mobilnom telefonu. Razradila je plan za otplatu dugova kod kompanija za kreditne kartice i stekla utisak da su svi bili onoliko uljudni koliko je od njih i očekivala. Isto je učinila i sa Službom internih prihoda. Hipotekarni poverilac se složio da svoja prava ostvari putem brze prodaje, a jedna od poruka je stigla od 14

trgovca nekretninama koji je želeo da uredi prvo pokazivanje kuće potencijalnim kupcima. I njoj bi prijala dremka, ali je mnogo toga mogla da obavi za jedan sat Kalinog sna - naravno, ako joj se posreći. Zato što je to bilo najsmirenije, koristila je Ričardovu kancelariju. Zatvorila je većinu soba u velikoj kući i isključila grejanje svuda gde je to bilo izvodljivo. Čeznula je za vatrom i bacila pogled na crno-srebrni umetak za gas ispod police kamina od crnog mermera. Jedino u ćemu je uživala u toj ogromnoj i neprijatnoj kući bila je vatra - njena toplota i veseli plamičci - koju je mogla da zapali pukim okretanjem prekidača. No, to je okretanje prekidača koštalo i ona ne bi trošila novac samo radi uživanja u sjaju plamena, kad su je džemper i debele čarape već dovoljno grijale. Izvadila je listu stvari koju je napravila - spisak svega što mora da obavi - pa odgovorila na poziv prodavca nekretnina i složila se da otvori kuću za razgledanje u subotu i nedelju. Odvešće Kali nekuda. Obe će se negde skloniti, a prodaja će biti prepuštena agentu. U međuvremenu je iskopala naziv preduzeća koji su joj dali advokati, a koje bi moglo da kupi nameštaj i spase je zaplene. Ako ne bude uspela da ga proda u jednom dahu, ili ne proda barem najveći deo, pokušaće s prodajom preko interneta - naravno, ukoliko se ikada više bude domogla nekog kompjutera. Ukoliko ne uspe da izvuče dovoljno novca, moraće da se suoči s poniženjem koje će doneti plenidba. Nije joj se činilo verovatnim da bi susedi pojurili na dvorišnu rasprodaju, bilo je isuvše hladno. Potom je odgovorila na pozive majke i bake, te snaje, i sve ih zamolila da tetkama i ostaloj rodbini koja se interesovala prenesu da su ona i Kali dobro. Naprosto je previše zauzeta dovođenjem stvari u red da bi im se svima javila. Nije mogla da im kaže istinu, ne celu i ne još. Znale su ponešto, naravno, a to nešto je bilo sve što je u ovom času mogla da podeli s drugima. Razgovor na tu temu razdraživao ju je i rastuživao, a čekalo ju je mnogo posla. Da bi se nečim zanimala, popela se u spavaću sobu i počela da razvrstava nakit. Njen verenčki prsten, dijamantske naušnice koje joj je Ričard poklonio za dvadeset prvi rođendan. Smaragdni privezak koji joj je poklonio kada se Kali rodila. Bilo je tu još komada, još darova. Njegovih ručnih satova - ukupno šest - i čitave gomile dugmadi za manžetne. Sve je pažljivo popisala, kao što je učinila i s odećom koju je odnela u komisionu radnju. Spakovala je nakit u vrećice zajedno s njihovim sertifikatima i informacijama o osiguranju, pa uzela telefon da potraži najbližu juvelirnicu., koja se bavi i otkupom. 15

Koristeći kutije koje je pokupila dok su Kali i ona bile van kuće, počela je da pakuje sve što je smatrala svojim vlasništvom, te ono što je za nju imalo vrednsti. Fotografije, poklone od porodice. Agent za nekretnine ju je posavetovao da „obezliči“ kuću, je je Šelbi radila upravo to. Kada se Kali probudila, Šelbi je animirala dajući joj sitne zadatke. Dok je ona pakovala stvari, devojčica je čistila. Više neće biti osoblja da riba i glanca beskrajne kilometre pločica, drvenih podova, hroma i stakla. Napravila je večeru i pojela koliko je mogla. Završila je s kupanjem i čitanjem priče za laku noć, pa se vratila dodatnom pakovanju i prenošenju kutija u garažu. Iscrpljena, pružila je sebi vrelu kupku u kadi s umirujućim mlazevima vode, a onda se zavukla u krevet s beležnicom, nameravajući da sastavi plan za naredni dan. Ubrzo je zaspala s uključenim svetlom. Sledećeg jutra ponovo krenula u grad s Kali, Fifijem i Šrekom, nosići Ričardovu kožbnu aktovku u kojoj su se nalazili nakit i papiri, njegovi satovi i dugmad za manžetne. Proverila je još tri banke, proširila područje pretraživanja, a zatim podsetila sebe da nema nimalo prostora da misli na ponos pa se parkirala ispred zlatare. Umirila je trogodišnjakinju koja je prigovarala jer je ponovo prekinuta u gledanju crtića, pa je podmitila da bude poslušna obećanjem da će joj kupiti novi DVD. Objasnivši sebi da se radi samo o poslu, tek o dolarima i centima, ugurala je Kali u radnju. Sve okolo je bleštalo i delovalo tiho i mirno poput crkve između dva bogosluženja. Poželela je da se okrene na peti i ode, naprosto ode, ali naterala se da krene napred ka ženi u strogom crnom kompletu i s odmorenim zlatnim minđušama. „Oprostite, mogu li da popričam s nekim u vezi s prodajom nakita.“ „Ovde možete da se obratite bilo kome. Prodaja nakita je naš posao.“ „Ne, gospođo, mislila sam na to da ja prodajem. Volela bih da prodam neke komade. Piše da se bavite i otkupom.“ „Svakako.“ Ženine su oči bile stroge koliko i njena odeća, te je pogledom oštro odmerila Šelbi od glave do pete. Možda ne izgledam baš najbolje, pomislila je Šelbi. Možda nije uspela da prikrije tamne kolutove oko očiju, ali ako ju je baka nečemu naučila, onda je to da se prema mušteriji mora ophoditi s poštovanjem. Šelbi je ispravila kičmu koja je želela da se povije, i pogledala ženu pravo u oči. „Ima li nekoga s kim mogu da porazgovaram, ili biste više voleli da nakit ponudim drugoj radnji?“ „Imate li originalne priznanice za komade koje ste zainteresovani da prodate?“ 16

„Ne, nemam. Ne za sve, pošto su neki od njih dobijeni na poklon. Ipak, imam sertifikate i potvrde o osiguranju. Da li vam izgledam poput kradljivice koja voda kćerku naokolo po otmenim radnjama u pokušaju da uvali ukradenu robu?“ Osetila je kako u njoj raste želja da napravi scenu; branu gotovu da pukne i izazove poplavu, žestoku i neobuzdanu, koja će uništiti sve na svom putu. Možda je i prodavačica to osetila, jer je ustuknula za korak. „Samo trenutak, molim.“ „Mama, ide mi se kući.“ „Oh, dušo, i meni. Ići ćemo, krećemo uskoro.“ „Mogu li da vam pomognem?“ Čovek koji se pojavio izgledao je poput nečijeg dostojanstvenog dede, nalik na one iz holivudskih filmova o generacijskim bogatašima. „Da, gospodine, nadam se da možete. Piše da otkupljujete nakit, a ja imam neki koji moram da prodam.“ „Naravno. Zašto ne pređemo tamo? Možete da sednete, a ja ću pogledati nakit.“ „Hvala vam.“ Upinjala se da hoda pravo dok je prelazila preko radnje do radnog stola s ornamentima. On joj je izvukao stolicu i taj joj je gest stvorio želju da brižne u plač poput lujke. „Imam neke komade koje mi je poklonio moj... moj suprug. Tu su i potvrde i sva dokumenta.“ Petljala je s bravom na aktentašni, pa izvadila vrećice i kutije s nakitom, i žutu omotnicu s potvrdama. „Ja… on... mi…“ Glas ju je izdao. Zatvorila je oči i nekoliko puta duboko udahnula. „Žao mi je. Nikada pre ovo nisam radila.“ „Sve je u savršenom redu, gospođo...“ „Foksvort. Šelbi Foksvort.“ „Vilson Braun.“ Prihvatio je njenu ispruženu ruku i blago je protresao. „Zašto mi ne biste pokazali šta ste doneli, gospođo Foksvort?“ Odlučila je da najvredniji komad nakita pokaže prvi, pa je otvorila kesu u koju je stavila verenički prsten. Položio ga je na somotsku podlogu, a kad je izvadio juvelirsku lupu, Šelbi je otvorila koverat. „Ovde piše da ima tri i po karata, brušeni smaragd, da je D klase trebalo bi da je dobar po onome što sam pročitala. Osim toga, ima i šest kamenčića u platinumskom ležištu. Da li je to tačno?“ Podigao je pogled s lupe. „Gospodo Foksvort, bojim se da je reč o rukotvorenom dijamantu.“ „Oprostite?“ „Ovo je laboratorijski proizveden dragi kamen, isto kao i bočni kamenčići.“ 17

Spustila je ruke pod sto da sakrije njihovo drhtanje. „To znači da je lažan.“ „Naprosto znači da je napravljen u laboratoriji. Inače je to vrlo lep primerak ručno rađenog veštačkog dijamanta.“ Kali je počela da cmizdri Šelbi je čula taj zvuk uprkos pulsiranju u glavi, pa je mehanički zavukla ruku u torbu i izvadila telefon-igračku. „Pozovi baku, dušo, i reci joj šta radiš. To znači", nastavila je, „da ovo nije dijamant D klase, te da prsten ne vredi toliko koliko piše na deklaraciji. Ne vredi sto pedeset pet hiljada dolara.“ „Ne, draga moja, ne vredi.“ Njegov je glas bio nežan poput milovanja, što je pogoršavalo stvar. „Mogu vam reći imena drugih procenjivača, tako da možete zatražiti i druga mišljenja.“ „Vi me ne lažete. Znam da me ne lažete.“ Ali Ričard je lagao, iznova i iznova. Nećeš pokleknuti, rekla je sebi. Ne sada i ne ovde. „Da li biste pogledali ostatak, gospodine Braune, i rekli mi da li je sve lažno?“ „Svakako.“ Dijamantske naušnice su bile prave i to je bilo sve. Volela ih je jer su bile lepe i sasvim jednostavne. Tek tačkice koje joj nisu stvarale neprijatnost pri nošenju. Ipak, cenila je smaragdni privezak što joj ga je dao onog dana kada su Kali doneli kući iz porodilišta. I on je bio lažan, baš poput njega. „Mogu vam dati pet hiljada dolara za dijamantske minđuše, ako ste i dalje raspoloženi za prodaju.“ „Jesam, hvala. To bi bilo sasvim u redu. Možete li mi reći gde mogu da odnesem ostalo? Možda je bolje da odem u zalagaonicu? Znate li neku dobru? Ne želim da vodim dete na neko mesto koje je... znate na šta mislim. Sumnjivo. I možda, ako nemate ništa protiv, možete da mi kažete okvirno koliko sve ovo zaista vredi.“ Zavalio se i proučavao je. „Verenički prsten je kvalitetan rad i, kao što rekoh, dobar primerak laboratorijskog dijamanta. Za njega vam mogu dati osamsto dolara.“ Šelbi je sada njega promatrala kada je izvadila odgovarajući venčani prsten. „Koliko kad su u kompletu?" Nije se slomila i izašla je odatle s petnaest hiljada šeststo dolara Ričardova dugmad za manžetne nisu bila lažnjaci, a osim toga je dobila i svotu koju je smatrala bonusom. Petnaest hiljada i šeststo bilo je više nego što je prethodno imala. Nedovoljno da isplati dugove, ali svakako više nego pre. Uz to, čovek ju je uputio na drugu radnju, u kojoj će pogledati Ričardove satove. Iskušala je sreću s Kali i svratila u još dve banket a zatim odustala do sledeće prilike. 18

Kali je izabrala DVD Moj mali poni, a Šelbi sebi kupila laptop i dva fleš drajva. Pravdala se da je red o ulaganju. O alatki koja joj je neophodna da dovede stvari u red. Posao, podsetila se. Neće misliti o lažnom nakitu kao o još jednoj izdaji, već kao o nečemu što joj daje malo slobodnog prostora za promišljanje i prikupljanje snage. Vreme predviđeno za popodnevnu dremku upotrebila je da napravi tabelu, da unese popisani nakit i novac koji je za njega dobila. Otkazala je polisu osiguranja - što će doprineti da se ukupni izdaci smanje. Komunalije u toj velikoj kući uprkos sobama koje je stavila van upotrebe i dalje su dostizale astronomsku cifru, ali tu će pomoći novac od nakita. Prisetila se vinskog podruma kojim se Ričard veoma ponosio, pa je odnela laptop u podrum i počela da popisuje boce. Neko će ih kupiti. I dođavola, otvoriće jednu flašu za svoj gust i popiti čašu uz večeru. Izabrala je Pino griđo u poslednje četiri i po godine naučila je ponešto o vinima, da barem zna koje joj se dopada. Pomislila je da će se baš fino slagati s piletinom i knedlama - omiljenim Kalinim jelom. Do trenutka kada se dan završio, stekla je utisak da je dobrim delom povratila kontrolu. Taj se osećaj naročito pojačao kad je pronašla pet hiljada dolara sakrivenih u kašmirskim čarapama u Ričardovoj ladici. Sada je u fondu imala sedamnaest hiljada dolara da raščisti zbrku i krene iz početka. Dok je ležala u krevetu, proučavala je sporni ključ. „Gde se uklapaš i šta ću pronaći? Nemam nameru da odustanem.“ Možda bi mogla da unajmi privatnog detektiva. To bi verovatno znatno umanjilo njen fond za raščišćavanje, ali bi mogao biti razuman potez. Dala je sebi još nekoliko dana da okuša sreću u bankama koje su bliže gradu. Možda i u samom gradskom jezgru. Narednog dana je dodala trideset pet hiljada dolara od prodaje Ričardove zbirke satova i još dve hiljade trista za štapove za golf, skije i teniski reket. To je toliko oraspoložilo da je odvela Kali na picu između poseta bankama. Možda bi sada mogla sebi da priušti detektiva - i možda će uraditi upravo to. Ali morala je da kupi minivan, a videla je da će na tu kupovinu otići priličan deo njene imovine od pedeset i četiri hiljade. Pored toga, jedino ispravno jeste da nešto od tog novca iskoristi zapokrivanja dela duga na kreditnim karticama. Poradiće na prodaji vina, eto šta će, i tako će unajmiti istražitelja. Zasad će samo proveriti još jednu banku na putu kući. Umesto da izvadi kolica, uzela je Kali u ruke i držala je na kuku. 19

Kali je opet imala onaj pogled - napola tvrdoglav, napola zlovoljan. „Ne želim, mama.“ „Ni ja, ali ova je poslednja. Onda idemo kući da se igramo oblačenja za čajanku. Ti i ja, dušo.“ „Želim da budem princeza.“ „Kako vi želite, visosti.“ Unela je u banku kćer koja se sada kikotala. Šelbi je već poznavala proceduru, te je zauzela mesto na kraju najkraćeg reda da sačeka. Nije mogla više ovako da voda Kali iz dana u dan remeteći njene ustaljene navike, stalno je unoseći i iznoseći iz kola. Dovraga, i sama se osećala prilično tvrdoglavo i mrzovoljno, iako nije imala tri i po godine. Odlučila je da će to biti poslednji put. Poslednji uopšte, i počeće ozbiljno da traži privatne istražitelje. Prodaće nameštaj kao i vino. Došlo je vreme da optimizam zameni stalnu zabrinutost. Namestila je Kali udobnije na kuk i prišla službenici koja ju je pogledala preko naočara s crvenim okvirom. „Mogu li da vam pomognem?“ „Da, gospođo. Treba da porazgovaram s upravnikom. Ja sam gospođa Ričarda Foksvorta i imam kod sebe ovlašćenje advokata. Ostala sam bez muža prošlog januara.“ „Veoma mi je žao.“ „Hvala. Verujem da je imao sef u ovoj banci. Imam ključ i ovlašćenje.“ Naučila je da je tako mnogo brže nego da smorenim bankarskim službenicima govori da je pronašla ključ i da ne zna od kog je sefa. „Gospođa Babington je u svojoj kancelariji i trebalo bi da može da vam pomogne. Idite pravo preko. Kancelarija s leve strane.“ „Hvala.“ Prešla je preko tog prostora, pronašla kancelariju i pokucala na otvorena staklena vrata. „Oprostite, gospođo. Rekoše mi da se vama obratim u vezi s otvaranjem muževljevog sefa.“ Odmah je ušla – Još nešto što je naučila - i sela, stavivši Kali u krilo. „Ovde imam ovlašćenje, kao i ključ. Ja sam supruga Ričarda Foksvorta.“ „Dozvolite da proverim. Imaš predivnu riđu kosu“, rekla je žena Kali . „Maminu.” Kali je posegla ručicom da uhvati Šelbin pramen. „Tako je. Ista si mama. Niste na spisku ovlašćenih lica koja imaju pristup sefu gospodina Foksvorta.“ „Ja... Izvinite?“ „Bojim se da nemamo potpisanu karticu na vaše ime.“ „On ovde ima sef?“ „Da, čak i s punomoćjem od advokata, bilo bi najbolje kada bi gospodin Foksvort došao lično. 20

Mogao bi da vas doda.“ „On... ne može. On je...“ „Tata je morao da ode na nebo.“ „Oh.” Lice gospođe Babington odavalo je saosećanje. „Vrlo mi je žao.” „Anđeli pevaju na nebu. Mama. Fifí sada želi da ide kući.“ „Uskoro, dušo. On, Ričard - doživeo je nesreću. Bio je u čamcu i naišla je oluja. U decembru. Dvadeset osmog decembra. Imam papire. Ne izdaju smrtovnicu kada ne mogu da nađu...“ „Razumem. Moram da vidim vaša dokumenta, gospodo Foksvort. I neku identifikaciju s fotografijom.“ „Ponela sam i venčani list. Tek da biste dobili sve na uvid. Evo i policijskog izveštaja o onome što se dogodilo. Ovde su pisma od advokata.“ Šelbi joj je sve predala zadržavši dah. „Mogli biste dobiti sudski nalog za pristup.“ „Treba li to da uradim? Pretpostavljam da bih mogla da pitam Ričardove advokate zapravo sada svoje, da to pribave.“ „Dajte mi par trenutaka.“ Babingtonova je iščitala dokumenta dok se Kali uznemireno vrpoljila u Šelbinom krilu. „Mama, želim svoju čajanku. Rekla si. Želim čajanku.“ „Dobićeš je, čim ovde sve završimo. Imaćemo čajanku za princezu. Treba da smisliš koje ćeš lutke da pozoveš.“ Kali je počela da ih nabraja, a Šelbi je shvatila joj se iznenada pripiškilo usled sve te nervoze zbog čekanja. „Punomoćje je u redu, kao i ostatak dokumentacije. Odvešću vas do sefa.“ „Sada?“ „Možda biste radije došli neki drugi put…“ „Ne, ne, veoma sam vam zahvalna na tome.“ Ostala je bez daha i bila pomalo ošamućena. „Nisam nikada pre ovo radila. Ne znam šta treba da radim.“ „Pokazaću vam sve. Treba mi vaš potpis. Samo mi dopustite da ovo odštampam. Čini se da ćeš imali mnogo gostiju na čajanci“, obratila se Kali dok je radila. „Imam unuku tvojih godina. Ona voli čajanke.“ „Može da dođe.“ „Kladim se da bi volela, ali živi u Ričmondu, u Virdžiniji, a to je prilično daleko. Hoćete li da potpišete, gospodo Foksvort?“ Jedva je uspevala da pročita šta piše zbog misli koje su joj se rojile u glavi. Babingtonova je upotrebila ćipovanu karticu i lozinku i pristupila nekoj vrsti trezora čiji su zidovi bili popunjeni brojnim fiokama. Broj petsto dvanaest. „Povući ću se i dati vam malo privatnosti. Ako vam zatreba bilo kakva pomoć, samo me obavestite.“ „Mnogo vam hvala. Smem li da uzmem ono što je unutra?“ 21

„Ovlašćeni ste. Ne žurite", dodala je i navukla zavesu da pregradi prostoriju. „Pa, moram da kažem... sranje.“ Stavila je veliku torbu koju je koristila za Kaline i svoje stvari na sto, a zatim i Ričardovu akten-tašnu, i prišla sefu stežući kćerku. „Stežeš me jako, mama!“ „Izvini, izvini. Bože, nervozna sam. Verovatno je unutra tek gomila papira koje nije želeo da drži u kući. Verovatno nije ništa. Možda čak nema ničega.“ Pa otvori je već jednom, za ime sveta, naredila je sebi. Nesigurnom rukom je ubacila ključ u bravu i okrenula ga. Čak je malo i poskočila kada je brava škljocnula i otvorila se. „Evo ga. Nema veze ako je prazan. Važno je da sam ga pronašla. Sama. Uspela sam bez ičije pomoći. Moram da te spustim na trenutak, dušo. Ostani tu, budi tu pokraj mene.“ Spustila je Kali na pod, izvukla kutiju i stavila je na sto. A onda se naprosto zapiljila u nju. „Oh, bože, koje sranje.“ „Sranje, mama!“ „Nemoj to da govoriš. Nije trebalo to da kažem.“ Morala je da se osloni rukom na sto. Kutija nije bila prazna, a prvo što joj je zapalo za oko bila je gomila uvezanih novčanica. Novčanica od sto dolara. „Deset hiljada svaka, i, oh, bože. Kali toliko ih je.“ Sada joj ruke nisu više bile samo nesigurne, nego su se tresle dok je brojala svežnjeve. „Ima ih devedeset šest. Devedeset šest hiljada dolara u gotovini.“ Osećajući se poput lopova, bacila je uznemiren pogled ka zavesi, a onda ćušnula novac u akten-tašnu. „Moram da pitam advokate šta da radim.“ S novcem, pomislila je, ali šta ću s ostalim? Tu su tri vozačke dozvole s Ričardovim fotografijama? I s nečijim tuđim imenom. I s pasošima. I s poluatomatskim pištoljem kalibra 32. Krenula je da uzme oružje, ali je povukla ruku. Poželela je da ga ostavi. Nije znala zašto ne želi da ga dotakne. Ipak se naterala da ga podigne i izvadi šaržer. Odrasla je u planinama Tenesija, s braćom - od kojih je jedan sada bio policajac. Znala je da rukuje pištoljem. Ali nije nameravala da nosi napunjen pištolj dok je Kali u blizini.

22

Smestila ga je u aktovku zajedno s dva dodatna šaržera. Uzela je pasoše i vozačke dozvole. Pronašla je i tri kreditne kartice na tri ista imena. Amerikan ekspres kartice. Viza kartice. Sve na ta imena. Je li išta od toga stvarno? Da li je ikada išta bilo stvarno? „Mama. Hajdemo, hajdemo.” Kali ju je vukla za nogavicu. „Samo trenutak.” „Sada! Mama, sada!“ „Pričekaj sekundu.“ Možda je od njenog tona, oštrog i čvrstog, Kalina usna zadrhtala, ali ponekad je trebalo podsetiti dete da ne vodi glavnu reč. A mama je morala da se priseti da trogodišnjakinja ima pravo da se umori od vodanja svud naokolo po čitav bogovetni dan. Savila se i poljubila Kali u teme. „Skoro sam završila, samo još treba ovo da vratim na mesto.” Kali je stvarna, pomislila je Šelbi. To je važno. Ostalo? Razmisliće, ili neće. Ali Kali je stvarna, a skoro sto hiljada dolara kupiće im pristojan minivan, isplatiti deo duga, a možda Šelbi uspe i da se nategne dovoljno da uzme na kredit neku kućicu kada dobije stalan posao. Možda Ričard to nije nameravao i možda ona ne zna šta sve to znači, ali je naposletku ipak obezbedio kćerki budućnost. Osim toga, dao joj je prostora da diše, tako da će o preostalim stvarima misliti kasnije. Podigla je Kali, nabacila torbu na rame i zgrabila aktovku kao da joj od toga zavisi život. „U redu, malena. Hajdemo da napravimo čajanku.“

3 Otvorila je sve sobe, ponovo uključila grejanje, pa čak i kamine - svih sedam. Kupila je sveže cveće i ispekla kolačiće. Vreme provedeno za laptopom u istraživanju najboljeg i uz to najbržeg načina da proda kuću iznedrilo je savet da je snabde kolačima i cvećem. Sem toga, agentkinja za nekretnine sugerisala joj je da prostor bude obezlićen. Da sve bude neutralno. 23

Što se Šelbi ticalo, to je mesto bilo neutralno i kad su se uselili. Velika joj se kuća nije učinila dobrodošlom, niti je kasnije stekla drugačiji utisak. Možda bi uz manje krut nameštaj oblijih ivica i toplije boje mogla odisati toplinom doma. No, radilo se o njenom senzibilitetu, a to se nije računalo. Što pre se reši tog prokletog prostora, pre će se strašna težina duga podići s njenih ramena. Agentkinja je stigla naoružana cvećem i kolačima, pa je Šelbi zaključila da je mogla sebi uštedeti i vreme i novac. Dovela je sa sobom ekipu koju je zvala timom za scenografiju, pa su se ljudi razmileli naokolo menjajući raspored, stavljajući još cveća, paleći sveće. Šelbi je usput kupila desetak mirišljavih sveća, ali je rešila da to ne spominje, već da ih naprosto vrati ili zadrži, u zavisnosti od toga šta će joj se učiniti najbolje kada se sve ovo okonča. „Kuća je besprekorna.“ Agentkinja se blistavo osmehnula Šelbi i potapšala je po ramenu da joj čestita. „Vaše osoblje za čišćenje je odradilo izvanredan posao.“ Šelbi je pomislila na svoja ponoćna ribanja i glancanja i samo se nasmešila. „Želela sam da sve blista.“ „Verujte mi, uspeli ste u tome. Brza prodaja zna da bude nezgodna i odbiće neke potencijalne kupce, ali uverena sam da ćemo uskoro dobiti dobre ponude.“ „Nadam se da ste u pravu. Želela sam da vam kažem da sam našla nekoga ko će doći u ponedeljak da pogleda nameštaj, ali ako iko ko dođe da vidi kuću bude zainteresovan da ga kupi, ma koji komad, spustiću cenu.“ „Izvrsno! Ima predivnih komada. Postaraću se da obavestim ljude o tome.“ Bacila je poslednji kritički pogled oko sebe i pomislila na pištolj, dokumenta i gotovinu koje je zaključala u sefu u Ričardovoj kancelariji. Zatim je prebacila preko ramena veliku torbu koju je redovno nosila. „Kali i ja ćemo se skloniti s puta. Treba da obavim nekoliko sitnih poslova.“ I da kupim minivan. Njen tata se možda neće složiti što je kupila automobil neameričke proizvodnje, već pet godina staru „tojotu" koju je pronašla preko „KarMaksa", no taj se auto dobro pokazao po pitanju bezbednosti i pouzdanosti. Uz to, imao je sasvim korektnu cenu. Cena je inače dodatno pala kada je naterala sebe da se cenka ponudivši gotovinu. Pravi keš. Ruke su počele da joj drhte dok je brojala novac - polovinu odmah, a ostatak nakon što pokupi kola sledećeg popodneva - ali je jedva smirila ruke. 24

Možda će morati da se parkira tri ulice dalje i spusti glavu na volan. Nikada u životu nije potrošila toliko novca na jednom mestu. Nikada u životu nije kupila automobil. Sada je dopustila sebi da drhti, ali to više nije bilo zbog nervoze. Treperila je zbog neverovatnog uživanja. Šelbi En Pomeroj - jer je to ona naposletku, ma šta da piše u zvaničnim dokumentima – upravo je pazarila Tojotin minivan, 2010. godište, i to u vedroj nijansi trešnje. Obavila je to sama. Bez ičije pomoći. Osim toga, spustila je cenu za hiljadu dolara jer se nije bojala da to zatraži. „Biće nam dobro, Kali", rekla je, iako je njena kćerka već duboko ušla u zonu šreka. „Biće nam sasvim dobro.” Uzela je mobilni, pozvala kompaniju za lizing i sredila da dođu po SUV. I osmelivši se još jednom, naterala se da ih upita bi li je odvezli i da preuzme minivan. Možda bi mogla usput da reši pitanje osiguranja dok je još zagrejana, a Kali u svom svetu. Privremeno će smatrati „SUV” svojom kancelarijom. Kada je završila prebacivanje osiguranja za kola, proverila je internet stranicu na kojoj je dala oglas za prodaju vina. „Oh, nebesa, Kali, imamo ponude!” Zadovoljna i oduševljena pregledala je stranicu računajući u glavi dobit i shvatila da je već izlicitirano više od hiljadu dolara. „Postaviću i drugih dvanaest flaša večeras, eto šta ću.“ Kako se činilo da ju je poterala sreća, spremila se za vožnju do Filadelfije. Čak i uz pomoć navigacije, triput je pogrešno skrenula, a želudac joj se izvezao u čvor zbog saobraćaja. Ipak, pronašla je prodavnicu krzna i odvukla nijednom obučenu bundu od činčile i kćerku unutra. Na njeno iznenađenje, niko je nije gledao s omalovažavanjem, niti učinio da se oseća poniženom zato što vraća bundu. To je takođe umanjilo dug po kreditnoj kartici oborivši ga na prihvatljiv nivo, i time snizivši preveliku kamatu. Predugo je bila paralisana, priznala je Šelbi, i počastila svoju devojčicu hepi milom u „Mekdonaldsu.” Predugo. Sada je probila led i, dođavola, ima da napravi potop. Pričekala je da se ponovo nađe van grada pa je sipala gorivo - proklevši i hladnoću i cenu benzina - a zatim neko vreme besciljno vozila jer je Kali čvrsto zaspala. Dvaput se provezla pored sopstvene kuće - tačnije zajmodavčeve - i pro¬dužila kada je prebrajala parkirane automobile ispred ulaza. To je bilo dobro, naravno, jer je svako ko je došao da pogleda stambeni prostor mogao biti onaj koji će ga i kupiti. Ali samo je želela da se s Kali 25

vrati unutra, da se srede i skrase, te da sedne da radi na svojoj knjigovodstvenoj tabeli. Odlagala je povratak kući dovoljno da tamo ostane još samo agentkinja za nekretnine koja ju je čekala. „Izvinite, dajte mi dva minuta”, rekla joj je Šelbi u prolazu. „Kali stvarno mora da piški.“ Uspele su - za dlaku. Kada se vratila u veliku sobu, agentkinja je radila na svom tabletu. „Imali smo veoma uspešno razgledanje. Preko pedeset ljudi, što je za ovo doba godine odlično. Mnogi su zainteresovani, a imamo i dve ponude.” „Ponude.” Zaprepašćena, Šelbi je spustila Kali. „Niske ponude, i mislim da ih zajmodavac neće prihvatiti, ali to je dobro za početak. Takođe se zanima i jedna četveročlana porodica. U vezi s njom imam dobar osećaj. Razmotriće još jednom, pa će mi javiti.“ „To je sjajno.“ „Uz to, imam ponudu za nameštaj iz spavaće sobe. Jedan od posetilaca poveo je sestru i, premda nju ne interesuje kupovina kuće, zagrejala se za nameštaj. Čini mi se da je ponuda slaba, a ona bi da nameštaj uzme odmah. Najkasnije u ponedeljak.“ „Prodato.“ Agentkinja se nasmejala, a zatim iznenađeno trepnula kad je shvatila da Šelbi misli ozbiljno. „Šelbi, nisam vam čak ni kazala koliko nudi.“ „Nevažno mi je. Mrzim taj nameštaj. Mrzim svaki komad nameštaja u ovoj kući. Izuzev onog u Kalinoj sobi“, ispravila se, a onda sklonila kćerki kosu pozadi kada je izvukla korpu s igračkama koju je Šelbi držala u jednom od donjih kuhinjskih ormarića. „To je jedini koji sam sama izabrala. Što se mene tiče, još koliko večeras može da dođe i da ga odnese. Ovde postoji mnogo drugih mesta gde može da se spava.“ „Možemo li da sednemo?“ „Izvinite. Naravno da možete. Izvinjavam se, gospodo Tinsdejl, pomalo sam napeta, to je sve.“ „Rekla sam vam da me možete oslovljavati s Dona.“ „Dona. Želite li kafu ili nešto drugo? Potpuno sam zaboravila na lepe manire.“ „Samo sedite. Nosite se s mnogo toga. Iskreno, nemam pojma kako vam to uspeva. Želim da vam pomognem. To je moj posao. Ponuda za nameštaj je preniska. Dozvolite mi da napravim našu cenu. Nema ničeg lošeg u cenkanju, Šelbi, ali ne sviđa mi se osećaj da vas neko iskorišćava zbog situacije, čak i ako je reč o ružnom nameštaju.“ „Oh!“ Nešto se u Šelbi ozarilo. Nešto poput pravdanja. „I vi tako mislite? Stvarno?“ „O svakom pojedinačnom komadu, izuzev onog u Kalinoj sobi.“ 26

Šelbi se oteo smeh, ali se na njeno iznenađenje u deliću sekunde pretvorio u plač. „Žao mi je. Oh, bože, oprostite.“ „Mama.“ Kali joj se uspuzala u krilo. „Ne plači. Ne plači, mama.“ „Dobro sam." Privila je Kali uz sebe i zanjihala je. „U redu je. Samo sam umorna.“ „Mama mora da spava.“ „Dobro sam. Dobro sam, dušo. Ne brini.“ „Sipaću vam vino“, obznanila je Dona i izvadila maramice iz džepa. „Samo vi sedite. Videla sam flašu u frižideru.“ „Rano je.“ „Danas nije. A sada mi recite“, nastavila je dok je išla po čašu, „Šta još želite da prodate? Umetničke slike?“ O Bože, da.“ Krajnje iscrpljena, Šelbi je pustila da joj Kali maramicom obriše lice. „Nalaze se na mojoj listi stvari s kojima ne znam šta ću. Ne razumem ovakvu umetnost.“ „Šta je s tepisima i lampama?“ „Spakovala sam sve što želim da se iznese odavde, izuzev stvari u Kalinoj sobi, moje odeće i nekoliko sitnica koje su mi potrebne dok smo ovde. Ne želim ništa od toga, gospođo... Dona. Čak ni sudovi nisu moji.“ „Imate u podrumu zavidnu kolekciju vina.“ „Dala sam dvadeset četiri boce na prodaju putem sajta koji sam otkrila. Ljudi već licitiraju. Večeras ću postaviti oglas za još dvanaest.“ Dona je nakrenula glavu i pogledala Šelbi s uvažavanjem. „Vrlo ste mudri.“ „Da jesam, ne bih bila u ovom škripcu. Hvala vam", dodala je kad joj je Dona dala čašu. „Ne mislim da je to tačno, ali hajde da krenemo od situacije u kojoj smo trenutno. Možete li mi dati naziv preduzeća koje će doći da vidi nameštaj?“ „Dolbi i sinovi“, iz Filadelfije.“ „Dobro. Oni su korektni i upravo njih preporučujem.“ Otpivši vino Dona je napravila beleške na tabletu, pa odrešito rekla: „Napraviću ponudu, ali će ta žena morati da se spusti na zemlju ako zaista želi spavaću sobu. U suprotnom, Čed Dolbi - a to je najstariji sin i verovatno će on doći da ti da svoju cenu - napraviće fer ponudu. Poznajem nekoga ko bi procenio posuđe, staklariju i barsku opremu. Tu su i dva trgovca umetninama koje preporučujem za kupovinu slika.“ „Ne znam kako da vam se zahvalim.“ „To mi je posao“, podsetila ju je Dona. „Osim toga, i zadovoljstvo. Imam kćer tek dve-tri godine mlađu od tebe. Nadam se da bi se i njoj neko našao ako bi se obrela u... takvom problemu. Primetila sam da ste ispraznili muževljev garderober.“ 27

„Jesam. Mama je dobro, dušo.“ Poljubila je Kali u kosu. „Idi sada da se igraš. Najveći deo sam odnela u „Drugu šansu“,“ rekla je Doni kada joj je Kali skliznula s krila. „Savršeno“ Mejsi i Šeril su veoma dobre u svom poslu i radnja im je vrlo prometna.“ „Postoji li neko koga ne poznajete?“ „To je sastavni deo posla. Šta je s knjigama?“ „Spakovala sam svoje knjige, one koje volim. Ričard je kupovao knjige koje su ostale u biblioteci. Naprosto ih je kupovao — kako se ono kaže na metar." „A mi ćemo ih isto tako prodati." Dona je kimnula glavom, pa otkucala šifru na tabletu. „Pridodaću to svojim beleškama. A ako želite, povezaću i sa nekim kontaktima koje imam. Na vama je da dogovorite sastanke.“ „To bi bilo divno. Mnogo bi mi značilo, čini se kao da već previše dugo posrćem unaokolo u nastojanju da smislim šta ću.“ „Prema onome što vidim, snalazite se vrlo dobro.“ „Hvala, ali od velike je pomoći dobiti savet ili smernicu. Veoma ste fini. Ne znam zbog čega ste me činili tako nervoznom.” Sad se i Dona nasmejala. „Ponekad tako delujem na ljude. Da dam kontaktima broj vašeg mobilnog ili fiksnog telefona?“ „Možda biste mogli i jedan i drugi. Trudim se da držim mobilni kod sebe, U džepu, ali ga ponekad zaboravim.“ „Dogovoreno. Radi se o poslovnim ljudima koji gledaju da zarade. Ipak, neće vam zakinuti na ceni. Ako smislite još nešto, samo mi javite.“ Osmehnula se. „Zaista ih sve poznajem. I Šelbi nameravam da vam dam ponudu a kuću, i to solidnu. Ovo je divno mesto na odličnoj lokaciji, a pravi kupac je tamo negde. Pronaći ću ga.“ „Verujem da hoćete.“ Zato što je to stvarno i mislila, Šelbi je te večeri bolje spavala nego sedmicama unazad. Čitave sledeće nedelje mozak joj je grozničavo radio. Dogovorila se s firmom „Dolbi i sinovi“, isporučila vino prodato preko aukcijske kuće na internetu, podigla veoma lep ček u komisionoj radnji koja je uzela neku Ričardovu odeću - i iznela tri vreće s odećom iz sopstvenog ormara. Prihvatila je ponuđenu cenu za sudove i staklariju, pa sve popakovala - i kupila komplet raznobojnih plastičnih tanjira, činija i šolja. Poslužiće. Iako je možda bilo razumnije raspodeliti plaćanja, Šelbi je jednu od kreditnih kartica isplatila u celosti. Jedna manje, mislila je, još jedanaest. Umetničke slike - koje nisu bile originali kako je Ričard tvrdio - nisu vredele onoliko koliko se nadala. Međutim, broj je nadoknadio deo vrednosti. 28

Svakog dana se osećala sve rasterećenije. Čak ni oluja koja je nanela pet centimetara snega nije je izbacila iz koloseka. Ušuškala je Kali poput male Eskimke, pa su zajedno napravile svog prvog Sneška Belića. Nemam ita da pišem svojima kod kuće, pomislila je, ali je učinila upravo to uslikavši nekoliko fotografija telefonom, da ih pošalje u Tenesi. Ta je avantura toliko izmorila njenu devojčicu, da su Kali i Fifi već u sedam uveče bili u krevetu. To je Šelbi pružilo dugo i prijatno veće da se pozabavi tabelom, računima i spiskom poslova koje treba obaviti. Da li treba da upotrebi taj novac da isplati jednu od manje zaduženih kreditnih kartica i da je naprosto ugasi? Ili da uplati novac na jednu od visokim dugom kako bi skresala kamatu? Ma koliko je želela da kaže da su sada dve manje i da ih je ostalo još deset bilo je razumnije smanjiti kamatu. Pažljivo je izvršila onlajn plaćanje onako kako je sama naučila, pa evidentirala uplatu u tabelu. Četiristo osamdeset šest hiljada, minus četiristo dolara, još samo tri milona i sto osamdeset četiri do nule. Naravno, bez uračunavanja sledećeg računa koji je pristigao od advokata i knjigovođa. Ali dovraga, to je u tom trenutku delovalo kao obična sitnica. Zazvonio je telefon i kada je videla Donino ime na ekranu, zgrabila ga je. Možda. „Halo." „Zdravo, Šelbi, Dona je. Znam da je malo kasno, ali želela sam da vas obavestim da smo dobili dobru ponudu za kuću.“ „Oh! To su veoma dobre vesti.“ „Mislim da će zajmodavac to odobriti. Znate da može potrajati nedeljama, ako ne i mesecima, ali učiniću sve što je do mene da to malo poguram. Radi se o porodici o kojoj sam vam pričala još nakon prvog razgledanja. Kuća im se stvarno dopada, a lokacija je upravo ona koju su i želeli. I još nešto - njoj se nameštaj uopšte ne sviđa.“ Šelbi se nasmejala, podigavši lice ka plafonu i opustila se. „Stvarno?“ „Potpuno joj je odvratan. Rekla mi je da je morala da ga previdi, da se pretvara da ga nema kako bi zaista videla kuću, njen raspored. Njega uzrujava ubrzana prodaja, ali je ona želi, tako da će i on pristati. I mislim da će se naš kupac složiti čak i ako zajmodavac zatraži da cena bude približnija traženoj.“ „Oh, pa to je odlično, Dona.“ „Ne želim da se istrčavamo, ali treba da proslavite, makar malo.“ „Sad mi dođe da se svučem i naga zaplešem po celoj kući.“ „Šta god vam prija.“ „Možda ću samo da zaigram. Hvala. Mnogo vam hvala.“ „Držim palčeve, Šelbi. Najpre ću ujutru pozvati zajmodavca. Vama želim laku noć.“ 29

„I ja vama. Hvala još jednom. Doviđenja.“ Nije se svukla, ali jeste pojačala radio. Zapevala je uz Adel, plesala po kancelariji, skinula reči i pustila glas. Nekada je imala ambicije, težnje, snove. Postaće pevačica – zvezda. Njen je glas bio dar s neba i ona ga je negovala., koristila, cenila. Upoznala je Ričarda zahvaćajući svom glasu kada je došao u mali klub u Memfisu gde je postala vodeća pevačica u bendu po imenu „Horizont“. Bilo joj je devetnaest godina, prisetila se sada. Još nedovoljno odrasla da kupi pivo u klubu, premda joj je Taj, njihov bubnjar pomalo zaljubljen u nju, često tajno donosio flašu Korone kada je mogao. Osetila se tako dobro što je ponovo plesala i igrala. Mesecima je glas koristila samo za pevanje uspavanki. Posle Adel je prešla na Tejlor Svift, i u momentu kad je krenula da pritisne dugme za nečujno na daljinskom, zazvonio joj je telefon. Javila se s osmehom, još plešući. „Halo.“ „Treba mi Dejvid Materson.“ „Pogrešili ste broj, izvinite.“ „Dejvid Materson", ponovio je čovek i izdiktirao broj telefona. „Da. To je taj broj, ali…“ Knedla joj je zastala u grlu. Morala je da ga pročisti i čvrsto je uhvatila slušalicu. „Niko ko se tako zove ne živi ovde. Žao mi je.“ Prekinula je vezu pre nego što kaže još nešto, požurila do sefa i pažljivo unela šifru. Odnela je žutu kovertu do stola i otvorila je ukočenim i drhtavim prstima. Tu je čuvala lična dokumenta koja je pronašla u bankovnom sefu, ona s kojih se smešilo Ričardovo lice. Jedan komplet identifikacionih dokumenata glasio je na ime Dejvida Alena Matersona. Više joj se nije ni pevalo ni igralo. Iz neobjašnjivih razloga i straha, osvrnula se da proveri sva vrata i alarm. lako je štedela struju, ostavila je svetlo u hodniku, kao i ono u hodniku na drugom spratu. Umesto da ode u svoju sobu, uvukla se u Kalin krevet. Dugo je ležala budna i molila se da telefon ne zazvoni opet. Firma za otkup nameštaja poslala je ekipu koja je spakovala stvari iz dve gostinske sobe, predsoblja i trpezarije u kojoj Šelbi nije pojela nijedan obrok otkad je Ričard stradao u nesreći. Posle izvesnog cenkanja, rešila je da proda spavaću sobu privatnom kupcu. Uplatila je još jednu ratu za kreditnu karticu i zatvorila je. Dve manje, još deset.

30

Kuća je delovala prazno i neprijateljski bez nameštaja. Imala je stalan i nelagodan osećaj da i sama treba da ode odatle, ali bilo je još sitnica za koje je lično morala da se pobrine. U pola dva je bio zakazan sastanak s kupcem knjiga – dogovoren baš u to vreme jer je tada Kali spavala. Vezala je kosu i stavila lepe milnđuše od akvamarina koje su joj baka i deka poklonili za Božić. Stavila malo bronzanog pudera i rumenila jer je bila jako bleda u licu. Debele čarape koje je volela da nosi po kući zamenila je crnim cipelama s štiklom. Njena baka je tvrdila je da salonke možda znaju da naprave žuljeve, ali svakako podižu ženino samopouzdanje. Skočila je kad se začulo zvono. Kupac je stigao petnaest minuta ranije i nije stigla da odnese kolače i kafu u biblioteku. Požurila je u prizemlje, nadajući se da neće pozvoniti ponovo. Kali je popodne imala lak san. Otvorila je vrata čoveku mlađem i zgodnijem nego što je očekivala – ne treba gajiti ena baka je tvrdila je da salonke možda znaju da naprave žuljeve, ali svakako podižu ženino samopouzdanje. Skočila je kad se začulo zvono. Kupac je stigao petnaest minuta ranije i nije stigla da odnese kolače i kafu u biblioteku. Požurila je u prizemlje, nadajući se da neće pozvoniti ponovo. Kali je popodne imala lak san. Otvorila je vrata čoveku mlađem i zgodnijem nego što je očekivala. „Hvala vam." Bio je snažne građe i imao četvrtastu vilicu i hladne oči boje lešnika. Ni najmanje manje ne liči na sitnog, starijeg i neuglednog knjiškog moljca iz njene mašte. „Dona - gospođa Tinsdejl - rekla je da će vas možda zanimati knjige koje imam.“ Okačila je njegov kratki kaput od čoje u ormar u predsoblju, „Šta mislite da odmah krenemo u biblioteku da pogledate?“ „Prelepa vam je kuća.“ „Prevelika je za nas“, rekla je dok ga je vodila u biblioteku pored dnevne sobe s klavirom na kome niko nije svirao i salona s bilijarskim stolom koji tek treba da proda. Biblioteka bi bila njena omiljena prostorija u kući, poste Kaline sobe, da je uspela da je učini prijatnijom i toplijom. Ali imala je vatru u kaminu i oslobodila se teških draperija - i njih je spremila za prodaju - tako da se zimsko sunce, ma koliko slabo da je bilo, probijalo kroz prozore. Nameštaj u biblioteci, limunžuta kožna sofa i tamnosmeđe stolice i dva previše sjajna stola takođe će nestali do kraja nedelje. Nadala se daće i kutije pune knjiga u kožnim povezima, koje niko nije pročitao, isto tako dobiti novog vlasnika.

31

„Kao što sam vam u telefonskom razgovoru rekla, selim se uskoro i moram da prodam knjige. Spakovala sam one koje želim za sebe, ali ove je - iskreno da vam kažem - moj suprug kupio da bi se lepo uklapale.“ „Izgledaju impresivno, kao i kuća.“ „Pretpostavljam da je tako. Mene više zanima njihov sadržaj nego to kako izgledaju u ormaru. Ako biste želeli da ih poredate, skuvaću nam kafu.“ Prešao je pogledom preko sobe i nasumice izvukao jednu knjigu s police. „Faust“ „Čitala sam da mnogi kupuju na metar? Za dekoraciju.“ Poželela je da stisne šake jer je morala nekako da se opusti. Trebalo bi da se navikla na ovo dosad, mislila je. Ne sme da bude nervozna u takvim situacijama. „Čini mi se da bi bilo lepše - naoko, barem meni“, ispravila se, „da nisu sve iste.“ Povez, visina. I moram reći da ja ne bih bila ta koja bi ispred vatre sklupčana čitala Fausta.“ „Niste jedini.“ Vratio je knjigu na mesto i pogledao je hladnim pogledom. „Gospođo Foksvort, ja nisam Loderdejl. Moje ime je Ted Privet.“ „Oh, da li vas je gospodin Loderdejl poslao da obavite procenu?“ „Ne trgujem knjigama. Ja sam privatni detektiv. Razgovarao sam s vama telefonom pre neko veče. Pitao sam vas za Dejvida Matersona.“ Ustuknula je korak unazad. Na štiklama ili ne, ona može i hoće da ga otera. Da ga izvede napolje, daleko od Kali. ,,A ja sam vam odgovorila da ste pogrešili broj. Morate da idete. Svakog časa očekujem nekoga.“ »Zadržaću vas samo minut.“ S osmehom na licu podigao je ruke da joj pokaže da je bezopasan. „Samo radim svoj posao, gospodo Foksvort. Pratio sam Dejvida Matersona do ove lokacije i moje informacije.... Imam fotografiju.“ Posegnuo je u unutrašnji džep sakoa, držeći drugu ruku podignutu u gestu mira. „Ako biste samo hteli da je pogledate. Poznajete li čoveka sa slike?“ Srce joj je lupalo. Pustila je stranca u kuću. Postala je neoprezna zbog mnogo ljudi koji dolaze i odlaze, i naprosto ga je pustila. A dete joj je spavalo na spratu. „Dozvolili ste da mislim da ste neko drugi.“ Pooštrila je ton, u nadi da će delovati na njega. „Da li tako obavljate svoj posao?“ „Zapravo, da. Ponekad.“ „Ne sviđate mi se ni vi ni vaš posao.“ Žustrim pokretom uzela je fotografiju iz ruke. Zatim se zagledala u nju. Znala je da će na njoj biti Ričard, ali videti ga - taj osmeh filmske zvezde, te smeđe oči sa zlatnim tačkicama, zadalo joj je udarac. Na slici je imao tamniju kosu i kratku bradicu zbog kojej izgledao starije, baš kao na dokumentima iz bankovnog seta. Ali, to je bio Ričard. 32

Čovek na fotografiji je bio njen muž. Njen muž je bio lažov. Šta je onda bila ona? „Ovo je slika mog pokojnog supruga. Ričarda.“ „Pre sedam meseci, ovaj čovek - pod imenom Dejvid Materson- prevario je jednu ženu u Atlanti i uzeo joj pedeset hiljada dolara.“ „Ne znam o čemu je reč. Ne poznajem nikakvog Dejvida Matersona. Moj muž se zvao Ričard Foksvort.“ „Dva meseca pre toga, Dejvid MatersonjJe prevario malu grupu u Džeksonvilu na Floridi za dvostruku sumu. Mogao bih još da nabrajam, uključujući i veliku provalnićču pljačku u Majamiju pre otprilike pet godina. Dvadeset osam miliona u retkim markama i nakitu.“ Posle svega što je saznala u poslednjih nekoliko nedjelja, ništa je nije moglo iznenaditi. Ali ta krađa i njen iznos učinili su da joj se stomak zgrči i da je obuzme ošamućenost. „Nemam pojma o čemu pričate. Samo vas molim da odete.“ Dok je vraćao fotografiju u džep, netremice je gledao Šelbi u oči. „Materson je donedavno živeo u Atlanti, odakle je vršio prevare s nekretninama. Živeli ste u Atlanti pre nego što ste se doselili ovamo, zar ne?" „Ričard je bio finansijski konsultant. Osim toga, više ga nema. Razumijete li? Poginuo je odmah posle Božića, tako da ne može da vam odgovori na vaša pitanja. A ja nemam odgovore. Nemate nijedan razlog da ovako upadnete, pritom ste me slagali na ulaznim vratima i isprepadali me.“ Čovek je još jednom podigao ruke - ali je nešto u njegovom pogledu govorilo Šelbi da uopšte nije bezopasan. „Ne pokušavam da vas uplašim.“ „Pa, uspelo vam je. Udala sam se za Ričarda Foksvorta u Las Vegasu u Nevadi osamnaestog oktobra 2010. Nisam se udala ni za koga po imenu Dejvid Materson. Ne poznajem nikoga ko se tako zove.“ Usne su mu se iskrivile u podrugljiv osmeh. „Bili ste u braku četiri godine, ali ipak tvrdite da ne znate kako je vaš suprug zarađivao za život? Šta je stvarno radio i ko je zaista bio?“ „Ako pokušavate da mi kažete da sam budala, stanite u red. Zarađivao za život? Koji život?“ Potpuno ophrvana, ispružila je ruke. Mislite na ovu kuću? Ako je ubrzo ne prodam, zapleniće je. Želite da tvrdite da je Ričard varao ljude, krao od njih? Skoro trideset miliona dolara? Ako je to istina, ko god da vas je unajmio da ga nađete, isto tako može da stane o red. Pokušavam da se iščupam iz duga teškog četiri miliona dolara u kom sam se našla. Morate da idete. Idite i recite vašem klijentu da je dobio pogrešnog čoveka. Ili ako nije, da je taj čovek mrta. Ništa ne mogu da učinim u vezi sa tim. Ako želi da me proganja za novac, kao što rekoh, postoji red, i to dugačak.“ 33

„Gospođo, vi želite da poverujem da ste proveli s njim četiri godine a da nikada niste čuli za Dejvida Matersona? Da ne znate ništa?“ Bes je sada nadjačao strah. Bilo joj je dosta svega. Stvarno dosta. Ljutnja je kod nje izazvala erupciju. „Baš me briga u šta verujete, gospodine Privete. Ne dam ni pet para za to. Ako se se uvukli ovamo očekujući da izvadim gomilu prokletih markica i nakita iz džepa, ili stotine hiljada dolara u gotovini samo da bih vas se rešila, onda ste sigurno i glupi pored toga što ste nepristojni. Napolje. „Samo tražim informacije.“ „Nemam ja nikakve informacije. Ne znam ništa ni o čemu od ovoga. Ono što znam jeste da sam zarobljena u ovom mestu koje ne poznajem i u ovoj kući koju ne želim jer…“ „Jer?“ „Više ne znam.“ Čak je i ljutnja izbledela. Ophrvao ju je umor. „Ne mogu da vam kažem nešto što ne znam. Ako imate pitanja, možete da se obratite Majklu Spirsu ili Džesiki Brodvej. Spin, Kenon, Fajf i Hanover. To su filadelfijski advokati koji rešavaju zbrku u kojoj se nalazim. Sada idite ili ću pozvati policiju.“ „Idem“, odgovorio je i krenuo za njom dok je odsečnim koracima išla ka plakaru da izvadi njegov kaput. Izvadio je vizitkartu i pružio joj ju je. „Slobodno me pozovite ako se nečega setite.“ „Ne mogu da se setim nečega što ne znam.“ Ipak je uzela posetnicu. „Ako je Ričard taj koji je uzeo novac vašem klijentu, žao mi je zbo toga. Molim vas, ne vraćajte se ovamo. Drugi puta vas neću pustiti unutra.“ „Sledećeg puta možda pozvone policajci“, kazao joj je. „Imajte to na umu. I čuvajte tu karticu.“ „Ljude ne trpaju u zatvor zato što su ispali glupi. To je moj jedini zločin.“ Otvorila je vrata i vrisnula ugledavši čoveka koji se spremao da pozvoni. „Ah, gospođa Foksvort? Uplašio sam vas. Ja sam Martin Loderdejl.“ Bio je stariji, bledoplavih očiju iza naočara metalnog okvira i uredno podšišane brade, više sede nego prosede. „Hvala što ste došli, gospodine Loderdejle. Doviđenja, gospodine Privete.“ „Čuvajte posetnicu“, kazao joj je Privet i, obišavši Loderdejla, sišao na očišćen prilaz do sivog automobila. Prepoznala je auto – naposletku. Njen deda je bio automehaničar, i ta je pažljivo pogledala. „Honda sivik“ sive boje, s floridskim tablicama. Ako ih opet vidi u blizini kuće, pozvaće policiju. „Dopustite da vam uzmem kaput“, rekla je Loderdejlu.

34

Do kraja nedelje i biblioteka i spavaća soba su bile ispražnjene. Prodala je preko malih oglasa bilijarski sto, klavir, Ričardove sprave za fitnes i bezbroj sitnica. Nedostajalo joj je vrlo malo da otplati još jednu od preostalih deset kreditnih kartica. Poskidala je preostale slike sa zidova, prodala i njih, kao i moderan kafemat i barski blender. Kada se probudila tog jutra koje je trebalo da bude prvi dan proleća i ugledala petnaestak centimetra snega koji je i dalje padao, poželela je da se vrati u vreću za spavanje „Princeza Fiona", koja joj je trenutno služila kao posteljina. Živela je u skoro potpuno praznoj kući. Što je bilo još gore, njena mala devojčica živela je u skoro pustom domu bez ijednog prijatelja i ikoga s kim bi pričala ili se igrala izuzev majke. Pre četiri godine, jedne vrele oktobarske večeri na zapadu, kupila je lepu plavu haljinu - Ričard ju je voleo u plavom. Zato što je Ričard voleo ravnu kosu, sat vremena je provela fenirajući je, pa je krenula niz prolaz između klupa u smešnoj malenoj kapeli noseći samo jednu belu ružu. Mislila je da je to najsrećniji dan u njenom životu, ali to uopšte nije bio njen život . Iluzija i, još gore od toga, samo laž. Svakog dana posle toga trudila se da bude dobra supruga, da nauči da kuva onako kako Ričard voli, da se spakuje i krene kad god se Ričardu prohte, da se obuće onako kako se njemu sviđa. Da Kali bude okupana, nahranjena i lepo odevena kad on dođe kući. Gotovo je sa svim tim, pomislila je. „Gotovo je s tim", promrmljala je. „Dakle, zbog čega smo još ovde?" Otvorila je svoj stari orman i nevoljno počela da pakuje stvari u Luj Vitonov kofer koji joj je Ričard kupio u Njujorku, umesto njene vrećaste torbe,u koju je potrpala garderobu kad je pobegla s njim. Sada se pakovala s ozbiljnošću, a zatim prekršila čvrsto i strogo pravilo i slavila Kali da gleda šreka i jede pahuljice u kuhinji dok pakuje njene stvari. Imajući na umu jedno strogo majčino pravila - da nikada pre devet ujutru ne zove nikoga sem policije, vatrogasaca ili vodoinstalatera, sačekala je daj otkuca devet, pa je pozvala Donu. „Zdravo, Šelbi, kako si?“ „Opet pada sneg.“ „Zima nikako da prođe. Kažu da će pasti dvadesetak centimetara, ali se pretpostavlja da će sneg napadati više od metar i dvadeset do subote. Nadajmo se da je ovo poslednji nalet.“ „Ne računam na ta Dona, nema još mnogo stvari u kući, osim mene i Kali. Želim da uzmem televizor iz kuhinje, onaj ispod pulta, i odnesem ga baki. Oduševiće se. I jedan veliki s ravnim ekranom - bilo koji od devet koliko ih ima u ovoj kući, izbrojala sam. Jednostavno želim jedan da 35

odnesem tati. Ne znam žele li možda kupci ostale? Znam da dogovor nije konačan, ali mogle bismo da im prodamo i TV aparate. Iskrena briga me koliko će platiti u njih .“ „Predložiću im, naravno. Pusti ih da daju ponudu.“ „To bi bilo najbolje. Ako ih oni ne žele ili žele samo jedan od njih, postaraću se za ostale.“ Već nekako, pomislila je i protrljala bolnu slepoočnicu. „Ali... Kad završim razgovor s vama, pozvaću firmu za selidbe. Ne mogu da smestim Kalin nameštaj u kombi, imam mnogo kutija, kofera i njenih igračaka. Dona, zamolila bih vas za jednu veliku uslugu.“ „Svakako. Šta mogu da učinim?“ „Mogu li da vas zamolim da postavite poštansko sanduče na kuću, neko koje se zaključava, tako da nas dve možemo da obavimo sve istrativne poslove koji slede ako ovo uspe, običnom ili elektronskom poštom, ili kako god. Moram da idem kući, Dona.” Samo izgovaranje tih reči istog je trena uklonilo napetost u njenim ramenima. „Moram da odvedem Kali kući. Pored svega što se dešavalo nije imala izgleda da se sprijatelji s nekim detetom. Kuća je prazna. Tvrdim da je oduvek i bila, ali se sada ne mogu pretvarati da nije. Ne mogu više ovde da ostanem. Ako uspem da organizujem sve, odlazimo sutra. Najkasnije u subotu.“ „Nije to nikakva usluga niti problem. Staraću se o kući, nemojte brinuti oko toga. Vozićete celim putem sami?“ „Imam Kali. Otkazaću ovaj fiksni, ali imam mobilni ako vam nešto zatreba. Kao i laptop, pa možemo da se dopisujemo. Ako prodaja ne uspe, pokazaćete kuću nekom drugom. Ipak, nadam se da hoće. Nadam se da je ti ljudi žele i da će od nje napraviti dom. Ali mi moramo da idemo.” „Hoćete li mi poslati imejl kad stignete? Pomalo ću brinuti.” „Hoću, i bićemo dobro. Volela bih da sam ranije saznala koliko ste dobra osoba. Sad zvućim bez veze.“ „Nije“, uzvratila je Dona kroz smeh. „Važi i obrnuto. Ako nešto bude tre¬balo da se obavi pošto stignete kući, samo me obavestite, imate prijateljicu u Filadelfiji Šelbi." „I vi imate jednu u Tenesiju.“ Kada je spustila slušalicu, Šelbi je duboko udahnula. Zatim je napravila spisak svega što treba da se uradi. Čim precrta i poslednju stavku, kreće kući. Vodila je Kali nazad u Randevu.

4 36

Čitav dan je na kreativan način morala da podmićuje Kali da je ne bi prekidala i ometala. Neke je račune trebalo zatvoriti, druge prebaciti, promeniti adresu i rešiti pitanje preusmeravanja pošte i svih obaveštenja ili poziva. Cena usluge za selidbe, koja je podrazumevala rasklapanje i utovar Kalinog nameštaja, i njegovo ponovo sklapanje, potpuno ju je zaprepastila. Razmišljala je da iznajmi prikolicu i odradi sve sama. Svakako bi joj bila potrebna pomoć da spusti krevet i ormar niz stepenice i da ih ubaci u prikolicu. Tako da je progutala knedlu i prihvatila ponudu. To se isplatilo, po njenom mišljenju, kada su sledećeg dana sa napojnicu od dvadeset dolara radnici skinuli veliki televizor sa zida u dnevnoj sobi, umotali ga i izneli do kola umesto nje. Dona, koja je bila od poverenja, postavila je sanduče s bravom. Spakovala je preostale stvari i strpala u veliku kesu ono što bi njoj i Kali moglo da zatreba u putu. Možda je bilo nepromišljeno da krene tako kasno u petak. Pametnije i svakako razumnije je da pođe odmorna sledećeg jutra. Ali nije nameravala da provede i jednu jedinu noć više u kući koja nikadnije bila njena. Prošla je kroz sve prostorije, od dna do vrha i nazad, a onda se zaustavila u dvospratnom foajeu. Sada je uspela da vidi kako bi sve izgledalo bez napadnih slika i previše uglačanog nameštaja. Uz toplije boje, mekše tonove, možda neki veliki komad starog nameštaja koji ima dušu, stočić sa cvećem u predsoblju, i svećama. Mešavina starog i novog, pomislila je, radi postizanja doze otmenosti s primesama razdraganosti. Antička ogledala – da, grupisala bi duž zida stara ogledala različitih oblika, iskombinovala knjige s porodičnim fotografijama i ljupkim sitnicama na policama. I… Više nije njeno, podsetila se. Više nije njen prostor, ni njen problem. „Ne mogu reći da mrzim ovo mesto. To nije pošteno prema onima koji će se ovde useliti posle mene. Kao da bacam neku kletvu na kuću. Prema tome, reći ću samo da sam se o njoj starala najbolje što sam mogla, dok sam mogla.“ Ostavila je ključeve na kuhinjskom pultu, s porukom u kojoj se zahvaljuje Doni, a zatim uzela Kali za ruku. „Hajdemo, malena, krećemo na naš put.“ „Videćemo baku i deku i prabaku i pradeku.“ „Naravno, mila, i sve ostale.“ Izašla je do garaže s Kali, kojja je u kolicima gurala malu Pepeljugu – svoju nekada omiljenu princezu, čije je počasno mesto trenutno zauzimala Fiona – i s torbom u kojoj su bile stvari potrebne za put. 37

„Hajde da vežemo tebe i Fifija.“ Kad je osigurala Kali u sedištu, Kali ju je pomilovala po obrazu. Htela je da joj da znak: Pogledaj me i obrati pažnju. „ Šta je, dušo?“ „Hoćemo li stići tamo brzo?“ Oh, ne. Nije znala da li da je to veseli ili da se što pre pomiri sa sudbinom, pa je zauzvrat pomilovala Kalln obraz. Ako su verzije pitanja Jesmo li već stigle? počele pre nego što su napustile garažu, očekuje ih veoma dug put. „To je čak u Tenesiju, sećaš se? Trebaće nam malo vremena, pa neće biti baš skoro. A1i.." Raširila je oči da pokaže uzbuđenje koje ih očekuje. „Spavaćemo u motelu. Poput avanturistkinja.“ „Turistkinja.“ „Tako je. Ti i ja, Kali Rouz. Prstiće na nosiće“, dodala je, i Kali se zasmejala, stavila prste na nos, tako da je Šelbi mogla da zatvori bočna vrata kombija. Izašla je u rikverc iz garaže i čekala nekoliko trenutaka dok se vrata nisu ponovo sasvim spustila. „I to je to", kazala je. Odvezla se ne osvrnuvši se nijednom. Bila je gužva u saobraćaju, ali rešila je da za to ne mari. Trebaće im koliko će im trebati. Da bi sačuvala šreka za trenutke istinske dosade, zabavljala je Kali pesmama, onima koje je njena mala devojčica znala, i novim koje je spremila da izbegne beskrajno ponavljanje i sama ostane pri zdravoj pameti. Skoro da je upalilo. Prelazak državne granice i ulazak u Merilend bio je prava mala pobeda. Želela je da nastavi dalje, ali se posle tri sata naterala da skrene s autoputa. Hepi mil je učinio da se Kalino lice ozari, a stomačić napuni. Još dva sata vožnje i na polovini puta su, pomislila je Šelbi. Zaustaviće se da prenoće. Već je izabrala motel, a put do njega unela u navigacioni uređaj. Kada se zaustavila u Virdžiniji, shvatila je da je dobro isplanirala put. Kali više nije mogla da izdrži i počela je da kenjka. Avantura skakanja po motelskom krevetu promenila joj je raspoloženje. Čiste pidžame, Fifi i priča za laku noć bili su od koristi. Iako je sumnjala da bi njenu malenu devojčicu sada i vatromet probudio Šelbi je ušla u kupatilo da pozove svoje. „Mama.Stale smo da prespavamo, kao što sam ti javila.“ „Gde ste sada? Gde tačno?“ 38

„U „Best vesternu“ u okolini Vajtvila u Virđiniji.“ „Dali je čist?“ „Jeste, mama. Proverila sam ocene pre nego što sam se uputila ovamo.“ „Jesi li zaključala vrata?“ upitala je Ada Me. „Za svaki slučaj postavi stolicu ispod kvake.“ „U redu.“ „Kako je moj slatki anđelčić?“ „Čvrsto spava. Bila je dobra u putu.“ „Jedva čekam da je zagrlim. I tebe, slatkice. Volela bih da si nam ranije rekla da krećeš danas. Klej Džunior bi došao po vas.“ Bila je jedina devojka, podsetila se Šelbi, i najmlađa od troje dece. Majka se brinula za nju. „Dobro sam, mama, sigurno. Obe smo dobro i na pola puta do tamo. Klej ima posla i sopstvenu porodicu.“ „I ti si njegova porodica.“ „Jedva čekam da ga vidim. Da vas sve vidim.“ Ta lica, glasove, brda zelenilo. Umalo nije zaplakala, pa se potrudila da povrati veseli ton. „Nadam se da ćemo krenuti dalje do osam, ali možda i malo kasnije. Kako god, stižemo do dva najkasnije. Javiću ti se ujutru. Mama, želim još jednom da ti se zahvalim što si nas primila kod vas.“ „Neću to da čujem od tebe. Ti si moje dete, a ona je tvoje. Ovo je dom. I dođi kući, Šelbi En.“ „Sutra. Kaži tati da smo noćas na sigurnom.“ „Neka tako i ostane. A ti se odmori. Zvučiš umorno.“ „I Jesam malo. Laku noć, mama.“ Iako je bilo tek osam, zavukla se u krevet i utonula u san u roku od nekoliko minuta, baš kao i njena mala devojčica. Probudila se u mraku, izbezumljena snom čijih se delića sećala. Oluja na moru, ogromni talasi koji preplavljuju čamac - bela tačka koja se kotrlja razornom crnilu mora. A ona za kormilom, boreći se iz petnih žila da izvede čamac iz oluje dok su talasi šibali a munje sevale. I Kali, Kali koja je negde plakala i zvala je. Žalim, Ričard? Da, da. Ričard u jednom od svojih tepih odela koji je sklanja od kontrolne table jer ona ne ume da kontroliše čamac. Ona ništa ne ume da radi. Smrznuta i uplašena sela je na krevet u nepoznatoj mračnoj sobi i trudila seda povrati dah. Ričard je taj koji je upao u vodu, a ne ona. On je taj koji se utopio. Kali je spavala, a slatka guza joj je štrčala u vazduhu. Bila je topla i bezbedna.

39

Ostala je još malo da leži i mazi Kalina leda, da se uteši i smiri. No, spavanjuje bio kraj, pa je od toga odustala i tiho otišla u kupatilo. Stajala je i premišljala se. Da li da ostavi vrata otvorena tako da Kali zna gde joj je mama ako se probudi na nepoznatom mestu? Ili da ih zatvori, da svetlo i zvuk tuša ne probude njeno detence, što bi se bez sumnje i desilo? Napravila je kompromis i ostavila vrata odškrinuta. Nije verovala da će joj tuširanje u motelu toliko prijati i da će topla voda oterati poslednju jezu što koju je izazvao košmar i poslednje ostatke umora. Ponela je svoj šampon i gel za tuširanje. Navikla se na dobre kozmetičke proizvode davno pre Ričarda. Naposletku, odrasla je na njima jer je njena baka vodila najbolji kozmetički salon u Randevu Ridžu. A sada će i Kali naučili na dnevni spa ugođaj. Baku naprosto ništa nije moglo da zaustavi. Jedva je čekala da je vidi, nju i sve ostale. Da bude kod kuće, udiše planinski vazduh, gleda zelenilo i plavetnilo, i sluša glasove pored kojih njen ne zvuči nekako pogrešno. Umotala je kosu peškirom, svesna da će joj trebati večnost da se osuši, i zatim uradila nešto što ju je majka naučila kad je bila jedva malo starija od Kali. Razmazala je losion svuda po telu. Prijao joj je osećaj kože na koži, čak i dodir sopstvenih ruku. Prošlo je mnogo otkad ju je iko dodirnuo. Obukla se, provirila da proveri šta je s Kali i ostavila vrata tek malo otvorenija dok je stavljala šminku. Nije nameravala da ide kući bleda i s podočnjacima oko očiju. Nije mogla da prikrije svoju mršavost, ali računala je da če joj se apetit vratiti kad stigne kući, skrasi se i nabaci neki kilogram. Izgledala je lepo - crne helanke i košulja boje trave koja joj je budila sećanja o proleću. Dodala je naušnice i štrcnula malo parfema, jer po rečima Ade Me Pomeroj, žena bez tih pojedinosti nije potpuno odevena. Pošto je zaključila da ne može ništa više da uradi, vratila se u spavaću sobu i ispakovala sve osim Kaline odeće. Lepu plavu haljinu s belim cvetovima i belim džemperićem. Zatim je uključila jednu od lampi pored kreveta i popela se na krevet da njuškanjem probudi kćerku. „Kali Rouz. Gde je moja Kali Rouz? Da li još u zemlji snova jaše ružičaste ponije?“ „Ovde sam, mama!“ Topla i meka poput zečića okrenula se u zagrljaju. „Mi smo u 'vanturi.“ „Nego šta nego jesmo.“ Mazila ju je još malo i uživala u dragocenim trenucima. „Nisam se upiškila u krevet.“ 40

„Znam. Ti si jedna velika devojčica. Hajde sada da piškimo, pa da se obučemo.“ Isplela je Kali kikice i ukrasila ih plavim mašnama koje se slažu s haljinom, ponovo umila devojčicu pošto je doručkovala galete, natočila benzin i krenule su na put pre pola osam. Rani polazak, pomislila je Šelbi. Shvatila je to kao dobar znak za sve što im predstoji. Zaustavila se u deset zbog još jedne pauze za toalet, osvežila se kokakolom, dopunila Kalinu čašu sa siskom i poslala poruku majci. Krenule rano. Nema gužve u saobraćaju. Trebalo bi da stignemo do pola jedan. Volimo vas! Kada se ponovo uključila na auto-put, siva kola su se neprimetno priključila tri automobila iza nje. I držala odstojanje. Dakle, mlada je udovica krenula kući u polovnom minivanu. Sve što je radila, radila je razumno, normalno, uobičajeno. Ali znala je nešto, mislio je Privet. I on će otkriti šta je to. Kada je ugledala planine, njihove veličanstvene zelene padine, srce joj je jako zalupalo, sve dok oči nisu počele da je peku. Verovala je da zna koliko ovo želi i koliko joj treba, ali osećaj je bio daleko snažniji. Ti su joj predelii ulivali sigurnost i bili tako stvarni. „Vidi Kali pogledaj tamo. Tamo je dom. Tamo su Smouki planine.“ „Baka je na ’Moukijima.“ „Sssssssmoukijima“, rekla je Šelbi i ozareno pogledala u retrovizoru. „Sssssssmoukijima. Baka i deka i prabakica i pradekica i uja Klej i teta u'na Gili i uja Forest.“ Brbljala je porodična imena i na Šelbino iznenađenje navela ih skoro sve. Čaki imena pasa i mačaka. Pomislila je da možda nije ona jedina koja je sve ovo želela. Do podneva je već vozila krivudavim putem koji je zavijao gore kroz zelenilo, a kroz blago otvoreni prozor udisala je miris planine. Borova, potoka i reka. Ovde nije bilo snega. Umesto toga, nicalo je divlje cveće zvezdice i kapljice boja - a kuće i kolibe pokraj kojih je prolazila bile su okružene narcisima žutim poput svežeg maslaca. Veš je lepršao na žicama da bi posteljina ponela taj miris u spavaće sobe, jastrebovi su pravili krugove u plavetnim visinama. „Gladna sam, mama. Fifi je gladan, jesmo li stigle? Jesmo li stigle, mama?“ „Još samo malo, dušo.“ „Možemo li odmah da budemo tamo?" „Još malo. Ti i Fifi možete nešto da jedete kod bake.“ „Želimo kolačiće.“ „Možda.“ 41

Prešla je preko onoga što su meštani zvali Bilijevim potokom, po dečaku koji se u njemu udavio pre nego što se njen otac i rodio i nastavila prašnjavim drumom koji je vodio do doline i nekih porušenih kuća i montažnih objekata gde su lovački psi lajali u boksovima, a puške bile napunjene i pri ruci. Zatim je prošla pored oznake za kamp „Planinski izvor“ u kom je njen brat Forest radio tokom jednog davnog leta i gde je otišao da se nag kupa - i još nešto uz to - s Emom Kejt Adison, što je Šelbi znala jer joj je Ema Kejt bila najbolja drugarica od pelena do srednje škole. Prošla je skretanje za hotelski kompleks-odmaralište koje je sagrađeno kad je imala otprilike deset godina. Njen brat Klej je radio tu. Vodio je turiste na rafting zapenušanim vodama. Tu je upoznao i svoju suprugu dok je radila kao poslastičarka u hotelu. Gili je sada bila trudna s drugim detetom. Ali pre žena i dece, pre poslova i karijera, oni su neobuzdano krstarili tim predelima. Znala je svaku stazu i potok, vir za kupanje i mesta kojima tumaraju crni medvedi. Tokom vrelih letnjih dana odlazila je s braćom i s Emom Kejt u grad da kupe koka-kolu u prodavnici mešovite robe, ili do bakinog salona da izmoli džeparac. Znala je vidikovce gde možeš da se odmaraš i uživaš u predivnom pogleda. Kako peva leganj kada se sumrak spusti u oblacima meke, nežnosive, nakon što sunce zamre iza planinskih vrhova. I spoznaće sve to ponovo, pomislila je. Sve. Sto je još važnije, spoznaće i njena kćer. Upoznaće golicav dodir tople trave pod stopalima ili hladne vode potoka što joj zapljuskuje članke. »Molim te, mama, molim te! Možemo li da budemo tamo?“ „Sada smo veoma blizu. Vidiš li tamo onu kuću? Znala sam devojku koja je u njoj živela. Zvala se Lorili, a njena mama, gospoda Mejblin, radila je za bakicu. Radi i dalje i mislim da mi je bakica kazala da i Lorili radi kod nje. A vidiš li, pravo napred, ono grananje puta?“ „Grane rastu na drvetu.“ „Tako je." Gotovo podjednako nestrpljiva kao i njena kćerka, Šelbi se nasmejala. „Ipak, to znači i da se put račva - gde možeš da kreneš jednim putem ili drugim. Ako krenemo nadesno - kojom rukom crtaš? Ako pođemo tuda bićemo u Randevu Ridžu očas posla. Ali ako krenemo putem koji vodi ulevo….“ Kako je i njeno ushićenje raslo, Šelbi je skrenula levo - nešto brže nego je možda trebalo. „Stići ćemo kući.” „Kod bake kući.“ „Tako je.“ 42

Nekoliko kuća, od kojih su neke bile sagrađene nakon njenog odlaska, bile su razbacane naokolo - a put je i dalje vijugao i uspinjao se. Kuća Eme Kejt s velikim kamionom na prilazu, na čijoj je bočnoj strani pisalo ime firme „Ekipa za popravke“. A zatim, konačno, dom. Primetila je da su automobili i kamioneti svuda. Bili su gusto parkirani na prilaznom putu i poređani pored puta. Deca su trčala po prednjem dvorištu, i psi s njima. A prolećno cvećc koje su njeni roditelji negovall poput beba se pokazivalo po obodima lepe kuće na sprat. Šindra od kedrovine presijavala se na suncu, a ružičasti dren kojim se njena majka ponosila cvetao je, lep poput uskršnjeg jutra. Između dva stuba na tremu bio je okačen natpis: DOBRO DOŠLE KUĆI, ŠELBI I KALI ROUZ! Mogla je da spusti glavu na volan i zaplače iz čiste zahvalnosti, ali je Kali skakala u svom sedištu. „Napolje! Napolje! Požuri, mama.“ Ugledala je još jedan znak naslonjen na magare za struganje drva ispred kuće. REZERVISANO ZA ŠELBI Dok se smejala, dva dečaka su ugledala njen kombi i dotrčala uzvikujući: „Mi ćemo ga pomeriti, Šelbi!" Bili su to sinovi njenog strica Grejdija, koji kao da su iždžigljali još petnaest centimetara otkad ih je videla za Božić. „Jel' to neko pravi zabavu“, doviknula je. „Za tebe je. Hej, Kali.hej.“ Stariji od njih dvojice - Mejkon - lupnuo je šakom o Kalin prozor. „Koje to, mama? Ko?“ „To je tvoj rođak Mejkon.“ „Lođak Mejkon!“ Kali je mahala obema rakama. „Ćao, ćao!“ Sišla je s puta i uz ogromno olakšanje isključila motor. „Tu smo, Kali. Napokon.“ „Napolje, napolje, napolje.“ „Radim na tome.” Pre nego što je stigla da obiđe oko kombija, deca su je okružila s namerom da otvore bočna vrata, a dotrčala je i njena majka. Visoka skoro sto osamdeset centimetara, Ada Me je imala dugačke noge i brzo je prevalila rastojanje od kuće do automobila. Žuta haljina joj se uplitala oko nogu i isticala krunu riđe kose. Pre nego što je Šelbi uspela da dođe do vazduha, uhvaćena je u međveđi zagrljaj i udisala L'Air du Temps, majčin omiljeni i večiti parfem. „Stigle ste! Eto mojih devojaka! Bože mili, Šelbi En, mršava si poput zmije. To ćemo da sredimo. Za ime sveta, deco, dajte nam malo prostora. Vidi ti nje, ma vidi je!“ Obuhvatila je Šelbino lice dlanovima i 43

podigla ga ka sebi. „Sve će biti baš kako treba“, kazala je kad su Šelbl krenule suze. „Nemoj da upropastiš maškaru. Sad je sve dobro. Kako se otvaraju ova vrata?“ Šelbi je povukla ručku i vrata su se klizno otvorila. „Bako! Bako!“ Kali je ispružila ručice. „Napolje, napolje!“ „Izvadiću te odatle. Kako, zaboga, oslobađaš dete iz ovoga? Oh, vidi ti nje!“ Ada Me je prekrivala Kalino lice poljupcima dok je Šelbi otkopčavala pojas. „Lepa si kao sunčev zrak u maju. A kakvu tek divnu haljinicu imaš! Oh, daj baki veliki zagrljaj.“ U žutim sandalama s potpeticama, Ada Me se vrtela ukrug po putu, dok se Kali držala za nju poput prilepka. „Ima nas svuda.“ Suze su se slivale niz obraze Ade Me dok se vrtela. „Ne plači, bako.“ „To su samo suze radosnice, a dobro je što imam vodootpornu maškaru. Svi smo tu, u kući i u zadnjem dvorištu, gde je već raspaljen veliki roštilj. Imamo hrane za puk vojske i šampanjac da proslavimo.“ S Kali na boku, Ada Me je privukla Šelbi u zagrljaj tri generacije. „Dobro došla kući, dušo.“ „Zahvalna sam ti, mama, ne mogu rečima da li opišem koliko.“ „Hajdemo unutra da se ponudite zaslađenim čajem. Kombi za selidbe stigao je pre manje od dva sata.“ „Već?“ „Istovarili smo stvari u Kalinu sobu. Sve smo lepo i simpatično rasporedili. Tvoja je soba odmah desno do mamine“ odgovorila je dok su ulazile u kuću. Smestila sam te u staru Klejevu sobu, Šelbi, pošto je veće od tvoje devojačke. Sveže je okrečena i ima novi dušek. Stari je propao. Kali je u Forestovoj momačkoj sobi, tako da znate da ćete deliti kupatilo koje se nalazi između te dve. Imamo neke lepe nove peškire za vas. Uzela sam ih iz bakinog salona, tako da su baš lepi.“ Šelbi je htela da kaže da nije morala toliko da se muči, ali Ada Me nije mogla da živi bez neke gužve i strke. „Gili je ispekla kolač, vrlo primamljiv. Gotova je da pukne, ali ta cura ume da sprema kao Beti Kroker.“ Izašao je njen brat Klej. Nasledio je visinu svojih roditelja i tamnu kosu i oči od oca. S osmehom od uva do uva podigao je Šelbi i zavrteo je poput čigre. „Bilo je krajnje vreme da dođete ovamo“, promrmljao joj je na uvo. „Nisam mogla pre.“ „Daj mi tu malenu“ naložio je majci i dograbio Kali. „Hej ti, sunašce. Da li me se sećaš?“ „Uja Klej.“ „Devojke uvek zapamte zgodne momke. Idemo da pravimo džumbus.“ 44

„Ako iko to može, onda je to Klej", rekla je Ada Me i obavila ruku oko Šelbinog struka. „Potrebni su ti hladno piće i stolica.“ „Imam osećaj da sam danima sedela, ali ću prihvatiti osveženje.“ Porodica se razmilila po kući, pa je bilo još grljenja i izraza dobrodošlice, a još više kada su stigle do kuhinje. Gili - koja je stvarno ostavljala utisak da će da eksplodira - stajala je s dečačićem tek godinu dana mlađem od Kali držeći ga postrance, na kuku. „Daj mi ga." Klej je prebacio svog sina, Džeksona, na drugi bok. „Sada imam komplet." Istrčao je kroz zadnja vrata ispustivši bojni poklič zbog čega su oba deteta zacićala. „Rođen je da bude tata. A dobro je", dodala je Ada Me nežno pomilovavši Gilin stomak, „što sada možeš da sedneš.“ „Dobro se osećam. Sada još i bolje.“ Zagrlila je Šelbi obema rukama. „Tako je dobro videti te. Napolju imamo bokal čaja i mnogo piva. I četiri flaše šampanjca, koji je, po rečima tvoje majke, isključivo za dame, jer ni jedan od ovdašnjih muškaraca ne zna da ga ceni.“ „Zvuči korektno. Počeću s čajem.“ Šelbi još nije stigla da dane dušom, ali je odlučila da to kasnije nadoknadi. „Gili, izgledaš naprosto divno!“ Kosu zlatnu onoliko koliko je Klejeva bila crna pokupila je i svezala na potiljku u lep rep, otkriviši lice zaobljeno trudnoćom. Oči boje različka naprosto su blistale. „Stvarno divno. Kako se osećaš?“ „Odlično. Još pet nedelja i dva dana.“ Šelbi je krenula napolje na široki trem sa zadnje strane kuće, odakle se videlo prostrano dvorište s lejama povrća koje je već nicalo. Deca su se pentrala preko Ijuljaški, roštilj se dimio, a stolovi su bili poredani poput vojnika sa stolicama ukrašenim balonima. Njen otac je stajao pored grila - kao general - opasan jednom od svojih smešnih kecelja. Ta je preporučivala da poljubite njegov griz. Za nekoliko sekundi već mu je bila u zagrljaju. Neće se slomiti, rekla je sebi. Jednostavno neće da kvari ugođaj. „Zdravo tatice.“ „Zdrava Šelbi.“ Sagnuo se onako visok, sa svojih sto devedeset, i poljubio je u teme. Zgodan i vitak, maratonac rekreativac, seoski lekar po zanimanju čvrsto ju je privio. „Premršava si.“ „Mama je rekla da će to srediti.“ „Onda i hoće.“ Ponovo ju je privukao k sebi. „Lekar kaže hrana, piće, mnogo sna i ugađanja, to će koštati dvadeset dolara.“ „Neka ide na moj račun.“ „Tako svi kažu. Hajde, idi popiće. Moram da završim rebarca.“ Čim je zakoračila unazad, uletela je u veliki zagrljaj otpozadi. Prepoznala je divno bockanje brkova, pa se izmigoljila i zagrlila ga. 45

„Dekice.“ „Baš sam pre neki dan govorio Vi: 'Vi, ovde nam nešto nedostaje. Ne mogu tačno da odredim šta.' Sad sam shvatio, to si bila ti.“ Ispružila je ruku, protrljala dlanom brkove sive poput kamena i zagledala se u te vesele plave oči. „Drago mi je što si me pronašao.“ Položila mu je glavu na grudi nalik na bačvu. „Ovde kao da je u toku kaneval. Sve je tako veselo i šareno.“ „Vreme je da se vratiš na karneval. Planiraš da ostaneš?“ „Džek“ promrmljao je Klejton. „Naređeno mi je da ne postavljam pitanja.“ Te vesele oči znale su u trenu da postanu ljutite - i to su i učinile. „Ali neka sam proklet ako ne upitam ro¬đenu unuku da li ovog puta namerava da ostane kod kuće.“ „U redu je deko, i da, planiram da ostanem.“ „Dobro je. A Vi me sada prekomo gleda jer te zadržavam. Iza tebe.“ Primio je i okrenuo je. I eto nje tamo, Viole Makni Donahju, u svetloplavoj haljini i ticijancrvenom kosom što joj pada u divnim loknama i velikim naočarima za sunce, kakve nose filmske dive, koje je spustila niz nos gledajući preko okvira izrazito plavim očima. Nije izgledala kao nečija baka, pomislila je Šelbi, ali je ipak doviknula: „Bako!“ dok je kao izbačena iz katapulta jurnula preko travnjaka. Viola je spustila ruke s bokova i raširila ih. „Bilo je krajnje vreme, ali mislim da si najbolje sačuvala za kraj.“ „Bakice. Tako si lepa.“ „Zar ti se nije posrećilo da ličiš na mene? Ili na mene od pre četrdeset godina. To je zbog krvi Maknijevih i dobre nege kože. Taj tvoj mali anđelčić nosi iste gene.“ Šelbi je okrenula glavu i osmehnula se videvši Kali s braćom i sestrama kako se valja po travi s dva mlada psa. „Ona je moje srce i moja duša.“ „Znam to.“ „Trebalo je da.“ „Idemo da se malo prošetamo“, kazala je kada je primetila suze u Šelbinim očima. „Da bacimo pogled na leje tvog tatice. Nema boljeg paradajza u Ridžu. Sada ostavi brige po strani. Samo ih zanemari.“ „Previše je toga, bakice. Više nego što u ovom času mogu da ispričam.“ „Briga ne rešava probleme, samo stvara ženi bora na licu. Dakle, odloži ih sa strane. Uradićeš ono što moraš. Više nisi sama, Šelbi.“ „Ja sam… zaboravila kako je to ne biti sam, pa mi sve ovo liči na san.“Ovo je stvarnost i oduvek je bila. Hodi ovamo, mila, i pričekaj malo." Privukla je Šelbi bliže i pomilovala je po leđima. „Stigla si kući.“ Šelbi se zagledala prema oblacima koje su zamaglile planine. Bile su tako čvrste, tako izdržljive, tako stvarne. Konačno je kod kuće. 46

5 Neko je izneo dedin bendžo i uskoro je ujna Rozali, supruga ujaka Grejdija uzela ćemane, a Klej gitaru. Hteli su da sviraju blugras, muziku planina. Te visoke i vedre note, savršena usklađenost žica preko kojih se prelazi gudalom i onih koje se sviraju prstima, probudile su joj uspomene i oživele svetlost u duši. Kao da se ponovo rodila. Ovde su bili njeni počeci, u muzici i u planinama, u zelenilu i okupljanjima. Porodica, prijatelji i komšije sjatili su se oko baštenskih stolova. Gledala je svoje rođake kako plešu na travnjaku, majku u žutim sandalama kako njiše malog Džeksona u ritmu muzike. A tamo dalje, oca s Kali na krilu kako vode, činilo se, ozbiljan razgovor dok jedu krompir-salatu i grilovana rebarca. Bakin smeh pronosio se iznad muzike dok je sedela prekrštenih nogu na travi, pijuckala šampanjac i široko se osmehivala Gill. Šelbina tetka, Vinona, držala je na oku svoju najmlađu kćer, koja se nije odvajala od mršavog momka u pocepanim farmerkama, na kog je tetka upu¬ćivala kao na „onog Halisterovog malog“. Pošto je njena rođaka Lark imala šesnaest godina i obline poput seoskog puta, Šelbi je zaključila da je budno motrenje opravdano. Stalno su je svi nutkali hranom, pa je jela jer je osećala da je i sama pod budnim okom svoje majke. Pila je šampanjac iako ju je podsećao na Ričarda. Uz to je i pevala, pošto je deda zamolio. „Cotton-Eyed Joe" i „Salty Dog“, „Lonesome Road Blues" i „Lost John". Reči pesama su joj same navirale, kao da ih je juče pevala, i razdraganost koju joj je donelo pevanje u dvorištu, puštanje da se muzika uzdigne do neba, umirili su joj izmučenu dušu. Pomislila je kako je mogla da zaboravi ovaj osećaj i sve ostavi zbog čoveka koga nikada nije istinski upoznala i s kojim je provela deo života u laži od početka do kraja. Nije li bilo čudo što ju je ono što jeste stvarno i istinito ovde čekalo? Čim je uspela da se izvuče, neopaženo je ušla u kuću i otišla na sprat. Bilo joj je puno srce kad je zakoračila u Kalinu sobu. Zidovi boje ružičastih latica i kitnjaste bele zavese što su uokvirivale prozor koji je gledao na zadnje dvorište i planine iza njega. Sav taj lepi beli nameštaj i postelja s ružičasto-belim baldahinom. Poredali su nekoliko lutaka i igračaka i knjiga na belu policu i stavili plišane životinjice na krevet. Soba je bila upola manja od one u velikoj kući, ali izgledala je baš kako treba. Prošla je kroz kupatilo s dva ulaza - blistavo čisto, jer kod majke 47

nije ni moglo da bude drugačije - i ušla u sobu koja je nekada pripadala njenom bratu. Sada je bila njena. Njen stari gvozdeni krevet na kom je spavala i maštala tokom celog detinjstva gledao je na prozor, isto kao u sobi dole niz hodnik. Tako je najviše volela, jer je pogled na planine bio prvo što ugleda kad se probudi. Sada ga je prekrivao jednostavni beli jorgan, ali je Ada Me ostala dosledna sebi pa je poredala ukrasne čipkane jastučiće uz gvozdeno uzglavlje, te još drugih u nijansama zelene i plave. Prekrivač i on u zelenoj i plavoj boji - koji je isheklala njena prabaka, bio je složen kod nogu. Zidovi su bili u toploj nijansi zelene, kao planine, a krasila su ih dva akvarela koje je naslikala njena rođaka Džeslin. Urađeni su nežnim, sanjivim bojama: livada u proleće, te olistala šuma u zoru. Vaza s belim lalama – njenim omiljenim cvećem - nalazila se na starom ormaru zajedno sa slikom nje i osmonedeljne Kali u srebrnom ramu. Doneli su joj kofere. Nije nikoga zamolila - niti je morala. Što se kutija, pa, one su verovatno već nagomilane u garaži i čekaju je da smisli šta će sa stvarima koje je morala da zadrži u ime života koji kao a više nije bio njen. Duboko ganuta osećanjima, spustila se na krevet. Kroz prozor su dopirali muzika i glasovi. Tako se i osećala, udaljena tek za korak, iza stakla, dok sedi sobi svog detinjstva i pita se šta da radi s onim što je donela sa sobom. Trebalo je samo da otvori prozor i postane deo tog sveta, umesto od njega odvojena. Ipak... U tom trenutku, tog dana, svi su joj poželeli dobrodošlicu, a sve drugo je ostalo neizrečeno. Ali pitanja koja mrmore ispod dobrodošlice doći će na red. Deo svega što je donela bili su odgovori, ali i još pitanja. Šta od toga treba da im kaže, i kako to da uradi? Kakva bi korist bila od toga da svima ispriča da joj je muž bio lažljivac i varalica - pri čemu se bojala da je i više od toga. Istinski se plašila da je prevarant i lopov. Pa ipak, šta god da je bio - čak i ako se ispostavi nešto još gore - i dalje je otac njenog deteta. Kako je bio mrtav, nije mogao da se brani ni da bilo šta objašnjava. Sedenje u sobi i teške misli o tome ništa nisu mogli da reše. Traćila je tu dobrodošlicu, taj sunčani dan, muziku koja je postajala sve življa i glasnija. Zato će se vratiti dole, uzeće malo kolača - iako joj je već bilo muka, Dok je ubeđivala sebe da ustane i krene, začula je korake iz hodnika kako se približavaju sobi. Ustala je i nabacila opušten osmeh. Forest, njen brat, jedini koji nije bio tu da je dočeka, kročio je u sobu. Nije imao Klejevu visinu. Bio je tek malo niži od sto osamdeset i zdepastije grade. Građen za tuče, tvrdila je baka (s izvesnim ponosom), 48

a sigurno je u mnogima i učestvovao. Nasledio je očevu crnu kosu, ali su mu oči, kao i njene, bile izrazito plave. Sada su je netremice gledale. Hladno, pomislila je i pune pitanja koje niko nije postavio. Ne još. „Ćao." Pokušala je da mu izmami osmeh. „Mama je rekla da si danas morao da radiš.“ Kao zamenik šerifa - brat joj je bio policajac - a u toj se ulozi osećao kao u drugoj koži. „Tako je.“ Imao je istaknute jagodice na oca, a oči na majku. Trenutno je imao i bledoljubičastu masnicu na vilici. „Tukao si se!“ Na trenutak ju je bledo gledao, a onda prešao prstima preko brade. „Na dužnosti. Arlo Kaleri - sigurno ga se sećaš – postao je sinoć malo... bučan dok u Šedijevom baru. Traže te napolju. Shvatio sam da si ovde.“ „Nekoliko koraka unazad od polazne tačke.“ Naslonio se na dovratak i hladno proučavao njeno lice. „Čini se da je tako.“ „Dođavola, Foreste. Dođavola.“ Niko u porodici nije mogao tako da je izbezumi, izbaci iz šina i smiri kao Forest. „Kada ćeš prestati da se ljutiš na mene? Prošle su četiri godine. Skoro pet. Ne možeš biti besan na mene zauvek.“ „Nisam besan na tebe. Bio sam, ali sada sam u fazi iznerviranosti.“ „Kada ću prestati da te nerviram?“ „Ne bih znao.“ „Hteo bi da kažem da sam pogrešila, da sam strašno pogrešila kad sam pobegla s Ričardom?“ Kao da je o tome razmišljao „To bi bio početak.“ „Pa, ne mogu. Ne mogu to da kažem jer…“ Pokazala je na fotografiju na ormaru. „To Kali čini greškom, a ona to nije. Ona je dar i blaženstvo i nešto najbolje što mi se ikada desilo.“ „Pobegla si sa seronjom, Šelbi.“ Svaki joj se mišić u telu napeo i upalio. „U to vreme nisam tako mislila o njemu, inače ne bih s njim pobegla. Šta tebe čini toliko pravičnim, zameniče Pomeroj?“ „Nisam pravičan, samo sam u pravu. Nervira me što mi je sestra otišla s govnarom, a ja jedva da viđam i sestru i sestričinu svih ovih godina.“ „Dolazila sam kad sam mogla. Dovodila Kali kad god je bilo izvodljivo. Radila najbolje što sam umela. Želiš li da kažem da je Ričard bio idiot? Tu želju mogu da ti ispunim jer se ispostavilo da je tako. Loše sam ga procenila i udala sam se za idiota. Je li sad bolje?“ „Malo“ Gledao je pravo u oči. „Da li te je nekada udario?“ „Nije. Nije, pobogu.“ Zaprepašćeno je podigla ruke. „Nikada me na taj način nije povredio. Kunem se.“ 49

„Nisi dolazila na sahrane, na rođenja, na venčanja. Jesi na Klejevo, i to jedva. Kako te je sprečavao?“ „Komlikovano je, Foreste.“ „A ti pojednostavi.“ „Govorio je „ne“. Bes je počeo da ključa u njoj. Je li to dovoljno jednostavno?“ Promeškoljio se da uspravi ramena, pa ih spustio. „Nisi uvek tako lako prihvatala „ne“ kao odgovor.“ „Ako misliš da je bilo lako, grešiš.“ „Moram da čujem zašto si izgledala onoliko u umorno, mršavo i utučeno kada si došla kući za Božić na koliko? Deset minuta?“ „Možda zato što sam shvatila da sam se udala za govnara i to za jednog koji me nije mnogo ni voleo.“ Gnev se borio s krivicom, a krivica s iscrpljenošću. „Zato što sam i pre nego što sam postala udovica, a moje dete bez oca, shvatila da ga ni najmanje ne volim. A nije mi se uopšte ni sviđao.“ Suze su joj zastale u grlu, preteći da probiju branu koju je s mukom podigla da ih zadrži. „Ipak, nisi došla kući?“ „Ne, nisam došla kući. Možda sam se udala za govnara jer sam i sama to isto. Možda nisam mogla da smislim kako da sebe i Kali izvučem iz kaosa i zbrke koju sam napravila. Možemo li stvari da ostavimo zasad tako? Može li to da bude dovoljno do daljnjeg? Ako budem morala o tome da govorim do kraja, mislim da ću se jednostavno rasprsnuti u paramparčad.“ Prišao joj je i seo pored nje. „Možda ću stadijum iznerviranosti svesti na blagu iziritiranost.“ Suze su pokuljale i prolile se: ništa više nije mogla da učini. „Blaga iznerviranost je napredak.“ Okrenula se i priljubila lice uz njegovo rame. „Mnogo si mi nedostajao. Falio si mi poput ruke ili noge ili polovine srca.“ „Znam." Zagrlio ju je. I ti si meni isto toliko nedostajala. Zato mi je i trebalo skoro pet godina da ljutnju svedem na ovo. Imam pitanja.“ „Ti ih uvek imaš.“ „Na primer, zašto si vozila iz Filadelfijc u minivanu starijem od Kali, s dva-tri kofera, gomilom kutija i nečim što liči na ogromni televizor s ravnim ekranom?“ „To je za tatu.“ „Ha, razmetljivice. Imam još pitanja, ali ću s njima da pričekam. Gladan sam i želim pivo - zapravo dva. A ako te uskoro ne odvedem dole, mama će doći da te traži, a onda će da mi skine kožu sa leđa kad pri meti da sam te rasplakao.“ „Treba mi malo vremena da se sredim pre nego što počnu pitanja. Moram prvo malo da prodišem.“ 50

„Ovo je dobro mesto za to. Hajde, idemo dole.“ „U redu." Ustala je kad i on. „Biću blago iziritirana zbog tebe zato što si ti blago iziritiran zbog mene.“ „To mi zvuči pošteno.“ „Možeš da vidiš s Klejem da ti pomogne da unesete taj TV, pa da vidite gde da ga postavite.“ „Bilo bi super da bude kod mene u stanu, ali ipak ću dolaziti ovamo da ga gledam i pojedem svu tatinu hranu.“ „Pošteno“ zaključila je. „Trudim se da bude.“ Sve vreme je držao ruku preko njenog ramena. „Znaš da se Ema Kejt vratila.“ „Molim? Jeste? Ali mislila sam da je u Baltimoru.“ „Bila je tamo do pre šest meseci. Možda i sedam. Njen je stari doživeo onu nezgodu prošle godine kad je pao s krova Klejda Baroua i prilično se ugruvao.“ „Znam za to. Mislila sam da se oporavio.“ „Pa, vratila se da se brine o njemu – znaš kakva joj je majka.“ „Bespomoćna kao malo dete.“ „Tako je. Ostala je ovde dva-tri meseca. On je bio malo u bolnici, malo kod kuće, išao na fizikalnu terapiju, a kako je ona medicinska sestra mogla je da mu pomogne bolje od većine ostalih. Momak s kojim je u vezi dolazio je i odlazio. Pristojan dečko. Da skratim priču, svi ti izostanci s posla i smanjenje budžeta koštali su je radnog mesta u baltimorskoj bolnici – ili joj bar otežavali da tako nastavi. Ona i njen momak su prešli ovako kad joj je ponuđen posao u klinici u Ridžu.“ „Tata.“ „Da. Po njegovim rečima, ona je izvanredna medicinska sestra. Met – to joj je momak – došao je s njom i započeo posao u partnerskoj firmi. I Grif je napustio Baltimor. Bave se građevinskim poslovima. Oni su „Ekipa za popravke“. „Videla sam kamionet s tim natpisom ispred kuće Eme Kejt.“ „Met i Grif prave novu kuhinju za gospođu Bitsi. Koliko čujem, ona svakih pet minuta izmišlja nešto novo, pa se posao odužio. Ema Kejt i Met imaju stan preko puta mog, a Grif je kupio staro imanje Tripihornovih na Putu pet oposuma.“ „To mesto se raspadalo kad smo mi imali deset godina“, prisetila se Šelbi. I obožavala ga je. „Sređuje ga. Verovatno će mu trebati ostatak života, ali ga je osposobio.“ „Pravi si izvor informacija Foreste.“ „Čini ti se jer dugo nisi bila ovde. Trebalo bi da posetiš Emu Kejt.“ „Žao mi je što nije i ona danas došla.“ „Radi, a verovatno je još ljuta na tebe. Možda bi mogla da se potrudiš da izgladiš stvari.“ 51

„Nije mi laka pomisao na to koliko sam ljudi povredila.“ “Onda nemoj to da uradiš ponovo. Ako odlučiš da odeš, barem se pozdravi kako treba.“ Bacila je pogled prema zadnjim vratima i ugledala Kleja kako trči noseći svog sinčića na ramenima, a zatim i baku kako ljulja Kali na ljuljašci. „Ne idem nikuda. Predugo sam bila odsutna.“ Spavala je na svom krevetu iz detinjstva i na novom dušeku. I bez obzira na hladan noćni vazduh ostavila je prozor odškrinut kako bi mogla da ulazi svežina. Probudio ju je zvuk kiše, a zatim se ponovo ušuškala s osmehom na licu, dok ju je dobovanje kiše uljuljkivalo. Rekla je sebi da će ustati za koji minut, proveriti Kali i spremiti svojoj malenoj doručak. Onda će se pozabaviti raspakivanjem i svim drugim sitnim poslovima koje naprosto mora da obavi, još samo pet minuta. Kada se ponovo probudila, kiša je prešla u rominjanje, kapanje i curkanje s lišća i oluka. Čula je ptičji poj. Nije mogla da se seti kada ju je poslednji puta probudila pesma ptica. Okrenula se na drugu stranu i bacila pogled na lep stakleni sat na noćnom stočićui i skočila iz kreveta kao oparena. Brzo se obukla i kroz kupatilo otišla do Kaline sobe ali je zatekla samo prazan krevet. Kakva je ona majka koja spava do posle devet i ne zna gde bi mogla da joj bude kćerka? Bosonoga i u panici sišla je niz stepenice. Vatra je gorela u kaminu u dnevnoj sobi. Kali je sedela na podu, a stari mešanac Klensi sklupčao se pokraj nje. Plišane životinje su sedele u redu dok je Kali, sva u poslu, bockala i prepipavala ružičastog slona koji je ležao na kuhinjskoj krpi sa surlom u vazduhu. „Mnogo je bolestan, bako.“ „Oh, vidim, dušo.“ Sklupčana u stolici i pijuckajući kafu, Ada Me se osmehnula. „Izgleda kao da je izgubio na kilaži, bez sumnje. Prava je sreća što si ti tako dobra lekarka.“ „Uskoro će mu biti bolje. Ali mora da bude hrabar jer mora da primi bocu.“ Nežno ga je okrenula na drugu stranu i upotrebila jednu od svojih debelih bojica kao injekciju. „Sada da poljubimo, da poljubimo da prođe. Poljupci teraju bol.“ „Poljupci sve leče. Dobro jutro, Šelbi.“ „Žao mi je, mama. Uspavala sam se.“ „Tek je devet i napolju pada kiša", počela je Ada Me kad je Kali skočila i potrčala ka Šelbi. „Igramo se bolnice! Sve moje životinje su bolesne. Ja ću da ih izlečlm. Mama, dođi da mi pomogneš.“ „Mama mora da doručkuje.“ „Oh, nisam gladna, tamo ću da...“ 52

„Doručak je važan, zar ne, Kali?“ „Um... aha. Baka je meni napravila doručak kad je deka otišao da pomogne jednom bolesnom čoveku. Jela sam mućkana jaja i tost sa želeom.“ „Kajganu.” Podigla je Kali da je poljubi. „Tako si lepo obučena. Kada je ustala?“ „Oko sedam. I nemoj da počinješ. Zašto bi mi osporila dva sata koje sam sama provela s mojom jedinom unukom? Zar nam nije bilo zabavno, Kali Rouz?“ „Mnogo, mnogo, mnogu zabavno. Dala sam Klensiju kolačić za pse. Seo je kao dobar dečak i pružio mi šapu. A deka me je nosio na krkače sve do dole jer sam bila tiha i nisam te probudila. Morao je da ode da pomogne bolesnim ljudima. Zato ja pomažem bolesnim životinjama.“ „Zašto ne poneseš svoje igračke u kuhinju dok spremim tvojoj mami nešto za doručak? Poješće sve, baš kao i ti.“ „Ne želim da imaš osećaj da moraš da... Da, gospođo“, dovršila je rečenicu upozorena majčinim pogledom. „Možeš da uzmeš kolu jer nikada nisi naučila da budeš cvilizovana i popiješ kafu. Kali, možeš da doneseš sve bolesne životinje i središ ih ovde. Tebi ću ispržiti jaja sa šunkom i sirom - da ti ubacimo malo proteina. Imam čitav dan. Uzela sam slobodno do polovine nedelje. Imam vezu kod šefa.“ „Kako će baka da vodi posao bez tebe?“ „Oh. snaći će se. Uzmi kolu i sedi dok ti ja spremim doručak. Dobro je ona, Šelbi“, dodala je Ada Me ispod glasa. „Zaigrala se i srećna je. Tvoj tata i ja smo jutros uživali s njom. E sad, ne moram da te pitam kako si spavala. Već izgledaš bolje.“ „Spavala sam deset sati.“ „Novi dušek.“ Ada Me je odsekla komad šunke. „I kiša. Čoveku dođe da prespava ceo dan. Nisi tamo dobro spavala, zar ne?” „Ne baš.“ „Niti mnogo jela.“ „Bilo je teško probuditi apetit.“ „Možda bi ti malo kljukanja pomoglo.“ Bacila je pogled na Kali. „Moram da ti kažem da si obavila dobar posao s tom devojčicom. Naravno, deo zasluga se može pripisati i njenoj naravi, ali svakako je lepo vaspitana i nije stidljiva, od čega se ježim; pored toga, srećna je.“ „Budi se svakog jutra radujući se novom danu.“ „Želela je odmah kod tebe, ali bilo je dovoljno da je odvedem do tvoje sobe, pokažem joj da si tu i da spavaš, i sve je bilo u redu. To je dobro Šelbi. Kad se dete veže za majku, to mi govori da je majka ta koja se veže za dete. Pretpostavljam da je bilo teško ne vezivati se previše proteklih meseci otkad ste vas dve same.“ 53

„Nismo upoznale nijedno dete njenih godina u komšiluku, tamo na severu. Zatim, bilo je strašno hladno i činilo se da sneg pada na svakih pet minuta. Ipak, nameravala sam da potražim neku dobru predškolsku ustanovu da bi uspela sa se socijalizuje, ali… naprosto, nisam posle – znaš već. Nisam znala da li je to prava stvar za nju u tom trenutku. Onda ste došli ti i tata na neko vreme, pa je došla i baka, i to je bilo dobro. Mnogo nam je značilo što se bili s nama.“ „Nadam se da jeste. Svi smo brinuli što smo vas prebrzo ostavili same.“ Ada Me je izručila jaja u tiganj preko šunke, pa narendala sir odozgo. „Ne znam da li bih mogla da odem da nisi rekla da ćeš brzo doći kući.“ „Nemam pojma kako bih sve izdržala da nisam znala da mogu da se vratim kući. Mama, tu ima dovoljno jaja za dve osobe.“ „Ješćeš koliko želiš i još zalogaj preko.“ Pogledala je Šelbi prekorno preko ramena. „Greše kad kažu da se ne može biti premršav, jer ti to jesi. Podgojit ćemo tvoju mamu, Kali, i učiniti da joj se obrazi zarumene.“ „Zašto?“ „Zato što joj je to potrebno.“ Ada Me je stavila jaja na tanjir, dodala parče tosta i pružila ga preko pulta. „I jedan zalogaj preko.“ „Da, gospođo.“ „Sada.“ Ada Me je prionula na briskanje već čiste kuhinje. „Imaš zakazanu masažu toplim kamenjem kod bake u dva.“ „Stvarno?“ „Dobro bi ti došao i tretman lica, ali to ću ja da uradim kasnije tokom nedelje. Žena koja se doveze čak iz Filadelfije vukući sa sobom detence zaslužila je dobru masažu. A Kali i ja imamo planove za popodne.“ „Je li tako?“ „Vodim je do Suzane. Sećaš se moje dobre prijateljice Suzane Li? Nije juče mogla da dođe jer je išla na veridbu sestričine. Kod Skarlet, Skarlet Li? Išle ste zajedno u školu.“ „Naravno. Skarlet se verila?“ „Planiraju venčanje u maju. Udaje se za nekog finog momka kojeg je upoznala na koledžu. Svadba će biti ovde jer su njeni tu, a zatim se sele u Boston gde je on dobio posao u marketinškoj agenciji. Skarlet je završila za učiteljicu, pa će se time baviti.“ „Učiteljicu?“ Šelbi je morala da se nasmeje. „Koliko se sećam, Skarlet je mrzila školu i bežala od učenja kao đavo od krsta.“ „To ćemo videti. Ne znamo kako će to ispasti, ali polako. U svakom slučaju, vodim Kali kod Suzane da se malo hvalim, a Suzana će uzeti svoju unuku, Čelsi – koja isto kao i Kali ima tri godine – od sina Robija koji je u braku s Trejsi Un Bouran. Mislim da nisi upoznala Trejsi. Njeni su iz Pidžin Fordža. Fina mlada žena, bavi se grnčarijom. Ono je jedna od njenih činija, ta s limunovima.“ 54

Šeli je bacila pogled na tamnosmeđu zdelu s upadljivim plavim i zelenim vrtlozima. „Predivna je.“ „Nabavila je peć za keramiku i radi od kuće. Neke njene rukotvorine nose u grad, u ’Artful Ridž’, i u prodavnicu suvenira u hotelu. Daćemo tebi i Trejsi slobodan dan, a Suzana, Čels,. Kali i ja imamo zakazano igranje.“ „Svideće joj se to.” „Svideće se i meni. Neko vreme ću se otimati za nju, tako da očekujem da mi udovoljiš. Vodim te tamo oko jedanaest. Upoznaće se, a onda:ćemo da ručamo. Ako bude lepo vreme, izvešćemo ih malo napolje.” „Kali obično spava popodne sat vremena.” „Onda će odspavati. Prestani da brineš oko toga, vidim da nisi mirna.” Isturivši donju vilicu, Ada Me se podbočila jednom rukom. „ „Uspela sam da podignem tebe i još dva dečaka. Mislim da ću se snaći s malim detetom.” „Znam da hoćeš. Samo... dosad sam je uvek imala na oku... ne sećam se kada nisam. Osim toga, strepim da će Kali pokazati kakva sam majka.” „Oduvek si bila bistra. Drugačiju ne bih istrpela“, dodala je Ada Me kad je obišla pult i spustila ruke na Šelbina ramena. „Dragi bože, pa ti si sva u čvorovima. Zakazala sam ti kod Voni - sećaš se rođake Voni, s tatine strane.” Kao kroz maglu, pomislila je Šelbl, jer su oni bili mnogobrojna familija. „Voni Gejts”, nastavila je Ada Me. „Srednja kćerka tatinog brata Džeda. Ona će da ti ih razbije.” Šelbi je pružila ruku pozadi i položila je preko majčine. „Nema potrte da se toliko opterećuješ brigom o meni.“ „Da li bi ti to rekla svom detetu u ovim okolnostima?” Šelbi je uzdahnula. „Ne bih. Kazala bih joj da je moj posao i moja želja da budem uz nju.” „Onda se razumemo. Uzmi još jedan zalogaj”, promrmijala je Ada Me i poljubila Šelbi u teme. Šelbi je pojela još jedan zalogaj. „Od sutra ćeš sama da sklanjaš svoje prljave sudove, ali ne danas. Šta ti se radi ovog jutra?“ „Oh, trebalo bi da se raspakujem.“ „Nisam te pitala šta bi trebalo“, podsetila ju je Ada Me kad je sklanjala njen tanjir. „Pitala sam šta ti se radi.“ „To je i jedno i drugo. Imaću osećaj da sam se skrasila onda kad sve stavim na svoje mesto.“ „Pomoći ćemo ti Kali i ja. Kada će stići ostatak vaših stvari?“ „Sve sam ponela. Sve je tu.“ 55

„Sve.“ Ada Me je zastala i zagledala se u nju. „Dušo, doneli su samo dva kofera, dobro, i Kaline stvari, pošto si te kutije obeležila. Klej Džunior nije složio u garaži više od pet-šest kutija, ako i toliko.“ „Šta bih radila sa svim tim stvarima, mama? Čak i kad budem našla neku kuću – a najpre moram da nađem posao – ne znam šta bih sa stvarima. Jesi li znala da postoje preduzeća za otkup stvari, pregledaju i kupe odjednom sav nameštaj na licu mesta?“ Rekla je to usput, kroz razgovor, kad je ustala i savila se da podigne Kali koja je plesala podignutih ruku. „Agentkinja za nekretnine mi je pomogla da ih pronađem. Bila mi je u tim stvarima stvarno od koristi. Treba da joj pošaljem cveće kad se završi prodaja, zar ne?“ To pitanje nije majci odvuklo pažnju kako se nadala da hoće. „Sav onaj nameštaj? Pa, Šelbi, bilo je sedam spavaćih soba u toj kući i ona velika kancelarija, a da čak ni ne znam ostale sobe. To je mesto bilo pravi dvorac u kom sam bila a nisam morala da platim ulaznicu. I sve je bilo novo.“ Na licu su joj se pokazali zaprepaštenje i zabrinutost, i prešla je rukom između grudi. „Oh, nadam se da si postigla solidnu cenu za sve to.“ „Sarađivala sam s vrlo uglednom firmom, zaista. U poslu su duže od trideset godina. Detaljno sam istražila na internetu u vezi s tim stvarima. Kunem ti se da bih mogla da se zaposlim kao istraživač pošto sam uspela da ovo isteram do kraja, da nisam pomislila da ću se upucati pre nego što prođe prva nedjelja.“ „Idemo da se raspakujemo, Kali. Pomoći ćeš mi pre nego što ti i baka odete.“ „Hoću! Volim da pomažem mami.“ „Najbolja pomoćnica na svetu. Hajde da počnemo. Mama, znaš li da li je Klej gore odneo kutiju s Kalinim malim vešalicama? Obične su još prevelike za njenu garderobu.“ „Odneo je u sobu sve na čemu je pisalo njeno ime. Sad ću izaći da proverim još jednom.“ „Hvala, mama. Samo da izađem i da prebacim dečje sedište u tvoj auro.“ „Nisam ja od juče.“ Oštrina u glasu Ade Me rekla je Šelbi da joj se majka još oporavlja od ideje o prodaji sveg tog nameštaja. Još nije znala ni polovinu istine. „Tvoj tata i ja smo uzeli isto onakvo kakvo ti koristiš“, dodala je Ada Me, „Za nju je sve spremno.“ „Mama.“ Šelbi je prišla i zagrlila je slobodnom rukom. „Kali, imaš najbolju baku na svetu.“ „Moja baka.“ 56

To je već odvuklo pažnju Ade Me - dovoljno, pomislih je Šelbi, jer znala je da će majka prežvakavati zamisao o jednopoteznoj prodaji sveg nameštaja iz kuće površine skoro tri hiljade kvadrata. Bilo je neobično kad Kali nije tu da se vrzma oko nogu ili da se igra u njenom vidnom polju, ali Šelbi je bila ushićena zbog zakazanog igranja. Osim toga, istina je da će se raspakovati i razvrstati stvari duplo brže bez Kaline pomoći. Do podneva je sve rasklonila i namestila krevete, a onda se zapitala šta sad uopšte da radi sa sobom. Pogledala je u svoj laptop s dozom otpora, ali naterala se da ga uključi. Nije bilo nikakvih obaveštenja od poverilaca - što je svakako bila dobra vest. Nije bilo informacija u vezi s prodajom kuće, ali nije ih ni očekivala. Pročitala je kratak imejl iz komisione radnje u kojem je obaveštavaju da su prodali dve Ričardove kožne jakne, njegov kratki kašmirski kaput i dve njene svečane haljine. Zahvalila im se i potvrdila da se slaže da joj pošalju ček prvog u mesecu na adresu koju im je ostavila. Kada se raspakovala i sve obavila, istuširala se i obukla, još je bilo rano da ode na masažu - a zar to neće biti divno? Zato je rešila da prošeta. Prijaće joj dobra šetnja. Kiša je i dalje rominjala, neprestano kapajući iz neba mekog i sivog poput dima. Ipak, volela je da šeta po kiši. Navukla je duksericu s kapuljačom, obula kratke čizmice od meke kože i krenula da uzme veliku torbu. Onu za Kaline stvari, a kad se setila da ju je dala majci, samo je gurnula novčanik u zadnji džep famerica. Osećala se veoma poletno i lagano, tako neopterećeno da nije znala šta bi s rukama, pa ih je gurnula u džepove dukserice. Pronašla malo pakovanje vlažnih maramica koje je tu ćušnula poslednji put kad ju je nosila - i kad nije bila toliko rasterećena. Duboko je udahnula hladan, vlažan vazduh čim je izašla napolje. Samo je stajala i disala s prstima oko Kalinih vlažnih maramica, a čitavo popodne pružalo se pred njom. Sve je počelo da zeleni, pupa i cveta dok je magličasta kiša isticala zelenilo koje se pod njom činilo još živopisnije. Svi ti mirisi - miris mokre trave, miris zemlje, nežna sladunjavost zumbula koji su onako ljubičasti plesali među žutim narcisima, dopirali su do nje dok je hodala poznatim putem. Mogla bi da prođe pored kuće Lijevih, tek da se uveri da je sve u redu. Bližilo se vreme Kalinog popodnevnog sna, a nije se sasvim odvikla od mokrenja u krevet. Možda jeste nekih devedeset osam posto, ali bi se mnogo posramila ako bi joj se takva nezgoda desila jer se baka nije setila da je stavi na nošu pre spavanja. Mogla bi samo da prođe tuda, da proviri na brzinu… „Prekini s tim. Jednostavno prekini. Kali je dobro. Sve je sasvim u redu.“ 57

Poslušaće majčin savet i iskoristiti slobodan dan da radi sve što joj se prohte. Šetaće po kiši, bez žurbe, dovoljno polako da prouči planine i njihov magličasti prekrivač, da uživa u prolećnom cveću i tišini. Osmotrila je kući Eme Kejt i primetila kamionet firme na prilazu i svetlocrvena kola iza njega. Pitala se kako da priđe Emi Kejt sada kad su se obe vratile u Ridž. A onda je njena prijateljica izašla iz kola. I ona je nosila duksericu s kapuljačom u tamnoružičastoj nijansi koja bi se svidela Kali. Promenila je frizuru, pomislila je Šelbi kad je Ema Kejt iznela dve kese iz prodavnice sa zadnjeg sedišta. Odsekla je dugu svetlosmeđu pletenicu koju je Šelbi pamtila i sada je imala ljupku i razbarušenu frizuru sa šiškama. Htela je da je pozove, ali nije mogla da se seti ničega što bi joj rekla i osećala se glupavo i neugodno. Ema Kejt ju je opazila kad je zatvorila vrata. Podigla je obrve ispod smeđih šiški dok je stavljala kese na rame. „Gle ko to stoji na kiši poput mokre mačke.“ „Samo sipi.“ „I dalje je mokro.“ Nekoliko trenutaka je stajala s izbačenim bokom i kesama koje su joj visile s ramena. Njene široke usne nisu se osmehivale, a duboke smeđe oči kritički su odmeravale Šelbi kroz kišnu izmaglicu. „Čula sam a si se vratila.“ „I ja sam isto to čula za tebe. Nadam se da ti je tata dobro.“ „Dobro je.“ Osećajući se još gluplje što tu stoji, Šelbi je krenula kratkim prilazom ka prijateljici. „Sviđa mi se tvoja frizura.“ „Baka me je na to nagovorila. Žao mi je zbog tvog supruga.“ „Hvala.“ „Gde ti je devojčica?“ „S mamom. Imaju dogovoreno igranje s unukom gospođe Suzan.“ „S Čelsi. Opasnica. Imaš li neko odredište, Šelbi, ili samo tako lutaš po kiši?“ „Pošla sam kod Viole, ali imam sve to vreme sad kad je Kali s mamom, pa… Najpre šetam.“ „Onda bolje uđi u kuću, pozdravi se s mojom majkom ili neću imati mira zbog toga. Ionako moram da joj odnesem ove namirnice.“ „To bi bilo lepo. Evo, daj meni jednu.“ „U redu je, mogu.“ Osetila se odbijeno, i to s pravom. Uvukla je ramena dok su išle prema vratima. 58

„Ja…Forest mi je rekao da imaš nekoga i da živite u gradu.“ „Tako je. Zove se Met Bejker. Zajedno smo već oko dve godine. On je baš sad u Violinom salonu, popravlja jedan od lavaboa.“ „Pomislila sam da je ovo njegov kamionet.“ „Imaju ih dva. Taj pripada njegovom ortaku, Grifinu Lotu. Mama renovira kuhinju i sve nas izluđuje.“ Ema Kejt je otvorila vrata i osvrnula se da pogleda Šelbi. „Glavna si tema u Randevu Ridžu, čisto da znaš. Ona lepa cura Pomerojevih što se bogato udala i ostala udovica u mladim danima ponovo je došla kući. Šta će da radi?“ „Šta će da radi?“, ponovila je i ušla u kuću s kesama iz prodavnice.

6 Grif je sebe smatrao strpljivim čovekom. Po pravilu, nije lako gubio živce. Onda kada jeste, sve je bilo moguće, s tim da je trebalo zaista mnogo da ga izbace iz koloseka. Ali u ovom momentu ozbiljno je razmatrao mogućnost da preko usta prilično lepe majke Eme Kejt zalepi lepljivu traku. Čitavo jutro je radio na postavljanju donjih kuhinjskih ormarića, a ona ga je obasipala pitanjima bez prestanka. Disala mu je za vratom, dosađivala mu i samo što mu se još na glavu nije popela. Prokleto dobro je znao da je Met otišao u salon gospođe Vi da sebe poštedi glavobolje što mu je zadaje draga, pričljiva, a ruku na srce, i luckasta majka njegove devojke. Što je još gore, i dalje se predomišijala - predomišljanje bi moglo da bude reč dana - oko tih ormarića, čak i kad je završio sa montažom. A ako bi morao da ih rastavi zato što se opet predomislila, moglo bi na pamet da mu padne i nešto gore od lepljive trake. Imao je konopce za bandži skokove i znao kako da ih koristi. „Oh, ovaj, Grife, mili, možda nije trebalo da se opredelim za belu boju. Tako su obični, zar ne? Osim toga, bela je hladna, naprosto je to hladna boja, jel da? Kuhinje treba da budu topla mesta. Možda je na kraju krajeva trebalo da stavim trešnjino drvo. Baš je teško da znaš pre nego sve staviš na mesto, zar ne? Kako da znaš kako će to sve da izgleda dok ne vidiš u stvarnosti?“ „Čisto i sveže“, rekao je ulažući napor da zvuči veselo, iako mu je došlo da zaškrguće zubima. „Kuhinje treba da budu čiste i sveže, a vi ćete to i imati.“

59

„Misliš?“ Stajala je skoro uz njegov lakat, preplićući prste. „Oh, ne znam. Henri je napokon digao ruke i rekao da mu je potpuno svejedno. Ali neće mu biti ako ne ispadne kako treba.“ „Izgledaće odlično gospođo Bitsi.“ Imao je osećaj da mu neko, a moguće i on sam, ispaljuje ekser posred čela. On i Met su radili sa sitničavim klijentima tamo u Baltimoru. Sa onima koji moraju sve da drže pod kontrolom, zanovetalima, zahtevnima i neodlučnima, ali je Luiza Bitsi Adison bila neprikosnovena kraljica premišljanja.U poređenju s njom, prethodni prvaci — Džon i Ronda Tarner, koji su ih naterali da im sruše zid u kući u naselju sagrađenom u istovetnom duhu, pa zatim da ga opet sazidaju, a onda da ga po drugi put sruše — delovali su odlučno i čvrsto poput zida od cigala.Ono što su procenili kao posao od tri nedelje — s uračunata tri dana za ugradnju kuhinjskih elemenata — već je izbilo na pet. A samo je bog znao kada će se završiti. „Ne znam"", rekla je milionti put i postavila obe ruke ispod brade. „Bela je nekako sterilna, zar ne?“ Postavio je ormarić, sklonio libelu i prošao rukom kroz gustu tamnoplavu kosu. „Venčanice su bele.“ „Pa sad, to je tačno, i….“ Njene već krupne smeđe oči još više su se raširile i zaiskrile neverovatnim ushićenjem. „Venčanice? Oh, Grifine Lote da li ti znaš nešto što ja ne znam? Da li ju je Met zaprosio?“ Trebalo bi da baci svog partnera pod točkove autobusa. Prvo da ga baci, a onda da krene u rikverc i još jednom ga pregazi. Ali… „Samo sam to naveo kao primer.“ Uzrujano je preturao po mozgu. „Magnolije, recimo. Ili…“ Oh, nebesa, kad bi se setio još nečega. „Ah, loptica za bejzbol.“ Sranje. „Kad budemo postavili metalne delove sve će izgledati življe“, nastavio je samo malo očajnički. „Zatim radnu ploču. Ta topla nijansa sive pružiće istovremeno utisak prijatnosti i otmenosti.“ „Možda je boja zida u stvari pogrešna. Možda bi trebalo da…“ „Mama, ne baviš se sad valjda krečenjem.“ U kuhinju je umarširala Ema Kejt. Grif je mogao da je poljubi, da padne na pod i da joj poljubi stopala. A onda je na nju potpuno zaboravio kad je crvenokosa devojka ušla iza.

60

Zapravo je pomislio: Oh, gospode – i ponadao se da mu nije izletelo naglas. Bila je prelepa. Nijedan muškarac na pragu tridesete nije mogao da se ne susretne s divnim ženama, pa makar ih video i na televizijskom ekranu. Ali ova, uživo, izazvala je zaprepašćenje i divljenje. Bujna kovrdžava kosa boje sunčevog izlaska uokvirivala je lice koje je izgledalo kao da je isklesano u porcelanu – ako je tako nešto uopće moguće, kako bi on to znao? Meka, puna usta sa savršenim urezom iznad gornje usne i krupne, duboke, plave oči. Srce mu je uistinu preskočilo par otkuaja i čitav minut mu je zujalo u ušima, tako a je propustio najveći deo rasprave između Eme Kejt i njene majke. „Kuhinja je središte doma, Ema Kejt.“ „S obzirom na način na koji je ti uporno izokrećeš i menjaš, imaš sreće što je još čitava. Pusti Grifa da radi, mama, i pozdravi se sa Šelbi.“ „ Šelbi? Šelbi? Oh, bože moj!“ Pojurila je preko prostorije i šćepala riđokosu u veliki, njišući zagrljaj. Šelbi zgrabila je Šelbi, pomislio je Grif. Lepo ime, Šelbi. Trenutno njegovo omiljeno. A onda mu je sinulo. Šelbi – ili Šelbi En Pomeroj, kako je Bitsi procičala kad ju je još jednom stisnula. Sestra njegovog prijatelja Foresta. Unuka gospođe Vi – kojom je bio sasvim očaran. Da je ikako mogao da se oslobodi zaslepljenosti bar na dve sekunde, uvideo bi kako je gospođa Vi morala a izgleda kao mlada žena. Kako je Ada Me verovatno izgledala pre nekih dvadesetak godina. Unuka gospođe Vi, pomislio je opet. Udovica. Nije ni čudno što su joj oči tužne. Istog je trena osetio krivicu što je želeo da je zgrabi isto onako kao Bitsi a onda je podsetio sebe da nije njegova krivica što joj je muž mrtav. „Oh, razbolela sam se što sam juče propustila zabavu za tvoju dobrodošlicu, ali Henri i ja smo morali na venčanje kćerke njegove rođake, čak u Memfis. A ona mi se uopšte ne sviđa. Uobražena žena koja je digla nos samo zato što se udala za memfiskog advokata. No, venčanje je bilo divna s prijemom u hotelu „Pibodi“. „Mama, daj Šelbl šansu da dođe do vazduha.“ „Oh, izvini! Ja brbljam Ii brbljam. Toliko sam ushićena što te vidim. Grife, Ema Kejt i Šelbi bile su doslovno nerazdvojne, kunem se, još pre nego što su napunile godinu dana." 61

Izgledalo je da joj je sinulo zbog čega je Šelbi kod kuće. „Oh, dušo! Oh, dušo, tako mi je žao. Premlada si da iskusiš takvu tragedija u životu. Kako se držiš?“ „Dobro je biti kod kuće.“ „Nigde nije kao kod kuće. A evo moje potpuno razorene, tako da ne mogu ni da ti spremim nešto lepo. A ti si uz to tako mršava. Dušo, vitkija si od njujorške manekenke. Uvek si bila dovoljno visoka da se baviš manekenstvom. Ema Kejt, imamo li kole? Uvek si volela kolu, je li tako, Šelbi?“ „Tako je, gospođo, ali nemojte se mučiti oko toga. Baš mi se sviđaju vaši novi ormarići, gospodo Bitsi. Odišu takvom čistoćom i svežinom i prlepo izgledaju spram plavosivih zidova.“ Udovica ili ne, u tom je času Grif poželeo da je izljubi. Svuda. „Pa, Grif je maločas isto to rekao. Kazao je da deluju čisto i sveže. Da li zaista misliš...“ „Mama, nismo predstavile Šelbi. Šelbi, ovo je ortak mog momka, Grifin Lot. Grife, Šelbi - beše Foksvort, zar ne?“ „Da.“ Pogledala ga je tim neverovatnim očima i da, srca su im preskočila otkucaj. „Drago mi je.“ „Zdravo, ja sam drug tvog brata.“ „Kojeg?“ „Pretpostavljam obojice, ali pretežno Forestov. I možda bi trebalo odmah da ti prijavim da sam zaljubljen u tvoju baku. Radim na tome da je otmem od Džeksona da bismo mogli da pobegnemo na Tahiti.“ Ta predivno oblikovana usta izvila su se u mali osmeh, a tužne oči se razvedrile, sasvim malčice. „Teško je okriviti te.“ „Grif živi na starom imanju Triplhornovih", dodala je Ema KejL. „Renovira ga.“ „Dakle, stvaraš čuda?“ „Sve dok mogu da koristim alate. Trebalo bi nekada da navratiš i pogledaš. Radovi napreduju.“ Osmehnula mu se, ali ovog puta smeh nije dotakao te krupne tužne oči. „Vidi se da si stvoren za taj posao. Moram da krenem. Treba da odem u bakin salon.“

62

„Šelbi, vrati se kad se sve ovo završi, pa ćemo zasesti da razgovaramo na miru.“ Bitsi je lepršala oko nje. „Očekujem da te vidim kako dolaziš i odlaziš baš kao nekada. Znaš da si nam kao član porodice.“ „Hvala vam, gospodo Bitsi. Drago mi je što smo se upoznali", ponovo je kazala Grifu i okrenula se da pođe. „Ispratiću te." Ema Kejt je pružila majci kese iz prodavnice. „Tu imaš narezano predjelo, gotove salate i gomilu već pripremljene hrane. Ne moraš da brineš o kuvanju sve dok ne bude postavljen novi šporet. Odmah ću se vratiti.“ Ema Kejt nije progovorila nijednu reč na putu ka vratima. „Pozdravi baku“ rekla je kad ih je otvorila. „Hoću.“ Šelbi je izašla a onda se okrenula. Bitsina otvorena dobrodošlica učinila je Eminu suzdržanu još bolnijom. „Moraš da mi oprostiš.“ „Zašto?“ „Zato što si mi najbolja prijateljica u životu.“ „To je bilo onda. Ljudi se menjaju.“ Nakon što je zabacila unazad tršavu kosu, Ema Kejt je zabila ruke u džepove dukserice. „Vidi, Šelbi, pretprela si težak udarac i meni je zaista žao zbog toga, ali…“ „Moraš da mi oprostiš.“ Ponos je u njoj zahtevao da ode, ali ljubav to nije dozvolila. „Nisam se ponela onako kako zaslužuje naše prijateljstvo. Nisam bila fer prema tebi i žao mi je. Uvek će mi biti žao. Moraš da mi oprostiš. Molim te se setiš našeg odnosa pre nego što sam ga upropastila i da mi oprostiš. Makar toliko da pričaš samnom, da mi kažeš šta si radila i kako si. Barem toliko.“ Ema Kejt joj je proučavala lice, a tamne su joj oči bile zamišljene. „Reci mi jedno. Zašto nisi došla kad mi je deka umro? Voleo te je. Bila si mi potrebna.“ „Htela sam da dođem, ali nisam mogla.“ Polako odmahnuvši glavom, Ema Kejt se povukla za korak. „Ne“, to nije dovoljno za oproštaj. Reci mi zašto nisi mogla da učiniš nešto za šta si morala da znaš da je važno nego si samo poslala cveće i telegram, kao da je time sve rešeno. Reci mi pravu istinu o toj jednoj situaciji.“ „On mi je zabranio.“ Postidevši se nakon tog priznanja, Šelbi je pocrvenela i osetila žaoku u srcu. „Nije mi dozvolio, a ja nisam imala ni novca ni petlju da mu se suprotstavim.“ “Ti si uvek imala petlju.“ 63

Šelbi se prisetila te devojke koja je uvek bila smela, isto onako kako se setila i rođake Voni. Kao kroz maglu. „Valjda sam iscrpila svu hrabrost. Prikupila sam svu snagu da stojim ovde i molim te da mi oprostiš.“ Ema Kejt je duboko udahnula. „Pamtiš li Butlegerov bar i gril?“ „Naravno." „Naći ćemo se sutra tamo. Odgovara mi u pola osam. Raspravićemo ponešto od ovoga.“ „Moram da pitam mamu može li da pripazi Kali.“ „Ah, da." Hladnoća se vratila, ledenija i vlažnija od rominjajuće kiše. „To je, valjda, tvoja kćerka, ona koju nikada nisam videla.“ Te su reči izazvale i stid i krivicu. „Mogu nastaviti da ti se izvinjavam onoliko koliko je potrebno da to čuješ.“ „Biću tamo u pola osam. Dođi ako možeš.“ Ema Kejt se vratila u kući, a onda se naslonila na vrata i dopustila sebi da nakratko zaplače. Grif je postavio i poslednji donji kuhinjski ormarić u blaženom miru nakon što je Ema Kejt preduzela samoubilačku misiju i odvela majku u kupovinu. Dao je sebi malo oduška, pa je ispio energetsko piće pravo iz boce i osmatrao napredak radova. Nije sumnjao da će se prvakinji u predomišljanju dopasti svaki kvadratni centimetar preuređene kuhinje onda kad sve bude gotovo. I izgledaće čisto i sveže — baš kao crvenokosa. Nešto se tu dešava, razmišljao je. Dok Bitsi priča kako su Ema Kejt i Šelbi prijateljice praktično još iz utrobe, Ema Kejt stoji kruta i hladna kakvu je nikada pre nije video, a riđokosa je tužna i vidi se da joj je neprijatno. Ženske razmirice, pretpostavio je. Imao je sestru, pa je znao da ženske zavade mogu trajati dugo i biti gorke. Moraće da pecne Emu Kejt. Trebalo je samo da joj pronađe pravu tačku i navede je da se otvori i sve mu ispriča, želeo je da zna. Zatim se zapitao koji je razuman rok da muškarac predloži izlazak udovici. Verovatno bi trebalo da se stidi zbog takvih misli, ali jednostavno nije mogao da odustane. Nije na neku ženu odreagovao tako munjevito i snažno još od — u stvari, nije nikada, zaključio je. A on je mnogo voleo žene. 64

Spustio je flašu i doneo odluku da počne da namešta viseće delove jer Metu treba čitav dan da sredi lavabo. Uz to, neće to biti samo popravka, mislio je dok je uspravljao merdevine. Biće tu i priče. U Randevu Ridžu ništa se ne obavlja bez opširnih i važnih razgovora. I ledenog čaja. I pitanja. I dugih, opuštenih pauza. Postepeno se na to navikavao i otkrio da uživa u usporenijem životnom tempu, a bez sumnje je uvažavao takav duh malog mesta. Morao je da donese odluku kada je Met rešio da se preseli u Tenesi s Emom. Ostaje li, ili ide. Pronalazi novog ortaka, sam vodi posao. Ili pravi iskorak i kreće iz početka, manje ili više, u novom okruženju i s novim ljudima. Nije zažalio zbog tog zaokreta. Čuo je otvaranje ulaznih vrata. Trebalo je navići se na to da ljudi u Ridžu retko kad zaključavaju kuće. „Jesi li joj pravio novi Iavabo?", doviknuo je Grif, a onda namestio bušilicu na poslednji zavrtanj prvog gornjeg ormarića. „Gospođica Vi je pronašla i nekoliko drugih zaduženja za mene. Hej, pa ti napreduješ. Ovo izgleda odlično.“ Grif je nešto progunđao pa se spustio s merdevina i analizirao svoj rad. „Reč dana je *premišljanje*, a uz nju ide i slika Bitsi Adison u svim rečnicima širom zemlje.“ „Ima mali problem kad treba da se drži svojih odluka.“ Ponovo je Met pokazao veštinu za umanjivanje težine situacije. „Nemam pojma kako je jutros rešila da ustane iz kreveta. Uradio bih i više da je tvoja žena stigla ranije i pre odvela Bitsi. Bitsi misli da je bela previše bela i da je možda izabrala pogrešnu radnu ploču. Ili pogrešnu boju zidova. Za zidne pločice nemoj ni da pitaš.“ „Sad je prekasno da bilo šta predomišlja.“ „Probaj to da joj kažeš.“ „Moraš da je voliš.“ „Aha, voli je ti. Ali zaboga, Mete, zar ne možemo da je smestimo u neku kutiju na naredna tri dana?“ Široko se osmehnuvši, Met je svukao tanku jaknu i bacio je u stranu. Dok je Grif bio visok i vitak, Met je bio čvrste i mišićave graše, njegova crna kosa bila je uredno i kratko ošišana, dok je Grifova prelazila preko

65

okovratnika i blago se kovrčala. Met je uvek bio glatko izbrijan, a Grifovo uzano lice s upalim obrazima imalo je čekinje. Met je igraš šah i uživao u aromi vina. Grif je voleo poker i pivo. Bili su bliski poput braće već duže od decenije. „Doneo sam ti sendvič", kazao mu je Met. „Aha, a kakav je?” „Onaj od kog se bljuje vatra, po tvom ukusu. Prži sluzokožu želuca.“ „Super.“ „Šta misliš da postavimo još dva viseća dela pa da napravimo pauzu? Neku kratku? Ko zna koliko još dugo Ema Kejt može da zadrži Bitsi.“ „Dogovoreno.“ Kad su prionuli na posao, Grif je želio da otpočne s ispitivanjem. „Svratila je unuka gospode Vi. Ona koja se tek doselila. Udovica.“ „Stvarno? Čuo sam neka govorkanja dok sam bio u gradu. Kakva je?“ „Da ti srce stane. Ozbiljno.“, rekao je kad mu je Met dobacio pogled. Ima kosu iste boje kao njena mama i gospoda Vi. Kao što je onaj slikar koristio.“ „Ticijan.“ „Tako je. Dugu i kovrđžavu. Ima i oči kao njih dve. Tamnoplave, skoro pa ljubičaste. Izgleda poput nečega o čemu pesnici pišu, uključujući i tugu u očima.“ „Pa, muž joj je umro, šta znam, valjda odmah posle Božića. Srećni jebeni praznici.“ Oko tri meseca, sračunao je Grif, a to je verovatno prerano da je pita da izađu. „Dakle, šta je to s njom i Emom Kejt? Proveri libelom da li je u ravni.“ „Kako to misliš. Šta je s njima? Podigni tvoj kraj malčice. Stani sad. Savršeno.“ „Bitsi je mlela o tome kako su njih dve bile dobre prijateljice – ili jesu – kako god, a govor tela je govorio suprotno. Ne sećam se da ju je Ema Kejt ikada spomenula.“ „Ne znam“ odgovorio je Met dok je Grif postavljao šrafove. Ima veze s načinom na koji je otišla s momkom za kog se udala.“ „Sigurno je i nešto više od toga.“ Grif je ponovo ispipavao, pitajući se hoće li mu trebati bušilica. Met se nikada nije udubljivao u analiziranje ljudi. „Mnogi se nekuda odsele kada se venčaju.“ 66

„Izgubile su kontakt ili tako nešto.“ Met je samo slegnuo ramenima. „Ema Kejt ju je spomenula dva-tri puta, ali nije ništa posebno pričala o njoj.“ Grif je odmahnuo glavom. „Mete, tvoje znanje o ženama može da stane u konfetu. Kad žena nešto spomene, a onda ne kaže o tome ništa naročito to znači da i te kako ima šta da se ispriča.“ „Pa zašto onda ne kaže?“ „Zato što treba da se otvori, mora joj se priči sa prave strane. Ni Forest nije mnogo toga rekao, ali on zna kako da nešto prećuti i zataška. Nisam pre razmišljao o tome da mu pružim priliku da otvori karte.“ „Misliš, pre nego što si otkrio da je nešto posebno.“ „Tako je.“ Met je još jednom proverio da li je ravno sa svih strana, a zatim su prešli na sledeći deo. „Ne planiraš valjda da petljaš oko udovice s detetom, koja je mlađa sestra tvog prijatelja.“ Grif se samo osmehnuo dok su poravnavali drugi ormarić. „Ne želiš valjda da petljaš oko neke drske južnjakinje koja ti neprestano govori da je prezauzeta da bi se u bilo šta upustila.“ „Savladao sam je, zar ne?“ „Najbolja stvar koju si ikad uradio. Držiš ga?“ „Držim.“ Grif je pustio ormarić da bi ga pričvrstio uz prvi. „Trebalo bi da pitaš Emu Kejt o čemu se tu radi.“ „Zašto?“ „Zato što je ona imala tužan pogled nakon što je riđokosa otišla. Pre nego što ju je ispratila izgledala je iznervirano, a posle tužno.“ „Stvarno?“ „Aha. Zato treba da je pitaš.“ „Zašto bih je pitao za nešto takvo? Zašto bih je uzrujavao?“ „Mete, aman. Tu ima nečeg. Tuga će ostati da tinja tu, u srcu sve dok se ne uskomeša i prokulja napolje.“ „Poput osinjeg gnezda“, glasilo je Metovo mišljenje. „Ako ti je toliko stalo da saznaš, pitaj je sam.“ „Šonjo.“ „U pogledu ovakvih stvari? Oh, jesam, i ne stidim se.“ Proverio je da li je sve u ravnini. „Tačno kako treba. Dobro smo ovo odradili.“ „Još da pričvrstimo.“ 67

„Hoćemo. Hajde da završimo s ovim visećim delovima pa da jedemo.“ „Potpuno se slažem s tobom, brate.“ Viola je počela da se bavi frizerajem zabave radi, praveći svojim sestrama i prijateljicama frizure kakve su videle u časopisima. Ispričala je priču o tome kako je umalo dobite batine kad je prvi put uzete makaze - i dedin brjač da sredi kosu svojoj sestri, Evalin, zato što je frizura izgledate podjednako lepo kao i one koje je pravila gospođa Brenda u svom salonu lepote i za njih uzimala solidan novac. Imala je dvanaest godina i od tada pa nadalje bila je glavni frizer za sve članove porodice, i zadužena da devojkama - i svojoj mami - pravi frizure za posebne prilike. Dok je bila trudna s prvim detetom, radila je za gospođu Brendu i usput vodila posao u malenoj trpezariji montažne kuće u kojoj su ona i Džekson otpočeli zajednički život. Kada je rođen Grejdi - a to je bilo četiri mescca pre nego što je navršila sedamnaestu, dodala je svojoj delatnosti i manikir i radila isključivo u dvosobnoj kući koju su uzeli u zakup od Džeksonovog strica Boba. Do momenta kada je, nedugo nakon Grejdija, rodila drugo dete, nekako je pronašla vremena da pohađa školu za kozmetičare, dok joj je majka čuvala bebe. Viola Makni Donahju je od rođenja bila ambiciozna i nije se bojala da i muža u više navrata pogura u istom pravcu. Do svoje dvadesete i s troje dece, od kojih je jedno umrlo i otkinulo joj nenadoknadiv deo srca, već je imala svoj salon - pošto je kupila Brendin lokal kad je Brenda pobegla od muža s nekim gitaristom iz Merivila. Zbog toga su dospeli u dug, ali premda Viola nije mogla da se složi s pro- povednikom koji je tvrdio da će se Bog postarati, verovala je da On s blago-naklonošću gleda na one koji zarađuju za hleb u znoju lica svog. A ona je radila upravo to, provodeći osamnaest sati dnevno na nogama, dok je Džek radio podjednako naporno u „Festerovoj garaži". Dobila je i četvrto dete, polako i redovno otplaćivala dug, a potom ponovo upala u jedan kad je Džek otvorio sopstvenu mehaničarsku radionicu za popravku automobila, te servis za vuču. Džekson Donahju je bio najbolji mehaničar u državi i vodio je najveći deo Festerovog posla jer je Fester bio mrtav pijan do podneva pet dana u nedelji.

68

Radili su i stvarali za sebe, podigli četvoro dece i kupili dobru kuću. A od novca koji je Viola uštedela, kupila je staru prodavnicu tekstila, proširila se i kupila tri moderne stolice za pedikir, zbog čega je ceo gradić brujao. Posao je bio dovoljno stabilan, ali ako ste želeli više, morali ste da smislite kako to i da ostvarite. Turisti su tu i tamo nailazili u Riđ u potrazi za nečim neobičnim, jeftinim ili živopisnim u okruženju mirnijem od onoga u Gatlinbergu ili Merivilu. Dolazili su da planinare, pecaju ili kampuju, a neki su odsedali u hotelu „Randevu" i splavarili niz brzake. Ljudi koji su dolazili na odmor obično su bili opušteniji s novcem i skloniji da sebi tu i tamo priušte poneko zadovoljstvo. Tako se Viola odvažila na još jedan smeli korak i ponovo se proširila. A zatim još jednom. Meštani su njen salon nazivali „Kod Vi“, ali su turisti posećivali „Violinu kuću harmonije — salon lepote i dnevni spa centar“. Sviđalo joj se kako to zvuči. Najnovije - a Viola je tvrdila da je i poslednje proširenje koje je dodala, nazvala je Sobom za opuštanje, što je bilo lepo ime za čekaonicu, premda se ne može poreći da je bila savremena i lepa. Iako je uživala u jakim, raskošnim bojama, ovde je zadržala meke i blage tonove, ubacila kamin na gas, zabranila sve elektronske uređaje i nudila posebne domaće čajeve, izvorsku vodu, udobne duboke fotelje s jastucima i plišane bademantile s njenim logom izvezenim na njima. To proširenje, najskorije i poslednje u nizu, odvijalo se dok se Šelbi selila iz Atlante u Filadelfiju i nije videla salon u punom sjaju. Ne bi se moglo reći da se iznenadila kad ju je baka provela kroz prostoriju s ormarićima za stvari i svlačionicu u sobu koja je blago mirisala na lavandu. „Bako, ovo je predivno.“ Govorila je ispod glasa jer su dve žene koje nije poznavala sedele u foteljama bež boje i prelistavale sjajne časopise. „Probaj čaj od jasmina. Proizvodi se upravo ovde, u Ridžu. I malo se opusti pre nego što Voni dođe po tebe.“ „Lepo je koliko i najlepši spa centar u kom sam bila. Još i lepše.“ Ambijent je bio ukrašen prijatnim plitkim činijama sa suncokretovim semenom, drvenim činijama punim svežih, zelenih jabuka, čistim 69

bokalima vode s dodacima u kojima su se nalazile kriške limuna ili krastavca, i čajnicima za mušterije koje su volele da uživaju pijući topao čaj iz veoma malih šoljica. „Ti si ta koja je predivna i neverovatna.“ „Nije dovoljno imati ideje ako ih ne sprovedeš u delo. Dođi do mene kad Voni završi s tobom.“ „Hoću. Da li bi... bi li mogla da pozoveš mamu? Samo želim da se uverim da se Kali lepo ponaša.“ „Nemoj se brinuti ni oko čega.“ Bilo je to lakše reći nego uraditi - ili je bar tako Šelbi mislila sve dok je Voni koja nije mogla biti viša od sto pedeset i pet, nije stavila na topli sto u zamračenoj prostoriji u kojoj je tiho svirala muzika. „Devojko, u ramenima imaš dovoljno kamenja da sazidaš dvospratnicu. Hajde sada duboko udahni. I još jednom. Tako je. Sad izdahni.“ Pokušala je, a onda više nije morala da pokušava. Prepustila se, otplovila. „Kako se sada osećaš?“ „Molim?“ „To je dobar odgovor. Želim da ustaneš sasvim polako. Malo ću pojačati svetla i spustiću ti bademantil preko nogu.“ „Hvala ti, Voni.“ „Reći ću gospodi Vi da bi ti dobro došla još jedna masaža sledeće nedelje. Biće potrebno nekoliko da se razbiju čvorovi, Šelbi.“ „Već se osećam kao da ih nemam.“ „To je dobro. A sad, nemoj prebrzo da se pridigneš, važi? Izaći ću da ti donesem malo lepe izvorske vode. Imaćeš snažnu potrebu za vodom posle ovoga.“ Popila Je vodu, ponovo se obukla i prešla u deo gde je bio salon. Bile su zauzete četiri od šest frizerskih stolica, i dve pedikirske od četiri. Primetila je dve žene koje su sređivale nokte na rukama i bacile pogled na njene nokte. Poslednji put ih je sredila pred sam Božić. I dok je soba za opuštanje predstavljala svetište mira, salon je odzvanjao glasovima, klokotanjem mehurića u kadicama za stopala, bukom hauba i fenova za kosu. Obratilo joj se pet osoba - tri kozmetičarke i dve mušterije, pa je u predahu razgovora, primala saućešća i dobrodošlice sve dok nije pronašla baku.

70

„U pravi čas. Završila sam izvlačenje pramenova Doli Vobak, a sledeća klijentica je otkazala, tako da imam vremena da ti uradim tretman lica. Idi da opet obućeš bademantil.“ „Kali je dobro. Ona i Čelsi prave kostimiranu čajanku. Ada Me je rekla da su se tako lepo uklopile i da je podsećaju na tebe i Emu Kejt.“ „Lepo je to čuti.“ Šelbi je pokušala da ne misli na onaj hladan pogled u očima svoje prijateljice iz detinjstva. „Dovešće ti dete kući za dva-tri sata. To nam daje dovoljno vremena za tretman lica, a imaćemo kad i da porazgovaramo.“ Viola je nakrivila glavu i zraci svetlosti što je ulazila kroz prozor presijavali su se zlatno u njenoj plamenoj kosi. „Voni te je dobro izmasirala, zar ne?“ „Divna je. Ne sećam je se kao tako sitne.“ „Povukla je na majku.“ „Možda je mala rastom, ali ima snažne ruke. Nije mi dozvolila da je častim, bako. Rekla je da se mama za to postarala, i da smo ionako porodica.“ „Mene možeš da častiš jednim satom svog vremena. Idi i presvuci se. Kabine za tretman lica nalaze se na istom mestu. Mi ćemo biti u prvoj. Hajde?“ Uradila je onako kako joj je rečeno. Želela je da Kali stekne drugare, zar ne? Da ima nekoga s kim će se igrati i provoditi vreme. To je zdravo i ispravno. Otuda je budalasto što oseća takvu uznemirenost jer provodi dan u bakina salonu lepote. „Imam pravu stvar za tebe", kazala je Viola kad je Šelbi ušla. „Radi se o mom tretmanu za revitalizaciju lica. Koža će ti procvasti nakon toga, a i ti ćeš imati više energije. Samo okači mantil tamo na kukicu i lezi tu, pa ćemo te ušuškati.“ „I ovo je takođe novo. Ne prostorija, već stolice, neki od aparata.“ „Ako hoćeš da budeš konkurentna, moraš da držiš korak s tržištem. „Viola je izvadila radnu kecelju i vezala je preko tri četvrt pantalona i narandžaste majice. „U narednoj kabini imam uređaj za ublažavanje bora, koji vrši elektrostimulaciju mišića lica.“ „Stvarno?“ Šelbi je skliznula pod čaršav na stolici koja se obarala. „Za sada smo samo nas dve obučene da ga koristimo, tvoja mama i ja, ali sećaš li se Mejblin?“ „Da. Ne pamtim vreme kad nije radila za tebe.“ 71

„Prošlo je mnogo godina, i sada njena kćerka takođe ovde radi. Lorili ima isti istančan osećaj za nokte kao i njena mama. Mejblin se trenutno obučava na novom aparatu, pa će nas biti tri koje znamo da ga koristimo. Ti još dugo ne moraš da brineš za bore.“ Preko čaršava je stavila lagani jorgan, pa svezala Šelbi kosu. „Ipak, hajde da vidimo na čemu smo. Koža ti je pomalo dehidrirana, mila. Stres ima takav učinak.“ Otpočela je s čišćenjem lica, a ruke su joj bile meke poput dečjih. „Postoje stvari koje devojka može da kaže svojoj baki, a koje možda ne može mami. To je bezbedna zona. A Ada Me, ona sve gleda s vedrije strane, naprosto je time blagoslovena. Ti imaš problem, a to nije tuga. Znam kako tuga izgleda.“ „Prestala sam da ga volim pre nesreće.“ Mogla je to glasno da izgovori dok su joj oči zatvorene, a bakini dlanovi na licu. „Možda ga nikada i nisam istinski volela. Sada znam da on mene nije. Teško je suočiti se s tim; teško je saznanje da nismo imali ono što je trebalo da imamo i da ga više nema.“ „Bila si mlada.“ „Bila sam starija nego što si ti bila.“ „Ja sam imala neverovatnu sreću.Kao i tvoj deda.“ „Bila sam dobra supruga, bako. Mogu to da kažem i znam da je istina. I Kali - stvorili smo Kali, a to je nešto posebno. Želela sam još jedno dete. Znam da je možda pogrešno želeti drugo kad stvari ne stoje onako kako bi trebalo, ali nadala sam se da će se popraviti i da je to jednostavno tako. Moglo je da bude, da sam imala još jednu bebu koju bih volela. Žudela sam za još jednom, gorela sam od te potrebe.“ „I te kako mi je poznata ta žudnja.“ „Rekao je da je to u redu. Da će biti dobro za Kali da ima brata ili sestru. Ali to se nije desilo, a desilo se tako lako i brzo prvi put. Obavila sam testove, i on je tvrdio da je obavio analize.“ „Tvrdio je da ih je uradio?“, ponovila je Viola dok joj je radila blagi piling. „Kasnije, kad je nastradao, morala sam da pregledam sva njegova dokumenta, morala sam da proverim mnogo toga. Imala sam razgovore sa advokatima, knjigovođama i poreskim službenicima, te s kreditorima, a posle toga morala sam da proverim sve račune i dugovanja. Tako sam naletela na račun ili predračun lekara, šta god. Ričard je sve čuvao. Izveštaj je datirao nekoliko nedelja posle Kalinog rođenja, u vreme kad sam je donela kući u prvu posetu, a on kazao da je na poslovnom putu. 72

Bio je tako ljubazan i učinio je sve da dođemo kući, sve je uredio. Privatni avion i limuzinu da me odveze na aerodrom. Međutim, otišao je kod lekara u Njujork i uradio vazektomiju.“ Viola je na trenutak zastala. „Uredio je da ga secnu i dozvolio da misliš da pokušavate da napravite bebu?“ „Nikada mu to neću oprostiti. Od svega, to je ono što ne mogu da oprostim.“ „Njegovo je pravo da odluči želi li drugo dete ili ne, ali nije pošteno da se podvrgne vazektomiji a da ti to ne kaže. To je užasna laž. A čovek koji je mogao da izrekne takvu laž, i da s njom živi, ima neku falinku.“ „Bilo je mnogo laži, bako, ali otkriti ih tek posle njegove smrti?“ U njoj je ostala praznina, mislila je Šelbi, koja se nikada više neće popuniti. „Imam utisak da sam ispala takva budala, čini mi se da sam živela sa strancem. Ne razumem zašto se mnome oženio, zašto je sa mnom živeo.“ Uprkos onome što se u njoj uskomešalo, Violini dodiri su i dalje bili nežni, a glas smiren. „Ti si predivna devojka, Šelbi En, i kažeš da si bila dobra i ne treba da se osećaš tako zato što si verovala svom mužu. Šta te je još lagao?“ „Je li bilo drugih žena?" „Nisam potpuno sigurna, a ne mogu da ga pitam. Ipak, moram da kažem da jeste na osnovu svega što sam otkrila. Da, bilo je drugih žena. Takođe sam shvatila me nije ni briga. Ne marim ni za to koliko ih je bilo često je odlazio na put bez nas. Pre nekoliko nedelja sam posetila ginekologa, uradila analize za svaki slučaj... Nije mi ništa preneo, pa zaključujem da je vodio računa ako je imao druge žene. Prema tome, ne dotiče me se sve i da ih je bilo i stotinu.“ Prikupljala je hrabrost dok je Viola pripremala masku za regeneraciju. „Novac, bako. Lagao je u vezi s novcem. Nikada nisam na to obraćala mnogo pažnje jer je govorio da je to njegov posao, a moj je da brinem o kući i o Kali. On je… Znao je da me ošine rečima kao bičem a da ne podigne ni glas, ni ruku.“ „Hladan prezir ume da bude oštriji od nagle naravi.“ Utešena, Šelbi je otvorila oči i zagledala se u bakine. „Zastrašivao me je. Nevoljno to priznajem i štaviše nemam pojma kako je do toga uopšte došlo. Ipak, mogu da se osvrnem unazad i vidim sve vrlo jasno. Nije voleo kad mu postavljam pitanja o novcu, pa sam prestala. Imali smo

73

toliko toga – garderobe i nameštaja i izlazaka u restorane i putovanja. Ali i za to je lagao, i vršio nekakve prevare. Još nisam načisto sa svim tim.“ Ponovo je zatvorila oči, nije je bilo sramota pred bakom, samo je osetila umor. „Sve je uzeto na kredit, pa i ta kuća na severu. Nije platio ni prvu ratu zajma, a kupio ju je još tokom leta. Ništa nisam znala o tome sve dok mi u novembru nije rekao da se selimo. Zatim, bilo je tu automobila i kreditnih, kartica i kredita - i nekih dugova koje je ostavio u Atlanti. Neplaćenih poreza.“ „Ostavio te je u dugovima?“ „Sređujem stvari i utvrđujem plan otplate - prodala sam mnogo toga u poslednje dve nedelje. Imam ponudu za kuću i ako bude prošla, skinuću veliki deo duga.“ „Koliko duga ti je ostavio?“ „Misliš koliko mi je još ostalo?“ Otvorila je oči i pogledala u baku. „Dva miliona devetsto devedeset šest hiljada dolara i osamdeset devet centi.“ „Opa.“ Viola je morala da uzme vazduh i polako ga ispusti. Dobro, za Boga miloga, Šelbi En, to je prilična svota novca.“ „Kad se kuća proda, smanjiće se dug. Ponuda je data na milion i osamsto hiljada. Dugujem još sto pedeset hiljada preko toga ali će mi taj deo otpisati zbog brze prodaje. U početku je bilo četiri miliona. Nešto preko, ako računam troškove advokata i knjigovođa.“ „Isplatila si milion dolara od januara dosad?“ Viola je odmahnula glavom. „Mora da se radilo o paklenoj dvorišnoj rasprodaji.“

7 Masaža, tretman za revitalizaciju lica i dolazak kući, gde ju je dočekala njena presrećna mala devojčica, primetno su popravili Šelbino raspoloženje. Ipak, najviše je rasteretio razgovor s bakom. Sve joj je rekla - da je pronašla sef i šta je u njemu zatekla, ispričala joj je za privatnog istražitelja, o tabelama koje je napravila i potrebi da što pre nađe posao. Do trenutka kad je spremila večeru za Kali, okupala je i ušuškala u krevet, stekla je utisak da je saznala sve što se o Čelsi moglo saznati - te je obećala da će je pozvati u goste čim pre bude mogla. 74

Sišla je u prizemlje i zatekla oca ispruženog u omiljenoj fotelji, kako gleda košarkašku utakmicu na novom televizoru. Majka je sedela na sofi i heklala. „Je li brzo zaspala?“ „Za tren oka, pre nego što sam do kraja pročitala priču sa laku noć. Danas si je baš izmorila, mama.“ „Svakako je bilo zabavno. Bile su kao dva punoglavca koja plivaju u sopstvenoj bari, ni na tren nisu imale mira. Suzana i ja smo razmatrale ideju da se smenjujemo, da ja uzimam Čelsi kod nas, a ona Kali kod nje. Uzela sam Trejsin broj da imaš, tamo je, na kuhinjskom pultu. Treba da zovneš Čelsinu mamu, dušo, i da s njom uspostaviš dobar odnos.“ „Hoću. Priuštila si joj radostan dan. Mogu li da te zamolim za jednu uslugu?“ „Znaš da možeš." „Danas sam naletela na Emu Kejt.“ „Čula sam za to.” Dok je prstima i dalje petljala s koncem i hekllcom, Ada Me ju je nakratko pogledala i osmehnula se. „Ovo je Riđi, mila. Ako ne saznam za nešto deset minuta posle samog događaja, znaću da tvoj tata treba da mi proveri sluh. Hati Manson - sećaš je se, živi preko puta Bitsi iako su stalno u svađi oko nečega. Sada su u zavadi zato što Betsi pravi novu kuhinju, a nije poslušala Hatin savet u vezi s novim uređajima. Hatin sin radi za 'El-Dži’, ali se Betsi opredelila za 'Mejtag', što je Hati primila kao ličnu uvredu. Naravno, Hati Manson se uvredi i ako kine u sopstvenoj kuhinji a ti joj ne kažeš nazdravlje iz svoje.“ Zabavljena načinom na koji majka iznosi tu priču i očevim psovkama upućenim košarkašima, sudijama i trenerima, Šelbi se kukom oslonila na naslon kauča. „Dakle, premda su možda u svađi, Hati ništa ne može da promakne, pa je tako videla tebe i Emu Kejt ispred Bitsine kuće i videla je da ste ušle. Kako napreduje ta kuhinja? Nisam bila tamo više od nedelju dana.“ „Montirali su kuhinjske elemente. Lepi su.“ „Momak Eme Kejt – Met – i Grifin. Pravi slatkiši, njih dvojica – a i fino rade. Angažovaću ih da mi od tvoje stare sobe naprave kupatilo, u sklopu spavaće.“ „Ma hajde, Ada Me.“ Klejton je izronio iz utakmice tek na toliko da uhvati deo razgovora o kupatilu.

75

„Uradiću to, Klejtone, tako da ti je najbolje da se priključiš. Grif je rekao kako bi mogli da uklone taj zid, a ja bih dobila spa kupatilo u sobi. Pretraživala sam po časopisima i prikupljala ideje. A Grif ima čitave knjige samo o vodoinstalaterskoj opremi - nikada ništa slično tome nisam videla. On je sebi već napravio en suite. Otišla sam do starog imanja Triplhornovih da pogledam i izgleda baš kao u časopisu, iako on još spava na dušeku na naduvavanje u spavaćoj sobi. Završio je kuhinju zbog koje sam pozelenela od zavisti.“ „Ni ne počinji Ada Me.“ „Meni se moja sasvim dopada“, uzvratila je Klejtonu, a onda se široko osmehnula Šelbi i usnama oblikovala reči: Za sada. „Kladim se da ste ti i Ema Kejt nastavile tamo gde ste stale.“ Daleko od toga, pomislila je Šelbi. „Čini mi se da jesmo. Rekla je da bi volela da se nađemo sutra u Butlegerovom baru oko sedam i trideset, ako budem mogla: Ali...“ „Samo napred. Stari prijatelji su nam temelj u životu. Ne znam šta bih radila bez Suzane. Tvoj tata i ja ćemo pričuvati Kali i smestićemo je u krevet. Biće nam uživanje.“ „Konačno nešto s čim mogu da se složim.“ Klejton je pogledao u kćerku, „Ti počni da nadoknađuješ izgubljeno s Emom Kejt, a mi ćemo da razmazimo Kali.“ „Hvala vam.“ Sagnula se i poljubila majku, pa je ustala da poljubi oca. „Idem gore da legnem jer me je čitav dan pun ugađanja učinio pospanom. Hvala ti i na tome, mama. I moraćemo da večeramo sutra u šest. Ja spremam večeru.“ „Oh, ali…“ „Ja ću je spremiti, Ada Me“, uzvratila je Šelbi istim tonom kojim se majka obično obraćala ocu, zbog čega se Klejton zakikotao. „Igrom slučaja, poslala sam prilično dobra kuvarica, a vi ćete sami prosuditi. Obavljaću svoj deo kućnih poslova dok smo Kali i ja ovde, jer sam vaspitana kako treba. 'Ku noć.“ „Odgojena je dobro“, prokomentarisao je Klejton kada je Šelbi krenula na sprat. „Hajdemo onda da potapšemno jedno drugo po leđima i da vidimo to će sutra bili za večeru.“ „Večeras nije izgledala tako bledo i umorno.“ „Ne, nije. Da vidimo kako će biti tokom narednih nekoliko dana i uživajmo u činjenici da su kod kuće.“ 76

„Uživam i biće mi još draže kad izgladi stvari s Emom Kejt.“ Okupirala je sebe poslom. Do sredine prepodneva izvukla je dečja kolica. Šetanje gradom s Kali u njima i kupovina potrebnih namirnica da spremi roditeljima piletinu za večeru bio je lak - i opušten - način da se promuva kroz Riđi i pogleda ima li negde nekog oglasa za posao. Oblaci su se podigli i vazduh je nosio prolećni dah vedrine i blagosti nakon kiše. Obukla je Kali ružičastu teksas jaknu s tankom kapuljačom i budući da se mogla naći u situaciji da se prijavljuje za neki posao, našminkala se pre odlaska. „Idemo da vidimo Čelsi, mama!“ „Prošetaćemo do grada, dušo. Do bakalnice, a onda moram da otvorim račun u banci. Možda ćemo svratiti da vidimo baku.“ „Da vidim baku! I Čelsi.“ „Kasnije ću pozvati Čelsinu mamu, pa ćemo se dogovoriti.” Prošla je pored kuće Eme Kejt, zapazila na prilazu kamionet firme za popravke - i morala da se odupre porivu da podigne ruku i mahne preko ulice, gde je zamišljala oštro oko Hati Manster kako je budno motri. Ljudi poput gospode Manster mnogo su pričali i to joj je bilo poznato. Riđi ju je dočekao s dobrodošlicom, ali je bilo onih - i to više od nekolicine koji su uživali u ogovaranju preko zadnje ograde i u uličici u kojoj se nalazila piljarnica, ili pak za vreme ručka „Kod Sida i Saidi“, sirote Pomerojeve koja se vratila kući kao udovica s detetom. Ali šta se uopšte i moglo očekivati kad je onako pobegla s čovekom o kome niko ništa nije znao? Pričali su o njenom preseljenju na sever, kako je retko dolazila kući, kako je napustila koledž nakon što su joj se roditelji namučili da joj šalju novac za školovanje. Bilo je materijala za tračarenje. A njima nije bila poznata ni polovina. Bilo bi mudro da što manje govori, da se ophodi prijateljski i da pronađe stalan posao. Stalan posao bi podrazumevao i brigu o Kali preko dana, pa je to moralo da se uskladi. Vrtić bi bio dobar za Kali. To joj je bilo jasno iz njene vezanosti za tu devojčicu Čelsi. Potrebno je da se druži s drugom decom, čak i ako to znači da će veći deo zarade odmah otići za pokrivanje tog troška. Dok je Kali pričala s Fifijem, Šelbi je skrenula putem koji vodi u grad. Sve vreme je usput gledala da li se neka kuća prodaje. Kada se bude odvojila i živela sama, želela je da Kalin i njen dom budu dovoljno blizu da Kali 77

može da prošeta do bake ili prabake. Do prijatelja ili do grada, baš kako je to svojevremeno činila i ona. Kućica s dve spavaće sobe, možda s dovoljno zemlje za malu baštu. Nedostajalo joj je vrtlarenje dok je živela u stanu, a u Filadelfijl o tome nije bilo ni govora. Pustila je da joj misli odlutaju i stvorila sliku te kuće u glavi. Nalik na kolibu, to je sve što joj treba. Posadiće cveće, napraviti povrtnjak i uzgajati malo začinskog bilja. Naučiće Kali da biljke sadi, neguje i bere. Mogla bi da obilazi dvorišne rasprodaje i buvljake da razgleda nameštaj koji bi mogla da kupi, da ga za malu svotu reparira, ofarba ili pretapacira. Žudela je za toplim bojama i dubokim, udobnim stolicama. Imaće one tu dobar život, ma šta bilo potrebno da to i ostvare. Krenula je starim putem, s prodavnicama i nekoliko starih kuća s obe strane vijugave ulice. Mogla bi da se zaposli u suvenienici ili da konobariše, da radi na kasi u apoteci ili u prodavnici. Baka joj je rekla da može da radi i kod nje u salonu ali Šelbi nije bila talentovana za pravljenje frizura - niti je imala diplomu. Svakako bi baka morala da izmisli nekakvo zaduženje, a porodica je već dovoljno činila za nju. Takođe bi mogla da potraži posao u hotelu ili u pansionu na samom obodu grada. Ne danas kad je Kali s njom, ali trebalo bi da ih doda na spisak. Sviđalo joj se kako sve to deluje, prolećno čišćenje i osvežavanje, s izlozima radnji koji blistaju na suncu i žardinjerama i visećim saksijama s cvećem koje su ukrašavale zgrade uz brdski put. Uživala je da gleda ljude koji zastajkuju da popričaju, nekoliko turista koji tumaraju strmim trotoarima, planinare s njihovim glomaznim rancima kako fotografišu gradski bunar gde su se u ponoć, prema legendi, sastajali zlehudi ljubavnici iz zavađenih porodica. Sve dok devojčin otac nije ubio momka, a devojci od tuge prepuklo srce. Po njihovim randevuima, kako se govorilo, gradić je i dobio ime, a posednuti bunar, naravno – završio na fotografijama i platnima. Moža bi mogla da dobije kancelarijski posao budući da je sasvim pristojno poznavala rad na računaru. Međutim, istinu govoreći, nije u tome imala nikakvo iskustvo. Njeno se radno iskustvo odnosilo na ispomoć u salonu lepote - dopunjavanje bočica sa šamponom, brisanje

78

podova, rad na kasi - i na čuvanje deteta, i rad u knjižari na koledžu tokom dva semestra. I na pevanje u bendu. Izgledi da osnuje grupu bili su mali, a punjenje flašica šamponom ipak je prevazišla. Dakle, možda rad u trgovini. Ili možda da razmisli o otvaranju obdaništa. Ali o Ridžu je postojalo jedno - a oni koji su imali porodicu obično sa imali majku, rođaku ili sestru koja će im pripaziti decu dok su na poslu. Maloprodaja, pomislila je opet. To, ili konobarisanje. Tu bi možda moglo biti nekih prilika, posebno zato što je dolazilo leto, a leto je donosilo više turista, više planinara, više porodica koje su iznajmljivale brvnare ili pak odsedale u hotelu. „Artful Ridž“ - galerija lokalnih umetnika. Planinsko blago, pokloni i sitnice. „Hejsti market" - prodaja osnovnih potrepština i grickalica svima koji nisu želeli da pređu još jedan kilometar do pijace „Hagerti“. Tamo su se nalazile apoteka, poslastičarnica, bar i gril, „Picaterija“ i „Alov podrum pića“. Još dalje iza ugla nalazio se bar „Kod Šejdi", koji je bio upravo to. A njena bi majka doživela srčani udar kad bi Šelbi tamo prihvatila posao. Razmatrajući svoje mogućnosti, najpre se zaustavila kod salona da bi baka mogla da se pohvali svojom unukom. „Srediću ti kosu“, rekla je Viola Kali. „Kristal, donesi mi jedno od onih sedišta za decu, hoćeš? Možeš da sedneš baš ovde, za bakin radni sto, Kali Rouz. Nekada sam pravila frizure tvojoj baki i tvojoj mami. Sada ću da napravim tebi.“ „Kalina kosa.“ Kali je podigla ruke ka Violi, pa pomilovala njenu. „Skoro da je ista, zar ne - mada je za moju potrebno malo više posla ovih dana.“ „Malo posla“ ponovila je Kali, zbog čega se Viola nasmejala. „Sedi tamo, Šelbi, Kristal neće imati drugu mušteriju još pola sata. Vidi ti ovu divnu kosu." Kali, koja je ponekad znala da bude naporna i nestrpljiva kad se šiša ili češlja, srećno je piljila u svoj odraz u ogledalu. „Bako, želim da budem princeza.“ „Ti jesi princeza, ali ću ti napraviti frizuru kakvu imaju princeze.“ Raščešljala je lokne, dohvatila jednu od velikih srebrnih štipaljki da uhvati

79

kosu na potiljku, pa počela da joj plete lepu francusku pletenicu na jednoj strani. „Čula sam se sa Boni Džo Farnsvort – rođaka sestre Gilinog supruga – razvodi se od muža. To je Les Viket, Šelbi, onaj što je malo trčao s Farnsvortom kad su bili mali. Nisu bili u braku ni dve godine, a beba nema ni šest meseci. Imali su veliku svadbu u hotelu koja je njenog tatu stajala obe ruke i leve noge. „Pomalo se sećam Lesa. Žao mi je što čujem da ima te probleme.“ „Čula sam da su nevolje počele još pre nego su isekli svadbenu tortu.“ Kristal koja je imala grivu plave kose s pramenovima, značajno je podigla obrve. „Ali verovatno ne bi trebalo da kažem.“ „Naravno da bi trebalo.“ Viola je pričvrstila prvu pletenicu pa prešla na pletenje druge. „I to sa svim važnim pojedinostima.“ „Pa, možda nisi znala da je Boni Džo imala aferu s Bojdom Katerijem.“ „Sa srednjim sinom Lorete Kateri. Ti sinovi su grubi momci. Forest se sukobio s Arlom – najmlađim od njih – ne tako davno, kad se Arlo ubio od alkohola dole kod Šejdija i započeo tuču zbog partije biljara. Arlo je zamahnuo da udari Foresta kad je ušao da je prekine. Znaš Arla, Šelbi. Košćati momak s kosom boje slame i lošeg ponašanja. Vozio je motocikl i pokušavao da privuče tvoj pogled.“ „Sećam se Arla. Izbačen je iz škole na neko vreme jer je ispred škole prebio dečka upola manjeg od sebe. “ „Bojd je još gori, i to mnoga ja da ti kažem." Dok je govorila, Kristal je pripremala svoj pult za sledeću mušteriju. „Aon i Boni Džo su se oduvek iskradali, pa su onda raskinuli onda kad su njega uhapsili zbog...“ Bacila je pogled na Kali, koja je bila i suviše zauzeta divljenjem sebi u ogledalu da bi obratila pažnju. „Zbog, šta znam, posedovanja izvesnih nelegalnih supstanc. Tada je Boni Džo počela da se druži s Lesom, i pre nego što si rekla ‘keks’, već su planirali venčanje. Ako mene pitaš, njenom tati je toliko laknulo što se udaje za finog momka i što je završila s Bojdom, da je platio dvostruku sumu za troškove svadbe. Ali Bojd je pušten na slobodu baš uoči venčanja, pa se pričalo dole u dolini da su on i Boni Džo nastavili vezu, a sad su njih dvoje pobegli na Floridu, gde on ima rođake - ostavila je to detence kao da je okrajak pice ili ne znam šta. Osim toga, priča se da rođaci prave neke od supstanci zbog kojih je zatvoren.“

80

Bilo je skoro podjednako dobro kao tretman lica i masaža samo sedeti tu dvadeset minuta, gledati baku kako od njene devojčice pravi princezu dok se Kali divi sebi u ogledalu, i slušati trač u kome nije ona glavna tema. Viola je uplela kike u krunu, pa skupila kovrdže u rep, koji je pričvrstila ružičastom trakom. „Lepa. Lepa sam. bako!“ „Da, jesi.“ Viola se savila tako da su im lica bila jedno naspram dragog. „Devojka treba da zna kad je lepa. Ipak, postoje još dve stvari koje mi ovog trena padaju na pamet, a koje su još važnije.“ „Šta je to?“ „Da bude pametna. A ti to jesi, Kali Rouz.“ „Mama to kaže.“ „ I ona zna. Zatim, da bude dobra. Ako možeš da budeš lepa i pametna i dobra, pa, onda ćeš biti prava princeza.“ Poljubila je Kali u obraz, pa je spustila. „Da nemam mušterije uskoro, izvela bih vas obe na ručak. Sledeći put ćemo da isplaniramo.“ „Sledeći put ćemo mi tebe da odvedemo na ručak.“ Šelbi je smestila Kali u kolica. „Kristal, mislim da bi trebalo da počnem negde da radim. Znaš li nekoga kome su potrebni radnici?“ „Oh, daj da vidimo. U proleće i leto upošljavaju dodatnu radnu snagu na mnogim mestima. Nisam mislila da ćeš tražiti posao. Šelbi, ne s novcem koji imaš od...“ Brzo je stavila ruku preko usta, pa uznemireno pogledala u Kali. „Užasno mi je žao. Ne znam zašto mi je jezik brži od pameti.“ „Sve je u redu. Samo želim da radim nešto. Znaš kako je to.“ „Znam kako je to kad moraš da platiš račune, ali ako želiš da ne staneš od posla, možeš početi u „Artful Ridžu“. To je otmeno mesto i dobro rade, naročito kad počnu da pristižu turisti. Možda bi im dobro došla još jedna hostesa u velikom restoranu. Žele osoblje koje lepo izgleda. Oh, zatim „Randevu gardens“ - znaš tu firmu koja se bavi pejzažnim uređenjem? U ovo doba godine im uvek treba pomoć. To bi moglo biti zabavno ako voliš biljke i tako to.“ „Hvala. Razmisliću o tome. Moramo da stignemo do radnje. Večeras spremam večeru za mamu i tatu. Bako, ti i deka treba da dođete. Biću srećna da vas ugostim.“ „Volela bih da mi spremiš večeru. Reći ću Džeksonu.“ 81

„Biće u šest, ali biste možda mogli da dođete malo ranije jer moram da odem u sedam i dvadeset da se nađem s Emom Kejt.“ „Jesi li upoznala njenog momka?“, upitala je Kristal. „Nisam još.“ „Upecala je dobrog. A onog drugog - Grifina?“ Stavila je ruku na srce. „Da nisam verena, bacila bih oko na njega. Pravi je dasa. Jednostavno volim takve muškarce s karizmom.“ „Stiže tvoja mušterija za jedanaest i trideset, Kristal.“ „Odmah ću da je uvedem. Bilo je zadovoljstvo popričati a tobom, Šelbi.“ Čvrsto ju je i srdačno zagrlila. „Stvarno je lepo što si kod kuće.“ „Dobro je biti kod kuće.“ „Njen prvi muž je bio dasa“, rekla je Viola ispod glasa. „I mangupirao se sa svakom ženskom koja bi na to pristala.“ „Nadam se da će ovog puta proći bolje.“ „Ovaj mi se sviđa. Uopšte nije klimav, već postojan. Što je njoj potrebono da održi balans. Volim tu devojku koliko i šerbet od malina, ali potrebna joj je ravnoteža. Šta je za večeru?“ „Nameravam da vas iznenadim. I bolje da krenem na pijacu. Inače ćemo poručivati picu.“ Na pijaci je naletela na Čelsi i njenu majku, što joj je oduzeo još pola sata – i dogovorile su se da sutradan zajedno idu u gradski park da bi se devojčice igrale. Sad kad je trebalo da pripremi večeru za šestoro, prilagođavala je jelovnik tokom kupovine. Napraviće dobru pečenu piletinu s belim lukom, žalfijom i ruzmarinom, a mogla bi da pripremi i malo crvenih krompira u onom ukusnom prelivu s jogurtom i začinima, iz recepta koji je isekla iz novina, te šargarepe u maslacu i timijanu koje Kali toliko voli, i malo graška. Naravno, ispeći će i kolače. Ričardu se nisu dopadali njeni kolači i, koliko se sećala, nazivao ih je seljačkim hlebom. Pa, dođavola s njim. Ma bolje da bude izdašno i raznovrsno, spremiće i predjelo. I princeskrofne za desert. Kuvar koji im je dolazio tri puta nedeljno u Atlanti pokazao joj je kako se prave. Natovarila je sve sastojke i podmitila Kali s krekerima u obliku životinjica. I pokušala da ne proguta knedlu kad je sve to trebalo da se plati.

82

Za porodicu, podsetila se dok je brojala novac. Porodica joj je pružila krov nad glavom, kao i njenoj kćerci. Mogla je da priušti i priuštiće svima dobru porodičnu večeru. Sve dok nije izgurala kolica iz prodavnice i kolica s Kali napolje, nije se ni setila da je kola ostavila kod kuće. „Oh, za ime sveta, koliko sam glupa!“ Tri kese, kolica i dva i po kilometra pešačenja. Gunđajući sebi u bradu, nagurala je dve kese pozadi u kolica, prebacila veliku Kalinu torbu preko ramena i uzela treću kesu s namirnicama. Promenila je ruku u kojoj je nosila teret posle manje od jednog kilometra i ozbiljno razmišljala da pozove majku, ili da zvrcne šerifovu kancelariju da vidi je li Forest tamo i da li bi mogao da je poveze. „Uspećemo. Biće sve dobro.“ Prisetila se vremena kada je, kao dete, trčala više od kilometar i po do grada i isto toliko nazad. Gore-dole po tim brdima, oko tih krivina. No, sada je imala dete i tri kese iz prodavnice. A moglo bi joj se desiti i da zaradi žulj na peti. S bolovima u rukama stigla je do račvanja, pa zastala da se pribere i skupi snagu za poslednju etapu puta. Kamionet firme „Momci za popravke“ zaustavio te pored nje. Grif se nagnuo kroz prozor. „Hej, jesu li ti se kola pokvarila? Ja sam, Grif“ dodao je sa slučaj da je zaboravila. „Grifin Lot.“ „Sećam se. Ne, nisu mi kola u kvaru. Nisam ni pošla prokletim kolima zato što nisam nameravala da se ovoliko natovarim.“ „Prokleta kola“, rekla je Kali Fifiju, a Šelbi je zbog toga uzdahnula. „U redu. Želiš li da vas odbacim do kuće?“ „U ovom trenutku više nego što želim dug i srećan život. Ali...“ „Shvatam da si me juče prvi put videla u životu, ali Ema Kejt me poznaje dve godine. Bio bih u zatvoru da sam ubica sa sekirom. Ćao, slatkice. Ti se beše zoveš Kali?“ „Kali.“ Mala je devojčica koketno nakrenula glavu, pa nežno dodirnula novu frizuru. „Ja sam lepa." „Lepa da ne možeš biti lepša. Vidi, ne mogu da te ostavim pored puta s lepom devojčicom i tri kese s namirnicama.“ „ Htela sam da kažem da želim da nas povezeš, ali da nemaš sedište za dete.“ 83

„Oh, tako je.“ Zavukao je ruku u kosu. „Prekršićemo zakon, ali to je manje od kilometar i po, i voziću polako. Zaustaviću se svaki put kad neka druga kola budu naišla iz suprotnog pravca.“ Izašao joj je žulj na peti, ruke su je bolele i imala je utisak da su joj noge sačinjene od previše i predugo rastegnute gume. „Mislim da će lagana vožnja biti dovoljna.“ „Sačekaj. Dozvoli da ti pomognem.“ To je bila druga osoba, a da nije iz porodice, koja se u poslednje vreme, u kratkom razmaku, ponudila da joj pomogne. Teško je mogla da se seti pre koliko dugo je neko učinio to isto. Izašao je iz kamiona i uzeo kesu koju je držala. Osećaj joj se vratio u ruku u obliku peckanja i bridenja. „Hvala ti.“ „Nikakav problem.“ On je spakovao kese sa namirnicama dok je ona izvadila Kali. „Ti ćeš sedeti tačno tu“, rekla je Šelbi detetu. „Sedi mirno dok sklopim kolica.“ „Kako se ovo… Oh, kapiram.“ Grif ih je sklopio kao da je to radio godinama. Okrenula se ponovo ka Kali dok ih je pakovao i primetila da njena kćerka sedi nepomično i da je otvorila kesu sa spakovanom brzom hranom, koja se nalazila na sedištu do njenog. Sada je jela pomifrit. „Kali! To nije tvoje.“ „Gladna sam, mama.“ „U redu je.“ Smejući se, Grif je uskočio u kamionet. „Ne verujem nikome ko kaže da može odoleti pomfritu. Morao sam da pokupim neke stvari u gradu i dograbio sam ručak za sebe i Meta kad sam već tamo. Može da uzme i malo pomfrita.“ „Prošlo je vreme njenog ručka. Nisam očekivala da ćemo se toliko zadržati.“ „Zar ti nisi ovde odrasla?“ Duboko je udahnula dok je on vozio — držeći se onoga što je obećao brzinom od oko pedeset kilometara na sat. „Trebalo je da znam.“ Sada u majčinom krilu, Kali je ispružila pomifrit ka Grifu. „Hvala. Ličiš na svoju majku.“ „Mamina kosa.“ „Tvoja je stvarno lepa. Jesi li bila u salonu kod gospode Vi?“ „To je baka, Kali. Gospođa Vi je baka.“ 84

„Baka mi je napravila kosu kao princezi. Ja sam lepa i pametna i dobra.“ „To mi je jasno. Ti si prva princeza u mom kamionetu, tako da je to za mene velika čast. Kako se zove tvoj prijatelj?“ „To je Fifi. Fifi voli pomifrit.“ „Nadam se da je tako." Usporio je kad je skrenuo na prilazni put. .“Fiju.” Napravio je geg kao da otire čelo. „Uspeli smo. Ti uzmi princezu i njenu kočiju, ja ću namirnice.“ „Oh, u redu je, mogu da...“ „Da vučeš tri kese iz prodavnice, dete, kolica i šta god da je u tom koferu koji tu imaš? Svakako da možeš, ne sumnjam, ali ja ću uzeti hranu.“ „Ti nosi mene!“ Kali se izmigoljila iz Šelbinog naručja i bacila se na Grifa. „Kali, nemoj.“ „Tako mi je naređeno.“ Izašao je iz kola, čučnuo i potapšao se po leđima. „U redu, princezo, penjite se.“ Kali je rekla jupiii, pa se popela na krkače, dok je Šelbi izlazila na druga vrata da pokuša da ponese sve što je preostalo. Pretekao ju je i izvadio dve kese, te s po jednom u svakoj ruci i njenom kćerkom, koja je veselo poskakivala na njegovim leđima, krenuo prema ulaznim vratima. „Je li zaključano?” „Nebih rekla. Mama je možda…“ Zaćutala je pošto je on zakoračio unutra s Kali koja mu se držala za vrat i brbljala mu na uvo, kao da joj je on novi najbolji drug. Usplahirena, Šelbi je izvukla kolica, uzela poslednju kesu i prebacila Kalinu torbu na rame. Sve je to uspela da unese u kuću, pa ostavila kolica pored vrata, da se njima pozabavi kasnije. Spustio je kese na kuhinjski pult. Pre nego što je stigla da progovori, srce joj je stalo kad je zbacio Kali s leđa, okrenuvši je naopačke dok je ona cičala usled luđačkog zadovoljstva, pa je bacio u vazduh i uhvatio je čvrsto. A zatim ju je stavio sebi na kuk. „Volim te”, rekla je Kali i oduševljeno ga cmoknula u usta. „To je sve što je potrebno?” Ozaren, čupnuo ju je za kosu. „Izgleda da sam godinama imao pogrešan pristup zavođenju.” „Ostani da se igraš sa mnom.” „Bih, da mogu, ali moram da se vratim na posao.” Kali je uzela pramen njegove kose, očigledno otkrivši da joj se sviđa, pa ga je obmotala oko prsta. „Vrati se da se igraš sa mnom.” 85

„Svakako, jednom prilikom.” Dobacio je pogled Šelbi, osmehnuo se i, budući da je zurila, primetila je da ima oči zelene i pametne poput mačjih. „Imaš ovde jednu opasnu udavaču.“ „Da znaš. Ah, imaš li ti dece?” „Ja? Ne.“ Spustio je Kali i drugarski je šljasnuo po guzi. „Moram da idem, mala crvenokosa.“ Obavila mu je ruke oko nogu, grleći ga. „Ćao, gospodine.” „Grif. Samo Grif.“ „Glif.“ „Grrrr-if, ispravila ju je Šelbi mehanički. „Grrr“, rekla je Kali i zakikotala se. „Grrr-if mora da pođe“, kazao je on i opet pogledao u Šelbi. „Ispetljala si se?“ „ Jesam. Mnogo ti hvala.“ „Nije to ništa.“ Krenuo je ka vratima. „Sviđa mi se ova kuhinja“, dodao je i odšetao do vrata i napolje - zaista je bio šarmantan - pomislila je Šelbi pre nego što je uspela da smisli bilo šta drugo. „Grrr-if“, rekla je Kali Fifiju. „Lep je, mama, i lepo miriše. Vratiće se da se igra sa mnom.“ „Ja…ovaj. Uh.” „Gladna sam, mama.” „Molim? Oh, naravno.” Stresavši se, Šelbi se vratila u stvarnost.

8 Do momenta kad se majka vratila kući, Šelbi je već ubacila pile u rernu, očistila krompire i šargarepu i na sto u trpezariji - koji se koristio samo za važne obroke - postavila lepe tanjire. Ne onim najboljim, servisom koji je otac nasladio od svoje majke, i koji je imao veću sentimentalnu nego novčanu vrednost, već kupovnim kompletom, s ružama po obodima. Dodala je lanene salvete presavijene u lepeze, poredala sveće i cveće i lep aranžman na sredini stola, i upravo završavala istiskivanje poslednje loptice testa za princes-krofne. 86

„Oh, nebesa, Šelbi! Sto izgleda prelepo, kao za večernju zabavu u visokom društvu.“ „Mi i jesmo visoko društvo.“ „Sigurna sam da će obrok biti toga dostojan - a ovde predivno miriše. Ti si oduvek znala da napraviš taj estetski ugođaj.“ „Zabavno je kad si pomalo u gužvi. Nadam se da je okej što sam pozvala u goste baku i deku.“ „Znaš da jeste. Rekla mi je mama kad sam svratila u salon posle sastanka u Baštovanskom klubu - i posle kupovine u koju smo Suzana i ja išle zajedno. I kupila sam Kali najlepše odelce za proleće. Provela sam se fantastično.“ Spustila je tri kese na pult i počela da vadi stvari. „Jedva čekam da je vidim u ovome - naprosto je divno, jel da? Suknjica s ružičastim i belim prugama i košuljica s karnerima. A onda ove ružičaste Meri Džejns cipelice! E sad, proverila sam veličinu pre nego što sam otišla, pa bi trebalo da su joj dobre. Ako ipak nisu, jednostavno ćemo ih vratiti.“ „Mama, zaljubiće se u njih. Naprosto će poludeti za tim cipelicama.“ „A uzela sam joj i ovu slatku košuljicu s natpisom „Princeza“ i najlepši kardigan na svetu, beli s ukrasnom trakom.“ Izvukla je još toga dok je pričala. „Gde je ona? Možda bi mogla nešto od ovog da proba.“ „Spava, žao mi je što je tako kasno legla, ali sam sa svim kasnila, pa sam morala da joj spremim da jede. Bila je malo razdražljiva. I nisam uspela da je uspavam skoro do tri.“ „Oh, nećemo se sekirati zbog toga. Dakle, svratila sam kod Vi i tamo zatekla Maksin Pinket - sećaš se da se pre nekoliko godina preselila u Arkanzas, ali je došla u posetu i svratila u salon nadajući se da ću je ošišati i ofarbati. Više po pravilu ne radim frizeraj, ali je ona stara mušterija, tako da znam šta joj se sviđa.“ Šelbi se kao kroz maglu sećala gospode Pinket, pa je nešto promrmljala i počela da puni krofnice kremom. „Mnogo se razočarala kad joj je Kristal rekla da više ne radim, a onda sam ja ušla i pitala me je mogu li da joj sredim kosu. Nimalo nije zadovoljna solistima kod kojih je išla u Litl Roku. I tako sam je isfrizirala. Ispostavilo se da će njen zet možda prihvatiti posao u Ohaju. I to nakon što se preselila u Litl Rok da bude blizu kćerke i troje unučića. Nije joj lako, da ti pravo kažem. Tačno znam kako se oseća, pa sam...“

87

Ada Me je zažmurila i malo se stresla. „Ne mogu da držim usta zatvorena ni uz pomoć spajalice.“ „Ne moraš. Duže od tri godine nisi bila u prilici da stvaraš uspomene s Kali. Štaviše, a to sada uviđam, nije imala ni ona s tobom. To je na moj račun, mama.“ „Sada je sve to prošlo i pravimo mnogo uspomena na sve strane. Što ti to tu praviš? Krofnice s kremom? Oh, probudila se.“ Ada Me je pogledala prema bebi-monitoru na pultu. „Odneću joj nove stvari gore i malo ćemo se zabaviti. Treba li ti pomoć ovde, dušo?“ „Ne, mama, hvala. Ne želim da bilo šta radiš, samo da sedneš i da jedeš. Idi i uživaj s Kali.“ „Oh, nadam se da će joj ružičaste cipelice odgovarati jer ne mogu biti slađe.“ Fotografisaće Kali u njima, pomislila je Šelbi. Kali ih se možda neće sećati kad odraste, ali će se sećati da ju je baka volela i uživala da joj kupuje lepu odeću. Setiće se da joj je baka napravila frizuru kao princezi. To je ono što se računa. Kao što se računa i dobra porodična večera za trpezarijskim stolom. Završila je testo, premazala pile i stavila krompir i šargarepu da se kuvaju. Morala je da se presvuče, ne samo zbog večere već i zbog izlaska s Emom Kejt. Bacivši pogled na sat, popela se na sprat pa na prstima prešla preko odmorišta do svoje sobe, da ne uznemiri Kali i majku tokom modne revije. Zatim je narednih petnaest minuta provela u mučnom odabiru garderobe za večeras. Nekada je imala tri, pa čak i četiri puta više garderobe, i nikada se nije mučila. Možda zbog toga, pomislila je, što je prestalo da joj bude važno. Naći će se u gril baru, podsetila se. Ljudi se nisu specijalno oblačili kad idu tamo. Mesto je bilo za tri džinovska koraka ispred Šejdijevog lokala, ali skoro isto toliko iza velikog restorana u hotelu. Odlučila se za crne farmerice i jednostavnu belu košulju. Preko će obući i kožnu jaknu koju je zadržala - onu koju je jednostavno volela. Siva boja kalaja dobro joj se slagala s kosom i nije bila tako oštra kao crna. Pošto je uveče znalo da zahladni, opredelila se za kratice čizmice s potpeticama.

88

Vodeći računa o jelu, odmah se vratila dole u kuhinju, pa ovog puta stavila kecelju i počela da pravi kolačiće. Bilo je zabavno žuriti, pomislila je, i nakon što je uzela lep plato za pile zastala je u nastojanju da predstavi sebi da li bi lepše izgledalo ako poreda krompire i šargarepu okolo, ili ako ih sipa u činije. Forest je ušao na zadnja vrata. „Šta je sve to?“ Onjušio je vazduh. „Šta je to?“ „Šta s tim nije u redu?“ . . „Nisam pomenuo da nije u redu. Miriše kao... Miriše kao da sam gladan?“ „Možeš ostati na večeri ako želiš. Dolaze baka i deka. Ja kuvam.“ „Ti kuvaš?“ „Tako je, Foreste Džeksone Pomeroj, prema tome, uzmi ili ostavi.“ „Da Ii se uvek lepo oblačiš kad kuvaš?“ „Nisam lepo obučena. Dovraga. Jesam li predobro odevena za odlazak 'Kod Butlegera'?“ Začkiljio je. „Zašto?“ „Zato što, idiote, idem tamo i ne želim da budem odevena kako ne dolikuje.“ „Mislio sam, zašto ideš u gril bar kad spremaš večeru?“ „Idem posle večere, ako baš hoćeš u detalje. Nalazim se s Emom Kejt.“ Lice mu se razvedrilo. „Oh.“ „Jesam li predobro obučena ili nisam?“ „Dobro ti je tako.“ Otvorio je rernu i bacio pogled na pile. „Izgleda prokleto dobro.“ .“I biće prokleto dobro. Sad mi se sklanjaj s puta jer treba da postavim predjela.“ „Zar nismo fensi?“ Obišao ju je i uzeo pivo. „Samo želim da ispadne lepo. Mama mi je obezbedila masaže, a baka je napravila Kali frizuru; osim toga - video si kako su gore namestili sobe za nas. Samo želim da sve bude lepo.“ Pomilovao ju je po ramenu. „Lepo je. Sto izgleda kao da je postavljen za poslovni ručak. Dobro je što ćeš se videti s Emom Kejt.“ „Koliko je dobro, znaćemo posle susreta. Još je užasno ljuta na mene.“ „Možda njoj treba da pripremiš pečeno pile za večeru.“ Bio je dobar osećaj okupiti porodicu oko stola, porodicu koja uživa u obedu koji je ona pripremila. Tada je shvatila da je to prvi put. Biće i 89

drugog, obećala je sebi, a sledeći put će se pobrinuti da za stolom budu i Klej i Gili i mali Džekson. Znala je da je sve uradili kako treba kad je deka po drugi put sipao od svega a baka zatražila recepte. „Zapisaću ti ih bako.“ „Poželećeš da uradiš to dvaput.“ Ada Me je ustala da joj pomogne da rasklone. „To pile je postedelo moje.“ „Bolje da ste ostavili mesta za desert.“ „Imamo mi mesta, zar ne, Kali?“ Džek se potapšao po stomaku, pa se Kali zavalila u svojoj visokoj stolici da potapše svoj. Najbolje je bilo posmatrati im svima oči kad je ušla noseći kulu od princes-krofni prelivenu čokoladom. „Ovo je lepo poput onoga što se viđa samo u restoranu“, rekao joj je otac „Da li je i ukusno kao što izgleda?“ „Saznaćeš. Moram da krenem, mama. Možeš li ti ovo da poslužiš? Ne želim da zakasnim.“ „Ne ideš ti nikuda dok ne staviš ruž.“ Bilo je to bakino naređenje. „Neki s ružičastom notom. Proleće je.“ „U redu. Nateraj Foresta da pomogne oko sudova.“ „To sam i nameravao“, rekao je smesta. Uhvatio ju je za ruku kad se nagnula da poljubi Kali. „Večera je bila odlična, Šelbi. Nemoj da piješ i da voziš.“ „Ti si onaj s pivom ispred sebe. Kali, budi dobra devojčica.“ „Baka je rekla da ću u kadu s mehurićima.“ „Zar to neće biti super? Neću doći kasno.“ „Oh, dođi.“ Ada Me je servirala velike porcije kolača. „Idi i lepo se provedi.“ „Hoću. Nemoj da...“ „Kidaj!“ „Uredu.“ Bio je dobar osećaj izaći uveče sam. A onda ju je uhvatila nervoza, zabrinutost da joj Ema Kejt neće oprostiti. Stavila je ipak ruž i vrlo malo rumenila, samo da malo prikrije bledilo. Odvezla se u grad u nadi da će pronaći prave reči i pokazati koliko se kaje kako bi najbolju prijateljicu vratila u svoj život.

90

Ulična svetla su blistala, a zapazila je i nekoliko svetala koja su sijala u planinama. Radnje su se zatvorile u šest, ali je primetila da „Picaterija“ dobro radi, a nekoliko ljudi je šetalo trotoarom. Pronašla je mali parking ispred gril bara, ali bio je već krcat, pa je počela da traga za nekim mestom u ulici. Morala je da se natera da izađe iz kola, u je to ipak učinila i nakon što je prepešačila pola ulice, otvorila je vrata i zakoračila u buku. Nije se sećala da je lokal tako dobro radio tokom radnih dana. Međutim, tada još nije bila punoletna da bi smela da pije alkohol, pa je najviše vremena pre nego što je otišla iz Ridža provodila uz picu ili sladoled u poslastičarnici. Ipak, većina stolova i separea bila je zauzeta, a u vazduhu su se,. Standardno, osećali miris piva i roštilja. „Kako ste?“ Konobarica - ili hostesa — prišla joj je sa spontanim osmehom, a crne oči koje su skenirale prepunu prostoriju verovatno su tražile slobodan sto. „Mogu da vas smestim za šank ako ste... Šelbi? Šelbi En Pomeroj.“ Šelbi se obrela u zagrljaju koji je mirisao na breskvin cvet. Devojka je odmakla Šelbi. Bila je lepa, s tenom boje glatkog lešnika i crnim očima s gustim trepavicama. „Ti me se ne sećaš.“ „Žao mi je, ja…“A onda joj je sinulo i zaprepastila se „Tiša?“ „Ipak me pamtiš. Ne mogu da te krivim što ti je trebao neki minut. Malo sam se promenila.“ „Malo?* Tiša Džonson koje se sećala bila je nespretna i nezgrapna, s razmaknutim zubima i kožom sklonom aknama, i s naočarima. Ova je bila zanosna, s predivnim osmehom, čistom kožom i blistavim očima. „Ten mi se očistio, malo sam se popunila, sredila sam zube i nosim kontaktna sočiva.“ „Naprosto izgledaš sjajno.“ „Lepo je to čuti. A ipak, ti i Ema Kejt mi se nikada niste podsmevale kao što su to radile neke druge devojčice. Žao mi je zbog tvog muža, Šelbi, ali mi je drago što si kod kuće.“ „Hvala. Ti sad ovde radiš. Veća je gužva nego što pamtim, i lepše je.“ „I to je lepo čuti jer nisam ovde samo radnica, već upravnica. Dogodilo se da sam se udala za vlasnika.“ „Opa. Stvari su se promenile. Kada si se udala?“

91

„Prošle godine u junu. Prvom prilikom ću ti ispričati sve o mom Deriku, ali sada te čeka Ema Kejt.“ „Već je stigla?“ „Odvešću te do nje. Obezbedila sam vam separe u uglu - najbolje mesto, naročito kad je Veče krilaca.“ Uzela je Šelbi pod ruku. „Imaš ćerku, zar ne?“ „Kali. Ima tri godine.“ „I ja ću roditi bebu.“ „Oh, Tiša.“ To je zahtevalo još jedan zagrljaj. „Čestitam.“ „Tek sam ušla u četvrtu nedelju i znam da svi uvek govore kako treba da se sačeka da prođe prvi trimestar, ali ne mogu da čekam. I tako govorim svima, čak i potpunim strancima. Vidi koga sam pronašla!“ Ema Kejt je podigla pogled s telefona. „Uspela si.“ „Jesam. Izvini ako kasnim.“ „Ne kasniš. Zaboravila sam da je Veče krilaca, pa sam rekla Tiši da nam sačuva mesto i došla malo ranije.“ „Smesti se.“ Tiša je mahnula prema separeu. „A vas dve treba mnogo toga da nadoknadite. Šta ćeš ti uzeti, Šelbi? Prva tura je na račun kuće.“ „Vozim, tako da... Pa, trebalo bi da podnesem jednu čašu vina.“ „Imamo dobra vina na točenje.“ Tiša je nabrojala nekoliko. „Pino noar zvuči savršeno.“ „Odmah ću ti doneti. Želiš li ti nešto, Ema Kejt?“ Ema Kejt je podigla svoje pivo. „Imam, Tiša.“ „Mnogo mi je drago što sam te videla.“ Tiša je stisnula Šelbi za rame pre nego što se udaljila. „Nisam je prepoznala čitav minut.“ „Odrasla je. Recimo da je to najsrećnija osoba koju poznajem, ali eto, uvek je i imala tu vedru prirodu.“ „Uprkos tome što su je onoliko kinjili i zadirkivali. Sećam se kako su je, naročito u srednjoj školi, Melodi Danker i Džolin Njuton sistematski minirale.“ „Melodi je namčorasta i drska kao i pre. Bila je druga pratilja na izboru za mis Tenesija - pa maše time naokolo kao da je postigla ko zna šta. Znaš da ti nikada nije oprostila što si je pobedila na takmičenju za Kraljicu godišnjice mature.“ „Bože, godinama nisam pomislila na to.“

92

„Melodijina egzistencija počiva na tome da bude najlepša i omiljena. Nije to postigla. A ni Džolin nije stigla mnogo dalje.“ Ema Kejt se naslonila i povukla u ugao separea, dijagonalno od Šelbi. Verila se i udaće se za sina vlasnika hotela, i voli da se vozika naokolo u lepom automobilu koji joj je tata kupio.“ Konobarica je Šelbi donela vino. „Tiša vam poručuje da uživate i samo mi javite ako vam šta bude potrebno.“ „Hvala. Nije me briga ni za Melodi ni za Džolin“, nastavila je Šelbi dok je prstima okretala čašu ukrug. „Želim da mi pričaš o sebi. Postala si medicinska sestra, kako si i govorila. Da li ti se dopadao Baltimor?“ „Sasvim dovoljno. Sklopila sam neka prijateljstva, imala tamo dobro radno mesto. Upoznala Meta.“ „Je li to između vas ozbiljno?“ „Dovoljno ozbiljno da sam se suočila s maminim zaprepašćenjem i užasom kad sam joj rekla da počinjemo zajedno da živimo. I dalje me ubeđuje da se udam i izrađam decu.“ „Zar ti to ne želiš?“ „Ne žuri mi se onako kako se žurilo tebi.“ Šelbi je primila udarac i otpila gutljaj vina. „Voliš li da radiš u klinici?“ „Bila bih glupa da ne volim da radim za doktora Pomeroja. On dobar čovek i dobar lekar.“ Posle još jednog gutljaja piva, Ema Kejt se ispravila nekoliko centimetara. „Šta si mislila kad si rekla da nisi imala novac da se vratiš? Po onome što sam čula, plivala si u parama.“ „Ričard je raspolagao novcem. Pošto ja nisam radila...“ „Zar nisi želela da radiš?“ „Trebalo je da brinem o Kali, i o kući osim toga, nisam kvalifikovana za jedan ozbiljan posao. Nisam završila koledž niti sam…“ „Šta je s pevanjem?“ Uznemirilo ju je to što nije zavriila rečenicu. Nekada su ona i Ema mogle jedna drugoj da dovrše misao - ali ovo je bilo drugačije. „Radilo se o dečjoj fantaziji. Nisam imala nikakve stvarne sposobnosti niti iskustvo, a i dobila sam dete. On se mnome oženio, izdržavao nas dve. Pružio nam dobar dom.“ Ema Kejt se opet zavalila. „I to je sve što si želela? Da se neko starao tebi?“ „S Kali i bez ikakvih veština i obrazovanja...“

93

„Da li ti je govorio da si glupa? Želiš moj oproštaj, Šelbi?", upitala je Ema Kejt pošto je Šelbi ućutala. „Reci mi istinu. Gledaj me u oči i reci mi istinu.“ „Sve vreme, na ovaj ili onaj način. Kako nije bio u pravu? Ja ništa nisam ni umela da uradim.“ „To je prilična gomila nebuloza.“ Usplamtelog pogleda, Ema Kejt je ispustila pivo, gurnula ga u stranu i nagnula se preko stola. „Ti nisi samo pevala u tom bendu, već si obavljala najveći deo menadžerskog i marketinškog posla. Sama si se dosetila kako se to radi. Postavili su te za pomoćnicu šefa u knjižari na koledžu posle mesec dana. Dakle, znala si posao. Počela si da pišeš pesme i bile su dobre, Šelbi, dođavola, dakle umela si to da radiš. Preuredila si mi spavaću sobu kad smo imale šesnaest - i ne samo da je to izgledalo lepo već si smislila i kako da preskočiš moju mamu s tim u vezi. Nemoj sedeti tu i govoriti kako ništa ne znaš da radiš. To on govori iz tebe. Pričaj sama za sebe.“ Te reči, ispaljene kao iz mitraljeza, ostavile su Šelbi bez teksta. „Ništa od svega pobrojanog nije bilo ostvarivo. Ema Kejt, stvari se menjaju kad imaš dete koje zavisi od tebe. Bila sam domaćica i majka koja ne radi osim što čuva dete. U tome nema ničeg lošeg.“ „Nema u tome ničeg lošeg ako te to čini srećnom, ako to neko ceni i poštuje. Meni ne zvuči da je on to cenio, niti pak ti izgledaš srećno kad o tome pričaš.“ Odmahnula je glavom negirajući. „To što sam Kalina mama nešto je najbolje što mi se desilo u životu - ima svetlosti u tome. Ričard je radio, tako da sam mogla da ostanem kod kuće sa njom. Mnoge majke koje to žele jednostavno nisu u mogućnosti i treba da budem zahvalna što nas je izdržava.“ „I evo opet te reči.“ Bilo joj je muka, a uz to se i stidela. „Moramo li da razgovaramo o tome?“ „Želiš da ti oprostim što si pobegla - što bih i mogla - ali da ti oprostim što si me odbacila, što si me držala podalje, što nisi bila tu za mene kad si mi bila najpotrebnija. A sad okolišaš oko istine.“ To je bila istina, zato što je suština bila veoma mračna i bolna. Glasovi i zveckanje sudova koji su joj se činili prazničnim i zabavnim kada je ušla, sada su joj užasno smetali. Grlo joj je bilo bolno suvo, toliko da je zažalila što nije zatražila čašu vode. Ipak se naterala da govori. 94

„Nisam imala svoj novac, ako bih pokušala da sklonim hiljadu dolara na stranu, on bi ih pronašao i uzeo. Da investira, kako je tvrdio, jer ja ne umem s novcem. Imala sam ovlašćenje za kartice, zar ne, pa sam mogla po želji da kupujem odeću ili neke druge igračke ili krpice da razmazim Kali, pa mi, logično, nije bila potrebna gotovina. I zbog čega sam se uopšte bunila kad sam imala nekoga da čisti kuću, nekoga da pomogne oko Kali, nekoga da kuva jer sam umela da spremim samo seljačka jela. Trebalo je da budem zahvalna. I jasno, nisam mogla da odem u Tenesi svaki put kad neko umre ili se venčava ili slavi rođendan. Njegova žena je trebalo da bude kod kuće.“ „Otrgnuo te je od porodice, od prijatelja. Ograničio te je u svemu, zar ne. I još ti utuvio u glavu da na tome treba da mu budeš zahvalna.“ Jeste, naravno da jeste. Nije primetila jer se sve dešavalo postepeno sve dok nije postalo sastavni deo njenog života. „Ponekad sam mislila da me mrzi, ali me nije mrzeo. Nije toliko osećao prema meni. Tokom prvih meseci, pa čak i prve godine, sve je bilo uzbudljivo i ispunjeno i činio je da se osećam posebnom. Dopustila sam mu da svime upravlja. Bila sam uz njega, nosila Kali i bila zbog toga srećna. Nakon što se ona rodila, on se... sve se promenilo.“ Duboko je udahnula i sačekala da se smiri. „Mislila sam da je drugačije" rekla je polako, „zato što bebe sve promene. On njoj nikada nije posvećivao mnogo pažnje, a ako bih nekada nešto prokomentarisala o tome, naljutio bi se ili glumio uvređenost. Starao se da ima sve što joj treba, zar ne? Nisam želela da putujem mnogo s bebom, a on nije insistirao. Bio je mnogo odsutan. Nekad bi posle njegovog povratka s puta sve bilo u redu, a ponekad ne baš tako dobro. Nikada nisam znala šta od ta dva da očekujem. Nisam mogla da predvidim kako će biti, pa sam nastojala da se pobrinem da sve bude onako kako se njemu sviđa. Želela sam da moja devojčica ima miran i srećan dom. To je bilo najvažnije.“ „Ali ti nisi bila srećna.“ „Bio je to život koji sam stvorila, Ema Kejt radilo se o mojim izborima.“ „Izabrala si da trpiš zlostavljanje.“ Kičma joj se ukočila. „Nikada nije taknuo ni mene ni Kali u ljutnji.“ „Dovoljno si pametna da znaš da fizičko zlostavljanje nije jedini oblik zlostavljanja.“

95

Iako joj je ton bio oštar i jasan, ton koji ne trpi gluposti, Ema Kejt je govorila tiho, ispod žamora. Čak i u bučnom restoranu ljudi često čuju ono biste više voleli da ne čuju. „Ponižavao te je, činio da sebe doživljavaš kao inferiornu, glupu i njemu dužnu. A on te je odvojio onoliko koliko je mogao od ljudi zbog kojih si se osećala posebnom i zaista srećnom. Po onome što slušam, koristio je Kali da te drži u šaci.“ „Možda i jeste. Sada je mrtav i s tim je gotovo.“ „Da li bi ostala s njim, naprosto nastavila da vodiš takav život?" Mršteći se, Šelbi je prešla prstom preko oboda čaše. „Razmišljala sam o razvodu - bila bih prva u našoj porodici, što je predstavljalo opterećenjeali bavila sam se tom idejom, posebno onda kad je otišao na poslednje putovanje. Trebalo je da idemo zajedno, sa Kali, da to bude porodični odmor. Nekoliko dana na toplom, ali onda se Kali razbolela i mi nismo mogle da pođemo. On je svakako otišao. Ostavio nas je u toj groznoj kući dan posle Božića, u mestu gde nikoga nisam poznavala, a naša devojčica je gorela od temperature.“ Sada je podigla pogled i deo potisnutog besa naprosto je blesnuo. „Nije se čak ni oprostio od nje, u slučaju da je zarazna, kazao je. Pomislila sam da je i ne voli. U redu je ako ne voli mene, ali on ne voli našu kćerku, a ona zaslužuje bolje. Još kako zaslužuje. Razmišljala sam o razvodu, ali nisam imala novca za advokata, a zaključila sam da on ima toliko para da može da me pretekne i dobije razvod. Šta ako bi uzeo Kali samo da bi mi prkosio? Razmišljala sam i šta da preduzmem i kako to da izvedem kada je na vrata došla policija. Saopštili su mi da se dogodila nesreća u Južnoj Karolini, da je u pitanju čamac, te da je Ričard nestao.“ Podigla je čašu. „Poslao je poziv u pomoć, kazao da u čamac ulazi voda i da je motor prestao s radom. Razgovarali su s njim, prikupljali - kako se ono kaže - koordinate i pravac ili šta već, poslali čamac za spasavanje, ali su izgubili kontakt. Pronašli su čamac, sav slupan, i tragali su za njim skoro nedelju dana. Ponešto su od njegovih stvari pronašli. Vindjaknu, svu pokidanu. I jednu cipelu. Samo jednu. Pronašli su jedan pojas za spašavanje. Rekli su da se čamac prevrnuo, da je njega odnela voda, te da se verovatno utopio. I tako nisam morala da se bavim razvodom.“ „Ako se osećaš krivom zbog toga onda si glupa.“ „Prestala sam da osećam krivicu.“ „Ima još mnogo toga, zar ne?“ 96

„Tako je ali može li ovo da bude sve za sada? Dovoljno za večeras?“ Kako joj je bio potreban dodir, posegnula je preko stola i stegla prijateljičinu ruku. „Žao mi je što sam te povredila i žao mi je što nisam bila dovoljno jaka da se izborim za ono što znam da je ispravno i najbolje. Samo sam... Bože, potrebna mi je voda.“ Pogledom je potražila konobaricu, a onda se izvukla iz separea. „Čekaj!“ Kad je jurnula krivudajući između stolova u pokušaju da stigne do šanka, za kojim je bila velika gužva, Ema Kejt je ustala i pošla za njom. „Nije ti dobro? Toaleti su na suprotnoj strani.“ „Ne. Pomislila sam da sam videla nekog.“ „Mnogo je ljudi ovde kad je Veče krilaca.“ „Ne, nekoga iz Filadelfije. Taj privatni istražitelj koji je dolazio da traži Ričarda.“ „Privatni istražitelj? Dakle, to je još mnogo toga.” „Nemoguće je da je on, nema razloga za to. Mora da mi se učinilo zbog tolike priče o Ričardu i razmišljanju o svemu tome. U ovom trenutku ne želim više o tome da mislim. Želim da to ovog časa izbacim iz glave.“ „U redu.“ „Možemo li da pričamo o nečemu drugom? Makar i o Melodi i Džolin, baš me briga, o bilo čemu drugom.“ „Boni Džo Farnsvort se razvodi. Udala se za Lesa Viketa pre nepune dve godine. Svadba je bih velika i otmena.“ „Čula sam za to. Ponovo se uhvatila s Bojdom Katerijem. Na Floridi su i možda prave met s njegovim rođacima.“ „Dakle vraćaš se u kolotečinu. Hajde da se vratimo i sednemo. Želim još jedno pivo pošto neću voziti.“ Zahvalna, Šelbi je krenula za njom do separea. „Blizu živiš?“ „Stanujemo u jednom od apartmana preko Planinskog blaga, pa sam ostavila kola na parkingu, a ja sam prošetala dovde. Dozvoli da pronađem konobaricu da… oh, dođavola.“ „Šta je bilo?“ „Met i Grif su upravo ušli. Uhvaćena sam na delu. Trebalo je da mu pošaljem poruku ako odlučim da ne želim da dođe i da mi izgovor da te otkačim. Pošto nisam, momci će biti u našoj blizini pa neću moći više da izvlačim informacije iz tebe kada se opet opustiš.“ 97

„Je li ti dovoljno to što sam ti rekla više nego ikome drugom, izuzev bake!“ „Završiće posao, za sada.“ Ema Kejt se osmehnula i mahnula rukom. „Met je mnogo sladak.“ „Stvarno jeste. I ima zlatne ruke.“ Kad se Šelbi zagrcnula od smeha, Met se taman probio do njih dve. Podvukao je svoje snažne ruke ispod Eminih laktova, podigao je uvis i poljubio. „To je moja devojka.“ Spustio ju je, pa se okrenuo ka Šelbi. „A ti si Šelbi.“ „Drago mi je što sam te upoznala.“ „A ja sam zaista srećan zbog toga. Vas dve ne odlazite, zar ne?“ „Samo se vraćamo za sto“, odgovorila mu je Ema Kejt. „Spremna sam za još jednu turu.“ „Ova je na Grifa.“ „Dva crna medveda. Mislim da ću ja uzeti Bombardier. Šta ćeš ti, Šelbi?“ „Upravo sam tražila čašu vode.“ „Ne znam mogu li to da platim, ali ću se isprsiti pošto je to za tebe.“ „Vozim“, objasnila je Šelbi kratko dok su se provlačili do svog stola. „Mi ne.“ Met je to rekao vedrim glasom, pa prebacio ruku preko ramena Eme Kejt čim su seli. „ Osim toga, imali smo odličan dan. Radili smo malo prekovremeno kod tvoje mame, dušo, i završili postavljanje radnih površina.“ „Kako joj se dopada?“ „Nije joj se dopalo. Oduševila se. Rekao sam ti da će tako biti.“ „Imaš više vere i manje iskustva s maminim predomišljanjima.“ „Videla sam kuhinju pre neki dan, kad su stavljeni neki ormarići, rekla je Šelbi Metu - još onda je izgledalo sjajno. Lepo radite.“ „Sviđa mi se tvoja prijateljica. Ima odličan ukus i oštro oko. Kako ti se čini ponovni boravak kod kuće?“ „Dobro, i ispravno. Za tebe dolazak ovamo iz Baltimora sigurno predstavlja veliku promenu.“ „Nisam mogao da dozvolim da mi se ova ovde izvuče.“ „To pokazuje da imaš odličan ukus i vrlo oštro oko.“ „Nazdravićemo u to ime kad se Grif vrati s pivom. Rekao je da ti je kćerka prava lepotica.“ „Mislim da jeste.“ „Kad je Grif video Kali?“, začudila se Ema Kejt. 98

„Oh, povezao me je kući ovog popodneva kad sam gurala Kali i tri kese s namirnicama iz prodavnice. U marketu sam od hladnoće dobila glavobolju. Kali je oduševljena Grifom.“ „Meni je zvučalo kao da je on oduševljen njom. Tako da…“ Osmehujući se Met je omotao pramen Emine kose oko prsta. „A sad pošto smo se sprijateljili reci mi nešto neprijatno o Emi Kejt što njena majka ne zna. Mislim da sam već izvukao sve takve priče od Bitsi.“ „Oh, ne bih to mogla. Ne bih mogla da li ispričam kako je ukrala dve konBadvajzera iz očevog paketa od šest limenk,pa smo se iskrale iz kuće i pile sve dok joj se nije smučilo, pa se ispovraćala u majčine hortenzije.“ „Smučilo joj se? Povratila je u hortenzije od jednog Bada?“ „Imale smo četrnaest godina.“ Ema Kejt je začkiljila prema Šelbi ali je u njenim očima bilo smeha. „A Šelbi je bilo još gore.“ „Jeste. Sručila sam sve najbrže što sam najbrže mogla jer mi je ukus piva bio užasan i kiseo pa sam onda sve istog časa izbacila. Ni dan danas nisam luda za pivom.“ „Ona ne voli pivo?“ Grif je spustio dva piva ispred svojih prijatelja, i čašu vode s kriškom limuna ispred Šelbi, pa je seo do nje sa svojim pićem. „To može da utiče na moje planove da te pridobijem kako bi mi pomogla da pobegnem s Violom.“ „Ne šali se baš sasvim.“ Met je podigao čašu. „Pa, za prijatelje, čak i one koji ne vole pivo.“ Privet je sedeo u kolima i pravio beleške. Parkirao se preko puta ulice u kojoj je Šelbi ostavila svoj minivan. Njemu se činilo da mlada udovica uživa dok pije vino sa starom prijateljicom. Nije bila rasejana i zaboravna kao što je mislio, umalo ga nije opazila. Sada se činilo da je na dvostrukom sudaru u lokalnom gril baru. I još nije povukla nijedan sumnjiv potez, niti se razbacivala naokolo s novcem. Naposletku, možda nije imala na šta da ga potroši. Možda ništa nije znala. Ili je možda bila dovoljno pametna da sedi mirno u Nedođiji u Tenesiju, sve dok ne zaključi da je sve čisto. S obzirom na ulog mogao je da joj da još nekoliko dana. Za svoj udeo od trideset miliona dolara, svakako može da izdvoji vreme.

99

9 Lepo se provela, onako kako se provode zreli ljudi, kad izađu s prijateljima. Primetila je da se polako smekšava odnos s Emom Kejt, što joj je dalo nadu da će njihovo prijateljstvo moći da se nastavi. Pogled na muškarca, koji se uz to činio kao dobar čovek, opčinjenog - ta joj je reč pala na pamet - njenom prijateljicom, ispunio ju je radošću. Dopadalo joj se kako njih dvoje izgledaju zajedno, neusiljeno i opušteno ali s izvesnim iskrama prisnosti. I ranije je viđala svoju prijateljicu zaljubljenu, ali s tinejđerskom strepnjom i dramom i čuđenjem koji su proletali noćnim nebom i nestajali poput komete. Ono što je kod njih primetila bilo je stvarno, dobra, čvrsta mladica koja pušta korenje. Ako su joj se izgubljene godine vratile ne samo posmatranjem kako se Ema Kejt i Met savršeno uklapaju, već i zahvaljujući povezanosti između nje i Grifa i očiglednog bratstva između njega i Meta, bila je zahvalna što su joj te večeri dozvolili pristup u svoj tesno povezani krug. Možda je morala da uloži malo truda da ostane opuštena dok sedi pored Grifa — sasvim bok uz bok u malom separeu. Prošlo je mnogo vremena otkako je bila tako blizu muškarcu, što je objašnjavalo povremene leptiriće u stomaku. Ipak, on je neusiljeno razgovarao, kao uostalom, i drugi. I zaista je bilo sjajno ne govoriti ceo sat o njenim problemima. Polako je pila vodu, da sve to potraje. „Mislim da se stvari nisu mnogo promenile u Ridžu, da ste mogli tek tako da započnete novi posao, posebno kad se uzme u obzir da niste... meštani.“ Met se preko stola široko osmehnuo Šelbi. „Misliš za nas, Jenkije.“ „To bi moralo da se računa. Ali imate najslađi naglasak“ uzvratila je i nasmejala ga. „Od pomoći je što smo dobri, i pritom mislim da smo vraški dobri. Zatim, tu je i faktor Eme Kejt.“ Čupnuo ju je za tršavu kosu. „Neki su pokazali dovoljno radoznalosti za Jenkija s kojim se spetljala njihova Ema Kejt da nas unajme za povremene sitne poslove.“ „Za krečenje“, prokomentarisao je Grif. „Mislio sam da ćemo doveka krečiti. A onda nam je otac Eme Kejt pomogao da se probijemo kad je drvo palo na kuću Halisterovih. Pozvali su ga da sredi krov, a on ih je ubedio da angažuju nas za sve ostalo. Njihova loša sreća za nas je bila dobra.“ 100

„Misliš na porodicu onog momka, Halistera?“, upitala je Šelbi. „Onog za kog se zalepila moja rođaka Lark?“ „To je taj“, potvrdila je Ema Kejt. „A baka im je dala dodatni elan.“ „Stvarno?“ „Unajmila je Djuija Trejka i njegovu ekipu iz Merivila da srede Sobu za opuštanje u dnevnom spa centru, i da popločaju dvorište. Od svega po malo.“, nastavila je Ema Kejt. „A šta je s gospodinom Kertisom? Uvek joj je on obavljao te radove.“ „Penzionisao se pre dve godine i čak ni baka nije uspela da ga nagovori da prihvati posao. Tako je angažovala Trejka, ali to nije potrajalo ni dve sedmice.“ „Aljkavo urađen posao.“ Grif je prstom kuckao po flaši piva. "Preskup". dodao je Met. "Baka je tako mislila, pa ga je otpustila". "Pogodilo se da sam se našao tamo u tom trenutku." Grif je produžio priču u svom opuštenom laganom ritmu. "Čoveče, planula je na njega". Radno je četiri dana i već je zaostajao, buneći se zbog prekoračenja i da sve u svemu mlaćenje prazne slame. Isprašila mu je tur i rekla mu da pri izlasku iz kuće pazii da ne tresna još i vrata. "To baš liči na baku". "Tada sam se u nju zaljubio". Grif je uzdahnuo, a zatim se sanjalački osmehnuo ili je to Šelbi tako protumačila, ima nešto na šta padam kod žene koja ume nekome da ispraši zadnjicu. Kako bilo da bilo, da ne bismo propustili tu priliku..." "Maler Djuija Trejka doneo vam je sreću." "Upravo tako". Upitao sam je da li bi mi dozvolila da snimim situaciju. "Grif je naš čovek za vezu", ubacio je Met. "A Met vodi računovodstvene poslove". Dobro funkcionišemo. Dakle, pogledao sam, zamolio da mi pokaže planove, rekao joj da do sutra mogu da joj napravim kalkulaciju, ali sam joj na licu mesta rekao koliko će je to otprilike stajati". "Bio si jeftiniji za hiljadu i sto dolara" podsetio ga je Met. "Procena ugrubo, na licu mesta. Odmerila me je - i tebe verovatno gospođa Vi odmerava." "Stalno to radi", složila se Šelbi.

101

"Još više sam se primio, ali sam se uzdržao da je ne pitam da ne bi pobegla sa mnom. Najvažniji je pravi trenutak. Kazala je nešto poput; "Momče, želim da se ovo završi pre Božića i da bude odrađeno kako treba. Daćeš mi tu procenu,crno na belo, već ujutru,i ako mi se svidi, budi spreman da počneš da radiš istog momenta." "Koliko shvatam, svidela joj se." "Jeste, a ostalo je ušlo u legendu", potvrdio je Grif. Kad ti ovde jednom Viola Donahju pokaže podignute palčeve, računaj da si uspeo." „Nije bilo zgoreg što je Grif prelomio i zgrabio onu staru kuću s četiri jutra zemlje zarasle u korov i prekrivene smećem", ubacio je Met. "Jednostavno je vapila: Kupi me,Grife, hajde! Imam neverovatan potencijal". "Stvarno je tako", složila se Šelbi i zaradila brz,blistav osmeh od Grifa koji joj je opet izmamio leptiriće u stomaku. "Ne možeš da promašiš ako znaš gde da tražiš. Mnogo njih je pomislilo i verovatno i dalje misli - da sam lud.“ "To ti je vjerovatno dalo još podstreka. Mi na jugu zaista cenimo ludost.“ "Hej, da li znaš onog momka, Lota,iz Baltimora?", počela je Ema Kejt. "Možda je sav smušen", dovršila je njenu misao Šelbi, ali je spretan. Ugledala je Foresta kako ulazi. Proverava me, pomislila je. Neke stvari se nisu promenile. "Stiže zakon", prokomentarisao je Grif kad je krenuo prema separeu. "Hej Pomeroj. Jel ovo racija?" "Nisam na dužnosti. Došao sam zbog piva i razularenih žena. "Ova je zauzeta Met se još malo pribio uz Emu Kejt. "Ipak,možeš da nam se pridružiš i uzmeš pivo.“ "Prvo pivo.” Klimnuo je prema Šelbinoj čaši. Je li to voda?“ "Jeste, tatice. Došao si od kuće? Kako je Kali, sve u redu?“ "Jeste,mama. Imala je kupku s mehurićima epskih razmera, ubedila baku da joj pročita dve priče i spavala je s Fifijem kad sam otišao. "Želiš još jednu turu vode?“ "Verovatno treba da se vratim.” "Opusti se. Još jedno piće?“, upitao je društvo za stolom. "Ovog puta ću dijetalnu kolu, Foreste", odgovorila mu je Ema Kejt. "Ispunila sam kvotu.“ Kad je njen brat otišao da naruči piće. Šelbi se osvrnula oko sebe."Znam da nismo često dolazile ovamo, ali ne sećam se da je ikada bilo puno.“

102

„Treba da vidiš kako je svake druge subotnje večeri.“ Pošto mu je stizalo novo pivo. Met je iskapio prvo. „Imaju živu svirku. Grlf i ja pregovaramo s Tišom — a ona s Derikom — o dodavanju veče bine, podijuma za igru, još jednog šanka.“ „Mogli bi da koriste lokal za privatne zabave.“ Sada je Grif proučavao prostor. „Da sve ostane u skladu s osnovnim projektom, da se obezbedi dobra akustičnost i dovoljno mesta za prolaz. “To bi bilo nešto.“ „Stižu nam pića." Forest se spustio na ivicu klupe. „Kako napreduje ta kuhinja za gospođu Bitsi?“ „Za dva-tri dana", odgovorio je Met, „bićemo gotovi."" „Znate, moja mama priča o pravljenju velikog kupatila u sklopu spavaće sobe. Sa saunom i parnim tušem.“ Začkiljio je ka Grifu. „Znao si za to. „Možda smo razmenili koju reč o tome.“ „Progutaće Šelbinu staru sobu, a kako je ona sad u Klejevoj, a Kali u mojoj, više spavaćih soba nećemo imati.“ „Planiraš li da se vratiš kod roditelja?“ „Ne, ali nikada se ne zna.“ Dobacio je pogled Šelbi. „Zar ne? Dakle, ako sprovede šta je naumila — a hoće — useliću se kod tebe.“ "Imam jednu sobu.Važi li dogovor za nedelju?" "Ostaješ pri tome da častiš pivom?" "Naravno." "Grif ruši još zid ili dva u staroj kući Triplhornovih“, rekla je Ema Kejt Šelbi. „Da li misliš da će je prozvati starom Lotovom kad budem u njoj proživeo dvadeset godina?" „Ne", glatko je odgovorio Forest. „Hej, Lorna, kako si večeras?" Konobarica ih je uslužila. "Nisam loše, ali bila bih bolje kad bih sedela tu i pijuckala sa ovako zgodnim momcima." Spustila je Šelbinu vodu na sto, pa pokupila prazne flaše. "Čuvaj se ovog ovde, mila." Bocnula je Grifa u rame. „Ovako šarmantan muškarac može ženu da nagovori na bilo šta." "Sasvim sam bezbedna. On čezne za mojom bakom." Lorna je naslonila poslužavnlk s praznim flašama na kuk."Ti si unuka gospođe Vi? Naravno da jesi, ista si ona. Ona je sigurno presrećna što si se vratila kući. Ti i tvoja devojčica. Danas sam bila u salonu i tvoja baka mi je pokazala njenu fotografiju u telefonu, s novom frizurom koju joj je napravila. Ne može biti lepša.“ 103

"Hvala.“Samo viknite ako vam još nešto zatreba, čula sam te Prentise, doviknula je preko ramena nekome za drugim stolom ko ju je pozvao. „Svejedno pripazi na njega", kazala je Šelbi. "Ne sećam je se. Da li bi trebalo da je se sećam?“ "Sećaš se gospođice Klajd?“ "Predavala mi je englesku književnost u završnoj godini srednje." "Svima nam je predavala. Lorna joj je sestra. Preselila se ovamo iz Nešvila pre oko tri godine. Muž joj je umro od infarkta u pedesetoj, samo se srušio." "Baš tužno." "Nisu imali dece, pa se spakovala i došla ovde da živi sa sestrom." Forest je otpio gutljaj piva. „Derik kaže da mu je Tiša desna ruka u ovom poslu, a Lorna leva. „Jesi li videla Tišu?" "Jesam. Čitav minut je nisam prepoznala. Met je rekao da razmišljaju o proširenju lokala i postavljanju plesnog podijuma i bine i drugog šanka." "E sad si ugasila", rekla je Ema Kejt kad se razgovor preusmerio na demoliranje i materijale. „Ništa te više neće pominjati osim građevinskih radova." Dopao joj se takav razgovor i sledećih pola sata koje je provela s bratom. "Bilo je lepo ali ja sada moram da idem." "Ispratiću te do kola", počeo je Grif izvlačeći se iz separea da je pusti da prođe "Ne budi šašav. Verujem da su, zahvaljujući mom bratu, ulice Ridža dovoljno bezbedne. „Sedi na moje mesto", rekla je potom Forestu. "Raširi se malo.“ ”To ću i da uradim. Hajde pusti mi poruku kad stigneš kući, hoćeš?" Zasmejala se, pa videla da je ozbiljan. "Šta misliš da ti pošaljem poruku ako budem imala problema na putu do kuće, tokom ta čitava dva i po kilometra?“ „Laku noć svima.Hvala na piću, Grife.“ "Pila si vodu." "Postaraću se da sledeći put napravim veći račun.“ Izašla je srećna. Dovoljno srećna da spusti prozore uprkos hladnoći, odvrne radio i zapeva na sav glas. Nije primetila kola koja su se isparkirala posle nje i pratila je celim putem. U baru je Forest promenio mesto na kom je sedeo. "Da je ispratiš do kola?“ Gritf je proučavao pivo. „Sestra ti je lepotica.“ "Ne teraj me da te udarim." "Možeš, ali će ona i dalje biti lepotica."

104

Forest je odlučio da ga ignoriše i usmerio pažnju nas Emu Kejb. „Izgleda da ste vas dve izgladile stvari." "Počele smo." “Koliko si toga izvukla iz nje?" "Dovoljno da budem prokleto sigurna da joj je pokojni muž bio kučkin sin. Shvati si da jeste, Foreste.” "Aha, jesam." Forestov pogled je postao hladan, ali usta su mu se stisnula. "Ne mogu da preduzmem ništa više po tom pitanju." "Koja vrsta kučkinog sina?" upitao je Grif. "Ona koja se postarala da je ubedi da je glupa i nevažna pritom čuvala sav novac u čvrsto stisnutoj šaci." Gnev koji je potisnula sada je kuljno napolje. "Bio je od onih koji je očito imao ljubavnice dok se ona kod kuće starala o detetu za koje mi je sasvim jasno da nije u opšte mario. A ima tu još toga, to je zasigurno. Nije mi večeras sve otkrila." Ema Kejt je duboko udahnula. "Kunem ti se, Foreste, da nije nastradao, ja bih ti pridržala jaknu dok ga ne ispucacaš,ili bi ti meni pridržao moju.“ "Šelbi je to trebala lično da uradi." "Kladim se da tebe nikad niko nije toliko omalovažavao." Grif je odmahnuo glavom. Mislio je na te tužne oči i vedru, koketnu malu devojčicu. Njegov je bes počeo da krčka. Mogao je dugo da kuva — dugo, polako. Ako bi ikad prekipeo, prljio bi do kostiju. "Moja sestra je neko vreme bila u vezi s jednim tipom. Pasivno - agresivnim manipulatorom. Vrlo dobro ju je izvitoperio a uspeo je u tome za samo nekoliko meseci. Nisu imali dece. Takvi ljudi u početku te uvere da si nešto najbitnije na planeti, da si savršen i da su srećni što te imaju u svom životu. Onda počnu da te izjedaju malo-pomalo. Navaljivao je na nju da smrša, a moja seka uopšte nije bila punačka.“ "Nije, složio se Forest. Upoznao sam je. Zgodna ti je sestra." "Dobro odigrano, Foreste. Ovaj kreten nije Džoli ostavljao na miru. Zašto nešto ne uradi s frizurom? Ako ne može sebi da priušti bolji salon pošto radi neki bezvezan posao, on će da plati. On časti." „Malo kinjenja, malo maženja, rekao je Met. „Sećam se tog momka. Kada je Džoli napokon s njim raskinula, Grif ga je navukao da krene da ga udari.“ "Morao sam da ga tresnem, a na taj način sam mogao da kažem da je on prvi počeo.“ "To je i dalje fizički nasrtaj." 105

"Umukni, zameniče, vredelo je.“ "Šelbi je oduvek bila tako... kako se ono kaže?“, promrmljao je Forest. "Energična, pomogla mu je Ema Kejt. „Bila je preduzimljiva. Nije bila od onih koje gaze preko drugih da ostvare svoj cilj, ali se korektno netala. A ako pokušaš da je pregaziš ili da to uradiš nekome drugom, posebno nekome drugom?" Zastala je da pogleda u Grifa. „Obrao si zelen bostan." "I dalje je puna života. Vas dvoje to možda ne vidite jer je poznajete čitav život. Ali ja vidim.“ Ema Kejt je nakrivila glavu i obratila se Grifu: "Hej, Grifine Lote. Šelbi je rekla da se njena devojčica primila na tebe. Ti si se primio na mamu?“ "Brat joj sedi tu, a već mi je zapretio da će da me zvekne." "Ona bi bila tvoj tip, nabacio je Met." "Moj tip." "Zato što nemaš određeni tip, sve dok je žensko." "Brat joj je tu", ponovio je Grif i navalio na pivo. Šelbi je otišla na igranje u parku i uživala gotovo koliko i Kali. Najbolje od svega bilo je to što su se ona i Čelsina majka dogovorile da Trejsi pazi devojčice nekoliko sati dok Šelbi obavi sitne poslove, a za dva dana će ona uzvratiti uslugu. Svi su bili na nekakvom dobitku. A možda će, pomislila je dok je još jednom proveravola garderober, pronaći neki posao sa četvoročasovnim radnim vremenom. Odlučila se za prolećnu svetložutu haljinu jednostavnog kroja i lepe cipele s visokom štiklom u boji kože, te preko obukla kratku belu jaknu da sve to da istakne.Vezala je kosu u rep i stavila minđuše sa sitnim biserom. Nisu bile ništa posebno, budući da ih je imala još od kolaža, ali su bile lepe i uklapale se uz ostalo. Pošto je mama počela da radi, ona i Keli imale su kuću samo za sebe, pa nije morala da objašnjava da se sprema da traži posao. Ako joj se posreći da ga pronađe, predstavit će to kao igru sudbine. A ako dobije zaposlenje i proda kuću? Praviće kolutove preko glave uz i niz glavnu ulicu. Pred bogom i svima drugima. "Mama je lepa," "Kali je lepša. "Šelbi je bacila pogled na krevet na kom je Kali sedela i metodično presvlačila dve barbike. "Dušo zašto su ti barbike gole". "Moraju da se presvuku jer idu kod Čelsi. Čelsi ima mače koje se zove Snežana. Mogu li ja da imam macu?" 106

Sad je Šelbi osmotrila starog psa što je hrkao u dnu kreveta. "A šta misliš kako će se Klensi osećati s tim u vezi toga?" "Mogao bi da se igra sa macom. Moja maca se zove Fiona, kao u Šreku. Mogu li da dobijem macu, molim te mama? I kucu. Najviše želim kucu.“ “Evo kako ćemo.Kad budemo imale našu vlastitu kuću,razmislit ćemo o nabavljanju mace.“ "I kuce isto! Kuca se zove Donki kao i u Šreku." "Videćemo šta ćemo." Ričard je uveo pravilo da kućni ljubimci ne dolaze u obzir. E pa,kada bude imala kuću za Kali, imat će psa i mačku. "I ponija?" "Sad već preteruješ Kali Rouz." Ipak ju je podigla i zavrtila. "Da li je danas mama zbilja lepa. "Želim da budem u najboljem izdanju." "Mama je prelepa." Prislonila je obraz uz Kalin. "Kali, ti si nešto najbolje što imam u životu.“ "Je li vreme da idemo kod Čelsi?" "Uskoro će biti. Obuci te lutke, a onda ćemo ih da stavimo u Kalinu torbu i odnesemo ih kod tvoje drugarice.“ Čim je ostavila Kali i proćaskala sa Trejsi, uputila se pravo u grad. Rekla je sebi da je dvoljno sposobna. Dovoljno pametna da uči. Čak je znala pomalo o umjetnosti, i poznavala je - ili barem nekada jeste - neke od lokalnih umjetnika i zanatlija. Trebalo je da pokuša da se izbori za posao sa skraćenim radnim vremenom u "Artful Ridžu" Nakon što se parkirala,sedela je u kolima još nekoliko trenutaka, dajući sebi vremena da se pribere. Ne ponašaj se kao da si očajna. Ako sve krene loše, kupi nešto. Možeš ti to. Namestivši osmeh na lice i zanemarivo krčanje u stomaku, izašla je iz auta. Krenula niz trotoar i ušla u "Artful Riđ". Bilo je baš lepo - volela bi tu da provodi vreme. Mirisalo je na aromatične sveće i blistalo prirodnim svetlom. Ugledala je pet-šest predmeta koje bi volela da ima u svom vlastitom domu, kad ga jednom bude kupila. Svećnjake od livenog gvožđa, vinske čaše od bledoplavog duvanog stakla, sliku planinskog potoka u maglovito jutro, dugačku tinusnu posudu krem boje uglačanu poput stakla. Zatim,Trejsini grnčarski radovi - a njoj su se svidele činije složene jedna u drugu, u obliku lale.

107

Staklene police su se caklile i premda je stari drveni pod pomalo škripao, zadržao je prigušeni sjaj. Devojka koja se pojavila iza pulta nije mogla imati više od dvadeset godina, i nosila je nekoliko raznobojnih malenih minđuša po obodu uva. Nije glavna ovde, pomislila je Šelbi, ali mogla bi da bude put do glavne osobe. „Dobro jutro. Mogu li danas nekako da vam pomognem?" "Ovde je naprosto prelepo." "Hvala vam! Izlažemo dela lokalnih umetnika i zanatlija. Ovaj kraj ima mnogo taientovanih ljudi." "Znam ta. Oh,ono je jedna od slika moje rođake. Zapravo čitav komplet" Prišla je grupi od četiri mala akvarela. "Vi ste rođaka Džeslin Pomeroj?" "Jesam, po očevoj strani. Zovem se Šelbi Pomeroj. Sada Foksvort". Ko ti je rodbina bilo je važno, znala je Šelbi, i to ti može biti još jedna olakšica za ostvarivanje cilja. Ona je srednja kćer mog strica Bartleta. Svi smo veoma ponosni na nju." "Prošle subote smo prodali jedan njen rad nekom čoveku iz Vašingtona." "Nije li to divno? Džesina slika je na nečijem zidu u Vašingtonu." "Jeste li u poseti Ridžu?" "Ovde sam rođena i odrasla, i premda nisam bila tu nekoliko godina, vratila sam se kući, i to baš pre nekoliko dana. Smestila sam se. Zapravo bih volela da nađem neki posao sa skraćenim radnim vremenom. Bilo bi prelepo raditi a jednoj ovakvoj prodavnici u kojoj su umetnička dela moje rođake. "I umetnine Trejsi Li“, dodala je, „jer nikada nije bilo naodmet poznavati ljude. Njena i moja devojčica već su postale najbolje prijateljice." "Ne možemo da zadržimo Trejsine šolje za kafu na polici. Jednostavno odu. Moja sestra Tejt udata je za Robijevog rođaka, Vudija - Robi je Trejsin muž, žive gore u Noksvilu." „Nije li to Tejt Braun?“ "Tako je. Sada se preziva Bredšo, ali je moja sestra. Poznajete Tejt?" "Poznajem. Zabavljala se s mojim bratom, Klejem, kad su bili u srednjoj školi. Dakle, udata je i živi u Noksvilu?" Pristupi, pomislila je Šelbi dok su časkale o porodičnim vezama. "Počinjemo da tražimo ispomoć tokom sezone. Da li biste voljeli da popričate o tome sa šeficom?" 108

"Volela bih, hvala." "Sačekajte minut. Razgledajte malo okolo ako želite." "Hoću." U stvari, čim se devojka izgubila s vidika, Šelbi je proverila cenu na onoj visokoj posudi. Malo se trgla. Poštena cena, pretpostavila je, ali trenutno je za nju nepristupačna. Postaviće sebi cilj da to kupi. Kada je posle nekoliko trenutaka devojka vratila, u pogledu joj više nije bilo ljubaznosti, a glas joj je zvučao hladno. "Možete da se popnete u kancelariju. Odvešću vas." "Hvala. Mora da je lepo", nastavila je Šelbi dok su išle prema zadnjem dela radnje. Ovde su rustični drveni sanduci i police sadržavali grnčariju i tkanine. "Raditi okružen svim tim lepim stvarima." "Krenite uz ove ovde stepenice. Prva vrata na koja naiđete. Otvorena su.“ "Hvala još jednom." Popela se uz strmo stepenište i skrenula u prostoriju s tri uzana prozora s kojeg se pružao pogled na Ridž i obronke brda. I tu je bilo umetničkih slika i lepiha predmeta, zatim simpatična stolica u tamnoplavoj boji s zakrivljenim nogarima i prekrasan starinski radni sto tako prelakiran da se hrast sijao poput zlata. Vaza sa crvenim ružama i šlajerom stajala je na njemu zajedno sa računarom i telefonom. Šelbi je bilo potrebno nekoliko trenutaka da se usredsredi na ženu koja je za njim sedela — pa da razume naglu promenu u prodavačkinom držanju. "Zdravo, Melodi. Pojma nisam imala da ovde radiš." "Vodim galeriju. Baka ju je kupila pre otprilike godinu dana i zamolila me je da umesto nje dovedem u red.“ "Po onome što vidim, obavila si odličan posao.“ "Sve za porodicu, zar ne? A vidi ti samo nju." Tada je ustala; zanosno građena žena u pripijenoj ružičastoj haljini. Plava kosa joj se u talasima silivala do ramena, okružujući srcasto lice s besprekornim tenom, sjajnim nakon što je majstorska ruka nanela rumenilo i kremu za samopotamnjivanje. Šelbi je znala da Melodi nikada nije izlagala lice suncu i rizikovala da dobije bore i pegice." Njene ledenoplave oči odmemerle su Šelbi dok je prilazila da ovlaš prisloni obraz uz njen. "Nisi se nimalo promenila, zar ne? Nebesa, mora da ti ova vlaga pravi haos sa kosom."

109

„Od pomoći je kad imaš lak pristup dobrim salonskim proizvodima." A tvojoj bi dobro došlo da ofarbaš izrastak, pomislila je, jer niko nije mogao brže da se pomeri s mesta od Melodi Banker. "Sigurna sam da je tako. Čula sam da si se vratila. Tragično je to što se desilo tvom mužu, Šelbi. Naprosto tragično. Moje saučešće." "Hvala, Melodi." "I sad si ponovo na početku, jel da? Ponovo živiš s mamom, zar ne? Oh, molim te, sedi." Melodi se bokom oslonila na sto, držeći se na višoj poziciji, na moćnijoj."I kako si, Šelbi?" "Dobro. Srećna sam što sam opet kod kuće. Kako ti je mama, Melodi?" "Oh,fino. Za dve sedmice idemo u Memfis, ostajemo nekoliko dana da obavimo kupovinu. Naravno, odsešćemo u hotelu ‘Pibodi’." "Naravno." "Znaš koliko je teško da ovde pronađem pristojnu odeću, tako da nastojimo da odemo u Memfis četiri puta godišnje. Moram priznati da nikada nisam pomislila da ću te videti u Ridžu ponovo, ali kako si postala udovica, sigurno ti je potrebna porodica da te teši." "Oni su mi zaista uteha." "Iznenadila sam se kad se Keli popela i rekla da si u prizemlju i da tražiš posao. Šta je sa svim pričama o tvom bogatstvu, o tome da si se udala za imućnog muža? Osim toga, imaš kćerku, zar ne?" Te plave oči su sada svetlucale, ali ne prijateljstvom. "Neki kažu da ti je to pomoglo da se stabilizuješ." "Sigurna sam da će neki govoriti svakakve ružne stvari samo da bi čuli sopstveni glas. Volela bih da radim", uzvratila je Šelbi jednostavno. "Svakako bih volela da ti pomognem, Šelbi, ali raditi u ‘Artful Ridžu' zahteva izvesne uslove. Mislim da nikada u životu nisi radila na kasi." Melodi je vrlo dobro znala da jeste, u salonu. "Od svoje četrnaeste godine sam preko vikenda i letnjih raspusta radila za kasom u bakinom salonu. Bila sam pomoćnik šefa u knjižari na koledžu - pri Univerzitetu u Memfisu, ako ne možeš da se setiš. To je bilo pre nekoliko godina, ali uverena sam da mogu da nabavim preporuke ako su ti potrebne. Umem da radim na kasi i na kompjuteru. Poznajem većinu osnovnih programa." "Porodični salon lepote i knjižara na koledžu ne daju ti kompetencije za rad u ekskluzivnom izložbenom prostoru za prodaju umetničkih i zanatskih radova. Osim toga, znaš li kako se prodaju radovi? Rad u knjižari 110

na koledžu? Zar se ta vrsta robe ne prodaje sama od sebe? Mi izlažemo najbolje umetnine, od kojih su mnoge ekskluzivne. Mi smo sada brend u ovom gradu. U zemlji, kad smo već kod toga. I imamo reputaciju.“ „Sigurna sam da je zaslužena a obzirom na izloženu robu i način na koji je prikazana. Mada bih ja te stolice s naslonima od trske prebacila za onaj čvornovati sto pozadi, na interesantan način aranžirala posude od grnčarije i neke vinske čaše, a dodala bih i tkanine.“ "Oh bi li?" Samo se osmehnula na taj ledeni ton. "Bih, ali to sam ja. A mogu to da kažem zato što nemaš nikakvu numeru da mi daš posao." "Nije mi to ni palo na pamet." Klimnuvši, Šelbi je ustala. "Gubitak je stoga tvoj, Melodi. Jer bih bila od koristi poslovanju tvoje bake. Hvala na odvojenom vremenu." "Zašto ne probaš kod Viole? Sigurna sam da baka može tamo da ti nađe posao koji odgovara tvojim umećima i iskustvu. Svakako joj treba neko da portire i pere šamponjere." "Držiš da mi je to ispod nivoa?", Šelbi je nakrenula glavu. "Nisam iznenađena, Melodi, ali uopšte nisam. Nisi se promenila od srednje škole i još si kivna što su onu krunu za lepoticu stavili na moju umesto na tvoju glavu. To je strašno tužno. Strašno što od tada nemaš bogatiji i ispunjeniji život." Izašla je visoko podignute glave, i krenula u prizemlje. "Bila sam druga pratilja na izboru za mis Tenesija!" Šelbi ju je pogledala preko ramena, osmehnuvši se Melodi koja je stajala a rukama na bokovima na vrhu stepeništa. „Blagoslovljena bila", rekla joj je i nastavala dalje, pravo na ulicu. Osećala je da drhti. Nije znala da li je to posledica besa ili poniženosti, ali je drhtala. Idi odatle, naredila je sebi, i potom prešla ulicu. Prvi poriv je bio da ode u salon i izbaci sve napolje, ali se naglo okrenula i uputila prema grli baru. Možda će Tiši dobro doći još jedna konobarica u lokalu "Kod Butlegera". Podstaknuta tim besom i poniženjem, zalupala je na vrata. Moguće da neće otvoriti još pola sata, ali neko je sasvim sigurno unutra. Nakon drugog niza kucanja, vrata su se otvorila. Nabijeni momak u majici bez rukava, koja je omogućavala pogled na nabildovane mišiće isklesane kao u steni, strogo ju je pogledao očima crnim poput oniksa. "Ne radimo do pola dvanaest." "Znam to. Piše jasno. Tražim Tišu.“ 111

"Zašto?” "To je moja stvar, tako da..." Glas joj se slomio, naprosto je očito u napuklo. "Žao mi je - izvinjavam se. Uznemirena sam i nepristojna, ja sam Šelbi, Tišina prijateljica. Volela bih da popričam s njom nakratko ako je u blizini.“ „Šelbi, ja sam Derik.” "Oh,Tišin suprug. Drago mi je što sam te upoznala, Deriče, i zaista mi je žao zbog ovakvog nastupa. Stidim se.“ "Zaboravi očito je da si uznemirena. Hajde uđi." Nekoliko konobara je postavljalo stolove. U relativnoj tišini Šelbi je čula buku u kuhinji, te povišene glasove. "Zašto ne sedneš za šank? Pozvaću Tišu." "Hvala,neću je zadržavati." Sela je i pokušala da primeni joga vežbe disanja koje je vežbala na časovima u Atlanti. Nije pomoglo. Ušla je Tiša,sva osmehnuta."Baš mi je drago što si svratila. Sinoć zaista nismo imale vremena da porazgovaramo." "Bila sam neprijatna prema Dereku." "Nije bilo baš tako, a i već se dvaput izvinila. Hoćeš da popiješ nešto?" upitao ju je. "Ja..." "Hoćeš kolu?" upitala je Tiša. "Oh, da,hoću. Hvala. Ponavljam se, ali mi je krivo. Upravo sam imala malu prepirku s Melodi Banker.“ Tiša se spustila na barsku stolicu. "Želiš li nešto jače od kole?" "U iskušenju sam, ali ne hvala. Otišla sam u galeriju da vidim mogu li dobiti posao sa skraćenim radnim vremenom. Volela bih da mi se to mesto nije toliko dopalo. Jednostavno je divno i imala sam tako dobar osećaj. Sve dok se nisam popela na sprat i videla Melodi. Ujedala je kao osica, eto. Zar ne misliš da bi već jednom trebalo da preboli srednju školu?" "Takav je tip da nikada ništa ne zaboravlja, ja sam ta kojoj je žao. Ja sam te tamo poslala. Nisam mislila na Melodi - trudim se da na nju ne mislim." Tiša je uputila osmeh Deriku kad je pred nju spustio džindžer-ejl. "Hvala, mili. Melodi je tamo samo dva do tri sata dnevno i samo nekoliko dana u

112

nedelji inače je na klupskim sastancima ili sređuje nokte ili odlazi na ručak u veliki restoran. Rozen, pomoćnica, vodi posao.“ "Ko god da ga vodi, Melodi bi spalila galeriju do temelja pre nego što bi mene zaposlila. Hvala", rekla je potom Deriku kad joj je doneo kolu. "Sigurna sam da ćeš mi se svideti jer imaš tako dobar ukus kad su žene u pitanju. I dopada mi se tvoj lokal. Sinoć sam se ovde odlično provela. Oh, i čestitam na bebi". "To pokriva otprillke sve što je važno. Već si mi simpatična.” Sipao je sebi kiselu vodu. "Tiša mi je ispričala za tebe i kako si je branila kad bi se neko poput te kučke preko puta okomio na nju.“ "Deriče, ne bi trebalo tako da je nazivaš.“ "Ona jeste kučka“, rekla je Šelbi i otpila. "Barem sam joj vratila istom merom. Prošlo je prilično vremena otkad sam tako nešto učinila. Osećaj je bio prokleto dobar. Možda malo i previše." "Uvek si u tome bila dobra.“ "Jesam li?*" Nešto smirenija, Šelbi se osmehnula, pa uzela još gutljaj. "Sigurno je da mi se vratilo. Para joj je šištala na uši kad sam otišla, tako da sam uspela. Dakle, neću raditi tamo. Pitala sam se da li je vama ovde potrebna pomoć. Možda još jedna konobarica.“ "Želiš da konobarišeš?“ "Želim posao. Ne, treba mi posao“, ispravila se Šelbi. To je istina. Potrebno mi je da radim. Danas obilazim potencijalna radna mesta, dok Trejsi Li čuva moju Kali s njenom Čelsi. Ako ne primate nikoga, sve je u redu. Imam spisak kojim se vodim." "Jesi li ikada kelnerisala?“ upitao ju je Derik. "Rasčistila sam mnoge stolove i poslužila mnogo hrane. Ne bojim se napornog rada. "Tražim samo četveročasovni posao trenutno, ali...“ "Konobarisanje nije za tebe, Šelbi", poče Tiša. "U redu. Hvala što ste me saslušali, i hvala za kolu.“ "Još nisam završila. Derik i ja smo pričali o tome da uvedemo dodatnu zabavu petkom uveče. Jesmo", navalila je kad se Derek namrštio. "Pričali smo o tome, malo." "Tokom dve subote mesečno imamo živu svirku, i imamo mnogo posla. Proširili bismo to i na petak veče. Zaposliću te ovog trenutka, Šelbi, da pevaš svakog petka uveče, od osam do dvanaest." "Tiša, cenim tvoju ponudu ali godinama ništa slično nisam radila.“ "Imaš li još svoj glas?“ 113

"Ne radi ste o tome." "Ne bismo mogli mnogo da platimo, bar dok ne vidimo kako ide. Blokovi traju po četrdeset minuta, i deset od dvadeset između da se zagreje atmosfera. Obiđeš stolove. Želela bih da probamo s nedeljnim temama. "Puna je ideja", promrmljao je Derik, sa primetnom dozom ponosa. "Imam dobre ideje.“ Držeći džindžer-ejl u jednoj ruci, Tiša je lupnula prstom od šank. „A dobra je zamisao da počnemo od četrdesetih. S pesmama iz četrdesetih, pićem koje je u to vreme bilo popularno, šta se onda pilo? Martini ili 'beton'. To ću da proverim“, kazala je pa to odložila u stranu. "Sledeće nedelje će biti pedesete, i tako redom. Sve je to nostalgija. Privući ćemo mnogo ljudi. Ja ću sve da organizujem. Za sada ćemo koristiti mašinu za karaoke. Ako proširimo posao, možda ćemo uvesti klavir i unajmiti nekoliko muzičara. Ali za početak nabavljamo tu mašinu za karaoke. Deriče, jer ćemo uvesti karaoke i ponedeljkom." "Puna je ideja”, rekao je on opet. "Čula sam da ljudi naprosto vole da čuju sebe kako pevaju, čak i kad ne mogu da zvuku nijednu tačnu notu. Okupiće se ovde masovno ponedeljkom uveče. A sada još i petkom. To ćemo tako i nazvati - jednostavno. Petkom uveče. Znam da je to tek jedno veče nedeljno, Šelbi, ali to će ti dati prostora da pronađeš neki dnevni posao ukoliko ti je potreban." "Da li se slažeš sa svim ovim?", upitala je Šelbi Derika. "Ona vodi posao, ja samo posedujem lokal." "Ne ovog petka”, nastavila je Tiša, pregazivši ih oboje kao pami valjak. Prebrzo je, a ja treba da uklopim neke stvari. Sledećeg petka. Doći ćeš nekoliko puta da vežbaš, čim sve dovedem u red. Treba to da proširimo, Deriče, čim ovo pokrenemo. "Bolje porazgovaraj s Metom i Grifom i ugovori posao pre.” "Da, gospođo.” "Dakle, Šelbi?" Šelbi je huknula, pa duboko uzdahnula."U redu. Pristajem - a ako ne uspe, nema ljutnje. Ali ulećem i zahvalna sam vam. Ja ću biti vaša Petkom uveče." 10 Skoro da je plešući otišla do salona. "Izgledaš stvarno zadovoljno", rekla joj je Viola istog trena kad je ušla. „Sisi, sećaš li se moje unuke, Šelbi?“ 114

To je pokrenulo neobavezan razgovor sa ženom u Violinoj stolici dok je Viola skidala gomilu ogromnih viklera i počinjala da oblikuje frizuru. Čim je razgovor počeo, Šelbi je objavila novost. "Zar to neće biti sjajno? Tiša i Derik se zaista upinju da naprave nešto od tog mesta, a ti ćeš biti tamo. Zvezda." Šelbi se nasmejala, pa bez razmišljanja pomaknula korpu sa upotrebljenim viklerima baki s puta. „To je samo petkom uveče, ali...” Sisi ju je prekinula pričom o svojoj kćerci koja je nastupila u školskom mjuziklu dok joj je Viola tapirala kosu da izgleda dvaput gušća nego što je bila. "Stvarno bi trebalo da pođem. Pretpostavljam da mama radi tretman.” "Sve jedan za drugim. Trejsi još čuva Kali, zar ne?“, upitala je Viola. "Uskoro ću imati pauzu." "Treba da svratim na još nekoliko mesta. Palo mi je na pamet da pitam u 'Planinskom blogu' da li zapošljavaju dopunsku radnu snagu, ili možda u onoj suvenirnici jer mi Tiša rekla da dobro rade zahvaljujući turistima i meštanima.“ "Tamo sam kupila lepe staklene šolje za čaj iz doba Depresije, da mi se uklope u kolekciju", kazala joj je Sisi. "Na mom je spisku ,'Artful Ridž', nije zato što ne zapošljavaju, barem ne mene sve dok se Melani Banker tamo nešto pita." "Melani je ljubomorna na tebe još dok ste bili deca." Poznavajući svoju klijentkinju,Viola je prsnula veliki oblak laka na planinu kose. "Budi zahvalna što te nije primila, devojčice. Da radiš tamo, upropastila bih ti svaki dan. Evo, Sisi. Je li to za tebe dovoljno veliko." "Ok, sad Vi,volim kad moja kosa govori umjesto mene. Bog mi je dao gustu kosu, pa volim da je iskoristim. Izgleda neopisivo dobro. Niko to ne napravi ovako kao ti. Idem na doručak sa prijateljicama", obratila se Šelbi. "Hoćemo da budemo otmjene, pa ručamo u hotelu.“ "Zar to nije zabavno?" Trebalo im je još nekoliko minuta da se reše Sisi, onda je Viola otpuhnula i sručila se na stolicu. "Sledeći put, kunem se, jednostavno ću se poslužitii pumpom za biciklo da joj sredim kosu. E sad mi reci, koliko dana nedeljno planiraš da radiš?" "Mogla bih da radim tri ili četri— možda čak i pet dana sa skraćenim radnim vremenom ako uspem da se dogovorim sTrejsi, i možda da zamolim mamu

115

da pričuva Kali ako to propadne. Za sve više od toga, morala bih da je dam u vrtić." "Na to bi ti otišla celokupna zarada." "Mislila sam da ću moći da sačekam do jeseni i dam joj vremena da se privikne na novu sredinu, ali ću možda morati ranije. Biće dobro za nju da bude u blizini druge dece." "To je tačno. Evo šta ću ja da ti predložim. Ne znam zašto bi lšla čak u 'Planinsko blago' i na druga mesta kad meni ovde možeš da budeš od koristi. Mogla bi da se javljaš na telefone, da zakazuješ, da brineš o zalihama i nabavci, kao i o mušterijama. Sem toga, mogla bi da povedeš računa o organizaciji jer si organizovana po prirodi. Ako nađeš nešto što ti se više dopada, u redu. Ali za prvo vreme mogla bi da mi pomažeš triput nedeljno. Četiri kad je gužva. Možeš povremeno da dovodiš Kali, ti si provodila mnogo vremena u salonima kad si bila njenog uzrasta." "Jesam." "Da li ti je to nekada naškodilo?" "Nije sviđalo mi se. Imam lepe uspomene na igranju u salonu, slušanje damskih razgovora, na sređivanje kose i noktiju kao da sam odrasla. Ne želim da te iskorišćavam, bako. Ne želim da izmišljaš radno mesto za mene." „Nije iskorištavanje, niti izmišljam posao za tebe kad mi možeš biti od koristi. Ne mogu da kažem da ćeš mi učiniti uslugu, pošto ću morati da te plaćam. To je smisleno, osim ako naprosto ne želiš ovde da radiš. “ "Volela bih da pristaneš", doviknula je Kristal, koja je bila uposlena za svojim pultom. "To bi nas ostale spasilo da ne moramo da se javljamo na telefon i proveravamo u knjizi ima li slobodnih mesta za nenajavljene mušterije ako je Doti pozadi ili joj je isteklo radno vreme." "To bi bilo tri dana nedeljno od deset do tri, i subotom od devet do četiri kad je najveća gužva." Viola je zastala jer je na Šelbinom licu primetila oklevanje. „Ako ti ne prihvatiš posao, moraću da zaposlim nekog drugog. To je činjenica. Je li tako Kristal?" "Tako je. Baš smo razgovarale da potražimo nekog ko neće raditi puno radno vreme.“ Sa češljem za tapiranje u ruci. Kristal se prekrstila. „Kunem se." "Moramo da prođemo kroz neke stvari jer je prošlo mnogo vremena od kad si ovde uskakala kao ispomoć", nastavila je Viola —ali ti si bistra cura. Očekujem da sve brzo pohvataš."

116

Šelbi je pogledala u Kristal. "Kuneš se da samo zbog mene ne izmišlja kako ima mnogo posla?" "Budi sigurna u to. Doti stalno jurca od salona do kabina za tretmane, pa nazad do svlačionice i dela za opuštanje. A Saša teško da više ima vremena za to pošto je dobila licencu i sad radi tretmane lica i tela. Nekako se snalazimo, ali bi stvarno bilo fino imati nekoga ko će da trčkara unaokolo.** "U redu.“ Šelbi se iznenada nasmejala. ..“Volela bih da radim u salonu.“ "Onda si dobila posao. Možeš da mi pokloniš tih sat vremena koje si htela da utrošiš na obilazak Ridža u potrazi za poslom, pa da odeš pozadi. Peškiri bi trebalo da su se dosad osušili. Mogla bi da ih složiš i izneseš, pa da ih rasporediš po pultovima." Šelbi se sagnula i prislonila obraz uz Violin. „Hvala ti, bako." "Imaćeš pune ruke posla." "Upravo sam to i htela“, uzvratila je Šelbi i bacila se na posao. Do trenutka kada je stigla kući s Kali, već je napravila izvodljvi raspored, jednom nedeljno razmenjivaće usluge s Trejsi, platiće joj za dva dana onda kada su radne subote, a Ada Me je rezervisala preostali dan kao „Bakin i Kalin“. Kad god to bude neizvodljivo, vodiće Kali sa sobom. Petkom uveče će se smenjivati njena mama i baka-bila je to njihova zamisao, pomislila je dok su se parkirale na prelazu. Moći će da zarade za pristojan život i dobro da se stara o svom detetu. Više od toga nije mogla da traži A kada su se Kali oči zacaklile tokom te kratke vožnje kući, Šelbi je odlučila da je odmah stavi na spavanje, a zatim da posveti malo vremena traženju iz četrdesetih i pravljenju liste. S napola usnulom Kali na ramenu krenula je pravo na sprat. Skrenula je prema Kalinoj sobi njišući se i pevušeći svojoj kćerki koja je već bila u fazi dremanja, onda je kriknula kad je Grif zakoračio u hodnik. Kali joj je se cimnula u naručju,ali nije vrisnula,već je poćela da plače i cvili. "Žao mi je!" Grif je izvadio slušalice iz ušiju. Nisam te- čuo. Izvini. Tvoja majka je rekla — ćao, Kali, žao mi je što sam te uplašio.“ Stežući Šelbi Kali je zurila u njega i jecala, a zatim se bacila ka njemu. Morao je da jurne napred da bi je uhvatio. Kali ga je čvrsto zagrlila, i dalje plačući na njegovom ramenu. "U redu je, sve je u redu.“ Protrljao joj je leđa dok se osmehivao Šelbi. "Tvoja majka želi to novo kupatilo. Rekao sam joj da ću svratiti prvom prilikom da uzmem mere, Čoveče,stvarno dobro izgledaš." "Moram da sednem na trenutak.“ To je i učinila, spustivši se na najviši stepenik 117

"Nisam ti videla kamionet." "Došao sam pješke od kuće gospode Bitsi. Tamo završavamo, pa možemo ovde da počnemo sljedeće nedelje." "Sledeće nedelje?" "Aha." Milovao je i ljuljškao Kali sve dok se njen plač nije sveo na šmrcanje." "Prihvatili smo dva-tri sitna poslića, ali nekako ćemo ugurati i ovaj. Imao sam slušalice u ušima i nisam vas čuo." "U redu je.Verovatno mi i ne treba tih poslednjih deset godina života. Idem samo da je spustim u krevet." “Ja ću. Ovamo,zar ne?" Ušao je u Kalinu sobu. Dok je Šelbi ustala i stigla do tamo, on ju je već smeštao u krevet, pokrio laganim ćebetom i tiho odgovarao na Kalina jednolična pitanja koja je često postavljala po podne i uveče pre nego što će utonuti u san. "Poljubac", zahtevala je Kali. "Dobićeš ga." Poljubio ju je u obraz, ustao i pogledao Šelbi. "Da li je to to?" "To je to.“ Ipak mu je mahnula da se skloni, pa izašla iz sobe." "Sad je lako samo zato što se umorila igrajući se napolju sa Čelsi." "Miriše na trešnje." „Od sokića, pretpostavljam." A njena majka na planinsku livadu - sveže i sladunjavo i divlje, sve u isto vreme. Možda bi reč dana trebalo da glasi -feromoni. "Stvarno lepo izgledaš." "Oh, išla sam da tražim posao i potrudila se da izgledam pristojno." „Daleko si premašila pristojno i zašla u..." Umalo da kaže, seksi". "Sjajno." "Kako je prošla potraga?" "Odlično, pokrila sam sve baze." Bože,bejzbolska metafora. Možda ću morati njome da se oženim. „Pije mi se kola", zaključila je. "Hoćeš ti jednu?" „Ne bih je odbio." Posebno jer to znači da će s njom provesti malo više vremena. „Pa,kakav je posao u pitanju?" „E pa sad... To je i suviše lično pitanje za ove krojeve", upozorila ga je kad su krenuli niz stepenice. "Moramo da krenemo od toga kako sam ga dobila." "Izvini, još se nisam rešio Jenkija u sebi." 118

„Pa, nemoj skroz da ga izbaciš, dobro ti stoji, šta si to slušao?" Dodirnula se po ušima. "Oh, to je prilično šarolika lista, rekao bih. Mislim da je bio "Blek kiz" u času kad sam ti oduzeo deset godina života.“’Fever’.“ „Barem sam izgubila deceniju radi jedne takve pesme. A sad da ti odgovorim na pitanje. Prvo, šutnuli su me u stražnjicu i srozali mi ego kad sam probala da se zaposlim u 'Artlul Ridžu’, jer moja rivalka iz srednje škole, barem rivalka u njenoj sopstvenoj glavi, vodi radnju." "Melodi Banker. Znam je. Nabacivala mi se." "Nije valjda." Začuđena, zastala je nakratko, zinula od čuda i pružila mu priliku da je osmotri izbliza. Oči su joj zaista bile skoro ljubičaste. "Stvarno?" "Popila je dva-tri pića, a ja sam bio nov u gradu." "Da li nameravaš da mi kažeš da si joj uzvratio?" "Razmišljao sam o tome", odgovorio je kad je s njom ušao u kuhinju. "Lepo izgleda, ali ima tu zlobnu crtu." "Ne primećuju to svi - a posebno ne muškarci." "Imam veoma oštro oko za zlo. Bila je s nekom drugom curom, i bilo je mnogo... Kako to da objasnim, a da ne kažem mjau?" „Možeš i tako da se izraziš, pristaje joj. Oduvek je bila mačkasta. I zaista ima zlobnu crtu, duboku i sve obuhvatnu. Iako je dala danas sve od sebe da me omalovaži i ponizi, nije uspela. Igrala je na kartu noćnosti u tom svom malicioznom maniru, ali je ipak podbacila." Zaustavila se odmahnula glavom i izvadila koka-kole i čaše. " Nije važno, a osim toga, tako je najbolje. I više od toga." „Šta ti je rekla – ili je ti isuviše lično pitanje?“ "Oh, počela je sa sitnim sarkastičnim primedbama o mojoj kosi.“ "Ti imaš neverovatnu kosu. Čarobnu, poput sirenine." Nasmejala se. "Prvi si koji mi je tako nešto rekao. Čarobna kosa, poput sirenine. Moratću to da iskoristim za Kalinu. Kako god, zla Melodi me je nekoliko puta ubola upućujući na moje sadašnje okolnosti, što sam istolerisala zato što sam želela prokleti posao. Nastavila je dalje sa nastojanju da me potpuno sroza, kako nisam kvalifikovana, nemam u osnovi dovoljno stila, niti inteligencije, pa je postalo jasno da nemam ni mrvicu šanse da tamo radim.Tako sam joj uzvratila, ali, moram da kažem, prefinjenije i s više stila." „U to smem da se kladim.“

119

S hladnim, jetkim osmehom na licu, Šelbi je sipala kolu preko kockica leda Toliko se iznervirala kad sam odlazila da je za mnom doviknula da je bila druga pratilja mis Tenesija, i to je njen vrhunac slave. Nakon toga sam susret okončala najslađom a najnižom uvredom kojom južnjakinje iskazuju sažaljenje." "Znam to." Upro je prstom u nju. "Znam za to". Rekla si joj "Blagoslovljena bila" "Ti se baš brzo uklopio?“ Napunila je čašu i pružila mu je. Znam da ju je to pogodilo, ali toliko sam bila ljuta da sam gotovo odmarširala prekoputa do gril bara.. Htela sam da pitam Tišu da me primi kao konobaricu. Upoznala sam Dereka — liči na zvezdu akcionih filmova." "Nisam o tome razmišljao.“ "Ti ga posmatraš očima muškarca. A iz ženskog ugla?" Ponovo se nasmijao i mahnuo rukom ispred svog lica. "Blago Tiši - i blago Deriku, jer je ona mila, pametna i osećajna žena. I tako, nakon što sam se izvinila što sam bila nepristojna prema njemu, usred iznerviranosti, nisu me hteli za konobaricu." "Zvuči kao loš dan za traženje posla." "Uopšte ne, nastupam petkom uveče, da pevam. Biću njihova atrakcija svakog petka. Ili kako je to Tiša nazvala, biću "Petkom uveče".“ "Ti to ozbiljno? Pa to je sjajno, Crvenokosa, stvarno super. Svi kažu da dobro pevaš. Otpevaj nešto." "Ne." "Ma hajde, samo nekoliko taktova bilo čega." "Dođi ’Kod Butlegera" sledećeg petka čučeš ih koliko voliš. " Podigla je čašu da nazdravi s njim, pa zadovoljno otpila gutljaj. "A onda sam, jer to nije sve otišla da ispričam baki pre nego što krenem da obilazim druga mesta za posao. Sterala me je u čošak i naterala me da prihvatim dodatni posao kod nje. Ubedila me je da ću joj zaista biti od koristi, pa se nadam da je to mislila." "Sudeći po mom dosadašnjem iskustvu, gospođa Vi obično misli ono što kaže." "To je, a Kristal se zarekla da su već planirale da zaposle nekog ko će raditi skraćeno. Dakle, nisam samo dobila jedan posao nego dva. Radiću i biću za to plaćena. Bože, kako je to dobar osećaj ”. "Da želiš da proslaviš?" Gledao je kako joj pogled od iskričavog srećnog postaje pomalo oprezan. "Možda bismo mogli da pozovemo Meta i Emu Kejt, da izađemo na večeru."

120

"Oh, zvuči zabavno, zaista, ali moram da navalim na posao i napravim plejlistu Tiša želi da je menja iz sedmice u sedmicu, tako da me čeka istraživanje. A tu je Kali, premda će meni mnogo teže biti što je ostavljam na nekoliko sati nego njoj.” "Da li voli picu?" "Kali? Kako da ne. Pica je na spisku njenih omiljenih jela na drugom mestu, odmah posle sladoleda." "Onda ću vas obe odvesti na picu jedno veče posle posla." "Veoma lepo od tebe,Grife. Ona se već zaljubila u tebe." "Obostrano je." Osmehnula mu se, pa mu sipala još kole. "Koliko ima kako si u Ridžu, Grifine?" "Sad će godinu dana." "I još nemaš devojku? Neko ko izgleda tako kao ti treba da ima čitavo jato slobodnih devojaka u svojoj pratnji." "Pa, bila je Melodi nekih deset minuta. A tu je i gospođa Vi, još samo kad bi mi uzvratila." "Deka bi se za nju potukao s tobom." "Ja bih se borio prljavo." "I on bi, a inače je vrlo lukav. Moram priznati da sam iznenađena što Ema Kejt ili svakako gospođa Bitsi - nisu pokušale da ti nađu curu." "Pokušale su, ali nije išlo." Slegnuo je ramenima, pa otpio malo kole. "Niko me posebno nije zanimao. Sve do sada." "Pretpostavljam da samo treba... Oh.” Možda je prošlo mnogo vremena, ali je pretpostavljala da žena ne zaboravlja taj pogled u muškarčevim očima, niti taj ton u muškarčevom glasu. Uznemirena, i izvan svake sumnje polaskana. Pohlepno je otpila gutljaj. "Oh", ponovila je. "Moram ti reći, Grifine, kompikovana sam, a trenutno sam prava haotična zbrka." "Posao mi je da popravljam stvari, Crvenokosa." Uspela je da se nervozno nasmeje. „Ovo je za potpuni remont - što bi ti rakao, za generalku, mislim. Uz to, dolazim u kompletu." "Dopada mi se komplet, i znam da ti se poprilično brzo namećem imajući to u vidu. Samo mi se čini da je bolje biti direktan. Oborila si me s nogu kad si uletela u Bitsinu kuhinju. Planirao sam da idem polako i daleko uglađenije, ali dođavola, Šelbi, zašto?“ To je direktno i otvoreno, pomislila je, i podjednako uznemirujuće koliko i laskavo. "Ti me uopšte ne poznaš." 121

"Imam namjeru da te upoznam." Ovog puta se nasmejala mnogo zaprepašćenije. "Tek tako". "Osim ako ne osećaš veliku odbojnost prema meni, a ne verujem da je tako. Dopadljiv sam. Želim da te izvedem, onda kad budeš spremna i poželiš da izađeš. U međuvremenu , budući sam nerazdvojan sa Metom, a Met sa Emom Kejt, neminovno ćemo se viđati. Plus što mi se stvarno sviđa tvoja malecka." "To sam primetila. Da sam zaključila drugačije, da sam pomislila da je koristiš da mi se približiš, vodili bismo drugčiji razgovor. Trenutno nemam pojma šta bi rekla." "Pa, razmisli o tome. Moram da se vratim obavezama. Prenesi mami da sam uzeo mere. Čim se odluči za pločice i sanitarije, naručićemo ih." "U redu." "Hvala za kolu." "Nema na čemu. “Ispratila ga je, razmišljajući o nervozi — tom zanimljivom treperenju koje nije osetila veoma dugo. Bila bi greška, potpuna greška, da se upravlja prema tome u ovoj fazi života. "Mislio sam ozbiljno za picu", kazo je na vratima. "Kali će biti oduševljena.“ "Izaberi dan, pa mi javi." Izašavši iz kuće, namrštio se na trenutak, prateći pogledom neka kola koja su prolazila. "Poznaješ li nekoga u sivoj 'Hondi’ čini mi se da je iz 2012.“ "Ne mogu nikoga da se setim. Zašto?" "Stalno je viđam. Poslednjih nekoliko dana baš često." "Pa, ljudi ovde žive." "Floridske tablice." "Neki turista, predpostavljam. Sada je dobro za planinarenje, dok je još divljeg cveća ima na sve strane.“ "Da, verovatno u svakom slučaju, čestitam ti na dobijenim poslovima.“ "Hvala." Posmatrala ga je kako odlazi— to njegovo ljuljanje u hodu zaista je bilo prokleto privlačno. A on je njenu krv naterao da teče na davno zaboravljene načine. Pa ipak, biće najbolje da se fokusira na Kali, nov posao i isplivavanje iz dugova. Razmišljajući o dugu, krenula je uz stepenice. Presvući će se razraditi novi budžet, proveriti ima li ikakvog napretka što se tiče prodaje kuće, i pristiže li ikakav novac iz komisione radnje. Potom može da sastavi listu pesama.

122

To, jeste posao, tačno,ali takođe i uživanje - pa je otuda mudrije da prvo krene od težih stvari. Na pragu svoje sobe ukopala se u mestu. Siva „Honda“ sa floridskim tablicama. Požurila je ka ormaru i izvukla fioku u koju je stavila sve vizitkarte iz Filadelfije. I pronašla ju je: Edvard Privet, privatni istražitelj,Majami, Florida. Jeste ga videla u gril baru. Pratio ju je celim putem do Ridža. Zašto bi to radio? Šta je to značilo? Nadgledao ju je. Naterala se da priđe do prozora, da pogleda, da traži. Nije imala nikakvog izbora sem da dug ponese kući sa sobom, ali neće sededti skrštenih ruku a ne pred uzeti ništa kada joj Ričardove zbrke pokuša da joj prodre u život. Umesto da se lati posla, uzela je telefon. "Foreste? Izvini što ti smetam dok si na poslu, ali mislim da imam problem. Potrebna mi je tvoja pomoć." Slušao ju je, nije je prekidao ni postavljao pitanja. To ju je samo još više unervozilo. Jer je izbrbljala bratu sve, a on sedeo hladan kao led s očima na njenom licu, ne govoreći ništa. "Je li to to?“, upitao je kad je zaćutala." "Mislim da jeste. Da, to je to, to je sve. Valjda je više nego dovoljno.“ "Imaš li kod sebe isprave, one koji si pronašla u bankovnom sefu?“ "Imam.“ "Biće mi potrebne.“ Otići ću da ti ih donesem.“ "Sedi nisam još završio." I tako je ona opet sela za kuhinjski pult, oslonila se rukama na ploču i isprepletala prste. "Da li imaš pištolj?“ "Ja... Imam. Pobrinula sam se da bude prazan i držim ga u kutiji na vrhu garderobera, tamo gde Kali ne može da ga dohvati.“ "Šta je s gotovinom - iz sefa?“ "Zadržala sam tri hiljade od te sume, u kešu - i to mi je takođe u ormaru. Najveći deo ostale svote iskoristila sam, kao što sam ti rekla, da platim račune. I nešto sam položila ovde u banku. Otvorila sam račun u Ridžu." "Želim sve to. Dokumenta, pištolj, gotovinu, koverte, sve što se nalazilo u tom sefu.“ 123

"U redu, Foreste." "A sad ću da te pitam zašto mi dođavola, Šelbi, sve to sad govoriš?" "Rupa je bila preduboka, porodubila se strašno brzo. Prvo je Ričard poginuo, a ja pokušavala da smislim šta da radim; zatim mi advokati saopštavaju za sve te probleme. Počinjem da potražujem račune. Nikad prije nisam to radila, jer ih je držao pod ključem. Oni su bili njegova stvar — i nemoj da se brecaš na mene zbog toga. Nisi bio ti u mojoj koži, nisi vodio taj život, prema tome, ne skači. Potom sam saznala za kuću i za sve ostalo. Morala sam s tim da se suočim i izborim. Pronašla sam ključ i moralo sam da saznam. A kada sam našla na sef i njegov sadržaj... Ne znam za koga sam se udala, s kim sam živela, ko je otac mog deteta." Duboko je udahnula, na kraju, nisam mogla da dozvolim do to ima neku težinu, da odnese sve ostalo. Važna mi je sadašnjost i razračunavanje sa tim sve dok se toga ne rešim. Želim da Kali bude pošteđena. Ne znam zbog čega me je taj istražitelj pratio dovde. Ništa nemam. Ništa ne znam.“ "Ja ću se za to pobrinuti." "Biću ti zahvalna.“ "Možda sam se tu i tamo brecnuo no tebe, Šelbi, ali samo do bih te probudio. Ti si mi sestra, dođavola. Mi smo ti porodica.“ Ponovo je ukrstila prste do se smiri. "Misliš do sam to zaboravila, i nisi u pravu. Ako misliš do to ne vrednujem, onda si glup.“ "Što bi trebalo do mislim?", uzvratio joj je. "Da sam radila ono što sam smatrala ispravnim. Nisam mogla do se vratim dok nisam počela da izlazim iz te rupe, Foreste. Nisam htela. Možda misliš da se radi o pukom ponosu ili gluposti ali nisam mogla da se vratim i sručim probleme no svoju porodicu." "Nisi mogla da zatražiš pomoć, ruku koja će posegnuti nadole i pomoći ti da se izvučeš?" "Za ime sveta, Foreste, ne radim li upravo to? Ali morala sam dovoljno da se uspnem da dohvatim tu ruku.To je ono što sad činim." Ustao je, počeo da šeta po sobi, pa zastao kod prozora i gledao napolje u tišini. "U redu, možda da sagledam priču iz tvog ugla. Ne moram da kažem da je tvoje stanovište ispravno. Hajde, donesi mi sve što imaš.“ "Šta namjeravaš da poduzmeš? I dalje se to tiče mene, Foreste." "Porazgovaraću s tim privatnim istražiteljem s Floride i staviću mu do znanja da nisam blagonaklon prema tome što mi uhodi sestru. A zatim ću učiniti sve što mogu da saznam s kim si to, dovraga, bila u braku.“ 124

"Mislim da je novac iz sefa ili ga je stekao prevarom. Zaboga, Foreste, ako to budem morala sve da vratim...". "Nećeš, to što si uzela, uzela si zakonski. Šta god da je radio, prilično je jasno da ništa nije ostavio da bi neko bio isplaćen. Još nešto. Sve ćeš ovo reči i ostalim članovima porodice. Izbacićeš to iz sebe." "Gili treba da se porodi." "Nema izgovora, Šelbi. Večeras ćeš sesti za sto kad uspavaš Kali i svima ispričati šta se desilo. Pobrinuću se da svi budu tu. Da li želiš da saznaju da se neki privatni detektiv iz druge države raspituje naokolo o njihovoj kćerci ili sestri?" To je izgledalo smisleno, pritisla je oči prstima. "Ne, u pravu si. Reći ću im. Moraš da budeš na mojoj strani, Foreste, kad mama i tata počnu da govore kako će mi pomoći da isplatim dugove. Neću na to pristati." "To je pošteno." Prišao joj je i spustio rake na njena ramena. "Na tvojoj sam strani, idiotkinjo.'' Prislonila je čelo na njegove grudi. "Ne mogu da poželim da se te godine izbrišu jer bi to značilo da želim da nema Kali, ali mi je žao što nisam pred njim bila jača. Kao da sam zbog nečega stalno gubila tlo pod nogama istog časa kad pronađem neki oslonac." "Meni se čini da se veoma vešto starao da ljudi ne pronađu oslonac u njegovoj blizini. Hajde, izvadi sve te stvari iz kutije. Dozvoli mi da počnem s tim." Forestu nije trebalo mnogo vremena da uđe u trag privatnom detektivu, ne kad se čovek opredelio za skrivanje na otvorenom. Prijavio se u hotelu pod sopstvenim imenom - premda je pustio glas da je slobodni putopisac, Forest je razmišljao da se s njim tamo i suoči, ali je zatim pomislio, da nije loše da Privetu pruži priliku da na sopstvenoj koži iskusi kako je to kad te neko uhodi čim je završio smenu i seo u svoj kamionet, malo je prokrstario gradićem dok nije ogledao "Hondu" parkiranu ispred 'Artful Ridža'. Forest se parkirao, izašao iz vozila i prošetao pored radnje. Nije bilo sumnje da čovek koga je otprilike sat vremena tražio razgovara s Melodi. Sigurno se svačega naslušao o Šelbi iz tog izvora. Pošto je locirao metu, Forest se vratio u kamionet i čekao.

125

Gledao je Priveta kako izlazi iz galerije pa prelazi ulicu prema gril baru. Sumnjao je da će tamo doći do nekakvih informacija, ali ako je imalo dobar do sada se činilo da nije loš-izvući će ponešto. Obilazi i propituje, zaključio je Forest petnaest minuta kasnije. Privet naposletku izašao iz bara i krenuo niz ulicu ka salonu. Prati Šelbino kretanje od tog popodneva, što je značilo da ju je i tada pratio. Od toga se Forestu stvorila knedla u grlu. U salonu se zadržao duže, ali kad je Forest još jednom tuda prošao, video je da Privet sedi u frizerskoj stolici i šiša se. Barem je ostavio nešto novaca u lokalnoj kasi dok je pokušavao da iskopa informacije. Forest se vratio u kamionet i strpljivo čekao da Privet izađe i vrati se u svoja kola. Krenuo je za njim i lako ga sledio na slabom gradskom saobraćaju. Privet je skrenuo prema Šelbi i koči. Kad je "honda” nastavila pravo. Forest je računao i isključio s puta, pa napravio zaokret od tri četvrtine i ponovo se okrenuo ka drumu. Uzeo je rotaciono svetlo, pričvrstio ga na krov i čekao. Kad se Privet provozao po drugi put i zaustavio nekoliko metara niže od kuće, Forest je krenuo i uključio rotaciono svetlo, tako da ga Privet vidi u retrovizoru. Stao je iza "hoode“ i prišao do prozora sa suvozačeve strane — koji je već bio spušten. Privet je imao pred sobom mapu i osujećen izraz lica. "Nadam se da nema nikakvih problema, zameniče, i da možete da mi pomognete. Mislim da sam negde pogrešno skrenuo. Tražim…“ "Ne tračite moje vreme. Verujem da znate ko sam, a budite sigurni da i ja prokleto dobro znam ko ste vi, gospodine Prívete. Stavite ruke na volan da ih vidim. Odmah", rekao je Forest, pa stavio ruku na dršku revolvera. "Znam da imate dozvolu za nošenje oružja i ako vam obe ruke ne vidim na volanu imaćemo ovde problema.” "Ne želim nevolje," Privet je ispružio ruke i pažljivo ih spustio na volan. "Samo radim svoj posao.“ "I ja radim svoj. Posetili ste moju sestru gore na severu i ušli u njen dom sa lažnim imenom." "Pozvala me je da uđem.” "Saterali ste u ćošak ženu sa malim detetom u njenoj kući, a zatim je pratili preko nekoliko državnih granica i dalje je uhodite.“ "Zameniče ja sam privatni istražitelj. Dozvola za rad mi je u..." "Rekao sam da znam ko ste." 126

"Zameniče Pomeroj, imam klijenta koji..." "Ako je Ričard Foksvort prevario, vašeg klijenta, to nema nikakve veze s mojom sestrom. Foksfort je mrtav, tako da je vašem klijentu ponestalo sreće. Ako ste proveli deset minuta sa Šelbi i zaključili da ona ima išta s tim, vi ste prokleta budala.“ „Materson. Koristio je ime Dejvid Materson." "Koje god ime da je koristio, s kojim god da je došao na ovaj svet, nema ga više. Lično se nadam da su se ajkule nahranile njime. A ako je istina da ne želite nevolje, prestaćete da pratite moju sestru i da se o njoj raspitujete po gradu. Očekujem da bi mi i u ‘Artful Rldžu’ i u grli baru, i u salonu moje bake svi rekli da se razgovor nekako usmerio na Šelbi u vašem prisustvu. To će prestati. Ako vas opet u tome uhvatim, pritvoriću vas. To što vi radite ovde se zove uhođenje i postoji zakon protiv toga." "U mom poslu se to zove posao." Forest se ležerno naslonio na otvoren prozor. "Dozvolite da vas nešto pitam, gospodine Prívete. Ako bih vas na licu mesta uhapsio i priveo, da li mislite da bi oblasni sudija pokazao razumevanje za vaše sedenje ovde - s dvogledom na sedištu pored?" "Ja sam ornitolog amater." "Navedite mi pet ptičjih vrsta jedinstvenih za Smouki planine." Forest je sačekao par sekundi dok se Privet mrštio. „Vidite, čak i da ste znali koje su, ne bi vam pomoglo. Ako kažem šefu, pa zajedno sudiji Harisu - koji mi je rođak iz drugog kolena - da sedite tu i promatrate moj porodični dom i moju sestru, da nju i njenu kćerku već neko vreme pratite po gradu, raspitujete se o mojoj sestri udovici i njenom detetu bez oca, mislite li da će reći, 'Hej,pa to je sasvim u redu'? Živi i pusti druge da žive? Ili mislite da ćete provesti noć u zatvorskoj ćeliji već večeras, umesto u svom hotelskom krevetu?" "Moj klijent nije jedini koga je Materson zavrnuo. Radi se o skoro trideset mlijuna dolara u nakitu koji je ukrao iz Majamija." "Verujem vam. Verujem da je bio prokleti ološ i znam da je naudio mojoj sestri, što neću zaboraviti. Ne nameravam da dopustim da joj i vi naudite." "Zameniče, da li znate kolika je pronalazačeva provizija od dvadeset osam milona?" "Ravno nula", odgovorio je Forest mirnim glasom, „ako mislite da je ostvarite preko moje sestre. Držite se podalje od nje, gospodine Privete, ili ćete imati mnogo nevolja koje ne želite da imate jer ću se ja za to postarati - ja ću se potruditi da se nađete u problemu. Možete preneti svom klijentu da nam je

127

svima žao što nije imao sreće. Da sam na vašem mestu, krenuo bih nazad na Floridu i uradio upravo to, još večeras. Naravno, izbor je vaš." Forest se uspravio. “Jesmo li to raščistili?" "Jesmo. Imam jedno pitanje." "Izvolite, postavite ga." "Kako je vaša sestra mogla godinama da živi a Matersonom, a da ne zna šta je on?“ "Dozvolite da postavim i ja vama jedno. Da li je vaš klijent razumno inteligentna osoba?" "Rekao bih da jeste.“ "Kako mu je uspelo da postane žrtva prevare? Sada ćete hteti da pođete i nećete poželeti da se ponovo vozite ovim putem. To je rečeno i doslovno i metaforički." Forest se vratio do kamioneta, pa sačekao dok se Privet nije odvezao. Zatim je prešao malu razdaljinu do porodične kuće i parkirao se ispred, pošto će biti tu kad Šelbi kad bude porodica obelodanila svoju priču.

11

Iscrpela je telo i um dok je svojoj porodici otkrila istinu. Kad je ujutru ustala iz kreveta, shvatila je da će započeti dan već umorna i iznurena. Užasan je osećaj da si razočarao ljude koji su te podigli. Pomislila je na Kali i upitala se hoće da li će i ona jednog dana uraditi nešto glupo i probuditi se s istim osećanjem teskobe. Šanse za to su bile prilično velike, pa se Šelbi zaklela da će upamtiti to jutro i pokušati da ostavi kćerku na miru kad za to kucne čas. Zatekla je Kali, koja je srećom još premala da napravi nešto toliko glupo, kako sedi u krevetu i vodi živ razgovor s Fifijem, tako se Šelbi zavukla kod nje na jutarnje maženje, koje joj je malčice popravilo raspoloženje. Obukle su se i sišle u prizemlje. Stavila je za kafu, pa odlučila da poboljša malo narušene odnose od prethodne večeri s roditeljima tako što će napraviti prženice i poširana jaja koje je otac najviše voleo. Do vremena kad se i majka pojavila, Kali je već bila u stolici za hranjenje s činijom narezanih banana i jagoda, a doručak je skoro pa bio gotov. "Dobro jutro, mama.“ 128

"Dobro jutro. Svi orni i veseli, koliko vidim. Dobro jutro, sunašce moje", rekla je Kali i prišla da je poljubi. "Imaćemo jajasti hleb, bako.“ "Je li tako? E pa to je posebna jutarnja poslastica.“ "Samo što nisu“, kazala je Šelbi. „Poširam jaja za tatu. Hoćeš li i ti?" "Ne ovog jutra, hvala." Kad je Ada Me prišla da sipa kafu. Šelbi se okrenula i zagrlila majku otpozadi. "Još si ljuta“, promrmljala je. "Naravno da sam ljuta. Ljutnja se ne uključuje i ne isključuje na dugme." "Još si prilično ljuta na mene." Ada Me je uzdahnula. "Taj prekidač ima prigušivač. Malo se prigušio." "Žao mi je, mama." "Znam da jeste." Ada Me je pomilovala ŠelbI po ruci. "Znam. A ja pokušavam da se stavim u tvoju kožu, i shvatam da se ne radi o tome da nisi verovala da će ti porodica pomoći." "Nikada se nije radilo o tome. Nikada samo sam... sama sam s u to uvalila, zar ne? Neko me je odgajio da se suočavam sa sopstvenim problemima i izlazim s njima na kraj." "Čini mi se da smo to dobro obavili. Izgleda da smo samo omanuli kod dela da je lakše deliti nevolje.“ "Stidela sam se.“ Ada Me se okrenula i čvrsto uhvatila Šelbino lice među dlanove. "Ne treba nikada, ali nikada da se stidiš preda mnom." Bacila je pogled na Kali, koja je bila zauzeta naseckanim voćem. "Mogla bih da kažem jok mnogo, mnogo toga a verovatno i hoću kad u blizini ne bude bokalčića sa velikim ušima." "Bokalčići nemaju uši. Bako! To je smešno.“ "Zar ne? Hajde da ti dam parčence tog jajastog hleba koji je mama napravila.“ Klejton je sišao u kuhinju odeven u jednu od svojih belih košulja, uredno upasanu u pantalone kaki boje. Prišao je Šelbi, kvrcnuo je pesnicom po glavi, pa je poljubio u to mesto. "Izgleda kao vikend - doručak usred radne nedelje.“ Izvadio je šolju iz ormarića. "Štekaš se?“, upitao je Šelbi. "Aha.“ "Dobro ti ide.“

129

Po dogovoru s Trejsi odvela je devojčice u park, tako da Ema Kejt može da naiđe, bude malo s njima u parku dok je na pauzi za ručak i da napokon upozna Kali. "Kad sam ja bila devojčica, Ema Kejt mi je bila najbolja drugarica. Baš kao što ste to sada ti i Čelsi.“ "Da li ste pravile čajanke?“, upitala je Kali Emu Kejt. "Jesmo, i ovakve piknike.“ "Možeš da dođeš kod moje bake na čajanku." "To bih naprosto obožavala." "Baka je sačuvala mamin servis za čaj da se mi igramo sad s njim.“ "Oh, onaj s Ijubičicama i ružičastim ružicama?“ "Aha.“ Kaline oči su se raširile i zaokružile kao kod sovice. "Moramo da pazimo da ga ne razbijemo jer je delikatesan.“ "Delikatan", ispravila ju je Šelbi. "U rado. Idemo da se ljuljamo. Hajde da se ljuljamo,Čelsi!" "Lepa je, Šelbi. Lepa i bistra." "Jeste, i jedno i drugo. Ona je nešto najvrednije što imam, Ema Kejt, imaš li malo vremena posle posla? Još mnogo toga moram da ti kažem. Nasamo." "Dobro." Budući da je ovo očekivala - ili se tome nadala - Ema Kejt je već imala spreman plan. "Mogle bismo da se prošetamo do vidikovca, kao nekada, završavam s poslom u četiri, pa mogu da te sačekam na početku staze oko četiri i petnaest." "To bi bilo savršeno." Ema Kejt je gledala kako Kali jurca oko Ijuljaški sa Čelsi. Da sada ja imala nekoga ko ovako zavisi od mene, uradila bih mnogo toga što inače ne bih. "I mnogo onog što inače ne radiš." "Mama! Mama! Gurni nas. Gurni nas, mama! Želim da letim visoko!“ "To je na tebe", prokomentarisala je Ema Kejt. Nikada ti nije bilo dovoljno visoko." Nasmejavši se, Šelbi je ustala. "Ovih dana se držim bliže zemlji." Kada je ustala da gurne devojčice na ljuljački, Ema Kejt je pomislila kako je to prava šteta. Uspela je da odvoji malo vremena da krene da sastavlja plej-listu, a onda je skočila od sreće kada su joj iz komisione radnje javili da su prodali dve 130

svečane haljine, jednu večernju i jednu tašnu. Unela je to u svoju tabelu i sračunala da će posle sledeće prodaje možda moći da isplati još jednu kreditnu karticu. Napravila je plan za sledeći dan, njen prvi radni u salonu, a zatim izvadila svoje stare planinarske cokule - one koje je krila duboko u ormaru da je Ričard ne bi naterao da ih baci. Odvezla je Kali kod Kleja u planiranu posetu Džeksonu i posmatrala kćerku kako radosno istražuje malu rođakinu tvrđavu u zadnjem dvorištu, pa je odvezla do početka staze. Kako mi je i ovo nedostajalo, pomislila je kad se parkirala i izašla iz auta. Tišina kroz koju čuješ pesmu ptica i povetarac u krošnjama. Oštar miris borovine u vazduhu svežem i hladnom taman koliko treba. Stavila je na leđa lagani ranac - još nešto što je sklonila od Ričarda. Još kao mala je naučila da uvek sa sobom nosi vodu i osnovne potrepštine, čak i u kratka, lagana pešačenja. Mobilna mreža nije bila pouzdana - barem ne poslednji put kada je pešačila ovom stazom ali ćušnula je telefon u džep,kao i uvek. Nije želela da se udalji od kćerke na više od jednog poziva ih poruka. Mora da dovrede Kali ovamo, pomislila je, da se šetaju stazicom i gledaju divlje cveće i drveće , a možda će ugledati i jelena ili zeca u trku. Naučiće je da prepozna medveđi izmet, pomislila je i nasmešila se, kad je zaključila da je Kali upravo u tom uzrastu kad će joj se ta ideja učiniti uzbudljivo ogavno. Pogledala je u oblake koji su prekrivali vrhove najbližih brda. Mogla bi da kampuje jednu noć sa kćerkom u prirodi. Da podigne šator, pokaže joj uživanje spavanja pod zvezdama u toploj, vedroj noći, i da joj priča priče pored logorske vatre. Ovo je bilo pravo nasleđe, zar ne? Godine seljakanja od jednog mesta do drugog, vreme provedeno u Atlanti i Filadelfiji, sve je to predstavljalo jedan sasvim drugačiji svet. Ako Kali izabere jedan od njih. Ili neki sasvim drugačiji, imaće ove korene da im se vrati kad god to poželi. Uvek će imati porodicu u Ridžu i dom kome može da se vrati. Okrenula se na zvuk automobila, osvrnula se unazad i pogledom obuhvatila grad koji je vijugao niz brežuljke. Svesna toga da će morati da prođe kroz još jednu bolnu ispovest, osmehnula se Emi Kejt kad se parkirala pored nje.

131

"Skoro da sam zaboravila koliko je ovde lepo, s gradom na jednoj i stazom na drugoj strani, tako da možeš da biraš šta želiš i naprosto da kreneš ka cilju." "Met i ja smo pešačili do Slatkovodne pećine kad sam ga prvi put došla ovde. Želela sam da proverim od čega je napravljen." "A na toj bi se raspao i terenac. Kako se pokazao?" "Još ga držim uz sebe, zar ne? I dalje imaš te cokule?" "Razgažene tačno koliko treba.” "Uvek si tako govorila. Ja sam moje konačno trampila prošle godine. Pokušavam da idem na pešačenje jednom ili dvaput nedeljno. Met se upisao u teretanu preko u Gatlinbergu pošto voli dizanje tegova i trening na spravama. Stalno priča o tome da treba da pronađe neko mesto na kom će napraviti teretanu u Ridžu, da ne mora toliko da se vozi. Ja sam pre za pešačenje, a možda se uglavim i na neki kurs joge koji će tvoja baka da organizuje subotom u dnevnom spa centru." "Ništa mi nije pričala o tome." "Mnogo toga ima na umu. I za nas je bolje da krenemo ako mislimo da se popnemo do vidikovca." "Naše omiljeno mesto za razgovor o momcima, roditeljima i svemu što nas nervira." "Jel to i sada radimo?", upitala ju je Ema Kejt kad su pošle stazom. "Valjda, na neki način. Rekla sam istinu porodici. Ti si oduvek bila moja porodica, pa ću i tebi reći sve." "Da bežiš od zakona?" Uz osmeh i zato što se to činilo ispravnim, Šelbi je uzela za ruku Emu Kejt i njihove sastavljene ruke zaljuljala. "Ne od zakona, ali čini mi se kao da sam bežala od svega ostalog. Sada sam se zaustavila." "Drago mi je što to čujem." "Ispričala sam ti deo. Sad ćeš čuti ostatak. Počelo je posle Ričardove smrti. Sve je u stvari počelo pre, ali moglo se reči da mi se sve sručilo na glavu,tek posle." Iznela je sve pojedinosti koje je u prošlom razgovoru izostavila, vraćajući se na neke od njih, kada bih joj Ema Kejt postavljala pitanje. Uspon je postao strmiji i krivudaviji, zbog čega su je boljele noge, što joj je trenutno prijalo. Snimila je prizor raskošnog perja plave ptice koja je letela kroz divlje drenove s pupoljcima koji su se tek otvarali čekajući da izbace pune bele cvetove. 132

Vazduh je postajao hladniji što su bile bliže vrhu, a ona je osećala lagan premor usled fizičkog napora. Lakše je i jednostavnije, shvatila je, da sve to kaže tu na otvorenom, gde su brda nosila njene reči. "Kao prvo, još se nisam navikla na neko koga poznajem duguje milione dolara — a to nije tvoj dug. Šelbi,dođavola." "Potpisala sam dokumentaciju o kreditu za kuću, barem mislim da jesam." "Misliš?" „Ne sećam se da sam potpisala bilo kakav kredit, ali bi mi s vremena na vreme gurnuo neke papire i rekao: potpiši ovo, nije to ništa. Ne znam zašto me je ovlastio na sve te kreditne kartice za koje čak nisam ni znala da postoje, ali jeste. A mislim da je potpisivao umesto mene. Možda sam mogla iz svega toga da se izvučem da sam pokrenula sudski postupak ali naprosto sve to odbacili i proglasili bankrot. Nisam to nameravala. Kada se kuća proda, a hoće, skinutu ću s vrata veliku sumu. A dok se to ne desi, skidaću malo-pomalo.“ "Izvukla sam dosad skoro pedeset hiljada samo od odeće - ne računajući bundu, koju sam vratila s etiketama — možda bih mogla da zaradim još toliko pre nego se i to završi. Imao je prokleto mnogo odela, a ja garderobu koju nikada nisam ni obukla. Bio je to drugačlji svet, Ema Kejt." "Ali je tvoj verenički prsten bio lažnjak.“ "Pretpostavljam da nije video svrhu sa stavljanju pravog dijamanta na moj prst. Nikada me nije voleo. A to sada shvatam. Bila sam mu korisna. Ne znam kako tačno, ali mora da sam mu bila od neke koristi." "Da pronađeš sef u banci. To se čini gotovo nemogućim.“ Osvrnuvši se, uvidela je da se borila sa vetrenjačama. Ali... "Bila sam na zadatku. Znaš kako to izgleda." "Znam kakva si kad zacrtaš cilj." Kako de sunce okretalo, tako je Ema Kejt podešavala vizir na kačketu. „Toliko keša unutra, a ti ne možeš ni da ga povežeš s drugim identitetom." "Nije do toga mogao da dođe na legalan način. Dvoumila sam šta s njim da radim, ali nisam ga niti ukrala niti zadobila na prevaru, i pritom treba da mislim na Kali. Ako dođe do toga da nekada moram da ga vratim, rešiću to nekako. Za sada imam nešto novca u banci, a kad budem sve raščistila, iskoristiću ga da nam obezbedim neku kućicu." "Šta je s tim privatnim detektivom?" "Gubi vreme na mene. Sigurna sam da će u nekom trenutku i sam to uvideti, ili ga je Forest ubedio." 133

"Forest ume da bude ubedljiv." "Još je ljut na mene, barem malo. Jesi li ljuta i ti?" "To je teško biti kad sam fascinirana." Hodale su ćutke poznatom stazom. "Da li je taj nameštaj stvarno bio toliko ružan?" Zasmejalo ju je što se njena prijateljica usredsredila baš na to. .."Još ružniji. Volela bih da sam ga fotografisala. Bio je težak i gladak, taman i četvrtast. Uvek sam se osećala u toj kući kao slučajni posetilac i nisam mogla da dočekam da odem odatle. Nikada nije platio ni prvu ratu. Ema Kejt. Do dana kad je poginuo, banka je već poslala obaveštenja koja ja nisam ni videla." Stala je da otvori flašu sa vodom. „Upravo razmišljam o tome da je bio u nevolji. Možda zbog nečega u Atlanti. Zato je izmuvao tu kućerdu na severu a da mi ni to nije rekao. Sve je sredio, a onda me obavestio da se selimo jer mu se nude nove poslovne prilike. Pristala sam. Pretpostavljam da je to jedan od načina na koji sam mu bila korisna. Pristajala sam. Kad se okrenem iza sebe, teško mi je da zamislim koliko sam puta to uradila." „Šta više, ne znam ni ko je on bio. Nisam sigurna ni kako se zvao. Sada nemam pojma čime se bavio ni kako je zaradio novac koji je imao. Samo znam da ništa od toga nije bilo stvarno, ni naš brak, ni naš zajednički život." Zaustavila se kad su stigle na vidikovac i osetila ushićenje. "Ovo je nešto stvarno." Mogla je da vidi na kilometre unaokolo, kotrljanje i uspinjanje tog dubokog, tajanstvenog zelenila, doline obuhvaćene usponima - delikatne poput njenog starog servisa za čaj. I travnate vrhove kako plivaju u oblacima punim misterije i tišine. Svetlost je postajala mekša dok je popodne odmicalo.Pomislila je kako li je divno kad sunce zalazi,sve preliveno zlatom,i vršci plemte vatrenocrvenom dok planine pripremaju sive nijanse. "Znam i to da sam sve ovo uzimala zdravo za gotovo. Sve ovo. Nikada više to sebi neću dopustiti.“ Sedele su na isturenoj steni, onako kako su to činile bezbroj puta tokom godina. Ema Kejt je iz ranca izvadila kesicu suncokreta. "Nekada si nosila gumene bombone", rekla je Šelbi. "Nekada sam imala dvanaest godina. Mogla bih da odem i da ih kupim“, odlučila je. Smešeći se, Šelbi je otvorila svoj ranac i izvukla kesicu. 134

"Ponekad dopustim Kali da ih pojede. Kad god otvorim kesicu pomislim na tebe.“ "Ima nešto u tim bombonima." Ema Kejt ih je otvorila i zavukla ruku unutra. "Znaš, porodica bih ti pomogla da vratiš deo duga. I ja bih to uradila," kazala je pre nego što je Šelbi stigla da progovori. "Hvala. Znači mi što razumeš situaciju. Imaću ovde dobar život. Znam da hoću. Možda sam morala da odem da bih se vratila, uvidela šta je za mene stvarno,a šta nije.“ "Na kraju ćeš se izdržavati od pevanja." "To je šlag na tortu, stvarno mi se sviđa Trišin Derek." "Pozitivac. Osim toga, kakvo lice." "Svakako je lep. Ali..." "Kakvo telo?, rekle su uglas i onda prsnule u smeh sve dok nisu ostale bez daha. "A sad sedimo ovde." Šelbi je uzdahnula i zagledala se u zelenilo što se prostiralo pred njima. "Baš kao nekad, i još pričamo o momcima." "O slagalici koja se nikada potpuno ne da rešiti.“ "Vredno je priče. I obe radimo — ili se ja bar spremam da počnem — ono što smo nekada želele. Ema Kejt Adison, medicinska sestro. Voliš li svoj posao?" "Volim, zaista ga volim. Dovraga, nikada u životu nisam radila toliko naporno kao što sam radila da dobijem tu diplomu. Mislila sam da ću raditi u nekoj velikoj bolnici. I jesam. Svidelo mi se, mnogo." Ponovo je pogledala u Šelbi" Nisam znala da će mi se rad u klinici svideti još više, a tako je ispalo. Tako da sam možda morala da odem odavde da bih to shvatila." "Da li je Met šlag na tvojoj torti?" "U to nema sumnje." Ema Kejt se ozarila kad je strpala u usta još jednog gumenog medvedića. "I ona famozna trešnja odozgo." "Udaćeš se za njega?" "Ne planiram da se udam ni za koga drugog. Ne žuri mi se, čak i ako mama želi da to bude što pre. Dobro je tako kako jeste. Čula sam da će da naprave veliko kupatilo za tvoju mamu.” "Uzela je kataloge i slike iz časopisa. Tata se pravi kako misli da je to ludost, ali zapravo uživa u svemu.” Šelbi je otpila gutljaj vode, a onda bez žurbe zatvorila flašicu. "Grifin je išao da uzme mere pre neki dan." 135

"Jedva čekaju da počnu s rušenjem. Kao deca su kad dođu do faze demoliranja.” "Hmm." Pitajući se da li da potegne priču - i iznese je - Šelbi se zagledala u daljinu i primetila potok koji krivuda okupan sunčevom svetlošću. Naposletku, pomislila je pričanje o momcima na tom mestu bila je tradicija. "Radi se o tome da mi je Grifin, kad je svratio kod mame, direktno rekao da je zainteresovan. Za mene.” Frknuvši, Ema Kejt je ubacila u usta još jednog gumenog medvedića. „Videla sam da se to sprema.” "Zato što se često nabacuje ženama?” "Nabacuje se koliko i svaki normalan momak, ali ne. Zato što je izgledao kao da ga je grom strefio kad si ušla u kuhinju moje majke onog prvog dana.” "Zaista? Nisam to primetila. Da li je trebalo da primetim?” "Bila si isuviše zauzeta osećajem krivice i nelagodnosti - šta si mu odgovorila?“ "Samo sam nešto promrmljala. Stvarno ne mogu sad da se bavim time.” "Ali ti misliš o takvim stvarima.” "Ne bi trebalo. Ričard je nedavno nastradao. Pritom, to nije čak ni zvanično.” "Ričarda - ili kako god se prokleto zvao nema.” Budući da ju je i sama pomisao na tog čoveka nervirala, Ema Kejt je oponašala pravljenje nekakve loptice i zavrljaćila je prema padini. „Ti si ovde. Brak ti je bio nesrećan, i u osnovi šarena laža - sama si to rekla. Tu nema obaveznog perioda u crnini, Šelbi." "Uopšte ne tugujem. Mislim da ne treba.” "Kako te ne umara da konstantno radiš ono što sama sebe ubediš da je u redu? To radiš već četiri godine i čini se da te je dovelo u potpuni haos.” "Čak ga ni ne poznajem, Grifina,hoću reći.” "Znam na koga si mislila i zato postoje izlasci ili sastanci. Izađeš nekud, razgovaraš, otkriješ koja su vam zajednička interesovanja, i da li privlačite jedno drugo. Sta je sa seksom?” „Ričard je bio nezainteresovan poslednjih meseci pre - oh, mislila si s Grifnom. Zaboga, Ema Kejt.” Šelbi se kroz smeh latila gumenih bombona. "Nismo čak isprobali ni taj izum koji se zove izlizak. Ne mogu tek tako s njim da spavam." "Ne znam zašto ne možeš. Oboje ste slobodni, zdravi i istih godina." "I vidi u šta me je posljedmji put uvalilo seksanje s nekim koga sam jedva poznavala. "Odgovorno ti tvrdim da Grifin nije nikakav Kako-God-Da-Se-Zvao." "Mislim da više i ni ne znam kako izgleda zabavljanje." 136

"Opustićeš se. Nas četvero možemo zajedno da izađemo i da zajedno nešto radimo. „Možda, Grifin želi da nas izvede na picu, a ja sam pogrešila što sam nešto o tome natuknula Kali. Dosad me je već dvaput pitala." "Eto vidiš." Kako je u glavi Eme Kejt problem time bio rešen, šlješnula je Šelbi po nozi. "Dopusti mu da vas dve izvede na picu, a nas četvero ćemo zajedno na večeru ili tako nešto. Onda možete da probate i sami.“ "Život mi je u potpunom raspadu, Ema Kejt. Ne bi trebalo ni sa kim da se viđam." „Dušo, kada si slobodna, viđanje sa zgodnim tipom jeste život. Idi na tu picu", posavetovala ju je. I vidi šta će se dalje dešavati." "Pozliće ti kad ti kažem, ali užasno si mi nedostajala. Nedostajalo mi je upravo ovo sada. Da sedimo na ovom mestu, pričamo o svemu i svačemu i jedemo gumene medvediće." „Dobar je to život." "Najbolji je.“ Poneta radosti, zgrabila je Emu Kejt za ruku. „Hajde da napravimo zavet. Kad budemo imale osamdesetak godina i ne budemo mogle da pešačimo i planinarimo, iznajmićemo dvojicu mladih pastuva da nas donesu da možemo da sedimo, pričamo o svemu i svačemu i jedemo gumene medvediće." "E, to je Šelbi Pomeroj koju pamtim.“ Ema Kejt je prešla prstom preko srca. "To je zavet. Ipak, to moraju da budu seksi mladi pastuvi." "Mislila sam da se to podrazumeva." Uhvatila je red, rutinu koja joj je prijala. Skupljala je pesme za svoju plejlistu, vežbala i ponovo vraćala sebe u život Ridža radeći u salonu. Bilo joj je divno i neverovatno kako se sve vraća na svoje mesto glasovi, ritam, lako ogovaranje, pogled na grad i na planine koje s proleća oživljavaju. Kako je obećano, demoliranje je otpočelo, pa su jutra pre njenog odlaska na posao ili obavljanja sitnih svakodnevnih obaveza bila ispunjena muklim glasovima, čekićanjem i burgijanjem. Navikla se da viđa Grifa i Meta — i počela pomalo o tome da razmišlja. Čas jeste, čas nije. Bilo je teško ne misliti na muškarca kad se svaki dan pojavljivao u njenoj kući s pojasom sa alatima koji mu ležerno visi oko bedara i s onim pogledom u očima. „Jutros je baš dobro zvučalo.“ Zaustavila se na pola koraka na svom putu ka Kalinoj torbi kada je Grif istupio u hodnik iz njene nekadašnje spavaće sobe. 137

„Oprosti šta?“ „Ti. Ti si dobro zvučala. Pevala si pod tušem.“ „Oh. To mi je sala za probe.“ „Imaš dobre glasne žice, Crvenokosa. Koju si to pesmu pevela?“ „Ja…“ Morala je da vrati film. „'Stormy Weather'. Četerdesete.“ „Seksi u svim decenijama. Ćao, Mala Crvenoksa.“ Čučnuo je kad se Kali skakutavo popela uz stepenice. „Mama ide da radi kod prabake. Ja idem kod Čelsi zato što i baka danas radi.“ „Izgleda da je veselo na sve strane.“ „Možemo li da idemo na picu?“ „Kali…“ „Dogovor je dogovor“, prekinuo ju je Grif. „Morao bih večeras na picu. Da li i vama odgovara večeras?“ „Ovaj, ja…“ „Mama, želim na picu s Grrrrifom.“ Da zapečati dogovor, Kali mu se popela u naručje, a onda okrenula glavu prema majci, sva ozarena. „Ko bi uopšte to mogao da odbije? Bilo bi fino, hvala.“ „Da li vam šest odgovara.?“ „Svakako.“ „Doći ću po vas.“ „Oh, ovaj, sedište za dete. Bilo bi lakše da se nađemo u gradu.“ „U redu. U šest sati. Jesmo li utanačili sastanak?“, upitao je Kali. „Imamo sastanak“, odgovorila je i poljubila ga. „Hajdemo, mama. Hajdemo kod Čelsi.“ „Stižem te, kreni. Hvala ti, stvarno“ dodala je Šelbi kad je Kali ponovo krenula u prizemlje. „Uljepšao si joj dan.“ „Ona je meni. Vidimo se kasnije.“ Kad je opet prionuo na posao, Met je podigao obrve. „Nabacuješ se lokalnom talentu?“ „Korak po korak.“ „Dobro izgleda. Zakomplikovala je sebi život, brate.“ „Aha. Dobro je što imam alate.“ Podigao je pištolj za eksere. „I znam kako da ih upotrebim.“ Mislio je nju čitavog dana, nije mogao da se seti žene koja ga je više privlačila - kontrast tužnih, opreznih očiju i brzog osmeha kad zaboravi da bude pažljiva. Lakoća s kojom se bavila detetom. Kako su joj stajale tesne farmerice. 138

Sve mu se to sviđalo. Gotovo da je pomislio da je prava šteta što posao teče tako glatko. Nekoliko propusta i imao bi priliku da je svakog dana viđa po nekoliko minuta. Ali Ada Me nije bila Bitsi. Kada bi se opredeila za pločice, za boju i elemente, toga se i držala. Imao je vremena da ode kući, okupa se i presvuče. Muškarac ne izvodi dve prelepe žene na picu znojav i prašnjav. Neće se dugo zadržati, proračunao je, s trogodišnjakinjom u društvu. Što je, verovatno, i najbolje. Mogao bi dva- tri sata posveti svom poslu. U stvari je pomislio da bi mogao da se za promenu usredsredi na spavaću sobu. Ne dovodi se lepotica kući u krevet kad je taj krevet dušek na naduvavanje na podu. Čvrsto je rešio da Šelbi odvuče u krevet. Onda kada i ona i soba za to budu spremne. Odvezao se u grad i naleteo na slobodno mesto za parking na ulici, malo niže od »Picaterije". Shvatio je da je vreme savršeno uklopio kad je video Šelbi kako izlazi iz svog "minivana" dva parking-mesta dalje od njega. Prišao joj je u trenutku kad je podizala Kali iz dečjeg sedišta. "Da ti pomognem?“ "Oh, mogu sama, hvala." "Hej,“ čuo je da joj je glas plačan čak i pre nego što se okrenula s Kali u naručju, a on spazio suze što su joj se nakupile u očima. "Šta nije u redu? Šta se desilo?" "Oh, samo sam..." "Srećna si?" "Da, veoma." "Kombinacija mene i pice obično ne dovodi žene do suza." "Nije to. Upravo sam primila telefonski poziv. Malo smo poranile jer je Kali bila mnogo nestrpljiva. A onda me je pozvala agentkinja za prodaju nekretnina. Kuća gore na severu je prodala." Jedna joj se suza skotrljala niz obraz pre nego što je stigla da je otre. "Suze radosnice", obznanila je Kali. "Zagrli mamu, Grife." "Naravno." Pre nego što je mogla to da izbegne, Grif ih je obe privlačio u zagrljaj. Osetio je da se na trenutak ukočila, ali se onda jednostavno istopila. 139

"Kakvo je to olakšanje. Kao da mi je pala planina s ramena." "Dobro je." Poljubio ju je u teme. "Definitivno slavimo. Je li tako,Kali? Sretna pica." "Ne volimo tu kuću. Drago nam je što sada nije naša." "Takoo je. Tako je." Šelbi je uzdahnula, oslonila se na njega samo na trenutak, a zatim se ispravila."Ne volimo tu kuću, nije za nas. Sada je ima neko kome se ona dopada. Veoma srećna pica. Hvala ti, Grifine." "Da li ti treba malo vremena?" "Ne. Ne,dobro sam." "Onda mi daj devojčicu." Uzeo Je Kali u ruke. "Vreme je da ova zabava počne."

12 Devojčica ga je opčinila, zabavila i animirala - i polaskala mu navaljujući da sedne pored njega u separe. Možda je jednom ili dvaput poželeo da je mama tako otvoreno flertovala s njim kao kćerka, ali čovek ne može imati sve. Prijao mu je ovakav predah u toku dana, između poda i projekta. Kada se upravnik pojavio i podigao Šelbi s njenog mesta da je zagrli, Grift je preispitao svoju reakciju. Nije osetio ljubomoru, ne baš, već neku vrstu unutrašnjeg garda u stilu ’pazi, druškane' dok je čekao da vidi o čemu se zapravo radi. "Stalno si mi nedostajala." Džoni Foster, čovek lukavog osmeha i neusiljenog držanja nije skidao ruke sa Šelbinih ramena, da bi joj uputio dug pogled. "No,sad si tu. Nisam znao da poznaješ Grifa." Džoni je obgrlio Šelbi kad se okrenuo ka Grifu. „Šelbi i ja se dugo znamo." "Moj rođak Džoni i moj brat Klej nekada su zajedno tražili nevolje." "I pronalazili ih što je češće moguće." "Vi ste u srodstvu?" "Treće ili četvrto koleno, koje ono beše?". upitao je Džoni. "Treće koleno,razlika dve generacije." "Dalji rođaci", rekao je i ovlaš je poljubio." A ti si Kali i lepa si poput šejka od jagoda." "Na sastanku sam s Grifom. Narućićemo picu."

140

"Na pravom ste mestu. Naći ćemo malo vremena da se ispričamo". Rekao je Šelbi. "Okej." "Klej je rekao da si postao upravnik ovde." "Aha. Ko bi rekao? Jeste li svi poručili?" "Jesmo, pre minut." Gledaj u onom pravcu, Kali." Pokazao joj je prema putu, gde je čovek s bordo keceljom stavljao sos na testa. „Lično ću ti napraviti picu, posebnu. A znam i neke trikove.“ "Htedoh ti reči Grife, šta god da si uradio s pečnicom, sad radi fantastično. Od onda nam nije pravila probleme.“ "Drago mi je što to čujem." "Stiže pica." Šelbi je ponovo sela u sapare." Reklo bi se da ti i Met svuda po Ridžu ponešto popravljate." "To nam je i bio plan. Dečko koji ume da ti popravi peć kad temperatura padne ili toalet nedeljom ujutru kad očekuješ goste na večeri? "To je pravi dečko". Nasmejala se. "A ko ne voli da bude popularan? I da pritom ima posla. Kako uspevaš da stičeš popularnost i obavljaš sve poslove na starom imanju Triplhonovih?" "Biti omiljen je posao. Kuća je projekat. Bolje mi ide posao kad mi je u toku dobar projekat.” "Mama, vidi!“ Kali je poskočila na sedištu. „Čika- rođak izvodi trikove." "A naučio je i neke nove”, dodala je Šelbi kad je Džoni bacio testo u vuduh, brzo ga zavrteo i uhvatio. "Izgleda da ćemo dobiti magičnu picu.”" Širom otvorenih očiju, Kali se okrenula ka Grifu. „Magičnu picu?“ "Sto posto. Zar ne vidiš kako leti magična prašina?” Sada očima velikim, plavim i okruglim pogledala ponovo u Džonija i prodrhtala: "Svetluca!" Dečija mašta, pomislio je Grifin." Nego šta. Kad pojedeš čarobnu picu, pretvorićeš se u princezu iz bajke.“ "Stvarno?" "Tako sam čuo. Naravno, moraćeš da je pojedeš, a onda kad ti majka kaže da je vreme za spavanje, moraš da ideš pravo u krevet i da to poželiš.” "Hoću. Ali ti ne možeš da budeš princeza iz bajke jer si dečak. Tojje glupo." "Zato sam ja princ koji ubija čudovišta." 141

"Prinčevi ubijaju zmajeve". "Ja to ne prihvatam." Glumeći, tužno je huknuo i odmahnuo glavom - pa video Šelbi kako mu se osmehuje preko stola. "Ja volim zmajeve. Možda ćeš moći da da zamisliš još jednu želju, pa da sebi nabaviš sopstvenog zmaja. Mogla bi na njemu da letiš iznad svog kraljevstva." "I ja volim zmajeve. Leteću na mom. Zvaće se Lulu." "Ne mogu da smislim bolje ime za zmaja." "Umeš sa decom," pomrmljala je Šelbi, a Grif joj se široko osmehnuo. "Oh,umem ja mnogo toga." "Kladim se da umeš". To je bio najbolji sat, toga dana, dok sedi u bučnoj piceriji, zabavlja malu devojčicu i zasmejava njenu majku. Nije video razlog da to ne uvrsti u svoj redovan raspored. Svi bi mogli da se posluže magičnom picom s vremena na vreme. „Ovo je bilo baš lepo“, rekla je Šelbi kad ih je ispratio do njenih kola." Nema sumnje da će Kali zapamtiti svoj prvi sastanak." „Moraćemo da organizujemo i drugi. Hoćeš li opet da izađeš sa mnom, Kali?" "Hoću. Volim sladoled." "Kakva slučajnost - počinjem da verujem da smo stvoreni jedno za drugo. I ja volim sladoled." Uputila mu je ono što se jedino moglo podvesti pod osmeh femme fatale i pogledala ga ispod trepavica. "Možeš da me izvedeš na sastanak sa sladoledom." „Vidi sad šta si započeo." Razdragana, Šelbi je podigla Kali u sedište. "Šta kažeš za subotu?" Zauzeta vezivanjem Kali, Šelbi je bacila pogled preko ramena. "Molim?" "Šta misliš o sladoledu u subotu?" "Važi!" Kali je poskočila u sedištu. "Moram da radim", počela je Šelbi. "I ja." Posle posla." "Pa.- valjda mogu, jesi li siguran?" "Ne bih te pitao da nisam. Ne zaboravi da poželiš želju, Kali." "Biću princeza iz bajke i jahaču zmaja." 142

"Kali, kako se kaže Grifinu?" "Hvala za sastanak“ u svojoj veseloj nevinosti, ispružila je ruke."Poljubac." "Evo." Nagnuo se i poljubio je. Protrljala je obraz, smejući se. "Sviđa mi se tvoja brada. Golica. Sada poljubi mamu." "Naravno." Pomislio je da će mu okrenuti obraz i nije video zašto bi se time zadovoljio. Muškarac može brzo da se okrene, a da to ne izgleda tako, posebno kada o tome promisli. Stavio joj je ruke na bokove, pa ih provukao pozadi neprekidno je gledajući u oči. Gledao je kako joj se zenice šire od iznenađenosti - ali bez protestovanja. Tako je nastavio dalje. Spustio je glavu i smelo je poljubio, kao da imaju pred sobom sve vreme ovog sveta. Kao da ne stoje na trotoaru Glavne ulice, gde ih vide svi koji su u prolazu ili proviruju kroz prozor. Nije bilo teško zaboraviti gdje se nalaze kad se njeno telo stapalo s njegovim, s njenim usnama, toplim i mekim, podatnim. Um joj se jednostavno ispraznio, a svaka misao-prošla, sadašnja, budućarastočila se kada je čulni doživljaj kuljao i celu je preplavio.Telo joj je omlitavilo, iako se sve u njoj probudilo. Glava joj se vrtela u dugim, lenjim krugovima, kao da je upravo popila previše dobrog vina. Osetila je miris sapuna i kože i zumbula u burićima s viskijem preko puta ulice. I čula je, shvatila je kasnije, kako je ispustila uzdah zadovoljstva. Pustio ju je podjednako nežno kako ju je i uzeo. Njegove oči su se opet zadržale na njenima, pažljive. "Tako sam i mislio," promumljao je. "Ja...samo...". Shvatila je da je izgubila ravnotežu i morala je da se suprostavi porivu da pogleda nadole i uveri se da je još na sopstvenim nogama. "Moram da pođem." "Vidimo se kasnije." "Ja...Prstiće na nosiće, Kali." Kali je stavila prste na nos. "Ćao, Grife, ćao!" Mahnuo joj je kad je Šelbi zatvorila vrata, pa zakačio palčeve za džepove kad je krenula da obiđe automobil do vozačeve strane. I nije mogao da prestane da se kezi kad se zateturala, sasvim malo. 143

Mahnuo joj je još jednom nakon što je, nakon izvesnog petljanja, Šelbi pokrenula motor i krenula. Da, bez sumnje, najbolji sat vremena u tom danu. Nije mogao dočeka da to ponovi. Oprezno je vozila do kuće. Zaista je imala utisak da je popila flašu vina umjesto čaše kole uz picu. Želela je da ispusti zadovoljan uzdah, kao odjek leptirića i njihovo brujanje. Šelbi nije mogla da radi ništa drugo sem da sluša kako Kali uzbuđeno prepričava baki i deki pojedinosti svog sastanka. "I ići ćemo na sastanak sa sladoledom u subotu." "Je li tako? Pa, to zvuči ozbiljno." Ada Me je ošinula Šelbi podozrivim pogledom. "Možda bi tvoj deka trebalo da pita tog momka kakve su mu namere." "I šta očekuje", dodao je Kejton. "Ja sam im tamo pratilja“, kazala je Šelbi veselim tonom. „Oh, videla sam Džonija Fostera. Nismo imali mnogo vremena za razgovor jer je bila poprilična gužva. On je bacao testo. Napravio je magičnu picu, zar ne, Kali?“ "Aha, a Grif je rekao da mogu da jašem zmaja i da će on da ubije...šta ono, mama?" "Mislim da je pomenuo čudovište." "Ubiće ga skroz i onda ćemo se venčati.“ "To mora da je bila izuzetna pica", prokomentarisao je Klejton. "Ti možeš da budeš kralj, deko, a baka kraljica." Vrtela se u krug po sobi i skakala. "A i Klensi može da dođe." Zagrlila je starog psa. "Ja ću nositi prelepu haljinu, i onda se kaže "poljubi mladu". Golica kad Grif ljubi, jel da, mama?" "Ja..." "Da li je tako?" Sada se Ada Me samozadovoljno osmehnula. "Aha. Kada je subota, mama?" „Još malo, ne brini." Šelbi je uhvatila Kali u trku, pa je zavrtela. „Sad idemo gore. Potrebna ti je topla kupka pre nego što otploviš u snove i udaš se za zgodnog princa." "Dobro." „Idi na sprat, svuci se stavi odeću u korpu. Provela se fantastično", dodala je Šelbi kad je Kali pojurila prema stepenicama. "A šta je s tobom?"

144

„Bilo je lepo. Divan je prema njoj. Želela sam da vam kažem još pre večere da sam primila poziv. Kuća je prodata.“ "Kuća?" Ada Me ju je belo pogledala na trenutak, a onda se sručila u stolicu. Oči su joj se ispunile suzama. „Oh,Šelbi, misliš na kuću na severu. Tako mi je drago. Tako mi je drago zbog toga." "Suze radosnice." Šelbi je izvadila jednu maramicu jer ih je uvek imala u džepa. „I ja sam zaplakala. To je takvo olakšanje." Okrenula se ka ocu kad je prišao i zagrlio je, pa je njihao s jedne strane na drugu. „ Mislila sam da znam koliki sam teret nosila. Ali sad kad je nestao, shvatam da je bio teži nego što sam mislila." „Možemo da ti pomognemo s ostatkom duga. Tvoja mama i ja smo pričali o tome, i..." "Ne, tata. Ne. Mnogo vam hvala. Volim vas." Obuhvatila je dlanovima njegove obraze. „Rešavam ja to. Malo će potrajati, ali radim na tome, a to je dobar osećaj. To je nekakva protivteža za svaki put kad sam bila popustljiva, nisam postavljala pitanja i dozvolila da se neko drugi stara o svemu. Naslonila se na njega i osmehnula majci. "A najgore je sad već iza mene. Mogu da se nosim s onim što je ispred. Zahvalna sam što znam da mogu da vam se obratim ako opet postane preteško." "Nikad više nemoj to da zaboraviš." "Obećajem da neću . Moram da okupam moju malenu. Lepo sam provela dan", kazala je dok je kretala na sprat i uzimala torbu. Vjerovatno je trebalo da sečeka da završi sudsko poravnjavanje, ali je mogla da bude optimistična. Kad je unela sve cifre u tabelu, zatvorila je oči i usredsredila se na disanje. Ostao je veliki dug, ali za ime sveta, uspela je značajno da ga sreže. Najgore je, pomislila je ponovo, završeno. A šta ju je čekalo u budućnosti? Ispružila se na krevetu, pa pozvala Emu Kejt. "Kako je prošao izlazak na picu?" "Bilo je magično, ili je bar Grif u to ubedio Kali, tako da je otišla na spavanje s velikim osmehom i iščekivanjem da postane vilinska princeza koja jaše zmaja. Pre nego se ona i Grif venčaju uz svu pompu i ceremoniju." „Ume on s klincima. Mislim da je i sam mali dečak." "Poljubio me je.“ "Je li i to bilo magično?", upitala je Ema Kejt sasvim prisebno.

145

"Mozak mi je još rastočen. Nemoj to da kažeš Metu. Reći će Grifinu, a ja ću da se osećam kao idiot. Ne mogu da odredim da li je to zato što me odavno niko tako ozbiljno poljubio, ili je samo on mnogo dobar u tome.“ "Čula sam da je prokleto dobar.“ Šelbi sa osmehnula i sklupčala. "Da li se i tebi pomutio razum kad te je prvi put poljubio?" "Rastopio se i iscurio mi na uši. Što zvuči grozno, ali bilo je sve samo ne grozno." "Osećam se tako dobro, toliko da sam zaboravila kako izgleda kad ti je toliko dobro. Jednostavno sam morala da te pozovem. Prodala sam kuću i dobila poljubac od kog se gubi glava nasred Glavne ulice.“ "Ti...Oh, Šelbi, pa to je sjajno! Obe stvari su super, ali to što si se rešila te kuće je stvarno divno. Mnogo sa radujem zbog tebe." "Počinjem da vidim put ispred sebe jasno, Ema Kejt. Zaista počinjem da vidim čistu stazu. Treba da pređem još preko nekih prepreka, ali je put čist.“ A deo tog osećaja bilo je ležati u sklupčanom položaju na postelji i pričati sa najboljom prijateljicom. Dobar dan se nastavio u dobru nedelju. Uživala je u osećaju sreće i produktivnosti, osećaju da sve to zaslužuje. Brisala je podove, dopunjavala bočice, zakazivala tretmane, pozivala dobavljače, slušala tračeve. Suosećala je sa Kristal kad se žalila na svog momka i tešila Voni, maserku, kad joj je majka spokojno umrla u snu. Nameštala je stolice i stolove u maloj bašti dnevnog spa centra, te stavljala cveće u saksije. Nakon što je proverila obdanište u koje će Čelsi da krene na jesen, upisala je Kali. Osetila je ponos i bol zbog prvog od mnogih nivoa razdvajanja. Izašla je na sladoled s Grifom i otkrila da je drugi poljubac može biti podjednako moćan kao prvi. Ipak je izviđala kad ju je pozvao da izađu na veče. „Trenutno sam jako zauzeta. Moj posao u salonu se ustalio, pa mi je tamo lakše. Međutim,dok ne počnem da pevam petkom uveče i ne vidim kako to ide, koristiću slobodno vreme da vežbam i pravim planove za narednu nedelju.” „Posle petka." Postavljao je cevi koje će grejati popločani pod u novom kupatilu. „Zato što će sve biti sjajno.“ "Nadam se da hoće. Možda bi mogao da navratiš 'Kod Butlegera u petak, kad probamo.“ Čučnuo je. "Ne bih to nikako propustio, Crvenokosa. Volim da te slušam dok vežbaš pod tušem."

146

"Idem pravo na probu pre nego što se gril bar otvori. Nadam se da je Tiša u pravu kad kaže da ima ljudi koji žele da čuju nekoga kako peva stare pesme dok jedu svinjske odreske ili naćose.“ Prislonila je prst na stomak. „To ćemo da saznamo.“ "Nervozna si?“ "Zbog pevanja? Ne. Pevanje mi ne stvara nervozu, previše dobro se osećam dok pevam. Pitam se hoću li opravdati ono za šta me plaćaju. To me čini nervoznom. Moram da krenem. Kupatilo izgleda fino." "Radovi napreduju." Nasmešio joj se. „Neka reč dana bude ’postupnost' Korak po korak.“ „Mmm“, promrmljala je, shvativši da ne govori samo o novom kupatilu. Uspela je da nađe vremena za poslednju probu u petak ujutru i naredila sebi da ne misli kako bi zvučalo da uz sebe ima par živih muzičara. Ipak, razmišljala je da ubaci malo sopstvenog stila u stari klasik 'As Time Goes By“. „Sviraj to, Seme", rekao je Derik iza šanka. "Od svih mogućih rupa za napijanje u celom svetu." „Jesi li ljubitelj starih filmova?“ "Moj tata jeste, pa smo svi morali da budemo. Osim tog, ko ne voli Kazablanku? Kako ti je ovo zvučalo, Deriče?" "Zvučalo mi je kao da je Tiša imala pravo. Ima da ih razvalimo, složimo i spakujemo petkom uveče." Ređajući na mesto oprane čaše od prethodne noći, izvio je obrvu i pogledao je. "Kako se ti osećaš?" "Puna optimizma." Sišla je sa malene pozornice. "Samo želim da kažem da nije problem i ako ovo ne privuče veliku pažnju, ako ne bude funkcionisalo.” "Pripremaš se za neuspeh, Šelbi?“ Nakrivila je glavu i krenula prema šanku. „Zaboravi to što sam upravo rekla. Napravićemo ovde ludnicu večeras, takvu da ćemo goste lansirati na Mesec, a ti ćeš biti o obavezi da mi daš povišicu." "Nemoj dozvoliti sebi da se zaneseš. Hoćeš li kolu?" "Volela bih da imam vremena za jednu, ali moram pravo u salon. Da bi se uverila da već ne kasni, izvadila je telefon iz džepa da pogleda koliko je sati. "Večeras će ljudi doći iz radoznalosti", rekla je. „To sam ja, devojka koje neko vreme nije bilo, kao i sve reklame koje je Tiša napravila. Frajeri su svuda, a

147

moja slika prekriva čitavo tvoju Fejsbuk stanicu. Dođavola, pa moja je porodica dovoljno velika da napravi gužvu, a mnogi će od njih biti tu, i to je nešto.“ "Rasturićemo." "Rasturićemo", složila se. "Vidimo se večeras.“ Izašla je prilično odsutna, još vežbajući u mislima. Jedva da je primetila ženu koja je uhvatila korak s njom, sve dok joj se nije obratila: „Šelbi Foksvort?" „Oprostite? Brzo se ponovo navikla na prezime Pomeroj, tako da je malo falilo da negira. „Tako je. Zdravo." Zastala je, osmehnula se i počela da se priseća. Ipak, zanosna brineta hladnih smeđih očiju i savršenih rumenih usana nije joj nimalo bila poznata. "Ja sam Šelbi. Izvinite, ne prepoznajem vas. "Ko ste vi?" "Zovem se Natali Sinkler. Supruga Džejka Brimlija. Poznavali ste ga pod imenom Ričard Foksvort." Poluosmeh se zadržao na Šelbinom licu, dok su joj se izgovorene reči činile poput stranog jezika. "Molim? Šta ste rekli?" Nešto podmuklo je blesnulo u ženinim očima. "Zaista moramo da porazgovaramo, na nekom malo privatnijem mestu. Primetila sam lep parkić nedaleko odavde. Zašto ne bismo otišle do tamo?" "Ne razumem. Ne znam nikakvog Džejka Brimlija." "Promena imena ne menja identitet." Natali je zavukla ruku u bledoplavu tašnicu i izvadila fotografiju. "Da li vam izgleda poznato?" Na slici je brineta bila obraz uz obraz s Ričardom. Kosa mu je bila duža i malo svetlija. Nos mu je nešto drugačiji, pomislila je Šelbi. Ipak, sa fotografije joj se smešio Ričard. "Vi— izvinite — vi kažete da ste bili udati za Ričarda?“ "Ne. Nisam li bila jasna? Dozvolite da vam ponovim, u slučaju da imate teškoća pri razumevanju. Bila sam i još sam udata za Džejka Brimlija. Ričard Foksvort nikada nije postojao." "Ali ja..." "Trebalo mi je prilično vremena da vam uđem u trag, Šelbi. Hajde da proćaskamo." Ime Brimli se nije pominjalo u imenima koje je pronašla u bankovnom sefu. Za boga miloga, zar je imao još? Još jedno ime. Još jednu ženu. "Moram da obavim telefonski poziv. Zakasniću na posao."

148

"Samo napred. Ovo je simpatičan gradić, zar ne? Ako tražiš police za oružje i kamuflažu." Nije li zvučala poput Ričarda? "Postoji takođe i umetnost." Šelbi je te reči procedila. "Muzika, tradicija, istorija.“ "Nema razloga da se nervirate zbog toga." "Ljudi koji nas smatraju gorštacima obično su umišljeni snobovi iz nekih drugih krajeva.“ "Još naizgled zabavljena, Natali se brzo stresla. "Pogodili ste me u živac." Da ne bi baki preko telefona objašnjavala zašto kasni, otkucala je baki poruku u kojoj joj se izvinila. "Ima ljudi koji vole neobična mesta. Ja sam pak gradska cura." Natali je pokazala prema pešačkom prolazu i krenula u tom pravcu u svojim divnim bledozlatnim sandalama s visokom potpeticom. "Isto kao i Džejk. Ali vi Džejka niste ovde upoznali.* "Upoznala sam Ričarda u Memfisu." Sve joj se činilo pomalo zamagljeno. "Pevala sam u bendu tokom letnjeg raspusta na koledžu." "I on vas je samo pokupio i odveo. Bio je dobar u tome. Uzbudljiv, šarmantan, seksi. Kladim se da vas je odveo u Pariz, u mali kafe na Levoj obali. Odseli ste u ‘Džordž V' Kupio vam je buket belih ruža." Sirova, ružna mučnina uskomešala joj se u želucu — i sigurno joj se pokazala na licu. "Muškarci poput Džejka imaju svoje obrasce ponašanja." Natali ju je pomilovala po mišici. "Ne razumem. Kako ste to u braku s njim? Mislim, mrtav je, ali kako ste mogli da budete njegova supruga? Proveli smo zajedno više od četiri godine. Imamo dete." "Da, to je bilo iznenađenje. Ipak, shvatam od kakve koristi mu je bila porodica. Loše sam prosudila kad sam se udala za njega - zaludeo me je odlaskom u Vegas. Da ti vam to zvuči poznato? Imala sam dovoljno razuma da se ne razvedem od njega kad me je ostavio na cedilu." Istina se sručila na Šelbi u jednom razornom naletu. "Nikada nisam bila udat za njega. Eto šta to znači. To mi zapravo govorite." "Kako je i dalje zvanično bio oženjen mnome, ne, vi s njim niste bili u braku." "I on je to znao." "Naravno da je znao." Sada je prasnula u smeh. "Kakav nevaljali dečko! Naravno, to je deo privlačnosti. Moj Džejk je zaista bio vrlo loš momak."

149

U parku je vladao mir. Nije bilo dece da se ljuljaju na ljuljačkama i klackaju na klackalicama, niko nije jurcao preko travnjaka niti se peo po penjalicama. Natali se spustila na klupu, prekrstila noge i potapšala mesto pored sebe. "Nisam bila sigurna da li ste taj deo shvatili i igrali igru. Izgleda da vas je nasamario. A opet, to je nešto čime se bavi. Na trenutak je nešto nalik na žaljenje preletelo Natalinim licem. "Ili se bavio." "Ne mogu da odgovorim." Šelbi je sela na klupu. —„Zašto bi to radio? Kako je mogao? Oh,bože, ima li ovome kraja? Je li to radio još nekoj ženi?" „Ne bih znala." Natali je nemarno slegnula ramenima. „Ali budući da je prilično brzo prešao s mene na vas, mislim da između nije postojala još neka žena. A to je upravo period koji me zanima." "Ne razumem.“ Iznenada bez daha. Šelbi se zavalila, provukla obe ruke kroz kosu i držala ih tako nekoliko časaka. "Ništa od ovoga ne shvatam. Nisam nikada ni bila udala", rekla je polako. — Sve je bilo lažno, baš kao i prsten." "Neko vreme ste prilično lepo živeli, zar ne?" Natali se okrenula ka njoj i uputila joj zadovoljan pogled. —„Pariz, Prag, London, Aruba, Sent Bartolomi, Rim." "Kako vi sve to znate? Kako znate kuda sam sve išla s njim?" "Potrudila sam se da budem u toku. Imali ste luksuzan stan u Atlanti, kantri klubove i Valentinove haljine. Pa zatim i kuću u Vilanovi. Ne možete tvrditi da vam nije mnogo pružio. Meni se čini da ste imali solidan dogovor." "Solidan dogovor? Solidan dogovor?" Sada više nije bila bez daha, kad je primila uvredu i proključala od besa. "Lagao me je, od samog početka. Napravio je od mene svoju kurvu a da ja o tome ništa nisam znala. Mislila sam da ga volim. Isprva sam smatrala da ga volim dovoljno da ostavim svoju porodicu i sve što mi je drago i što sam mislila da želim.“ "Vaša greška, ali vam je nadoknađeno. Odveo vas je iz ove gorštačke varoši, je li tako? " "Oh, oprostite mi, iz ovog grada u kom preovlađuju umetnost i kultura. To vam je palo s neba na nekoliko godina, prema tome, prestanite da cmizdrite, Šelbi. Nimalo nije privlačno." "Šta je vama? Dođete ovamo i ispričate mi sve to. Možda vi lažete." "Proverite, dođavola, samo napred. Ali vi ste svesni da ne lažem. Džejk je umeo da navede žene da se zaljube u njega, pa da radi sve što poželi." "Da li ste ga voleli?" 150

Strašno mi se sviđao i prokleto smo se dobro provodili. To je bilo dovoljno, to jest, bilo bi, da me nije iscedio. Uložila sam novac u njega, moglo bi se tako reći i platila sam visoku cenu. Želim svoju isplatu." "Kakvu isplatu?" "Dvadeset osam miliona." "Dvadeset osam miliona. Čega? Dolara? Jeste vi ludi? Ni približno nije imao toliko novca." "Oh, imao je. Znam jer sam mu lično pomogla da ga dobije. Tek nešto malo manje od trideset miliona u svetlucavim dijamantima, smaragdima, rubinima, safirima i retkim markama. Gde je plen, Šelbi? Zadovoljiću se polovinom." "Da li vam ja izgledam kao neko ko poseduje dijamante i smaragde i sve to? Ostavio me je u dugovima do guše. To je cena koju plaćam za to što sam mu verovala, što ste vi platili?" "Četiri godine, dva mescca i dvadeset tri dana u ćeliji u okrugu Dejd na Floridi." "Vi ste... Vi ste odležali zatvor. Zbog čega?" "Zbog prevare, jer sam svalila sve na Džejka i Mikija. Mislim na Mikija O’Haru, trećeg člana naše vesele male bande. Miki je dobio dvadeset godina, to je poslednje što sam čula." Osmehujući se oštro i podrugljivo, uperila je prst u Šelbi. „Ne želite da vas Miki O'Hara proganja, Šelbi. Možete mi verovati na reč." "Vi ste unajmili onog privatnog detektiva da me uznemirava." "Ne mogu reći da jesam. Sama obavljam svoju istragu - to je jedna od mojih veština. Polovinu, Šelbi, i nestati ću. Zaradila sam svaki peni od te sume." "Nemam polovinu čega da vam dam." Šelbi je ustala. "Govorite li mi da je Ričard ukrao milione dolara? Da mi je istražitelj s Floride govorio istinu?" "Time se mi bavimo, dušo. Ili, u njegovom slučaju, time se bavio. Nađemo žrtvu. Bogate, usamljene udovice Džejku su najviše odgovarale. Umeo je da ih pretvori u pamuk za nekoliko dana. Da ih s lakoćom navede da ‘investiraju’ u zemljište - što mu je bila specijalnost. Ipak, najveća prevara, kruna naše karijere, ona koja je krenula po zlu, jeste ta s dragim kamenjem i markicama, i žena je imala neke zaista predivne primerke. Ako očekujete da poverujem da ništa ni o čemu niste znali, znajte da vam to ne prolazi." 151

"Ne pokušavam ništa da slažem ni sakrijem. Ako je imao sve to, zašto otplaćujem njegove dugove?" Oduvek je bio škrt. A ti su dijamanti bili vrući, Markice? Trebalo je samo da pronađete pravog kolekcionara. Kada se to izjalovilo, Džejk je mogao samo da pobegne s njima, ali da je pokušao da ih proda, da je nakit sklonio, a sačuvao samo drago kamenje, pronašli bi ga i uhapsili. Kad su takve stvari u pitanju, najbolje je nestati s radara na nekoliko godina." "Nestati s radara", promrmljala je Šelbi. "To je bio naš plan. Četiri ili pet godina, računali smo, pre nego što možemo da okončamo sve i penzionišemo se. Ili bar da se polupovućemo, jer ko želi da se odrekne sve te zabave? Vi ste mu bili paravan, to je jasno. Ali morat ćete da se potrudite da me ubedite da ništa niste znali." "Bila sam dovoljno glupa da mu verujem i to je nešto s čim ću morati da živim." "Daću vam malo vremena da o tome razmislite. Čak i ako vas je nasamario, Šelbi, živeli ste s čovekom duže od četiri godine. Dobro razmislite o tome, nešto će vam već sinuti. Ne zaboravite polovinu od skoro trideset miliona moguće sada i nešto više - možda vas to bude motivisalo.“ Bio je red na Šelbi da pokaže prezir. "Ne želim polovinu bilo čega što ste ukrali." "Vaš izbor. Prijavite svoj deo, uzmite nagradu za pronalazača, ako ste toliko profinjeni. To će vam biti dovoljno da isplatite deo duga u kom plivate. Kao što rekoh, kad uzmem ono što mi pripada, nestaću. Ako želite da ostanete u ovoj nedođiji i radite u bakinom salonu lepote za siću, a petkom u veče da pevate u baru za seljačine, onda je to vaš izbor. Uzeću što je moje, vi zadržite šta je vaše. Treba da mislite na svoju lepu devojčicu.“ "Priđete li mojoj kćerci, samo probajte da joj se približite, i rastrgnuću vas.* Natali joj je samo dobacila pogled preko ramena, iskrivljenih usana. "Mislite da možete?" Šelbi nije razmišljala, naprosto je delovala. Posegnula je nadole i podigla Natali na noge stegnuvši joj bluzu pesnicom. "Mogu, i hoću." "To se Džejku sviđelo. Voleo je vatrenost, čak i kod mete. Opustite se. Ne zanimaju me devojčice, niti mi je do povratka u zatvor. Pola-pola, Šelbi. Ako uvučem Mikija u ovo, nećete dobiti ništa sem patnje i bola. On nije tako civilizovan pregovarač kao što sam ja.“ Odgurnula je Šelbinu ruku od sebe. „Razmislite o ovome, javiću vam se.“

152

Budući da su joj se noge tresle, Šelbi je ponovo sela na klupu kad se Natali udaljila. Dvadeset osam miliona? Pokraden nakit i markice? Bigamija? Za koga se, zaboga, udala? Ili je mislila da se udala? Možda je sve bilo laž. Ali šta je bio smisao toga? Ipak, proveriće. Sve će proveriti. Oslonila se na noge, izvadila telefon dok je hodala, pa pozvala Trejsi da čuje kako je Kali. Do trenutka kad je stigla u salon, ponovo je ključala od besa. "Izvini, bako." "Šte te je zadržalo? I nagnalo ti taj božji gnev na oči?" Šelbi je ćušnula tašnu ispod prednjeg pulta. „Moram da porazgovaram s tobom i s mamom, čim obe budete slobodne. Izvinite, gospođo Halister.“ "Kako ste danas?" Žena u Violinoj stolici — baka Onog Momka Halistera — nasmešila se "Dobro sam. Došla sam da ofarbam izrastak, a Vi me je nagovorila da mi izvuče pramenove. Hajde da vidimo da li će gospodin Halister primetiti." "Lepo je posvetliti kosu za proleće. Bako,moram da obavim jedan kratki poziv, a onda ću proveriti zalihe." "Peškiri bi trebalo da su suvi, samo da se slože." "Postaraću se za to.“ Pogledale su se preko tog žamora u salonu. Viola je klimnuli digla ruku iznad naslona stolice. Pet minuta. Šelbi se vratila u vešarnicu i i ostavu i pozvala brata Foresta.

13 Nije mogla da misli o tome. Kali je na sigurnom, a Trejsi će gledati da tako i ostane. Nije ništa znala o ukradenom nakitu i ne bi umela da prepozna retku markicu ni kad bi joj je neko stavio na čelo. Ako je ta žena, Natali, mislila da ona, Šelbi, nešto zna, moraće da živi s tim razočaranjem. Ipak, uznemiravalo ju je s kakvom je lakoćom mogla da poveruje da je Ričard — ili Džejk — ili kako god da se zvao,bio lopov i lažov.

153

Ali nikada njen muž, pomislila je dok je savijala i slagala peškire. Na neki užasan način, sada kad ju je ta činjenica pritisla svom težinom, pronalazila je u njoj utehu. Završiće svoj posao, osmehivaće se i ćaskati s mušterijama i dopuniti zalihe. Potom će otići kući i večerati sa svojom malenom devojčkom pre nego ito krene u gril bar da opravda Tašin i Derikov novac. Nikada više nikoga neće izneveriti, uključujući i sebe. Forest ju je pronašao pred kraj radnog vremena dok je metlom čistila dvorište. "Jesi li ju pronašao,"upitala je Šelbi. "Nisam nema nikoga s tim imenom i opisom u hotelu, ni u vila, ni u bilo kojoj kolibi, niti u prenoćištu s doručkom. Nije odsela u Ridžu. Uz to, još nemam ništa o Natali Sinkler koja je odslužila kaznu u okrugu Dejd.“ "Vjerovatno ni ona nije koristila svoje pravo ime." "Vjerovatno nije, ali je zgodnu brinetu neko morao da zapazi i zapamti ukoliko odseda u Ridžu ili negdje u okolini. Pogledaćemo opet ako se vrati ili te opet gnjavi." "Ne brinem se zbog toga.“ "Onda počni. Reći ćeš mami?“ "Rekla sam njoj i baki, a one su obavestile ostatak familije. Ne rizikujem, Foreste, ali ne znam ništa o tim draguljima i markama za koje tvrdi da ih traži." "Može se desiti da znaš više nego što misliš. Ne izbacuj kandže“, rekao je kad je naglo okrenula prema njemu. "Za ime sveta, Šelbi, ne mislim da si išta imala s tim. Ali dok ste bili zajedno, može biti da je rekao nešto, uradio nešto, da si nešto prečula što se nije uklopilo u tom trenutku. Sada je sve to negde u tvojoj glavi i možda će ti nešto sinuti. To je sve.“ Umorna, protrljala je lačku između obrva gde je glavobolja pretila da se pojavi. "Dovela me je do sloma živaca.“ "Zamisli." Šelbi se kratko nasmejala. „Da li je ludo što se duboko u sebi radujem što nikada nisam bila udata za njega?*" "Rekao bili da to ne može biti razumnije." "U redu onda, biću razumna. Završila sam s poslom, tako da krećem kući. Mama je već uzela Kali od Čelsi. Provešću malo vremena s mojom curicom i postarati se da lepo večera. Onda ću da se presvućem i sredim, tako da izgledam kao neko ko treba da peva petkom uveče.“

154

"Ispratću te kući. Uvek je bolje biti bezbedan nego zažaliti“, kazao je pre nego što je stigla da se pobuni. "Dobro, hvala.“ Da li je znala nešto, nešto što je duboko zakopano, pitala se Šelbi dok je vozila kući s Forestom koji je bio u kolima iza nje. Istini za volju, sada je mogla da vrati film i primeti male znake Ričardovih podlih radnji. Telefonska pozivi koji su se završavali kad bi ušla u prostoriju ili prošla pored, zaključana vrata i ladice. Neodgovaranje na pitanja koja su se ticala toga šta je radio ili gde je bio. Pomislila je da je vara, i to više nego jednom. Ali sve do sada nijednom nije zaista razmotrila krađu — ne ozbiljno, bez obzira na tvrdnje onog detektiva. A šta je s milionima dolara u nakitu? To je stvarno krupna stvar po svim merilima. A sada kad je za to saznala? Odmahnula je glavom kad se parkirala na prilazu. Nije imala ništa, baš ništa. Pokupila je svoje stvari, mahnula Forestu. A kad je Kalin smeh odjeknuo kad je otvorila ulazna vrata, zaboravila je sve drugo. Posle zagrljaja, poljubaca i uzbudljivog prepričavanja vremena provedenog sa Čelsi, Kali se smirila i uzda bojanku, dok je Šelbi pomagala majci u kuhinji„Imaš u svojoj sobi vrlo lepe bele lale“, rekla je Ada Me. "Oh, mama, moje omiljene! Hvala ti" "Nemoj meni da se zahvaljuješ. Stigle su pre oko sat vremena. Od Grifina." Adi Me joj je dobacila pogled i osmehnula se. „Mislim da imaš dasu, Šelbi En." "Ne, ja... baš lepo od njega. Baš slatko." „Sladak je, ali ne toliko da te zubi zabole. Vrlo fin mladić." "Ja ne tražim dasu, mama, niti mladića." "Odavde mi se činilo da je sve interesantnije kad nešto ne tražiš a pronađeš." "Mama, ne samo da treba da mislim na Kali i ono što me čeka, već i na ono što mi se desilo jutros." "Život ide dalje, devojčice. A fin mladić koji misli na to da pošalje cveće čini život lepšim." I jeste. Nije to mogla da porekne kad je bacila pogled na bele lale. Njeno omiljeno cveće, mislila je, dakle, raspitivao se kod nekoga koje poznaje. Razmišljala je o tome dok se presvlačila u jednostavnu crnu haljinu klasičnog kroja. 155

Tražila ona to ili ne, Grifin joj je pružao romansu, a prošlo je mnogo vremena otkad je neko to učinio. I mogla je da se kladi da je cveće navodi da misli na način na koji ju je poljubio - sada već dvaput. Nije mogla da ga krivi zbog toga - pa je zatim otkrila da ne krivi ni sebe što ne bi imala ništa protiv da je poljubi opet. Uskoro. Stavila je naušnice. Mislila je da nađe nešto bleštavo za scenu, ali opredelila se za jednostavan nakit, poput haljine, pa je prikačila kosu pozadi s obe strane, pustivši da joj u divljim loknama pada niz leđa. "Kako ti se čini,Kali?" Okrenula se oko sebe kao manekenka, za ljubav svoje kćerke. „Kako izgledam?" "Preeeelepo, mama." „Preeelepa si ti, Kali." "Želim da idem s tobom. Molim te, molim te!" "Oh, volela bih da možeš." Čučnula je i pomilovala je po kosi dok se Kali durila. „Ali tamo nije dozvoljeno da dolaze deca." "Zašto?" "To je poput zakona." "Ujka Forest je od zakona." Nasmejavši se, Šelbi je zagrlila devojčicu. „čovek od zakona." "Aha. Rekao je. On može da me povede." "Nerazumes zlato, ali evo šta ću ti reći .Povešću te u nedelju sa sobom na probu .Biće to poseban nastup samo za tebe." "Mogu li da obučem svečanu haljinu?" "Ne vidim zasto ne bi. Večeras dolaze prabaka i pradeka da budu sa tobom, nije li to zabavno?" A posle prvog bloka ,njeni će se roditelji vratiti da se smene. Bilo je dobro znati da će porodica biti tu. ,,Hajdemo sad dole. Moram da krenem ." U lokalu je bila velika gužva, Šelbi je očekivala krkljanac te prve večeri zato što su ljudi radoznali, a u slučaju porodice i prijatelja, došli su da joj prate podršku. Šta god da ih je dovelo, bilo je dobro i to prokleto dobro znati da je uspela da te prve večeri privuče goste.Pozdravila se i zahvalila na lepim željama bezbroj puta pre nego što je stigla do stola baš ispred bine za kojim je sedeo Grif. ,,Izgledas neverovatno." ,,Hvala, to sam i nameravala." ,,Pun pogodak." 156

.Hvala ti za cveće, Grifine. Lale su jednostavno prelepe.” ,,Drago mi je što su ti se svidele! Ema Kejt i Met stižu, bar se nadam da će uskoro, a ja sam morao da se borim s desetak ljudi da bih im sačuvao stolice. Zamalo se nisam potukao s nekim bilmezom koga Tiša zove Veliki Bad." ,,Veliki Bad je ovde?" Brzo je pogledom prešla po prostoriji i ugledali njegovo moćno, zdepasto telo ugurano u bočni separe, kako glođe rebarca. Neka mršava devojka koju nije prepoznala sedela je preko puta njega nabadajući nešto iz tanjira pred sobom, s izrazom krajnje dosade. ,,Išli smo zajedno u srednju školu. Čula sam da vozi kamion na velike ture, ali…" Reči su ostale da lebde na usnama kad je prešla pogledom preko Aria Katerija, a zatim ponovo pogledala u njega. Nije se mnogo promenio, pomislila je, a te blede oči i dalje su mogle prodornim pogledom da joj izazovu jezu. Odgurnuo je stolicu za stolom koji je delio s još dvojicom momaka, za koje je pomislila da ih prepoznaje kao dvojicu s kojima je oduvek ubijao vreme. Nadala se da neće ostati dugo, te da će povesti Aria i njegov zmijski pogled do Sejdija, gde su obično trošili novac na pivo. ,,Šta je bilo?" upitao ju je Grifin. ,,Oh, ništa, samo još neko od pre nekoliko godina. Očekivala smo daće neki doći večeras iz znatiželje hoću li uspeti Ili omanuti." ,,Senzacija." kazao je Grif. ,,To je reč dana, budući da ćes ti to biti." Okrenula se ka njemu i zaboravila na Arla. ,,Ti si baš rečit večeras." ,,Reč dana mora da se uklopi. Ova je odgovarajuća. Trebalo bi da te obavestim da je Tiša dovela tvoje roditelje, kao i Kleja i Glll. Tamo su.” Pokazao je na sto njemu zdesna, na kom je stajao veliki natpis REZERVISANO. „Niko se s njom nije raspravljao oko toga. Čak ni Veliki Bad.“ ,,O, Velikom Badu je Klej oduvek bio idol. Dobar je on, Grife, samo je tu i tamo uporan. Tata samo čeka mamu da zavrsi s doterivanjem, tako da će stići uskoro. Stvarno mi je drago što si sada tu." ,,Gde bih drugo bio?“ Ustezala se, a onda je sela. Imala je dovoljno vremena. ,,Grifine, ti stvarno ne nameravaš da shvatiš ozbiljno moju izjavu da mi je život u priličnom haosu i sve ostalo?” ,,Meni se ne čini kao neki strašan haos.“ 157

,,Zato što nisi u tome. A danas sam saznala još toga, mnogo goreg. Sada ne mogu da pričam o tome, ali stvari se dodatno zapetljavaju i postaju užasne.” Nežno joj je pogladio nadlanicu. ,,Pomoći ću ti da sve rešiš.” ,,Zato što je to nešto što inače radiš?” ,,I zato, ali i zbog toga što mi je stalo do tebe i to sve više. A stalo je i tebi do mene.” „Siguran si u to?** Samo se osmehnuo. „Gledam u tebe, Crvenokosa.” „Uopšte se ne bavim tobom, da li mi je stalo do tebe ili nije“, promrmljala je. A onda je odustala na isti način kao kada se Kali nasmeje. ,,Ali možda se ipak bavim.” Njen osmeh dok je ustajala predstavljao je pravo kušanje. ,,Eto. možda se bavim.” Prešao je prstom preko njene ruke. Prošao je drhtaj. Zaboravila je koliko su opojni ti močni, jednostavni gestovi. ,,A sad uživaj u predstavi.” Ušla je u kuhinju u kojoj je vladao haos, pa otišla u kancelariju ne veću od ostave za metle da uzme vazduh. Tiša je uletela za njom. „Oh, zaboga, Šelbi, prebukirani smo. Derik ispomaže za šankom da bismo sve postigli. Kako si ti? Jesi li spremna? Gotovo da mi je muka koliko sam se unervozila.” Prislonila je ruku na stomak. ,,A ti hladna kao špricer. Nisi nervozna?” ,,Ne zbog ovoga. Postoji mnogo drugih stvari zbog kojih sam neminovno napeta, ali zbog ovoga? Kao da ulazim u stare cipele. Napraviću ti dobar posao, Tiša.“ ,,Znam da hoćeš, ja ću izaći na pozornicu za nekoliko minuta da ih stišam i najavim te.” Izvukla je izgužvanu cedulju iz džepa. ,,Moj spisak za proveru. Bolje se snalazim kad ga imam. U redu. Malina je nameštena kako si želela, ti znas šta tamo treba da radiš." ,,Znam“ „Ako bilo sta krene naopako..." ,,Improvizovaću." uverila ju je Šelbi. „Hvala što si za moje sačuvala onaj sto."’ Jel me zezaš? Naravno da smo im ostavili sto u prvom redu.To je bilo na samom vrhu spiska. I ostaće rezervisan kad oni odu, sve dok ti ne dođu baka i deka. Moram da pođem da proverim nekoliko stavki, a onda te najavljujem.Treba li ti još nešto?“ 158

„Baš ništa.“ Pošto je želela da da sve bude opušteno i neusiljeno, izašla je ranije, l za šankom proćaskala s nekolicinom ljudi koje je poznavala. Uzela je flašu vode. Znala je da je majka sklona da se previše uzbudi pred njen nastup ili je ranije tako bilo - pa nije prišla stolu gde su sedell roditelji, već im je samo uputila osmeh. Zatim još jedan Metu i Emi Kejt. Pa još jedan Grifu kad je Tiša izašla na malu binu. Kad je Tiša progovorila u mikrofon, zveckanje, škripa i glasovi unekoliko su se stišali. „Dobro došli na naše prvo Petkom uveče. Večeras u 'Butlegera' putujemo nazad u četrdesete, pa se zavalite i uživajte u martiniju i kebab ’beton dok počinje naš zabavni program. Većina vas poznaje Šelbi a mnogi nepoznaju njen glas. Oni koji su sada će imati tu čast. Derik i ja smo srećni i ponosni što je s nama večeras, na našoj pozornici. A sada neka Randevu Riđ ukaže dobrodošlicu našoj Šelbi Pomeroj.“ Šelbi je stupila na binu, prešla pogledom po lokalu, a onda je usledio aplauz. ,,Želim svima da vam se zahvalim što ste večeras došli. Veoma mi je drago što sam ponovo u Ridžu, što čujem poznate glasove i udišem poznati vazduh. Prva me numera podseća kako je to biti daleko.“ Počela je s pesmom „I’ll Be Seeing You" Bila je svoj na svome. Šelbi Pomeroj koja radi ono u čemu je najbolja. „Naprosto je sjajna", promrmljao je Grif. „Prava senzacija.“ „Oduvek je bila. Imaš sjaj u očima." Ema Kejt ga je pomilovala po mišici. ,,U redu je. Dobro vidim kroz njih. Samo razvedravaju sve." S lakoćom je završila prvi blok pesama, zadovoljna što vidi da se sve slaže, te da je gužva za šankom i stolovima. Kad je napravila korak prišao joj je i podigao je. „Tako sam ponosan na tebe", promumlao joj je na uvo. „Dobar je osećaj. Stvarno dobar." „Voleo bih da možemo da ostanemo, ali moram da odvedem Megi." ,,Kako je ona?" „Samo je umorna. Ovo je prvo veče u poslednjih mesec dana da nije legla do devet" Nasmejao se, pa ponovo sapnuo Šelbi. ,,Hajde svrati do nas pre nego što odemo." Pogledala je ka Metu i Grifu i videla da spajaju stolove, da bi njena porodica i prijatelji sedeli zajedno. 159

Iako joj je loše počeo dan, pretvorio se u savršeno veče. Posedela je s njima malo, a onda se vratila do šanka po još vode. Nije je pogodilo kad je videla da Arlo sa svojim prijateljima odlazi. Konačno se oslobodila one blage nelagodnosti usled njegovog zurenja. I ranije je piljio u nju, tek tako, kad su bili pubertlije. Osim toga, sećala se da je pokušavao da je ubedi da se provoza s njim na motociklu ili da se iskradu na pivo. Nikada nije pristala ni na jedno ni na drugo. Nije joj prijalo ni što je godinama kasnije, i dalje zurio u nju ne trepčući, poput gmizavca. Grif joj je prišao za šankom i skrenuo joj misli na mnogo prijatnije društvo. „Izađi sutra uveče sa mnom." ,,Oh, ja…" ,,Popusti nekada momku, Šelbi. Zaista želim da provedem malo vremena s tobom. Nasamo." Okrenula se i zagledala mu se pravo u oči, te odvažne, zelene, bistre. Baš joj ništa u vezi s tim očima nije bilo neprijatno. „Mislim da želim i ja, ali mi se ne sviđa da dve večeri uzastopce ostavljam Kali, niti da opet molim roditelje da je čuvaju." „U redu. Biraj veče tokom sledeće nedelje. Bilo koje veče i bilo koje mesto gde ti se ide.“ „Ah... Verovatno bi u utorak bilo najbolje." „Utorak. Kuda zeliš da ideš?“ „Zaista želim da vidim tvoju kuću." „Stvarno?" Široko se osmehnula. „Stvarno, i pokušavala sam da smislim način kako da se pozovem u obilazak." „Smatraj stvar rešenom." „Mogu da donesem večeru." „Ne brini se za to. U sedam?" „Bolje pola osam, da stignem da okupam Kali." „U pola osam." „Prvo moram da proverim s mamom, ali mislim da neće imati ništa protiv. Ali ti bi trebalo da čuješ šta je to iskrslo pre nego što se u nešto upustiš." „Već jesam." Ovlaš ju je poljubio pre nego se udaljio. Pomislila je da je taj brzinski gest bio izjava, neka vrsta pečata, pre nego sasvim da razluči 160

da li joj smeta ili ne. Potisnula je te misli dok se vraćala na binu da otpeva sledeći blok pesama. Spazila je Foresta kako ulazi s bakom i dekom, i kako seda na mesta. Ali nije primetiia brinetu sve dok nije otpevala polovinu pesama. Srce joj je poskočilo, ali ipak je nastavila da peva kad su im se pogledi susreli. Da li je sve vreme bila tu, za nekim zabačenim stolom u pozadini, jedva vidljiva u senkama? Šelbi je pokušala pogledom da uhvati Forestov, ali on je otišao do šanka i nije gledao u njenom pravcu. Brineta je ustala, stajala nekoliko trenutaka i pijuckala piće iz čaše. Zatim ju je spustila i obukla crnu jaknu. Osmehnula se, poljubila vrh kažiprsta, poslala poljubac ka Šelbi, a zatim izašla iz lokala. Završila je blok, šta je drugo mogla? A onda se ustremila pravo do Foresta. “Bila je ovde." Nije morao da pita ko. „Gde?" „Pozadi“ „Ko" upitao je Grifin. „Otišla je“, nastavila je Šelbi. „Pre nekih petnaest minuta. Otišla je ali je bila tu.“ „Ko to?" opet je upitao Grifin. „Teško je objasniti.“ Šelbi je namestila osmeh, pa se okrenula i krenula kad ju je neko pozvao po imenu. „Moram da radim. Možda bi mogao da malo da se informišeš Foreste. Nisam uspela da ti privučem pažnju kad sam je ugledala, ali kunem se da je bila ovde.“ „Ko to?" pitao je Grifin već treći put, kad je Šelbi otišla do drugog stola. „Ispričaću ti, ali prvo moram da vidim šta se dešava napolju." „Poći ću s vama." Kad je Met krenuo da ustane, Grif je odmahnuo glavom. „Čuvaj sto. Odmah se vraćamo." „O čemu se ovde radi?" Viola se nagla preko stola. „Nema razloga za brigu. Objasniću kad se vratim." Forest ju je pomazio po ramenu, pa krenuo s Grifom ka izlazu. „Za ime sveta, Foreste, ko je ta žena? I zbog čega Šelbi sad ima takav pogled?" „Kakav pogled?" 161

„Napola uplašen, napola ljutit." Forest je zastao na vratima. „Čitaš je prilično dobro." „Pravim studiju o tome. Navikni se." „Tako dakle?" „Mllion posto." Forest je začkiljio dok je klimao glavom. „O tome moram da razmislim. U međuvremenu, trazimo brinetu u tridesetim, visoku oko sto sedamdeset, smeđih očiju." „Zašto?" „Zato što je bila udata za lika za kog je Šelbi mislila da je udata." „Molim? Mislila? Šta?“ „I ona je neki ološ - kao i ona propalica za koju, kako se ispostavlja, Šelbi nije ni bila udata. Mnogo je gore nego što sam mislio, a mislio sam mnogo loše.“ „Da li je Šelbi bila u braku ili nije?“ „Teško je reći.“ „Kako to može biti teško reći?“ Obeshrabren i već se nervirajući, Grif je raširio ruke. „Ili jeste, ili nije." Forest je pogledom pretraživao ulicu, automobile parkirane uz ivičnjak, retka kola koja su promicala. ,,Zašto ste vi sa severa uvek tako užurbani? Priča zaslužuje vreme da bi se ispričala kako treba. Uradiću to dok budemo obilazili lokal i videli sta budemo uspeli da vidimo. Jesi li stavio ruke na moju sestru?" „Nisam mnogo. Ne još. Ali nameravam, pa se i na to privikni.“ „Da li ona želi tvoje ruke na sebi?" „Trebalo bi da me znaš dovoljno do sada, dođavola, Foreste. Moje ruke je neće ni taknuti ako ona sama to ne želi.“ „Poznajem te dovoljno dosad. Grife, ali radi se o mojoj sestri, tako da mi je potrebno da te upoznam bolje. Osim toga, prošla je kao bos po trnju poslednji put. Dakle, treba još bolje.“ Ispričao mu je sve dok su obilazili zgradu prema zadnjem delu, gde je bio parking. „I ti misliš da je priča te žene tačna?" „Govori dovoljno tačno da znam da je skot s kojim je Šelbi bila bio lažov i lopov. Malo ću se pozabaviti tim milionima u nakitu i markama za koje tvrdi da su ih ukrali ili na prevaru uzeli od nekoga."

162

Očima zasenčenim mutnim svetlom pretraživao je automobile. ,,Da nisu rasčistili njen sto , mogao sam da uzmem otiske i tako dodem do njenog pravog imena.“ „Ako govori istinu u pogledu svog braka s Foksvortom, onda je on sve vreme, od samog početka, koristio Šelbi," Grif je gurnuo ruke u džepove i pružio korak. „A Kali..." „Kali će svakako biti dobro. Za to će se Šelbi postarati. Ipak voleo bih da popričam s tom ženom koja je proganja.“ „S brinetom, jel tako? Seksi, smeđookom brinetom." „Tako je." „Mislim da nećeš nikad moći da pričaš s njom. Bolje dođi ovamo." Grif je duboko udahnuo kad je Forest požurio prema njemu. „Čini mi se da smo je pronašli." Sedela je skljokana u vozačkom sedištu sivog 'Be-Em-Vea' očiju razrogačenih i praznih. Krv joj je još curila iz sićušne cme rupe na čelu „O, sranje. O, sranje", ponavljao je Forest, „Ne dodiruj kola." „Ništa ne diram, dođavola", uzvratio je dok je Forest uzimao telefon „Nisam čuo pucanj. “ Forest je napravio dve fotografije, jednu iz profila a drugu spreda. „Mali kalibar, i vidiš kako je oko ulazne rane meso izgorelo? Pištolj joj je prislonjen uz čelo. Uz samo čelo, a zatim je povučen okidač. Neko je možda čuo prigušen pucanj, ali nikako glasan. Moram da pozovem šefa." „Šelbi?" Kao i Grif, i Forest se osvrnuo prema gril baru. „Hajde da malo sačekano s tim. Moramo da obezbedimo područje. I sranje, moraćemo da obavimo razgovor s ljudima u lokalu. Šerife?" Forest je promenio težište, pa bolje namestio telefon. „Da, gospodine. Imam telo ovde na parkingu gril bara 'Kod Butlegera’. Jeste, gospodine, nema sumnje da je beživotno." Pogledao je nakratko u Grifa dok je govorio skoro uz osmeh. „Siguran sam u to jer gledam pravo u nju i ranu od zrna malog kalibra. Pucano je izbliza, u čelo. Shvatam." Uzdahnuvši, Forest je vratio telefon u džep. „Svakako bih voleo da sam dovršio ono pivo jer će ovo biti veoma duga noć." Proučavao je telo još nekoliko trenutaka, a onda se okrenuo Grifu. „Proglašavam te zamenikom." ,,Molim?"

163

„Ti si sposoban čovek, Grife, i jasno je da ostaješ pribran kad pronađeš leš, što si upravo dokazao. Nije te lako uzdrmati, zar ne?" „Ovo mi je prvi leš." „A nisi vrištao kao žena." Spustio mu je ruku na rame da obodri, pa ga prijateljski potapšao. „Osim toga, slučajno znam da je nisi ti ubio jer si bio unutra sa mnom." „Jupi." „Jos je topla, dakle, nije dugo mrtva. U kamionetu su mi neke neophodne stvari, molim te da ostaneš ovde. Tačno tu." „To mogu.“ Zato što ništa drugo nije ni mogao, pomislio je kad je Forest otišao do kamioneta. Pokušao je da razmisli. Žena je bila u lokalu, zatim je izašla i ušla u kola Prozor s vozačeve strane bio je otvoren. Bilo je toplo veče. Da li je spustila prozor da ude vazduh, ili zato što je neko prišao automobilu? Da li je usamljena žena na parkingu iza bara otvorila prozor nekom strancu? Možda i jeste, ali to je bilo manje verovatno nego da je ugledala nekoga kog zna. Ipak... „Zašto joj je prozor otvoren?", upitao je Foresta. „Po svemu što si mi ispričao, ona ovde nikoga ne poznaje. Sigurno nije bila naivna, dakle, kome je otvorila prozor?“ „Zamenik si dva minuta i već razmišljaš kao pandur. Zbog čega sam ponosan na sopstvenu procenu karaktera. Navuci ih.“ Grif je pogledao u rukavice. „Oh, čoveče." „Nemoj ništa da diraš - ali za svaki slučaj. Uzmi telefon i napravi nekoliko slika za mene." „Zašto? Zar ti ne stiže pojačanje ili tako nešto?" „Doći će. Ova žena se nameraćila na moju sestru. Treba mi pomoć. Zapiši marku vozila, model i registraciju. Zatim fotografiši tablice. Ovde je iznajmila skup auto. Saznaćemo i gde." Osvetlio je unutrašnjost kola. „Tašna joj je još tu, na suvozačkom sedištu. Zatvorena. Ključ je u bravi, motor isključen." „Morala je da okrene ključ da bi spustila prozor, čudan grad. Zaključala je auto. zar ne?"

164

„Sinak, ako ikada odustaneš od stolarskog zanata, ja ću te primiti." Forest je otvorio suvozačeva vrata, čučnuo, pa otvorio tašnu. „Tu je jedan vrlo lep mali glok." Sada se Grif nagnuo preko Forestovog ramena. „Imala je pištolj u tašni?" „Ovo je Tenesi, Grife. Polovina žena u baru nosi oružje. Napunjen je i čist. Rekao bih da nije korišćen u skorije vreme. Vozačka dozvola je na Floridi, na ime Medlin Elizabet Proktor, a to nije ono koje je rekla Šelbi. Adresa u Majamiju. Datum rođenja dvadeset drugi avgust osamdeset pete. Potom neki ruž- izgleda da je nov, i sklopivi borbeni nož." „Aman." „I to lep, Blekhokov. Kartice Viza i Ameriken ekspres, na isto ime. Imala je u gotovini dve stotine i... trideset dva dolara. I ključ-karticu za bungalov u Bekberi Kriku u Gatlinbergu. Otmeno.“ „Nije želela da je neko uznemlrava.“ Kad ga je Forest pogledao, Grifin je slegnuo ramenima. ,,Sigurno je znala da je Šelbin brat policajac. Kad krene na Šelbi, za njom će krenuti pandur. I uz to će je braniti cela porodica. Zato nije odsela u lokalnom hotelu, koji je takođe vrlo otmen. Ostavila je izvesno rastojanje između sebe i Ridža, a Šelbi dala lažno ime.“ „Vidiš zašto sam te postavio za zamenika? Dakle, šta misliš da se ovde dogodilo?" „Ti to ozbiljno?“ „Imamo mrtvu ženu u kolima, Grife.“ Istraživački nastrojen, Forest se ispravio i razmrdao ramena. „Sve u svemu, prilično je ozbiljno." „Pretpostavimo da je večeras došla da izvrši psihološki pritisak na Šelbi. Da joj ne dozvoli da je zaboravi. Čim ju je Šelbi ugledala, mogla je da ode. Izašla je, ušla u kola, najverovatnije da se vrati u Gatlinberg. Neko je prišao kolima s vozačeve strane. Sklon sam da poverujem da je to bio neko koga je prepoznala, pa je bila dovoljno opuštena da otvori prozor umesto da se odveze ili izvadi pištolj. Čim je otvorila prozor..." Grif je odglumio prislanjanje pištolja uz čelo, pa pritisnuo palcem zamišiljeni obarač. „Tako isto i ja mislim. Da ne znam da će moja mama da pozove tebe umesto mene da šmirglaš i farbaš verandu, nagovorio bih te da mi se priključiš u šerifovoj službi.“ „Ne bi upalilo. Ne volim oružje.“

165

„Prevazišao bi to." Podigao je pogled kad je stigao policijski auto. „Sranje, trebalo je da znam da će prvo poslati Baroua. Momak je vrlo prijatan, ali je spor poput hrome kornjače. Vrati se unutra, Grife, pronađi Derika i saopšti mu šta se desilo.“ „Želiš da obavestim Derika?“ „Uštedi malo vremena. On je vrlo sposoban čovek i radi u baru skoro svake večeri. Možda je video nekog sumnjivog.“ Ko god da je ovo uradio, odavno je otišao.“ „Da, za sada svakako. Mnogo si brži od Baroua, Grife. Naravno to i nije neki kompliment.“ „Šta to imamo, Foreste? Hej, Grife, kako je? Šerif je kazao - oh, majčice rođena!", uzviknuo je Barou kad je ugledao telo. „Je li mrtva?" „Rekao bih da je tako, Vudi.“ Forest je zakolutao očima prema Grifu. Grif je ušao u bar da pronađe Derika i sve mu ispriča.

14 Šelbi je sedela u malenoj kancelariji, držeći kolu koju joj Triša utrapila obema rukama. Činilo joj se da nije u stanju da guta. O. S Hardinag je bio šerif otkad je znao za sebe. Uvek ju je malo plašio, ali je shvatila da je zapravo plasi značka, a ne čovek. To ne znači da je ikada bila u nekoj nevolji - barem ne s policijom. Šerif je potpuno osedeo otkad je ona otišla iz Ridža, pa je njegova kratko ošišana kosa izgledala poput žice za sudove. Lice s četvrtastom vilicom izgledalo je punije nego pre, a i trbuh mu je bio pozamašniji. Mirisao je na mentol bombone i duvan. Znala je da je pažljiv prema njoj i na tome mu je bila zahvalna. Rekao je da mu je Forest dao potpun izvestaj o njenom susretu sa žrtvom - ženu je nazivao žrtvom - ali je naterao Šelbi da ponovo prođe kroz sve. „I vi je nikada niste videli, s njom kontaktirali niti razgovarali sve do tog jutra?“ „Nisam, gospodine.“ „A vas.... čovek koga ste poznavali kao Ričarda Foksvorta, nikada nije spomenuo ime Natali Sinkler ili Medlin Prokior?" „Koliko se sećam, nije gospodine.“ 166

„A taj privatni detektiv, Edvard Privet. Nikada vam nije rekao njeno ime?" „Nije šerife, u to sam sigurna." „Šta je s tim Mikijem O'Harom o kome je pričala?" „,,Ni za njega nikada pre nisam čula. Sve dok ga ona nije spomenula." „U redu onda. Šta mislite, koliko je bilo sati kad ste je večeras videli?" „Mislim da je bilo oko pola jedanaest. Možda deset i dvadeset pet. Otpevala sam više od polovine pesama u trećem bloku, a počela sam baš oko deset. Ona je bila sasvim pozadi, u udaljenom desnom uglu." Podigla je ruku da pokaže. “Mislim na moju desnu stranu. Pre toga je nisam videla, ali tamo je zabačeni." Naterala se da popije gutljaj. „Ustala je pošto su nam se pogledi sreli. Nije joj se žurilo. Kao da mi je govorila, u redu, sad si me videla, postigla sam ono što sam htela i mogu da idem. Držala je čašu s martinijem, ali ne znam ko je opsluživao taj sto. Mora da je prošlo najmanje petnaest minuta pre nego što sam završila nastup i mogla da kažem Forestu. Možda je prošao i neki minut više, ali ne preko dvadeset. Otpevala sam još četiri pesme nakon one koju sam pevala u trenutku kad sam je spazila. Što se tiče priče između pesama, bila sam vrlo kratka. Dakle, petnaest minuta, verovatno ne više od sedamnaest." „Jeste li primetili da je neko krenuo za njom?" „Nisam, ali sam tražila pogledom Foresta čim je ustala i krenula napolje. Nisam gledala u vrata." „Kladim se da ste u baru večeras ugledali mnoga poznata lica. „Jesam. Bilo je baš lepo sve ih videti." Pomislila je na Arla.,,.Uglavnom." „I mnoga nepoznata." „Tiša je napravila dobru reklamu. Svuda je razdelila flajere. Čuo sam da je došlo mnogo gostiju iz hotela i baraka, čak i kamperi. To je nešto novo. Voleo bih da sam i ja bio. Šledeći put ćemo se moja supruga i ja potruditi da dođemo. E sad, da li vam je neko upao u oči, Šelbi? Neko ko nije mozda baš kako treba?" „Nisam primetila. Arlo Kateri je bio tu s dvojicom tipova s kojima je ali otišli su kad sam poćčela drugi blok." „Arlo je uglavnom kod Sejdija. Ili u nekoj od drumskih kafana." „Ništa nije radio, samo je sedeo, popio nekoliko piva, a onda otišao. Pao mi je na pamet zato što mi se nikada nije činio ispravnim." „Nikada nije ni bio." 167

„Pretpostavljam da sam uglavnom vise obraćala pažnju na poznata lica i na parove. Mnogo pesama koje sam večeras otpevala bile su romantične pa sam igrala na tu kartu. Nije to mogao biti niko iz Ridža Šerife. Niko je čak nije ni poznavao." Potapšao ju je po ruci. „Nemojte sada da brinete. Rešićemo mi to. Ako se setite još nečega, bilo čega, javite mi. Ili recite Forestu, ako vam je tako lakše." „Ne znam što da mislim. Ne znam šta da mislim o svemu tome." Tamo u restoranu, Grif je uradio sve što je bilo u njegovoj moći. Pomogao je da se ljudi organizuju, tako da zamenici mogu da uzmu izjave barem imena. Pomogao je Deriku da posluži kafu, sokove i vodu, dok je drugi zamenik obavljao razgovor s osobljem u kuhinji. Jednom je izašao na vazduh, video policijska svetla oko „Be-Em-Vri" i slučajno se pogodilo da vidi kako telo u vreći utovaruju u patologov kombi. Ne bi voleo da ikada više doživi takvo iskustvo, zaključio je. Kada je drugi put posluživao kafu, Forest ga je povukao u stranu, „Šelbi će izaći za minut-dva. Moram ovde da pazim na sve. Poveravam ti svoju sestru, Grife, zato što znam da mogu." „Ja ću je paziti." „Znam da hoćeš. Naterala je Emu Kejt da ode kući, što je verovatno i najbolje. Brže će izaći odavde bez druge ženske osobe koja će da je tetoši i ispituje u vezi s pojedinostima. Odvedi je kući." „Možeš na to da računaš." „Znam da mogu. Patolog će znati zasigurno čim izvadi metak iz nje. Odokativno misli da se radi o kalibru 25." „Da li znaš ko je ona? Njeno pravo ime?" Forest je odsutno odmahnuo glavom. „ Sad imamo njene otiske. Lično ću ih večeras proveriti. Sad je tu Šelbi. Daj mi minut s njom. I onda je izvedi. Ako se buni, iznesi je." „Ako to uradim, nemoj da me upucaš." „Ovog puta neću." Forest je otišao do Šelbi, uhvatio je za ramena i proučavao joj Iice, a onda je samo privukao k sebi i tako je držao. Što god da joj je rekao navelo ju je da odmahuje glavom iznova i iznova, dok se pripijala uz njega. Zatim se malo opustila i slegnula ramenima. Kad ju je Forest pustio, krenula je ka Grifu. Susreo ju je na pola puta. 168

„Forest kaže da moraš da me odvezeš kući. Žao mi je što je tolika cepidlaka." „Šta god da Forest kaže, vozim te kući. Muškarci nisu cepidlake, to je reč za devojčice. Mi smo razumni i zaštitnički nastrojeni." „Meni zvuči kao cepidlaćenje, ali hvala ti." „Hajdemo." „Trebalo bi da prvo potražim Tišu ili Derika ili..“ „Zauzeti su." Nije otišao toliko daleko da je ponese, ali ju je uzeo za ruku i odlučno je odvukao dalje od zgrade i reflektora. „Ići ćemo tvojim minivanom." „Kako ćeš da odeš kući ako..." „Ne brini za to. Potreban ti je auto. Ja ću voziti.” Ispružio je ruku čekajući ključeve. „U redu. Previše sam sluđena da bih se sa tobom raspravljala. Niko je ovde nije poznavao. Ovde ljudi nisu u fazonu da tek tako priđu nepoznatoj ženi i pucaju joj u glavu, za ime sveta." „Što će reći da je to uradio neko ko nije iz Ridža." Podigla je pogled ka njemu s velikim olakšanjem. „ „Upravo sam to rekla serifu." „Donela je probleme sa sobom, Šelbi.Tako to meni izgleda." „Sigurno se radi o onom liku, O’Hari." O onome, sećala se Šelbi, na kog ju je brineta upozorila. „Kazala je da je odležao zatvor, ali kako je slagala sopstveno ime, ko zna šta je još netačno rekla. Ako je to on, i ako je govorila istinu u vezi s Ričardom, sa svim onim silnim milionima, nije bezbedno biti u mojoj blizini." „Mnogo tu ima tih ’ako'. Dodaću još neka.“ Dobacio joj je brz pogled i s neizrecivom tugom primetio da u njenim očima više nema onih iskri koje su bile tu dok je pevala.. „Ako je taj O’Hara tu negde, i ako misli da ti možda znaš nešto o lim milionima, bilo bi prilično glupo da te povredi." Sačekao je da ona uđe u kombi, pa je seo za volan. „A tko je takav propalitet, zbog čega se ona nije odvezla ili izvadila pištolj iz tašne?Zašto je samo sedela?" „Ne znam. " Naslonila je glavu na sedište. „Mislila sam da situacija nemože luđa. Kada je Ričard umro i sve se srušilo, držala sam da gore od toga ne može. Onda je postalo gore. Tada sam rekla sebi, u redu, to je dno dna i nekako ćemo se iz toga izvući. Potom je ona došla ovamo i postalo je još crnje.. I sad ovo." 169

„Poterao te je maler za malerom.“ „Valjda bi moglo tako da se kaže." „Sreća je promenljlva. Tvoja se već okrenula.“ Vozeći polako, pratio je vijugavi put. „Prodala si kuću, smanjuješ dug. Večeras si napunila bar i imala sve goste na dlanu." „Stvarno to misliš?” „Bio sam tamo“ odgovorio je. „A uskoro imaš i sastanak sa mnom. Ja sam prokleto dobar ulov.“ Mislila je da u sebi više nema osmeha, ali joj je Grif izmamio jedan. „Je li tako?" „Nego šta je. Samo pitaj moju majku. Dođavola, pitaj svoju." „Ne manjka ti samopouzdanja, zar ne Grifine?“ „Znam ko sam.", uzvratio je dok je zaustavljao kola pred njenom kućom. „Kako ćeš, dovraga, da odeš kući?“ Pritisla je prstima bolnu tačku izmedju očiju. „Nisam na to ni pomislila. Možeš da se odvezeš kombijem, a ja da dodjem ujutru s tatom da ga uzmem.“ „Ne brini za to.“ Izašao je i obišao auta .Otvorila je vrata pre nego što je on to stigao, ali je je uzeo za ruku kad je izašla. „Ne moraš da me ispratiš do vrata." „To je samo jedna od mnogih sitnica koje me čine dobrim ulovom." Vrata su se otvorila kad su krenuli stazom. „Oh, mila moja devojčice.“ „Dobro sam, mama." „Naravno da jesi. Uđi, Grifine.“ Ada Me je zagrlila Šelbi. „Svratili su deka i baka i sve su nam ispričali, je li Forest još tamo?“ „Jeste, još je tamo.“ „Dobro. Nemoj da brineš za Kali. Proverila sam je pre pet minuta i čvrsto spava. Da ti spremim nešto da pojedeš?" „Ne bih mogla, mama.“ „Daj da pogledam tu devojku.“ Klejton je prišao i podigao Šelbino lice „Bleda si i umorna.“ „Pretpostavljam da jesam." „Ako ne možes da zaspiš, daću ti nešto. Ali prvo pokušaj." „Hoću. Mislim da ću otići u sobu. Tata, Grif je ostavio svoj kamionet ispred bara da bi me dovezao kući. Hvala ti Grife." Okrenula se i ovlaš ga poljubila u obraz. 170

„Pobrinuću se da se smiris i ušuškaš." Ada Me je obavila ruku oko Šelbinog struka. „Hvala Grife sto si ispratio moju devojčicu. Dobar si ti momak." „Ali jesam li dobra prilika?" Kad se Šelbi umorno nasmejala, Ada Me se zagonetno osmehnula. „Najbolja u okruženju. Hajdemo sad, mila." Klejton je sačekao dok su se popele na sprat. „Imaš li vremena za pivo i razgovor o nekim detaljima Grife?" „Ako me poslužite kolom i džindžer-ejlom, imaću vremena. Ionako planiram da prespavam na vasem kauču." „Mogu da te od vezem do kamioneta." „Osećaću se bolje ako ostanem večeras ovde. Ne verujem da će biti nekih problema, ali ovde ću biti mirnije glave." „U redu ako je tako. Popićemo kolu i razgovarati. Zatim ću ti doneti jastuk i ćebe." Sat kasnije. Grif se ispružio na kauču, koji je bio veoma udoban. Bog zna da je spavao na daleko gorem. Neko vreme je zurio u plafon i razmišljao o Šelbi, pustivši da mu se glavom motaju neke od pesama koje je te večeri pevala. U nekom trenutku je dopustio da se sve što se dešava zavrti unaokolo, poput pesama u njegovoj glavi. Na taj način je rešavao većinu problema. Svi bi se delovi zakotrljali, pokušali da se uklope međusobno, pa se ponovo rastavljali i kombinovali dok se cela slika ne bi obrazovala. U tom trenutku, jedina jasna slika bila je Šelbi. Predstavljala je mnogo problema, u to nije bilo sumnje. Možda nije mogao da odoli dami u nevolji. Naravno, nikada ne bi upotrebio taj izraz naglas. Osim toga, ako se ženi dopadao taj izraz, ako je bila od onih koje žele samo da sede i ne preduzimaju ništa dok ih on spašava, pa, vrlo brzo će mu dosaditi. A to bi moglo biti malo pre nego što ga toliko iznervira da nikada više ne poželi s da ima išta s njom. Dakle, verovatno se nije radilo o slučaju dame u nevolji, sada kad je o tome promislio. Reč je ipak o pametnoj i jakoj ženi kojoj je naprosto potrebna pomoć. I o tome kako je izgledala i kako je zvučala. O tome ko je zapravo. Bio bi kreten kad ne bi želeo ceo paket. A on nije kreten.

171

Sklopio je oči i misli su mu lutale. Tako je utonuo u san i spavao lako i mirno sve dok na obodu snova nije čuo nesto što ga je ponovo sasvim razbudilo. „Sleganje stare kuće?“ - upitao se dok se naprezao da čuje. Ne. Bili su to škripanje dasaka i šum koraka. Skliznuo je sa kauča i tiho krenuo u pravcu zvuka. Spreman za napad, naglo je uključio svetlo. Šelbi je prekrila usta rukom da priguši vrisak. „Izvini! O, čoveče, izvini“, počeo je. Odmahnula je slobodnom rukom, protresla glavom i onda se naslonila na zid. Polako je spustila drugu ruku. „Dakle, još deset godina manje! Šta radiš ti ovde?“’ „Spavam na kauču u dnevnog sobi." „Oh.“ Sada je provukla prste kroz kosu tako da su joj sve te divlje lokne jos više podivljale i napele Grifu sve mišiće u telu. „Žao mi je, nisam mogla da zaspim, pa sam sišla da skuvam čaj ili tako nešto." „Okej.“ „Zeliš li ti čaj ili bilo šta drugo?“ Nakrenula je glavu, zamišljeno se namestivši. „Hoćeš kajganu?" „Oh, hoću." Krenuo je za njom u kuhinju. Nosila je donji deo pamučne pidžame — svetloplave sa žutim cvetovima, i žutu majicu kratkih rukava. Mogao je da je smaže poput sladoleda. Stavila je vodu za čaj, pa izvadila tiganj. „Ne mogu da prestanem da mislim“, počela je. „Ali da sam od tate zatražila nešto za spavanje, mama bi opet krenula da frkče." „Oboje te mnogo vole." „Imam sreću da je tako." Ubacila je kockicu maslaca u tiganj, pustila da se otopi, pa dodala umućena jaja. „Kad mi je tog jutra žena sve ispričala, pomislila sam da je osoba koja je unajmila detektiva verovatno osoba koja je sve ukrala." „Dobra pretpostavka." „Sada se pitam da li je ova žena bila klijentkinja? Da li me je pronašao i pratio dovde zbog nje? Negirala je kad sam je pitala, ali je ona ipak lažov. Dakle možda ga je unajmila da me prati kako bi mogla da dođe i pritisne me zbog nečega o čemu pojma nemam." „To je još jedna dobra pretpostavka, ali ako se pitaš da li ju je on ubio, postavlja se pitanje zašto bi to uradio." 172

„Ništa mi drugo ne pada na pamet sem da ga je u nekom momentu stručno izradila. Govorio je o pronalazačevom procentu za tu krađu za koju nisam verovala Forestu. Hoću reći, nisam verovala da je to sve Ričard pokrao. „Znam na šta si mislila." „Sada u to verujem i mislim da su ona i Ričard bili dobri u tim stvarima. U krađi i prevarama. Ili su možda bili ljubavnici - brineta i detektiv - pa ga je ona izdala." „Ne bih rekao.“ Opet se mršteci, Šelbi je ubacila kriške hleba u toster. „Zasto ne ?“ „Pa ako dodaš ljubav ili seks, ili oboje, onda je to - ubistvo - i mnogo je ličnije. Prvo moraš da se boriš, zar ne?“ Razmislila je o tome. „Pretpostavljam da ja bih.“ „Većina bi.", zaključio je Grifin. „Sigurno želiš da kažeš drugoj osobi šta ti je učinila. Želiš, po mom mišljenju, nekakav fizički kontakt. Meni se ovo učinilo kao prilično hladno, neemotivno." „Stvarno si je ti pronašao?“ „Forest je gledao s leve a ja s desne strane. To je sve.“ „Ostao si sasvim smiren. Barem se činio da jesi. Izgledao si pribrano kad si se vratio unutra. Nisam mogla da zaključim da nešto nije u redu po tvom izrazu. Mislim da bi se većina uspaničila." „Nastojim da ne paničim zato što panika vodi u haos, a haos u nesreće. Tako možeš da nastradaš. Meni se to desilo kad sam imao sedamnaest i kad sam se provlačio nazad kroz prozor spavaće sobe Eni Roubak.“ „Kad si izlazio?“ Osmeh mu je bio brz i mangupski. „Provlačenje da uđem je bilo mačji kašalj." „Da li te je očekivala?“ „Oh, da. Bila je centar moje hormonalne opsesije nekih šest i po napola sluđenih i blaženih meseci. I ja sam bio njena. Zaskakivali smo se poput zečeva na kreku - a činjenica da joj roditelji spavaju baš preko puta hodnika samo je povećavala naše ludilo. Sve dok jedne noći nismo ležali u postkoitalnoj komi i ona posegnula da dohvati flašu s vodom, preturivši lampu. Pukla je poput bombe.” „Oh-oh."

173

„Oh, prokleto oh". složio se. „Čuli smo da je otac zove po imenu. Ja se izvlačim iz kreveta, pokušavam da navučem pantalone a srce mi hipa kao čekić i obliva me znoj. Ma da, samo se ti smej." kazao je kad se zakikotala. „U to vreme je to bio Strah u Ulici Brestova. Eni mu odgovara, kaže da je sve u redu, samo je nešto prevrnula, a meni šištavo govorila: izlazi, izlazi, izlazi, ne može da se seti da li je zaključala vrata. Tako ja izlećem kroz prozor napola ođeven, u panici, i izgubim oslonac.“ „Još jedno oh-oh.“ „I uz to jedno veliko joj. Uglavnom sam pao u azaleje, ali sam ipak uspeo da slomim ručni zglob. Vidim bok nalik na bleštavobelu svetlost dok se šuljam na zadnjici da pronađem zaklon. Da se nisam uspaničio, spustio bih se kao i svaki drugi put. I ne bih morao da slažem da sam pao na putu kupatila, kad sam došao kući kako bi me otac odveo u hitnu da mi nameste zglob." Postavila je tanjir s jajima i tostom ispred njega. Morala je da se obuzda i ne popusti čudnom porivu da se obavije oko njega i zagrli ga onako kako je činila sa Kali. „Stvarno se nadam da si sve to izmislio samo da mi skreneš misli sa problema." „Nisam morao da izmislim, ali nadao sam se da ću ti skrenuti misli." „Šta se desilo s Eni?" „Postala je spikerica. Neko vreme je radila u Baltimoru. Sada je u Njujorku. Ponekad razmenimo poneki imejl. Udala se pre dve godine. Za finog momka. Probao je jaja. „Dobra su." „Kajgana je uvek najukusnija u tri ujutru. Da li ti je bila prva? Eni?" „Ovaj, pa..." „Ne, nemoj na to da odgovoriš! Postavljam nezgodna pitanja. Moj prvi put se desio kad sam imala nepunih sedamnaest. I ja sam njemu bila prva. Džulaj Parker." „Džulaj?" „Rođen je prvog jula. Bio je drag momak i nekako smo se već snašli." Kako se osmehivala, pogled joj se pomalo zamaglio dok se vraćala u prošlost . „Bilo je slatko, poput jula, na svoj način, ali me nije iskušalo da sve to ponovim, sve do leta pred odlazak na koledž. Ni to nije ispalo mnogo bolje, a on nije bio tako drag kao Džulaj. Odlučila sam da se

174

usredsredim na pevanje, bend i učenje. A onda me je Ričard jednostavno oborio s nogu, i to je bilo to." „Šta je sa Džulajem?" „Rendžer je u nacionalnom parku. Živi u Pidtin Fordžu. Mama mi prenosi poneke detalje u vezi s njim. Još se nije oženio, ali ima dobru devojku. Očekujem da razmatraš seks sa mnom u nekom trenutku." Nije se dao pomesti tom nadovezanom rečenicom. „Pre bih rekao da mi je u planu." „Pa eto, sad imaš skicu mog iskustva u toj oblasti. Smotano i slatko. Razočaravajuče. I naposletku, to s Ričardom. A s njim ništa nije bilo stvarno. Ništa od toga istinito." „Nikakav problem, Crvenokosa. Pokazaću ti kako se to radi.“ Nasmejala se. „Bas se zanosiš!" „Molim?" „Ti si čovek koji se zanosi, Grifine, i u hodu i u govoru. "Dovršila je obrok pa odnela tanjir do sudopere da ga opere. „Ako se ikada uklopim u tvoj plan, ne obećavam da će biti dobro, niti da će biti postkoitalne kome, ali će biti stvarno. I to se valjda računa. Laku noć.“ „Laku noć." A on je još dugo sedeo u tihoj kuhinji i priželjkivao da Ričard Fokevort nije isplovio u tom čamcu. Želeo je da je barem preživeo oluju, pa da postoji šansa da se susretne s njim licem u lice. Da tog kopilana dobro ispraši. „Njeno pravo ime je glasilo Melinda Voren." Forest je stajao u svojoj nekadašnjoj spavaćoj sobi i posmatrao Grifina kako šmirgla spojeve na gipsanoj tabli. „Trideset jedna godina, rođena u Springbruku, u llinoisu. Odležala zbog prevare, tako da je to istina. A to joj je bila prva zatvorska kazna, premda je neko vreme odslužila i u domu za maloletnike i povremeno su je sumnjičili - da je počinila kradu, prevaru ili falsilikovanje. Ništa joj nisu mogli do ovog poslednjeg dela. Uz to, nema sumnje da se udala za izvesnog Džejka Brimlija, u Las Vegasu pre sedam godina. Nema evidencije o razvodu.“ „I siguran si da je Džejk Brimli bio Ričard Foksvort?" „Radim na tome. Patolog je dobro procenio da je kalibar zrna dvadeset pet. Kontaktni pucanj. Nešto poput toga zvečalo joj je u lobanji kao kliker u loncu." „Lepo." Ne prestajući s radom, Grif je drugu dobacio pogled. 175

“Zašto mi sve to govoriš?" „Pa, ti si je pronašao, tako da imam poštovanja prema tvom pravu da znaš.“ „Smešan si ti lik, Pomeroj." „Valjaju mi se od smeha u celom okrugu. Osim poštovanja tvog prava da znaš, svratio sam ovamo da kažem Šelbi, ali su i ona i svi drugi negde otišli. Ti si jedini tu." „Sada jesam", potvrdio je Grif. „Met je otišao da nabavi svega što nam treba za ponedeljak. Uz to, bolji sam u šmirglanju od njega. Nema strpljenja." „Ti jesi strpljiv." Grif je bolje namestio kačket ,,Baltimor oriolsa" koji je nosio da zaštiti oči od prašine. „Samo zahteva vreme, ali pre ili kasnije bude glatko poput stakla. Šelbi je u salonu", dodao je. „Tvoja majka je odvela Kali u cvećaru da kupe malo biljaka za nešto što je prozvala vilinskom baštom. Kasnije će svratiti njena prijateljica Suzan, sa Čelsi, pa će devojčice moći da kopaju po zemlji. Otac ti je na klinici." Forest je potegao iz flaše s planinskom vodom, koju je nosao sa sobom. „Dobro si obavešten o mojoj porodici, Grifne." „Sinoć sam spavao na kauču u prizemlju." Forest je klimnuo glavom. “To je još jedan razlog što ti sve ovo pričam. Ako ne pazim na svoju porodicu, znam da li paziš. Treba da znaš da to cenim.." „Oni su važni." Grif je prešao prstom nadole preko sastava i, zadovoljan prešao na sledeći. „Jutros sam imao vremena da popričam s Klejem o svemu tome, kao i o drugim stvarima. Pitamo se, onako kako to braća čine, da li samo želiš da nam povališ sestru.“ „Aman, Foreste.” Grif je blago lupio glavom o zid. „To je razumno pitanje.” „Nije kad stojim ovde držeći kocku sa šmirglom, a ti imas pištolj." „Neću te odstreliti. Ovog puta.” Grif mu je uzvratio pogled i odmerio prijateljev neusiljen osmeh. „Utešno gledam da provedem neko vreme s tvojom sestrom i vidim kako će se situacija odvijati dalje. Imam utisak da joj je lažni pokojni muž prilično uspešno isprao mozak u području za koje se ti najviše brineš!” „Ne iznenađuje me što to čujem. Vraćam se na posao.” „Šta je s onim drugim momkom? S onim O’Harom?” 176

Forest se ponovo osmehnuo. „A tu je i konačni razlog što ti ovo iznosim. Ti sve pratiš. Pravo ime mu nije O'Hara, već Džejms - Džejms Harlou. Pao je s tom brinetom, i to gore od nje. Prema onome što je propevala u to vreme, radili su na tome da prevare bogatu udovicu po imenu Lidija Red Montvil. Imala je veliku — stvarno veliku - imovinu i sopstvenu, i s muževljeve strane. Foksvort - da se zasad držimo tog imena — uspeo je da je zavede. Imao je dokumenta koja su potvrđivala da je bogati preduzetnik zainteresovan za umetnine i uvoz i izvoz." Otpio je još jedan gutljaj iz svoje flaše, pa gestikulirao držeći je. "Brineta je pozirala kao njegova asistenkinja, a Harlou kao obezbeđenje. Obrađivali su metu dva meseca ili tu negde, i olakšali je za skoro milion dolara. Ipak, želeli su više. Udovica je bila čuvena po svom nakitu, a njen pokojni suprug po zbirci markica. Imali su sef pun i jednog i drugog. Sudeći po brinetinim rečima, to je trebalo da bude njihov veliki ulov. Vreme za penzionisanje.'* „Nije li uvek tako?” „Udovičin sin je počeo da postavlja isuviše pitanja o poslovima u koje je Foksvort nameravao da uvuče njegovu majku, tako da su rešili da s tim završe, da se izvuku. Sve je krenulo po zlu.” „Tako uvek ispadne u poslednjem poduhvatu, jel' da? Potera te maler pre skoka.” „Tako se čini. Udovica je trebalo da odsustvuje nekoliko dana, da ode u neku banju ili tako nešto - a ispostavilo se da se podvrgla sređivanju. Plastičnoj operaciji.” „Zato što je imala mlađeg ljubavnika i nije htela da mu da ide na seckanje i zatezanje." „To je tačno. Dakle, oni su u njenoj velikoj kući, i ulaze u sef. Nameravaju da je opelješe i pobegnu. Sin je dovodi kući, gde planira da zaleči modrice, verovatno. A oni su uhvaćeni na delu." „Lepo." „Čini se da je ili Foksvort ili Harlou pucao u udovičinog sina. Brineta je izašla iz sobe i onesvestila udovicu - tvrdila je da je sprečila Harloua da je ubije, mada on tvrdi da je Foskvort taj koji je pucao." „Okrivljuju jedno drugo. Licemerje", zaključio je Grif. „To je odgovarajuća reč dana." „Dobra je." „Šta se potom desilo?“

177

„Evo šta se zatim dogodilo - a oko tog završetka se slažu i Voren i Harlou - Foskvort grabi torbu u koju su stavili nakit i markice, a zatim beže, ostavljajući udovicu i njenog sina u krvavom neredu." „Panika.” Grif je pedantno proverio sledeći sastav. „Panika vodi u nevolje." „Udovica dolazi k sebi, poziva hitnu za sina. Bilo je čupavo, za dlaku se izvukao. Niko od njih nije siguran koje pucao. Sve se desilo brzo a sin je bio u komi naredne tri nedelje, i nikada mu se nije vratilo sećanje na čitav događaj." „Sta se desilo sa lošim momcima ?" „Razdvojili su se, uz plan da se sastanu u motelu na putu za Kiz, gde je trebalo da ih čeka privatni avion koji će ih odvesti u Sent Kits." „Oduvek sam hteo tamo da odem. Sve mislim da nisu svi negativci stigli u tropske krajeve.” „Ne, nisu. Brineta i Hariou su se pojavili u motelu. Foksvort nije. Ali panduri jesu." „Foksvort ih je otkucao:” „Sada istrčavaš ispred mene. Nema sumnje da su primili anonimni poziv s telefona za jednokratnu upotrebu, i mudro je kladiti se da je to bio Foskvort." Grif je uzeo flašu s planinskom vodom od Foresta, pa otpio veliki gutljaj pre nego što mu ju je vratio. „Priče o lopovskoj časti su obično sranje." „Najveće postojeće. Povrh svega, Harlou je imao dijamantnu prsten u džepu vredan oko sto hiljadarki. Prilično je jasno da mu ga je podmetnuo Foksvort tek da zasladi... licemerje." „Lepi upotreba te reči." „Imam neke veštine. Harlou je već odslužio kaznu, ali ne zbog nasilnog dela. Kune se da nikoga nije upucao i da je brineta imala jasan pregled situacije, te da je videla ko jeste, ali se prva nagodila, pa su se držali toga. Dobila je četiri godine, a on dvadeset pet. A Foksvort je odšetao sa milionima." „Svako bi zbog toga poludeo." „Pa zar ne bi?" „Ali ako Marlou treba da odsluži dvadeset i pet godina.. ?" „Trebalo bi, ali je izašao." Grif je sasvim polako spustio alat za smirglanje. ,,Kako se, dovraga ,to desilo?" „To se pitaju i zatvorske vlasti i država Florida. Pobegao je noć pre Božića." 178

„Uredni jebeni praznici.“ Grif je okrenuo pa skinuo kačket, otresao prašinu i ponovo ga stavio. „On mora da bude prvi na listi osumnjičenih za to ubistvo. Zašto mi to nisi odmah rekao?" „Želeo sam da vidim da li ćeš sam da me pitaš. Već sam ti poslao policijske fotografije na telefon, premda su sve troje unekoliko prerušeni. Harlou je krupan momak, zastrašujućeg izgleda." „Nalik na Velikog Bada?" Razgaljen, Fovest se nasmejao. „Ne, rekao sam krupan. Ne nabijen. Daj slike koje sam ti prosledio, i ako vidiš bilo koga ko te podseća na njega, ne preduzimaj ništa i pozovi me." „Dogovoreno. Foreste, rekao si da nikad nije pritvaran zbog nasilnih kriminalnih dela, ali je brineta Šelbi ispričala drugačije. Rekla je da je nasilan." „To tera na razmišljanje, zar ne? Drži mi sestru na oku, Grife." „Neću je ispuštati iz vida." Forest je krenuo, pa zastao. „To što tu radiš je naporan posao." Grif je slegnuo ramenima. „Samo posao", uzvratio je i nastavio sa šmirglanjem. 15

Šelbi je stajala za pultom u malenoj kuhinji Eme Kejt i gledala kako njena prijateljica stavlja lazanje da se peku. Nije imala mnogo vremena, ali želela je da malu pauzu iskoristi tako što će posetiti Emu Kejt u njenom stanu. „Večeras ću imati propisno bumu noć." S pokvarenjačkim osmehom na licu, Ema Kejt je podesila tajmer na pećnici. „Lazanje sa spanaćem prosto obožava, i lepo vino koje sam kupila u povratku s posla. Nista sto sadrzi spanać svakako nije moja zamisao romantične večere udvoje, ali jeste njegova.Ubraću plodove svog truda." „Lepo je što se tako dobro slažete. I sviđa mi se tvoje gnezdo." ,,I meni." Okrenuvši leđa rerni mogla je da vidi kroz otvor — Mat je vrata skinuo i odložio — staru mesarsku tezgu koju je prepravio da im bude sto. I za kojom će jesti svoje romantične lazanje sa spanačem.

179

„Naravno, kada se Met i Grif tu nađu zajedno, pričaju o tome kako će da sklone ovaj zid ovde, ili urade ovo ili ono s tim zidnim pločicama. Valjda ću uskoro dozvoliti Metu da po svome izgradi stan od temelja. On o tome mnogo priča.“ „Da li ti to želiš?" „On se udomačio ovde Šelbi. Želi neko zavučeno imanje u brdima, u šumi, baš kao što je i Grif pronašao. Pretpostavljam da i ja imam takvu viziju. Mirno i naše. Možda ću zasaditi baštu. Ali za sada mi je svakako lakše da Izađem iz stana i prosetam nekoliko minuta do klinike."* „Oh, ali zar ne bi bilo zabavno sagraditi kuću od temelja? Odlučiti gde želite ovu ili onu sobu, gde će biti prozori i kakvi?" „Vas troje biste mogli o tome da pričate unedogled", zaključila je Ema Kejt. „Počinjem da se nerviram čim razgovor ode dalje od biranja boja za zidove. U stanu poput ovog sve je prilično dobro organizovano. Da li želiš da probaš vino?" „Bolje ne. Ne mogu da se zadržavam. Samo sam želela da vidim tebe i tvoj stan. Prilično dobro sređen ili ne, ovaj stan je pravi za tebe, Ema Kejt, svetao i zabavan1”, rekla je dok je izlazila iz kuhinje i išla ka dnevnoj sobi s udobnom crvenom sofom na kojoj su razbacani jastuci šašavih dezena. Uramljeni posteri krupnih svetova jarkih boja dodavali su tom prostoru jos kolorita i šarma. „Nešto od toga je Metovo delo. Ova krasula je od pelcera koji je dobio od svoje bake. Neguje je kao da mu je prvorođeno čedo. Baš je to nekako slatko." Pomilovala je Šelblnu mišicu. „Dala sam ti malo vremena, ali počinjem da uviđam da ne želiš da pričas o prethodnoj noći, niti o bilo čemu s tim uvezi." „Ne baš, ali reći ću ti da se nije zvala ni Natali ni Medlin. Njeno je ime Melinda Voren, a čovek za kog je rekla da treba da ga se bojim ako me pronađe zove se Džejms Harlou. Pobegao je iz zatvora, Ema Kejt, baš uoči Božića." Izvadila je telefon. „Evo njegove fotografije koju mi je Forest poslao, pa budi oprezna ako ga vidiš. Forest je kazao da je verovatno promenio frizuru i da možda izgleda malo drugačije. Visok je oko sto devedeset centimetara i težak oko sto kilograma, pa ne može mnogo da promeni opis." „Biću na oprezu. Ovo je policijska fotografija, je II tako?" „Mislim da jeste.“ Pogledavši još jednom, Ema Kejt je protresla glavom. „Zar ne bi pomislila da treba da deluje zastrašujuće ili nemilosrdno ili zlobno na policijskoj 180

fotki? Ali on izgleda nekako prijateljski. Poput nekog momka koji je igrao ragbi u srednjoj školi, a sada predaje društvene nauke i trenira klince." „Mislim da im taj prijatan izgled pomaže u uspesnom izvođenju prevara i krađa.” „Pretpostavljam da si upravu. Dakle, misle da ju je on ubio . A ko drugi?” Šelbi je sebi postavila upravo to pitanje - ko drugi? - desetak puta i više. I nijednom nije pronašla nijedan drugačiji odgovor. „Valjda pričaju sa svima koju su sinoć bili u baru, i raspituju se po gradu. Forest je kazao da pokušavaju da stupe u kontakt s detektivom koji je pričao samnom, ali ga još nisu pronašli." „Vikend je.” „Verovatno. Ona - ta Melinda Voren - govorila je istinu o svom braku." „S Ričardom?” Ovog puta je Ema Kejt spustila ruku na Šelbinu mišicu i ostavila je tamo. „Najverovatnije. Moraju da prođu kroz papirologiju i pozadinu svega da bi bili sigurni da je čovek za kog se udala isti onaj za koga sam ja mislila da sam udata. Ali... Dođavola, Ema Kejt, to nije verzija, to je jedina prava istina." „Šelbi... Žao mi je ako je žao i tebi.“ To je pitanje Šelbi postavljala sebi mnogo puta. Da li je povređena? Da Ii je tužna? Da li je ljuta? Odgovor je bio pomalo od svega toga, ali je osećala i veliko olakšanje. „Drago mi je što je tako.“ Utešena, položila je ruku preko Emine. „Koliko god daje užasno, meni je drago.” ,,Ne mislim da je užasno. Pametno je i razumno, eto šta je.” Okrenuvši glavu, isprepletala je prste sa Šelbinim. „Drago je i meni" ,,Mislio je da sam glupa, ali sam zapravo bila povodljiva." Pošto je Emi Kejt stisnula ruku, Šelbi je krenula da sama istražuje neveliki ali svetao prostor. „Osetim veliki bes kad pomislim na to.To je...a ti znaš da retko koristim tu reč, ali ovde dobro opisuje kako se osećam. Prokleto je ponižavajuće, Ema Kejt." „Kladim se da jeste.” „Tada sam mislila da je to ispravno, da ću tako održati porodicu na okupu. Ipak, mi nismo bili porodica. Mislila sam, kad sam to konačno s mukom progutala, da je gotovo. E pa nije. Neće biti sve dok ne pronađu

181

tog Harloua. Ne znam hoće li ikada otkriti nakit one žene i njene markice. Ne mogu da smislim šta je Ričard mogao s tim da uradi.” „To nije tvoj problem, Šelbi.” „Mislim da jeste.” Prišla je prozoru i osmotrila kakav pogled Ema Kejt ima na Ridž. Dugačka, strma krivina puta sa zgradama koje se tiskaju niz drum kao da grle trotoar. Cveće u žardinjerama i saksijama, kasnoprolećno cveće jarko crvenih i tamnoplavih tonova koje smenjuje nežne pastelne nijanse proleća. Videla je planinare s rancima i neke meštane koji se greju na klupama ispred bakinog salona, zatim berbernicu. Mogla je da vidi bunar, tek jedan njegov ugao. I mladu porodicu koja stoji i čita natpis na spomen-ploči. Dvojica malih dečaka izmamila su joj osmeh protrčavši sa dalmatincem koji je pokidao povodac i jurio isplazenog jezika da spase sopstvenu kožu. Bio je to dobar pogled na sve što čini Ridž. Za minut ili dva moraće da se zaputi iza te krivudave ulice i njenim brdašcima i radnjama i cvećem. Da se vrati u ono što se još nadnosi nad tim. „Ako bi policija pronašla plen ili saznala šta je Ričard s njim uradio - ili bar s njegovim najvećim delom - ne bih morala da se brinem, niti da sebi postavljam pitanja. Tada bi sve bilo završeno jednom zauvek." „Šta te brine i koja te pitanja muče?" „Ništa živo." Okrenula se i osmehnula praktičnosti koja ju je primirila. „Dakle, ne razmišljam o tome svakog minuta u danu. Možda će mi nešto sinuti ako ne budem na to mislila." „Meni se to dešava dok usisavam. Mrzim da usisavam." „Oduvek si mrzela." „Oduvek, pa mi zato misli lutaju. Svašta može da iskoči." „Nadam se. Sad moram da krenem kući. Mama, Kali i njena drugarica sade baštu i želim to da vidim. Sećaš se kad nam je mama pravila vrt?" „Da. Svakog proleća, čak i kad smo bile tinejdžerke. Moraću da se oprobam u tome ako ikada sazidamo tu kuću od samog temelja." „Mogla bi da napraviš minijaturnu baštu na simsevima, pravu vilinsku baštu, koristeći veliki prednji prozor." „Ne znam kako mi to nije palo na pamet. Sad si mi dala ideju i počeću da kupujem male saksije i biljke. Izgledaće preslatko?" „Bez svake sumnje." 182

„Mogla bih da... Sačekaj.“ Ema Kejt je uzela telefon da pročita poruku. „Met se javlja da dolazi kući za otprilike pola sata. Što znači bliže celom satu, jer sigurno pomaže Grifu u kući, a onda moraju neko vreme da pričaju o tome. Da se preračunaju." „Preračunavanje može da potraje. Imam sastanak s Grifom u utorak." Obrve Eme Kejt su se izvile nagore. „Je li tako? I nisi mi to rekla dok nisi krenula ka vratima." „Nisam još sigurna šta da mislim o tome, ali želim da vidim njegovu kuću. Oduvek sam želela da vidim šta neko ko ima viziju može da napravi od tog mesta." Te su obrve ostale podignute. „Izlaziš s njim samo da bi videla njegovu kuću?" „Jedan od povoda. Iskreno, zaista, ne znam šta da radim s tim što se odvija izmedju nas." „Evo jedne ideje." Izvivši malo uglove usana, Ema Kejt podigla oba kažiprsta. „Zasto ne pokušaš nešto u vezi s čim se obmanjuješ već nekoliko poslednjih godina? Šta želiš da radiš?" „Sad kad me tako pitaš?" Šelbi se nasmejala neusiljeno i brzo. „Deo mene - možda najveći deo mene - samo želi da ga zaskoči, a onaj realnističniji deo kaže: uspori, devojko." „Koji će pobediti?" „Jednostavno ne znam. On svakako nije bio na mojoj listi, a još imam mnogo stavki koje treba da štrikliram." „Zovem te u sredu ujutru da vidim jesi li čekirala seks sa Grifom." Sada je Šelbi podigla obrve i uperila prst. „To nije na listi." „Pa ti dodaj", predložila je Ema Kejt. Možda i hoće, u nekom trenutku u budućnosti. Ali za sada provodi ostatak vikenda sa svojom kćerkom. Do ponedeljka nije bilo vesti o Džejmsu Hariou, niti informacija da je iko ko odgovara njegovom opisu viđen u Ridžu ili okolini, niti se takav neko raspitivao o brineti u njenom hotelu u Gatlinbergu. Šelbi je odlučila da bude optimistična i rešila da je najbolje da misli kako je obavio ono zbog čega je došao, odnosno da se osvetio Melindi Voren i produžio dalje. Parkirala se ispred salona ranije nego što je trebalo, pa je prošetala do gril bara. Optimizam je bio njen izbor. Nije morao da bude još nečiji. Kad je pokucala, otvorila joj je Tiša. 183

„Šelbi.” Tiša ju je odmah privukla u zagrljaj. „Mislila sam na tebe celog vikenda." „Žao mi je zbog svega ovoga, Tiša." „Svima je žao. Uđi da malo sedneš." „Moram na posao, ali najpre sam želela da te vidim i kažem ti razumem ako ti i Derik želite da otkažete Petkom uveče." „Zašto bismo to uradili?" „Nije bilo onakvog bisa kakvom smo se svi nadali na našoj debitantoj večeri." „To nije imalo nikakve veze s nama, s tobom, s barom. Derik je baš jučer pričao sa šerifom. Gledaju na to kao na ubistvo iz osvete, na neki stari posao koji je ona donela sa sobom." „Ja sam deo tog starog posla." „Kako ja to vidim, nisi. To je..." Huknula je, pa se popela na barsku stolicu. ,,Još mi ujutru pomalo muka i vrti mi se u glavi.“ „A ja sam došla da te davim. Dozvoli da ti donesem hladnu oblogu.“ „Više će mi koristiti džindžer-ejl." Šelbi je brzo ušla u šank i sipala džindžer-ejl u čašu s ledom. „Pijuckaj polako", naložila je prijateljici, a onda donela čistu kuhinjsku krpu pokvašenu hladnom vodom i dobro je iscedila da iz nje ne kaplje. Kad se vratila, zadigla je Tišinu kosu i položila joj hladnu oblogu na vrat ispod potiljka, a Tiša je ispustila jedno dugo, dugo uhhh. „Stvarno se osećam bolje." „Meni je pomagalo dok sam nosila Kali." „Muka mi je skoro svakog jutra, ali obično brzo prođe. S vremena na vreme potraje ili se vrati, jednom ili dvaput. Samo je neprijatno, znaš?" „Znam. Ne čini se ispravnim da neko tako divno kao što je trudnoća ženi stvara mučninu, ali zato je nagrada na kraju vredna svega toga." „Govorim to sebi svakodnevno dok sam nagnuta nad klozetskom šoljom." Ponovo je uzdahnula kad je Šelbi okrenula oblogu i prislonila joj na kožu hladniju stranu. „Već me prolazi. Zapamtiću taj trik." Posegnula je rukom i potapšala Šelbinu mišicu. „Hvala ti." „Da li si za neki kreker? Mogu da ti donesem iz kuhinje." „Nisam, stvarno mi je već bolje. Sada ti sedi i prihvati moju varijantu lečenja hladnom oblogom." Nakon što je povukla ŠeIbi da se okrene, Tiša joj se zagledala pravo u oči. 184

„Ta žena, Vorenova? Bila je grozna, i po onome što mi je rečeno nije marila nizakoga osim za samu sebe. Niko ne zaslužuje da umre tako, ali je ona bila užasna. Ko god da joj je oduzeo život, takode je bio grozan. Ti čak nisi ni poznavala te ljude, Šeibi.“ „Poznavala sam Ričarda — ili sam bar mislila da ga poznajem." Očigledno ponovo bez tegoba, Tiša je odbacila čitavu stvar i gotovo prosiktala: „I Derik ima rođaka u Memfisu koji zarađuje od dilovanja droge. To nas ne čini delom toga. Jesi li isuviše uznemirena da pevaš u petak? Razumeću ako je tako. Još smo zbog toga izgubili i konobaricu." „Prokletstvo. Žao mi je." „Oh, nemoj da ti bude. Majka joj se zgranuta, pa je rekla da joj je možda bolje da radi u Sejdijevom baru jer ovde ubijaju ljude. Kao da se to događa svake nedelje. I ovako se stalno na nešto žalila", dodala je i odmahnula rukom, i Lorni nije žao što joj je videla leđa, kao što nije ni meni." „Nisam uznemirena zbog toga, ne na taj način. Ako me ti i Derik želite tu sam. Već sam počela da sastavljam plejlistu." „Onda koliko danas delimo nove letke. Postavili smo rekord u petak* „Stvarno?" „Našili smo naše najbolje veče kad smo doveli 'Raf rajderse te Nesvila, i to za pedeset tri dolara i šest centi. Pošalji mi imejlom spisak presama kad ga završiš, a ja ću se pobrinuti da mašina bude podešena. Nikako da pitam, kako su ti mama i svi ostali?" „Snalaze se. Bolje da pođem na posao pre nego ko mi baka oduzme procenat od plate." Ušla je u salon tačno na vreme i odmah se bacila na posao. Prebrisala je popločani deo bašte, zalila biljke, otvorila suncobrane da mušterije mogu da sednu u hladovinu ako im se tako više sviđa. Vrativši se unutra presavila je neoprane peškire, slušajući ceretanje prvih klijentkinja. Kada je izašla, videla je da je baka već tu i da uveliko ima mušteriju u stolici. Kristal je veselo čavrljala sa ženom kojoj je prala kosu. A Melodi Banker i Džolin Njuton sedele su u pedikirskim stolicama i držale noge u vodi punoj mehurića. Nije natrčala na Dotlin nijednom otkad se vratila, niti je videla Melodi od onog dana u galeriji 'Artful Ridž'. Ne bi joj nimalo smetalo da tako i ostane. Međutim, kako nije vaspitana da bude gruba i nepristojna,

185

zastala je pored stolica kad je pošla da proveri prednje kabine za tretmane. „Ćao, Džolin. Kako si?" „Hej, Šelbi, je li moguće!" Spustila je sjajni časopis u krilo, pa zatresla glavom tako da joj je dugački konjski rep poskočio. „Nisi se promenila ni najmanje, čak ni nakon svega kroz šta si prošla. I ti danas sređuješ nokte?" „Ne, radim ovde." „Je li tako?" Džolin je raširila oči boje lešnika, kao da je čula neku veliku novost. „Oh, ma daj, mislim da sam to znala. Ti si mi rekla, zar ne Melodi, da Šelbi opet radi kod Vi, baš kao u vreme kad smo išle u srednju." „Verujem da jesam." Ne podižući pogled, Melodi je okrenula stranicu časopisa. „Vidim da si poslušala moj savet, Šelbi i pronašla posao koji ti leži." „Hvala ti na tome. Zaboravila sam koliko sam ovde uživala. A vas dve uživajte u pedikiru." Otišla je do pulta da se javi na telefon, zakazala posetu salonu, a zatim se provukla da proveri kabine spreda. Krajičkom oka je spazila Melodl i Džolin kako se glava prislonjenih jedna uz drugu, piskutavo kikoću. Isto kao dok su bile srednjoškolke. Zanemarila je i to i njih, podsetivši se da ima daleko važnijih stvari o kojima treba da brine. Do trenutka kad se ponovo obrela u salonu, Mejblin i Loreli - majka i kćerka - sedele su na visokim stolicama i sređivale stopala Melodi i Džolin. Dakle, odlučile su se za de lux varijantu, pomislila je Šelbi i otišla da se uveri da je uključena topilica za parafin. Prekontrolisala je ostave, iznela korišćene mantile i prošla kroz ostatak jutarnjeg spiska. Potom je vodila prijatan razgovor s nekom ženom iz Ohaja, jednoj koja je sebi dala dan odmora od planinarske avanture s verenikom, i ponudila da joj poruči ručak jer je žena rezervirala ceo dan u spa centru. „Možete obedovati i napolju u bašti, ako želite. Dan je veoma lep." „To bi bilo divno. Pretpostavljam da ne bih mogla da dobijem čašu vina." „To se da srediti", uzvratila je Šelbi i dodala joj dva jelovnika. „Samo mi javite šta želite i neka od nas će otići da vam to donese. Oko jedan i

186

petnaest? Imaćete vremena između aroma terapije i vitaminskog tretmana lica." „Osećam da mi se isuviše ugađa." „Zbog toga i jesmo ovde." „Sviđa mi se ovo mesto. Iskreno, naprosto sam rezervisala dan u spa centra da ne bih morala da planinarim tri dana zaredom. Ali sve je predivno i svi su veoma fini. Mogu II dobiti ovu zelenu salatu s grilovanom piletinom i sos kuće kao prilog? I čašu Šardonea koja bi mi ulepšala dan." „Smatrajte to već učinjenim." „Da li je ona žena ispred, vlasnica, vaša majka? Ličite na nju." „To mi je baka, a mama će vam kasnije sređivati lice." „Vaša baka? Vi se sigurno šalite sa mnom." Šelbi se sa uživanjem nasmejala. „Preneću joj sto ste rekli, pa ćete vi njoj ulepšati dan. Mogu li da vam donesem još nešto?" „Baš ništa." Žena se zavalila u jednu od stolica. „Naprosto ću sedeti ovde i opustiti se." „Samo izvolite. Saša će za desetak minuta doći da vas uvede i stavi vam obloge." Šelbi se vratila u salon s osmehom na licu, pa je otišla pravo do pulta da poruči obrok koji će biti spreman u jedan. Htela je da se okrene ka baki, kad ju je Džolin zaustavila. „To je lep lak”, rekla je Šelbi, klimnuvši ka Džolininim nožnim prstima lakiranim u blistavoruzičastu. „Podseća me na božure moje mame. Zaboravila sam ranije da ti kažem, a i bila si sve vreme zauzeta, da sam čula da pevaš petkom u gril baru. Bilo mi je žao što nisam mogla da dodem da te čujem, a onda sam saznala šta se desilo i više mi nije bilo žao. Srčka bi me strefila da sam bila tamo dok je neka žena upucana ispred.” Prislonila je ruku na srce, kao da je čak i u tom trenutku u opasnosti. „Čula sam da si je poznavala, je li tako?" Šelbi je okrznula Melodi pogledom. „Znam da smatraš Melodi površnim izvorom informacija - i da je Melodi sasvim sigurna da ćeš pritisnuti dugmiće i okrenuti sve prekidače ako ti ona to naloži." „Čekaj Šelbi, ja sam samo pitala..."

187

„Ono što ti je Melodi kazala da pitaš. Odgovor je negativan. Ne mogu reći da sam je poznavala." „Tvoj muž jeste" nadovezala se Melodi. „Ali tako je, on ti uopšte nije ni bio muž, zar ne?" „Očigledno nije." „Mora da se osećaš stvarno užasno što te je tako obmanuo", nastavljala je Džolin da razrađuje temu. „Ja bih jednostavno umrla da sam živela sa muškarcem sve te godine, dobila dete s njim i onda saznala da je sve vreme živeo paralelni život." „I dalje dišem. Pretpostavljam da nisam toliko osetljiva kao ti." Krenula je da se udaljava. „Pošto ne radis ništa važno", počela je Melodi, „volela bih čašu mineralne vode s ledom." „Doneću ti je", ubacila se Mejblin, ali ju je Melodi ošinula pogledom. „Ti si zauzeta lakiranjem mojih noktiju. Šelbi može da mi je donese. Je li tako Šelbi?" „Tako je. Želiš li ti nešto Džolin?" Džolin je barem uspela da pocrveni. „Ako ti nije teško, prijala bi voda s ledom." „Nije." Šelbi se okrenula i otišla pozadi, u malenu kuhinju. Kasnije će se nervirati obećala je sebi, ali će sada odneti prokletu vodu. Iznela je čaše i jednu dodala Džolin. „Hvala, Šelbi." „Nema na čemu." Kad je pružila vodu Melodi, Melodi je gurnula čašu rukom i voda se prelila preko ivice. „Vidi sad šta si uradila!" „Doneću ti peškir." „Ove kapri pantalone su svilene, a sad imaju fleke od vode. Šta ćeš da preduzmeš u vezi s tim?" „Doneću ti peškir." „Verovatno si to uradila namerno jer mi se nije svidelo da te zaposlim u svojoj radnji." „U radnji tvoje bake kako čujem. I veruj mi da sam to uradila namerno, izručila bih ti celu čašu u krilo. Želis li taj peškir Melodi?" „Nista ne želim od takvih kao što si ti."

188

Šelbi je postala svesna tišine koja je naokolo zavladala. Čak su i fenovi za kose zamukli. Sve uši u salonu bile su načuljene. Zato se osmehnula. „Zaboga, Melodi, i dalje si prezriva i arogantna kao u srednjoj školi. Mora da je teret nositi sve to u sebi. Žao mi te je." „Mene ti je zao?" Melodi je tresnula časopis o pod. „Ti si ta koja je dopuzala nazad u Ridž s repom podvijenim između nogu. I šta si donela sa sobom?" Glas joj je postao glasniji i piskaviji uporedo s vrelim rumenilom koje joj je oblilo obraze. „Dovela sam svoju kćerku i ne mnogo šta drugo. Užasno si pocrvenela, Melodi. Mislim da ti je potrebna voda." „Nemoj tí da mi govoriš šta mi je potrebno. Ja govorim tebi. Ja sam mušterija. Ti ovde samo rintaš, potireš podove. Ne poseduješ čak ni granične sposobnosti da ispoliraš nokte ili koristiš peglu za kosu." „Granične." Šelbi je čula kako je Mejblin ispod glasa ponovila tu reč i krajičkom oka videla kako dugogodišnja radnica pažljivo zatvara koralni lak, iako je samo polovina Melodinih noktiju na nogama bila namazana. „Melodi", počela je Džolin, ugrizavši se za usnu pod netremičnim Mejblinim pogledom. Međutim, Melodi je samo odgurnula drugaričinu ruku. „Biće bolje da pokažeš malo poštovanja posle onoga iz čega si došla i svega što se dešava otkad si ovde. Čija je krivica što je neka žena upucana u našem gradiću u petak uveče?" „Rekla bih da je kriva osoba koja je povukla obarač." „To se kod nas ne bi desilo da ti nisi tu i svi to znaju. Niko pristojan u Ridžu te ne želi u blizini. Ti si ta koja si pobegla s nekim kriminalcem. I nemoj mi reći da si mislila da si s njim u braku. Vrlo je moguće da si varala ljude baš kao i on, a kad je umro i ostavio te na cedilu, vratila si se ovamo s tvojim kopiletom." „Na klizavom si terenu, Melodi", uzvratila je Šelbi kad je Džolin ispustila zaprepašteno šištanje. „Vodi računa šta pričaš." „Govoriću sve što mislim i sve što skoro svi ovde misle. Prićaću šta ja hoću." „A, ne. Ovde nećeš." Na scenu je stupila Viola. Snažno je stegnula Šelbinu mišicu i uzela joj iz ruke čašu vode — koju se spremala da podigne. „Upravo sam te poštedela da ne budeš sva mokra ili da po tebi 189

završi nešto gore, jer ćutim da je Šelbi nameravala upravo ono što sam i sama htela, a to je da te izbacim iz te stolice i tresnem po glavi, ti nepristojna, zlobna i jadna devojko." „Da se niste usudili tako da mi se obraćate! Šta zamišljate, ko ste?" „Ja sam Viola Makni Donahju, a ovo je moj lokal.Obraćaću ti se onako kako zaslužuješ, a dobri bog zna da je neko još davno trebalo da ti kaže. Reci ću obema, da odvučete svoje lenje i bedne guzice odavde, i s mojih stolica, i iz mog salona. Ustanite i mars napolje. I da se nikada ovde niste vratile.“ „Još nismo zavrsile" počela je Melodi. „Vi jeste, završile ste i gotove ste za sva vremena. Ovo danas ne plaćate. A sad napolje iz moje radnje. Nijedna od vas više neće preći taj prag." „Oh, ali, gospođo Vi! Kristal će mi praviti frizura za venčanje. Suze su navrle u Džolinine oči. „Već sam rezervisala za ceo dan." „To vise ne važi." „Ne brini za to, Džolin." Melodi je zgrabila časopis zaboravljen u Džolinom krilu, pa ga zavrljačila preko salona. „Možes samo da platiš Kristal da dođe kod tebe." „Ne bi mogla dovoljno da mi plati," ubacila se Kristal. „Oh, ali, Kristal.." „Stidi se, Džolin." Kristal se savila i podigla novine. „Od Melodi je takvo ponašanje očekivano, ali treba da te je sramota." „Nisi nam potrebna", prasnula je Melodi na Kristal kad je Džolin počela da jeca. „Jedva da si korak ispred najgore prostakuše. Ne treba nam ni ovo mesto. Došla sam ovamo samo da bih pokazala građanski duh i podržala lokalne firme. Ima mnogo drugih salona koji su otmeniji." „Nikada se ti nisi naučila otmenosti", prokomentarisala je Viola, kad je Melodi dograbila svoje cipele. „Sramota, s obzirom na tvoju baku. Biće strasno razočarana u tebe kad je pozovem i ispričam joj kako si se ponašala i šta si rekla mojoj rođenoj unuci. I o mojoj praunuci. To će ti zapušiti usta.“ dodala je kad je neko Ijutitog crvenila izbledelo s Melodinih obraza. „Ne smeš da zaboraviš da poznajem tvoju baku duže od četrdeset godina. Nas dve se međusobno veoma poštujemo.“ „Kažite joj šta god hoćete.“ „Oh, hoću. A sad nosi svoju guzicu druge pratilje iz mog lokala." 190

Melodi je odjezdila napolje, dok je Džolin posrtala. „Oh, Melodi, sačekaj." „Oh, gospođo Vi!" „Sama si izabrala drustvo, Džolin. Možda je vreme da malo odrasteš.Hajde sad napolje." Istrčala je kroz vrata jecajući. Posle jednog trenutka tišine, nekoliko ljudi - osoblje i mušterije- počelo je da aplaudira. „Kunem ti se, Vi." Žena u Violinoj stolici napola se okrenula. „Oduvek sam govorila da je doći kod Vi zabavnije od gledanje TV sapunica." Posto je Šelbi vec bila tu, uzela je času s vodom nazad Ii ispila je. „Žao mi je, bako. Nisam planirala da je ošamarim. Htela sam da je podignem iz te stolice i tresnem pravo u lice. Niko neće tako govoriti o mom detetu." „Niti o mom." Viola je jednom rukom zagrlila unuku. „Da li ćeš stvarno da pozoveš njenu baku?" „Neću morati. Veruj mi, Melodi upravo sada zove Flo i puni joj glavu glupostima. Eto voli tu devojku, ali je isto tako i poznaje. Primiću poziv u narednih pola sata. Mejblin, Lorili, uzmite iz te kase svoj procenat za pedikir." „Ne, gospođo", rekle su gotovo uglas. „Nema potrebe za tim“, dodala je Mejblin. „Viola, nemoj da me ljutiš i pominješ to opet. Ta je cura imala sreće što je nisam probola makazicama za zanoktice. Šelbi, govorila je najgore o tebi u poslednjih pola sata. Nije mi žao što je ovde više nikada neću videti. Uvek mi je uskraćivala bakšiš." „Džolin i nije toliko loša kad dođe ovamo sama", primetila je Lorili. „Ali kad su zajedno, onda su slika i prilika zlobe." „Dobro onda." Uz tračak ponosa i nešto zaostale ljutnje, Viola je klimnuia glavom. „Sve vas častim ručkom." „Ručak!" Šelbi je proverila koliko je sati, pa s olakšanjem odahnula. „Moram da odem do 'Picaterije' i donesem mušteriji salatu, te da prokrijumčarim čašu vina. Mogu da donesem i ostalo kad se dogovorite šta će ko da jede." „Priredićemo zabavu." objavila je Kristal. „sprašen tur druge pratilje." Prasnula je u smeh. „Gospođo Vi, kunem vam se da vas volim do izbezumljenja i nazad. Dvostruko." „To važi i za mene.” Šelbi je prislonila obraz uz bakin. „I za mene." 191

Ubistvo i izbacivanje Melodi iz Violinog salona takmičili su se za titulu najsočije teme u lokalnom tračarenju. Istini za volju, u Ridžu nije bilo ubistva pune tri godine, skoro četiri, otkad je Berhu Kejt ubio svog šurjaka - i ranio dvojicu prolaznika - prilikom svađe oko partije bilijara u bara „Kod Šejdija“ niko nije poznavao ženu koja se trenutno nalazila u hladnoj komori u dozidanom delu pogrebnog zavoda koji je služio kao ured patologa. Svi su poznavali Melodi i Violu, tako da je ta priča za najveći broj meštana bila primarna. Taj je događaj dobio na popularnosti u utorak ujutro, kad se pročulo da je Floramise Pidmont izgrdila unuku i naredila joj da se izvini Šelbi i Violi. Ceo Ridž je zaustavio dah i čekao da vidi da li će se Melodi povinovati. „Ne zelim njeno izvinjenje." Šelbi je naslagala čiste peškire na police uz šamponjere. „Svakako neće biti iskreno, pa ne vidim u čemu je svrha." „Njeno izvinjenje bilo iskreno ili ne, a ti ćeš ga prihvatiti učiniće da se njena baka oseća bolje. "Konačno je Viola sela u stolicu da joj Kristal ofarba izrastak. „Pretpostavljam da mogu da se pretvaram da prihvatam izvinjenje, u koliko do toga dođe." „Možda će potrajati nekoliko dana, ali će doći. Ta devojka zna odakle dobija najveću podršku. Danas nema gužve. Zašto ne dopustiš Mejblin da ti uradi jedan lep pedikir? Bilo bi lepo da imaš lepe nokte na nogama za svoj večerašnji sastanak s Grifinom." Kristal i Mejblin, trenutno jedine u salonu, pogledale su istovremeno u Šelbi. „Ne znam da li će primetiti moje nokte na nogama, kakvi god da su.“ „Muškarac na ženi koja ga zanima primećuje sve na početku." „To je tačno" složila se Kristal. „Kad te već osvoje, pa posle nekog vremena, ne bi primetili ni da ti izraste deset prstiju na nogama i da ih ofarbaš u svim duginim bojama. Posebno ako je na TV-u utakmica i drže pivo u ruc. Imamo neke stvarno lepe prolećne boje“, ubacila je Mejblin. „Evo boje noćnog neba. Baš poput boje tvojih očiju. Imala sam jutros tri manikira, a u ceo dan zakazan samo jedan pedikir. Volela bih da ti ga uradim, Šelbi." „Ako ima vremena, bilo bi lepo. Hvala ti, Mejblin." „Šta ćeš da obučeš? Za izlazak s Grifom?“, upitala je Kristal. „Ne znam, zaista. Uglavnom idem samo da pogledam njegovu kuću. Oduvek sam volela to staro imanje i pitam se šta radi s njim." „Budući da ti sprema večeru, trebalo bi da obučeš nešto lepo." 192

Šelbi se obratila baki: „Sprema mi večeru? Kako ti to znaš?" „Tako što je svratio da me vidi u nedelju po podne i upitao, kao nehajno, postoji li nešto posebno što voliš da jedeš, ili nešto što baš nikako ne voliš." „Mislila sam da će samo pokupiti neku brzu hranu." Sada nije znala dal da bude polaskana ili da se unervozi. „Sta sprema?" „Držim da to treba da bude njegovo iznenađenje. Ti treba da obučeš lepu haljinu. Ništa previše elegantno, samo lepo. Imaš dobre noge devojko. Lepe, dugačke noge. Nasledila si ih od mene." „I lep veš." „,,Kristal!" Mejblin se zarumenela i zakikotala poput devojke. „Žena svakako treba uvek da nosi lep veš, ali posebno na sastanke. Mislim da to podiže samopouzdanje. Sem toga, uvek je najbolje biti u pripravnosti." „Ako želim da zagrejem mog Džeksona, moram samo da obučem crni grudnjak i gaćice." „Oh, bako." Postiđena, Šelbi je zarila lice u dlanove. „Da nisam umela da ga uzbudim, tebe ne bi bilo. Čini mi se da tvoja mama kaže kako tvoj tata najviše voli veš u ponoćnoplavoj boji." „Idem pozadi da proverim stvari.“ „Koje stvari?, želela je Viola da zna. „Bilo šta što ne uključuje napaljivanje mojih roditelja i njihovih roditelja." Otišla je brzo, ali je ipak čula brz ženski smeh iza sebe. Opredelila se za tamnoljubičasto plavi lak, a na Kalino navaljivanje obukla je haljinu boje narcisa. I zato što priču iz salona nije mogla da izbaci iz glave, ispod je odenula beli grudnjak sa sićušnim žutim pupoljcima utkanim u rubnu čipku, te odgovarajuće gaćice. Niko to ionako neće videti, ali će joj možda samopouzdanje narasti. Kad se obukla, Kali joj se okačila o nogu. „Želim i ja na sastanak s Grifom." Pošto je očekivala nesto nalik tome, Šelbi je imala spreman odgovor. „Zašto ne bismo povele Grifa na sastanak, možda u nedelju po podne? Mogle bismo da ga pozovemo na izlet. Ispeći ćemo pile i napraviti limunadu." „I minjone." „Minjone neizostavno." Podigla je Kali u naručje pre nego sto je izašla iz sobe. „Zar nam neće biti zabavno?" 193

„Aha. A kada je nedelja po podne?" „Za samo nekoliko dana." „Izgledaš prelepo!" uskliknula je Ada Me. „Jel da da mama izgleda lepo, Kali?" „Aha. Ide na sastanak s Grifom, a mi ćemo ga voditi na sastanak na izlet u nedelju po podne." „Zvuči kao super zabava. Ne znam da li će sprava za pravljenje mehurića koju tvoj dečko postavlja u zadnjem dvorištu biti isto toliko zabavna kao to." „Sprava za mehuriće?“ „Zašto ne odeš da vidiš?“ „Praviću mehuriće mama. Ćao." Poljubila je Šelbi u obraz, spustila se iz njenih ruku i odjurila poput rakete dozivajući deku. „Mnogo sam vam zahvalna sto je pazite, mama." „Uživamo u svakom minutu. Mislim da je tvoj otac ushićen zbog mehurića bio koliko i ona. Večeras se lepo provedi. Imaš li kondom u tašni?" „Oh, mama." Ada Me je upravo izvadila kondom iz džepa pantalona. „Za svaki slučaj. Stavi ga kod sebe a ja ću imati brigu manje za vratom." „Mama. Idem samo da pogledam njegovu kuću i da večeram s njim." „Stvari se dešavaju, a pametna žena je spremna kada se stvari dese. Sada budi pametna žena, Šelbi." „Da, gospođo. Neću doći kasno." „Ostani onoliko koliko želiš.“ Kad je ćušnula kondom u tašnu, Šelbi je krenula. Samo što je otvorila vrata minivana, naišao je Forest. „Kuda si krenula u žutoj haljini?“ „Na večeru s Grifom." „Gde?" Zakolutala je ocima. „Kod njega kući jer želim da vidim kuću, i zakasniću ako nastaviš da me ispituješ." „Čekaće te. Šerif mi je naložio da te obavestlm da Ričard nije bio Džejk Brimli." Ubrzao joj se puls. Zaista je osetila skok u grlu. „Šta hoćeš da kažeš?" „Džejk Brimli, s brojem socijalnog osiguranja koji je koristio, umro je u trećoj godini života, davne 2001. Ričard je napravio dokumenta, ili pak nekom platio da ih napravi" 194

„Misliš.. Koristio je to ime, ali on nije bio ta osoba?“ „Tako je.“ „Ko je on onda bio? Za ime sveta, koliko imena može da ima jedan čovek?" „Ne mogu da kažem - nemam pojma", ispravio se Forest. „Radimo na tome. Saznaću sve što je do mene, Šelbi. Računam da bi želela da znaš,šta god da je istina.“ „Bih. Ne znam kako da sve se izborim s tim dok ne saznam istinu. Imaš li još nešto u vezi s ubistvom?" „U stvari, danas je u stanicu došla jedna osoba. Nalazila se na parkingu na zadnjem sedištu auta s nekim. S nekim ko joj nije muž. Dok su bili okupirani aktivnostima od kojih se magle stakla, čula je glasan prasak.Vremenski se uklapa s pucnjem. Uspela je samo da primeti nekoga kako ulazi u kola i odvozi se odatle posle nekoliko sekundi" „Bože, videla je ubicu?“ „Ne baš. Misli da je reč o muškarcu, ali u tom trenutku nije naočare, pa nije dobro videla. Ni toliko ne bismo znali da njena savest nije nadjačala krivicu. Verovatno se radi o muškarcu koji je ušao u neka tamna kola, moguće u „SUV“. Nemamo marku, model ni registraciju, ali žena misli da su kola crna ili tamnoplava, i sjajna. Pomislila je da su nova, ali nije sigurna." „Šta je s čovekom s kojim je bila? Zar nije on nešto video?" „Nisam rekao da je bila s muškarcem." „Oh." „Što je deo njenog problema da istupi. Reći ćemo tek to da je druga osoba u tom času bila zauzeta poslom ispod nivoa prozora, te da ništa nije primetila." „U redu. A Harlou?" „Još nemamo ništa. Budi pažljiva dok se vozis do Grifa, Šelbi. Pusti mi poruku kad budeš stigla." „Oh, za ime sveta, Foreste.” „Ako ne želiš da te zovem dok možda budeš... zauzeta, pošalji mi poruku kad stigneš tamo. Idem da vidim šta je preteklo od hrane." „Oni su iza kuće!“, doviknula mu je dok je odlazio. „Tata je nabavio Kali spravu za pravljenje balona.“ „Je li? Verujem da ću uzeti pivo i pridružiti im se. Pošalji mi poruku.“

195

16 Zaustavila se na početku kratke staze koja je vodila do stare kuće Triplhornovih, popravila sjaj za usne i kritički se pogledala u retrovizoru. U redu, nije više bilo tamnih podočnjaka i nije sva boja u njenom licu poticala od nežnog rumenila koje ju je baka naterala da isproba. Njena kosa, razbarušena od vetra, ostavljala je utisak spontanosti. Nije li najbolje ostati neusiljen? - upitala se. I zatim je duboko udahnula. Nije bila na sastanku - pravom, ma šta god ona pričala, ovo je bio pravi sudar - još otkad je odletela s Ričardom u Vegas da se uda. Ili je bar tako verovala. Izlazila je tokom srednje škole i na koledžu, međutim, sve je to bilo tako nejasno i zamagljeno ogromnim prostorom između onda i sada A on joj je spremao večeru, što je taj susret činilo ozbiljnim sastankom, zar se? Naterala se da premosti jaz svih tih godina između i vrati se u dane koji su joj bili daleki. Nije mogla da se seti nijedne prilike kad joj je neki muškarac spremio večeru. Možda to nije susret činilo ozbiljnim. Možda jednom kad se izađe iz srednje škole i s koledža to postane nešto što ljudi, odrasle osobe, jednostavno rade s vremena na vreme. A ona je svakako sve to preuveličavala. Skrenula je i truckala se uskim putićem - u koji Grifin očigledno još nije ulozio napor da ga popravi, a onda je najednom opet zaustavila kola i pogledala. Oduvek je volela šarm tog starog mesta, način na koji je ušuškano u zelenilo i na koji se malcice proteže prema zaklonjenom potoku. Sada je otkrila da je još privlačnije. Grif je raščistio okolinu, i razlika se zaista primećivala. Palo joj je na pamet da je verovatno šmrkom oprao stari kamen - te da je osvežio i fugne, pa je stajao u raznim nijansama smeđe i zlatne na svom uzvišenom položaju među drvećem. Postavio je prelepe nove prozore, dodao nova vrata umesto slomljenih prozora onoga za šta je pretpostavila da je glavna spavaća soba zbog ograđenog pokrivenog trema s gvozdenom ogradom u boji bronze. Ostavio je najveći deo divnog starog drveća, javore i hrastove čije se zelenilo produbljivalo ka onoj intenzivnoj, tamnoj letnjoj nijansi. I dodao 196

nekoliko drenova koji su upravo cvetali i još bili nežno zeleni. Sigurno da je bilo jako teško i naporno očistiti dvorište, raskrčiti žbunje i korov oko temelja. Ma koliko vremena da je u to uložio, isplatilo se kad su mlade azaleje i rododendroni svojim bojama preplavili kamene skutove, dok su starije biljke, one divlje, bile zastupijenije u pozadini, medu zelenim senkama. Na udaljenijoj strani pravio je neku vrstu terase prateći uspon terase delimično dovršen kameni zid koji je oponašao nijanse kuće. Zamislila je kako će izgledati kad bude završen i ispunjen domaćim grmljem i cvećem. Previše očarana da bi sada bila nervozna, ostavila je kombi pored njegovog kamioneta, pokupila rasad planinskog lorbera koji je domaćinu ponela na poklon, i otišla do širokog prednjeg trema. Divila se setu drvenih stolica ofarbanih u tamnozelenu, nalik na boju šume, i grubom drvenom stolu - panju koji je sigurno za to i isplanirao i sačuvao - u sredini. Samo što je podigla ruku da zakuca, on je otvorio vrata. „Čuo sam kad si stigla." „Već sam se zaljubila u ovo mesto. Sigurno si utrošio mnogo znoja i mnogo dana da povratiš od prirode zemlju oko kuće, sve to staro žbunje i vres." „Nekako mi je bilo mrsko da satirem vres. Dodavao je efekat bajke Uspavana lepotica. Izgledaš prelepo." I on je izgledao prilično dobro, sveže obrijan i u mekoj izbledeloj košulji s rukavima podvijenim iznad laktova. Uzeo ju je za ruku da je uvede. „Drago mi je što vidim da nisi alergičan na biljke, pa ćeš uspeti da pronađeš mesto i za ove.“ „Hvala. Samo ću da..." „Oh, bože moj." Zaprepašćenje u njenom tonu navelo ga je da grozničavim pogledem potraži nešto nalik na čudovišno velike vučje paukove koje je nedeljama isterivao iz kuće. Ali kad se oslobodila i okrenula pun krugo oko sebe, osmeh je naprosto zasjao na njenom licu. „Ovo je predivno. Grifine, ovo je fenomenalno!" Porušio je zidove, pa je ono što je nekada predstavljalo, mračni i uzani hodnik sada bilo prostrani foaje koji je ulazio u prednju sobu s kaminom 197

koji je oblozio prirodnim kamenom. Rano večernje svetilo prodiralo je kroz prozore bez zavesa i prosipalo se na sjajni tamni hrastov pod. „Još ne koristim ovu prostoriju mnogo, pa sam tamo ubacio unutra neki stari kauč i dve-tri stolice. Nisam smislio u koju boju da okrečim, tako da je nisam ni... okrečio." „Radi se o prostoru”, rekla je na to diveći se. „Virila sam kroz stare prozore toliko puta, a jednom čak i provalila unutra i obišla sve sobe. Jesu li ovo prvobitni podovi?” „Aha.” Godio mu je svaki njihov kvadratni metar. „Trebalo je mnogo truda, ali su originalni najbolji ukoliko možeš da ih zadržiš. Koristio sam originalne lajsne gde god sam mogao, a gde nisam, gledao sam postavim verne kopije.” „I taj medaljon na tavanici. Sanjala sam o njemu nedeljama posle tog upada. Sićušna lica oko kruga.” „Lepo i jezivo. Nisam pronašao odgovarajuće osvetljenje koje bi trebalo gore da se montira.” Kao i Šelbi, i on se zagledao u gipsani medaljon. „Mora samo da mi sine.” „Trebalo bi da izgleda staro. Ovde ne bi trebalo da bude ničega što je sjajno i novo. Kuhinja i kupatilo su drugo, ali sve ostalo... A ja ti se mešam u posao, kao da ti ne znaš šta treba da radiš. Želim sve da vidim.” „Nisam još stigao sve da dovedem u red. Počeo sam da sređujem neke prostorije, pa shvatio da nisam u pravom raspoloženju. Ako bih nastavio, uradio bih nešto pogrešno, ili barem polovično.” Trebalo je da okreči tu sobu u toplu, bogatu zlatnu nijansu - ne svetlu, ali ne ni previše tamnu, već nalik na toplo, raskošno staro zlato. A prozor da ostavi nezaklonjen zavesom, da do izražaja dođu veličanstveni ramovi i... I morala je da u svojoj glavi prestane da dekoriše prostor umesto njega. „Ne radiš sve ovo sam, zar ne?” „Ne.” Ponovo ju je uzeo za ruku i poveo je u stražnji deo kuće. „Met je rob - radi za pivo - kad ima vremena. I Forest takođe. Klej je uleteo nekoliko puta. Dolazi i moj otac, ostane nedelju ili dve kad može. I brat. Mama je pomogla da se raskrči zbunje i rekla da joj dugujem više nego za četrnaest sati porođajnih muka.“ „A ovde je toalet”, dodao je kad se nasmejala.

198

Provirila je unutra. „Pogledaj taj lavabo. Baš poput starinskog lavora na postolju. Kao da je mogao da bude ovde oduvek. Pa taj starinski bronzani premaz na sanitarijama, koji se tako dobro slaže sa svetlima.Imaš smisla za boje Grife. Tople su i prirodne. Kuća ne bi bila to jeste da je u njoj sve napadno i sjajno.“ „Šta je to tu?" „Alati i materijali, uglavnom." Pomislio je: Ma šta kog đavola, pa otvorio stara klizna vrata. „Kakvi divni visoki plafoni", rekla je,očito neobreshrabrena gomilama alata i građe,velikim kantama sa osušenim malterom , i naslagama prašine. „I još jedan medaljon na tavanici. Pretpostavljam da ti je poznato da je prvi gospodin Triplhomblo bio visok skoro dva metra, tako da je prilikom gradnje kuće prostor prilagodio svojoj visini. Da li je kamin u funkciji?“ „Sada nije. Potrebno je da se prepravi i verovatno da se poveže na gas i da se to ne vidi. Razmišljao sam da spolja postavim cigle ili možda lisnac ili granit. Trošan je i kruni se.“ „Za šta si planirao ovu prostoriju?“ „Možda za biblioteku. Imam utisak da ovakva kuća treba da ima biblioteku." Pošto je imao čitavu sliku u glavi, počeo je da gestikulira. „Ugradni plakari s obe strane kamina, bibliotekarske merdevine, takve stvari. Veliki kožni kauč, možda luster od mlečnog stakla, ako pronađem odgovarajući. Jednog od ovih dana“, rekao je i slegnuo ramenima. „Dve ili tri druge sobe ovde u prizemlju,o kojima još razmišljam. Nisam hteo sve da otvorim. Otvoren prostor je jedna stvar, a gubljenje svih izvornih detalja sasvim druga.“ „Uklopio si najbolje od obe. Mogao bi da napraviš ovde Iepu dnevnu sobu ili kancelariju u prizemlju, pa gostinsku sobu.“ Proučila je još jednu praznu prostoriju. „Pogled kroz prozore na drveće i tu okuku potoka stvaro je odličan odavde. Ako ovde postavis svoju radnu sobu, možeš da staviš sto na sredinu da gledaš napolje, ali da ti pritom leđa nisu okrenuta vratima. Zatim bi mogao da - opet to radim.“ „Samo nastavi. To je dobra ideja." „Pa, nameravala sam da budem pevačka zvezda, ali mi je dizajn enterijera bio druga alternativa. Odslušala sam nekoliko predavanja na koledžu. „Stvarno? Zašto ja to nisam znao?“ 199

„Bilo je to davno.“ „Iskoristiću te. Ali ću ti sada doneti čašu vina." „Nemam ništa protiv jedne čaše.“ Samo jedne, pomislila je,jer će biti dovoljno vremena da alkohol isčili pre nego što opet sedne za volan. „Nešto veoma dobro miriše.Nisam očekivala da ćeš..." Naglo je zaćutala u čudu. Pred njom je zablistao neverovatan prizor. Tamo gde se sećala da je videla niz soba, zapuštenu trpezariju odvojenu zidovima i vratima od male i još prljavije kuhinje, tamo gde je pretpostavljala da su se nalazile odaje za sluge i kuvara, sada je bio veličanstven prostor koji je kroz stakleni zid prizvao brda,drvece i potok. „Pretpostavljam da sam ovde uneo malo sjaja i drečavosti." „Ne, ne, ne, nije napadno. Prelepo je. Kolika je samo ta četvrtasta sudopera. Prelepo izgledaju zastakljeni kuhinjski elementi." „Čak i ako su skoro svi joj prazni." „Ispunićeš ih s vremenom. Ja tražim po buvljacima i dvorišnim rasprodajama da pronađem za sebe starinski pribor za jelo. Možda i stare čajnike i šolje, pa da ih postavim na vidno mesto, kao u onim tamo ormarićima. I,.." Zaustavila se pre nego sto mu uredi kuću od poda do plafona. „Postigao si veoma lep prelaz između trpezarije i valjda, tog dela za opuštanje. Mogao bi da živiš samo u ovoj prostoriji. Toliko je prostora za radne površine. Šta je ovo?" „Lisnac."“ „Naprosto je besprekoran, zar ne? Tako lep. Moja bi mama zaplakala za takvom radnom površinom. Sviđaju mi se svetla, bledonarandžasta nijansa nasuprot bronze. Ti si sve ovo osmislio?" „Doprineli su i moj tata, Met, dvojica inženjera koje znam. Arhitekta. Kad odrasteš uz preduzimača, sklon si da sklapaš ugovore;" „Pa ipak, to je tvoje delo. Liči na tebe. Iskreno, nikada nisam vidda lepšu kuhinju i tako se savršeno uklapa s ovom kućom. Imaš sve uslove, ali ovde je prisutan karakter. Mogao bi ovamo da pozoveš pola Ridža. Sigurno je pravo zadovoljstvo kuvati u takvoj kuhinji" „Ne kuvam često." Povukao se za uvo. „Uglavnom jednostavna jela. Sebi sam prilikom sređivanja postavio visok cilj oko uređivanja kuhinje. Kuhinja je srce doma.” „Jeste, a ova je velika i lepa." „Nisi videla najbolji deo." 200

Pružio joj je vino, uzeo svoje i pošao ka zidu s vratima. Kad ih je otvorio, zid se sklopio poput harmonike i ostavio otvoren prostor. „Oh, to jeste najbolji deo. Fantastično je. Kada su noći tople, a jutra sunčana možes da ostavis otvoreno. Kao i za zabave." Izašla je napolje i uzdahnula. „Ima tu još mnogo posla.“ Stojeći pored nje, zagledao se u zadnje dvorište onakvo kakvo je bilo. „Jedva da sam i počeo da sređujem taj deo obradivog zemljista." „Ali pogled je sjajan." Gledali su preko zaraslog dvorišta sa velikim zelenim kupolama.Uzdizale su se, meke i magličaste pod sve prigušenijim svetlom. „Jeste.U svako doba godine", uzvratio je. ,,Pre nekoliko meseci gledao sam u sneg, a on se zadržao beo ili srebrnastosiv na vrhovima sve do aprila. A prošle jeseni? Nikada nisam video takve boje, a u Merilendu imamo prilično lepo lišće. Ali kilometri šuma što se prelivaju u svim tim nijansama.Jednostavno kilometri živopisnih boja koje se pružaju do neba? Svakog dana tokom mnogih nedelja bilo je zadivljujuće." On to voli, shvatila je i više od toga - razume. Stara kuća Tripihornovih imala je sreće da se baš on useli. „Ovde se čuje žuborenje potoka", promrmljala je. Otkrila je da je taj zvuk romantičniji od violine. „Tu bi mogao da napraviš veliki cvetni vrt, da posadiš razne biljke i privučes leptire I kolibrije. A tamo je dovoljno sunčano da možeš da gajiš začine baš ispred kuhinje - kada ti zatreba dok spremaš hranu." ,,Možda možeš da mi pomogneš da to osmislim." ,,Izgradila sam se u tom pogledu." Podigla je lice ka povjetarcu. ,,Treba da posadiš neke cvjetajuće povijuše i nabaviš veliko zvono za vetar za taj stari hrast tamo. Nešto što proizvodi dubok, muževan ton, i nekoliko hranilica za ptice - ali njih treba da postaviš iznad trema, ili bi mogli da ti dođu medvedi." ,,Više bih voleo da ih izbjegnem. Video sam nekoliko njih kako tumaraju šumom - kad sam zagledao. Kad je reč o medvedima. za mene je to dovoljno blizu." ,,Zavidim ti na ovom mestu. Grife. Na atmosferi, izgledu, potencijalu i istoriji. Drago mi je što ga je uzeo neko koga poznajem, i još više, neko to zna šta s njim da radi. Nisam ukapirala da si ovoliko dobar." ,,Je li tako?" Nasmejala se i odmahnula glavom dok se okretala ka njemu. ,,Htela sam da kažem da sam znala da si dobar u svom poslu. To sam shvatila i po 201

onome što ti i Met radite kod mame. Ali ovde se ne radi samo o sređivanju niti o poboljšavanju, ulepšavanju ili postizanju veće funkcionalnosti. Radi se o tome da vraćaš ovo imanje u život, a mnogi su ga drugi odavno otpisali." ,,Iz čistog kaprica sam došao da ga pogledam i zaljubio se u njega na prvi pogled." ,,Mislim da je čučalo ovde i uzdisalo, kao da ti sigurno uzvraća ljubav.Ne znam šta to miriše toliko dobro, ali se nadam da će izdržati jos malo. Volela bih još samo malo da sedim ovde." ,,Izdrzaće. Daj mi samo sekund." ,,Šta to spremaš?" Upitala ga je kad je ušao da isključi šporet. ,,Nadam se da će ispasti makaroni sa ljutim paradajz sosom crnim maslinkama i bosiljkom." Osmrhnula se kad se vratio do nje. ,,A kako si znao da mi je to jedno od omiljenih jela sa testeninom?" ,,Vidovit sam." ,,Ne bih rekla. Lepo je od tebe što si se potrudio da saznas šta mi se sviđa i da mi ugađaš." ,,Reci mi da sam sladak posle obroka, u slučaju da ispadne grozno." Što je mogao slobodno da prizna, i bila njegova prva briga. ,,Nisam ja pravio kanole, tako da bi trebalo da su dobre." ,,Jest čemo kanole?" ,,Koje nisu mojih ruku delo,kao ni italijanski hleb. Osim toga i salata je kupovna. Kuvanje testenine je moj najveći domet." ,,Ti si prvi muškarac koji mi pravi večeru i meni to zvuči savršeno." ,,Molim?" ,,Zvuči savršeno.“ ,,Ne to, ono drugo." Načinio je kružni pokret prstom u vazduhu da pokaže premotavanje. ,,Ja sam prvi koji ti pravi večeru?" ,,Pa, tata, i naravno, deka spremili su neke junačke rostilje tokom godina." ,,Ja... Da sam znao da je ovo prvi put, kupio bih otmene tanjire ili tako nešto." ,,Ne želim otmeno posuđe. Imala sam ga napretek. Hrana poslužena u njemu ima isti ukus kao i u onom svakodnevnom." Razmišljao je nekoliko trenutaka. ,,Imam dve proverene varijante kad želim da jelom oduševim ženu. Jedno je običan komad mesa na žaru, ogromni pečeni krompiri i uvek popularna mesana salata.. Drugo je,kad zaista zelim da ostavim utisak, piletina u vinu. To jelo prilično dobro spremam." ,,Zašto nemamo piletinu u vinu?" ,,Zato što nisam želeo ništa uobičajeno s tobom. I nisam to učinio čim si se vratila jer sam želeo da ti najpre dam malo vremena da se središ." 202

Uzeo je od nje času sa vinom i spustio je, pa odložio i svoju pored njene, a onda je privukao k sebi. Omamio ga je njen miris planinskog zalaska. Svez, lepršav, s blistavim obodima. Zavukao je prste u njenu dugačku, bujnu kosu, u sve te neobuzdane lokne. A onda se podsetio da uspori pa polako spustio usne na njene.Zatim se odmakao ,,Ovo je za svaki slučaj ako si pomislila da sam zaboravio da te poljubim kad si došla." ,,Nisam pomislila - ne mogu. Nemoj... Oh, prokletstvo. Prokletstvo." Sledeće što da je ona posegnula za njim.Oborila ga je snogu,izbila mu svaku razumnu misao iz glave i zapalila fitilj u njegovoj krvi jednim žustrim potezom. Zateturao se unazad dva koraka pre nego što je povratio ravnotežu, pa se obavio oko nje da ih oboje zadriži da ne padnu s trema. Jedva se zaustavio da joj ne ščepa haljinu i ne svuće je preko glave. Ona je bila zemljotres, eksplozija neobuzdane vreline koja ispaljuje munje na sve strane. Mozak su mu zamutili pepeo i dim. Okrenuo ju je i pribio leđima uz stub. Sad kad su mu ruke bile slobodne, on ih je i upotrebio. Zavukao ih je pod njenu haljinu i prelazio preko kukova, preko vreline i ponovo nadole. Drhtala je i jecala usana priljubljenih uz njegove, a onda gotovo i izgubila poslednju nit kontrole kad je zanjihala bokovima trljajući se uz njega. Morao je da se povuče. „Čekaj." Snažno ga je uhvatila za kosu i povukla nazad ka sebi. ,,Zašto?" Ponovo se izgubio, na trenutak, zauvek. „Čekaj." Ponovio je a onda prslonio čelo uz njeno. ,,Diši." ,,Dišem." ,,Ne ti, ja.Rekao sam sebi.“ Uzdahnuo je, pa zatim još jednom ,,U redu." Ona je to očito shvatila kao zeleno svetlo, pa ga je opet privukla. ,,Ne, mislio sam..." Rešio je dilemu tako što ju je zagrlio i privio uz sebe. Čoveče, je li morala da bude tako visoka i nežna i vitka baš u tom času? ,,Dobro. Udahnućemo. Samo čemo nekoliko puta da udahnemo." Mislio je da ima sigurne ruke. Sigurne i mirne poput stene. Poput prokletog hirurga. Pa zašto su onda sad toliko drhtale? Uhvatio ju je za ramena i udaljio je. Samo je gledaj, pomislio je, te krupne, zasenjujuće oči,skoro purpurne pri sve mekšem večernjem svetlu. Podsetio se da ona prolazi kroz težak period i kako joj je sve sveže. ,,Možda bi trebalo... Ne želim da te požurujem." Nešto je zasvetlucalo u tim sumračnim očima zbog čega je ostao bez daha. ,,Da li ti je ovo ličilo na to da me požuruješ?" ,,Ne znam. Možda. U stvari, ako ne pričekamo minut, ako nebudemo disali završićemo goli nasred trema.” ,,U redu.” 203

,,Okej, dakle...” Spustio je ruke i oprezno se povukao za polukorak.,,Pričeka ćemo malo.” ,,Mislila sam da je u redu ako završimo goli na tremu." Ponovo je izgubio dah. ,,Ubijaš me, Crvenokosa." ,,Svesna sam da sam imala ono što bi se dalo nazvati praznim hodom, ali mi je veoma jasno kad me muskarac želi.Čak i da mi nisu jasni znaci, rekao si mi to prilično nedvosmisleno one večeri u maminoj kuhinji dok smo pili kolu." ,,Da te ne želim, bio bih idiot, a moja rođena majka s ponosom tvrdi da nije odgajila idiota.“ ,,To su ...da ,izvanredno dobre vesti od tebe, i ja sam sve te signale dobro protumačio. Stvar je u tome da je, s obzirom na okolnosti, plan bio da te opustim večerom kod mene, da te potom izvedem još nekoliko puta, pa tek onda da odvučem u krevet.“ Naslonila se leđima na stub i klimnula glavom. U očima joj je zaiskrilo nešto nalik na zadirkivanje. „A pretpostavljam da voliš da praviš planove i lično profesionalno?“ ,,Kad ih imam, obično sve bolje funkcioniše.“ ,,Ne volis iznenađenja?“ ,,Nemam ništa protiv njih.“ Srečan Božić. Srečan rođendan. Hajde da se svučemo na tremu. Oh, svete. ,,Dobro se snalazim s iznenađenjima“, uspeo je da izusti. ,,Ali možda ti treba minut da se na nešto navikneš.“ ,,Očigledno." Sada se ona nasmešila, polako i opušteno. Sumračne oči, magična kosa sirene, dugo i vitko telo. Da, padao je na nju kao pokošen. ,,Jel želiš da čuješ moj plan?“, upitala ga je. ,,Izgleda da je nastao u naletu trenutnog nadahnuća, ali mislim da je izvodljiv." ,,Sav sam se pretvorio u uvo." ,,Moj je plan da jednostavno preskočimo to smekšavanje pomoću večere, kao i dodatne izlaske. Vratičemo se na to ako oboje to budemo hteli, nakon što se skinemo na tremu.“ ,,Ti si čisto iznenađenje. Ipak, ne." Udahnula je. ,,Ti si tvrd orah, Grifine.“ ,,Mislim, ne nagi na tremu. Ovog puta možemo bolje." ,,Zar postoji bolje od toga?“ ,,Ovog puta." Pošto nam je prvi put, pomislio je. Prvi put prepun iznenađenja. ,,Nisam ti pokazao sprat.“ Nakrenula je glavu i osmehnula mu se. ,,Ne, nisi" ,,Voleo bih.“ Ispružio je ruku. „Zaista bih voleo.“ Dala mu je svoju. ,,I ja bih, ali sam možda malo zarđala." 204

,,Ne izgledaš mi tako", kazao je dok su se vraćali u kuhinju. ,,No ne brini, ići ćemo postepeno." Zastala je, pa potapšala tašnu koju je spustila na pult. ,,Nije li zanimljivo što mi je mama dala kondom koji sam ovde cušnula pre nego sto sam večeras krenula kod tebe?" ,,Oh. Čoveče." Protrljao je lice slobodnom rukom. „Zahvalio bih joj što se setila, ali bi to bilo neprijatno. U svakom slučaju, na vreme sam mislio o tome." ,,Onda dobro." ,,Idemo na sprat zadnjim stepenicama." ,,Zaboravila sam da postoje stepenice sa zadnje strane." Oduševljena, krenula je s njim za ugao. ,,Zar ti se ne dopada kuća koja ima takvo stepenište?" ,,Ova mi se sviđa. Popraviću ih i srediti, ali su i ovako dovoljno čvrste." Uključio je svetlo - jednu jedinu golu sijalicu. ,,Kao i ovo." ,,To će biti divno, ali je u ovom času sve senovito i strašno. Sviđa mi se kako se ovde račvaju, pa možeš da ideš ili levo ili desna" ,,Mi ćemo levo." ,,Koliko soba ima ovde?" ,,Bilo ih je sedam na spratu. Napraviću da ih bude pet. Trenutno ih je šest, jer sam odlučio da glavna bude spreda." ,,S tom prekrasnom pokrivenom verandom." ,,Tako je. A na drugom je lavirint malih soba i čudnih uglova. To je nešto čime ću se pozabaviti kasnije." Osećala je potpuni mir. Nije očekivala da se oseća tako smireno, shvatili je dok su išli širokim, zasenjenim hodnikom. Sve je išlo sasvim jednostavno i glatko. Bila je uzbuđena, oh, još kako, ali ne nervozna. Ni najmanje se nije stidela. Nešto u vezi s njim, zaključila je, naprosto je ispeglalo nabore. ,,Oh! Dupla vrata. Otmeno je, a ipak dovoljno jednostavno da se uklopi s ostalim.“ „Još nije gotovo", počeo je pa otvorio vrata i upalio svetio. „Kako je divno je. Biće divno. Pogledaj kako se večernje svetlo uliva kroz ta vrata, i kamin od crnog granita. Deluje moćno. Ovo je zvanična izjava." ,,Nisam se odlučio za boju zidova." Pokazao je pokretom glave na zid na kom je izvukao široke trake u raznim tonovima. „Pronašao sam gvozdeni svečnjak na buvljoj pijaci. Restaurirao ga, ožičio. Tražim druge lampe 205

koje će se s tim uklopiti, ali za sada koristim stvari koje je porodica odbacila.Krevet je nov. Zapravo, dušeci su novi. Krevet sam kupio pre dve nedelje na buvljaku." Prešla je rukom duž zakrivljenog okvira. Glatko, pomislila je,čvrsto i jednostavno je. ,,Prelep je.“ ,,Kestenovina, lepo drvo. Samo je potrebno da se obradi." ,,Kao i skoro sve ostalo. Šta si koristio pre toga?“ ,,Spavao sam u vreći na dušeku na naduvavanje. Međutim, kako sam nameravao da te dovedem ovamo, zaključio sam da će biti bolje da nabavim pravi krevet. Drago mi je što nisam odugovlačio.“ ,,Drago mi je što nisi." Okrenula se ka njemu. „Drago mi je što nismo." Prešao je preko sobe, otvorio vrata verande da omogući strujanje večernjeg vazduha, a onda okrenuo prekidač da upali kamin pre nego što je isključio svetlo. ,,Da li ti ovako odgovara?" ,,Više od toga. Savršeno je." Prisšao joj je i obuhvatio joj struk. ,,Jesi li tamo gde želiš da budeš?“ ,,Tačno tamo." S malo čuđenja, provukla je ruku kroz kosu. ,,I ti si takode iznenađenje jer nisam očekivala da ću se ovde naći ni sa kim, bar ne još zadugo.“ Podigla je ruke i zagrlila ga oko vrata. Ovoga puta je usledio dug poljubac. Lagan, dugotrajan i dubok. Kao da joj je prvi put, i kao i onog prvog puta, telo joj se istopilo poput sveće na suncu. Sva osećanja, pomislila je, sve male i drhtave senzacije. Zaboravila je više nego što se sećala, to je shvatila, kako je biti jedno od dvoje. Dopustila je sebi da zaplovi, da se prepusti i lebdi poput maslačka na letnjem vetriću. Nailazila je oluja, oh, osećala je kako se podiže i raste u njoj, ali su nežnost i mir našli prvi. Stavila mu je ruke na lice kada je okrenuo glavu. I zadrhtala usled predosećanja onoga što dolazi, nakon što je otvorio rajferslus haljine na njenim leđima. Prelazio joj je prstom niz kičmu. Taj laki dodir naterao ju je da se izvije prema njemu i počne da prede pre nego i to je stavio ruke na bretele haljine, maknuvši ih joj s ramena. Haljina je skliznula na pod. ,,Lepo." promrmljao je i predao tim prstom, erotično hrapavim zbog žuljeva duž čipkaste ivice Šelbinog grudnjaka. ,,Srce mi kuca tako brzo." ,,Osećam.“ ,,A tvoje?" Položila mu je dlan preko srca. Preplavilo ju je olakšanje kad je osetila brzo i snažno damaranje u njegovim grudima. ,,I tvoje, takođe." Počela je da mu otkopčava košulju, pa se bez daha nasmejala kad se ispostavilo da je ruke ne slušaju. ,,Drhtim i iznutra i spolja." 206

Hteo je da joj pomogne, ali mu je ona odgurnula ruke. ,,Ne , želim da to ja uradim. Samo češ morati da istolerišeš malo nespretnog petljala.Želim..." Osetlla je da je uzdrhtao kad je konačno uspela da raskopča košulju i kad je spustila ruke na njegovu kožu. Podigli je glavu i pogledala ga u oči. ,,Želim sve." Slomila ga je, prekinula poslednje niti kontrole. Uzdahnula je kad je podigao i bacio na krevet. Kad ju je pokrio sobom. Bila je vilinski tanka i plašio se da je ne povredi. Ali čak je i ta pomisao nestala u mraku kad se izvila na gore i obuhvatila mu kukove držeći ga uz sebe. Sunce je izbledelo u sutonu, a leganj je počeo da doziva svog partnera. Oluja je provalila u njoj,vrela, uskovitlana oluja. S njom je rasla i požuda vapeći da dobije još. Imao je jake mišiče uprkos toj vižljastoj, vretenatoj građi. Leđa su mu bila nabrekla od mišića. Oh, nebesa, kakav je to osečaj bio pod njenim dlanovima. Pa ta njegova težina koja je pritiska u postelju. I snažne ruke, grube, nestrpljive ruke, svud po njenom telu. Nije to buđenje potreba -buđenje je ukazivalo na nešto suviše pitomo. Bilo je više nalik na vaskrsnuće. Kada su mu se usne sklopile oko njenih grudi, kad joj je zubima zagrebao kožu i dodirnuo jezikom, i kada mu je ruka skliznula među njene butine, pretresao ju je orgazam i ostavio je u šoku, da još drhti nakon što je minuo. Nije stao, nije napravio predah, već ju je ponovo doveo do vrhunca. A ona je bila poput kamička u praćki, ispaljena u daljine. Bespomoćna i ustreptala. Njeno telo je sada bilo njegovo, otvoreno i podatno, i on ju je uzeo i dao joj još više, tako da su se osećaji isprepletati, a potrebe se stopile u jednu pulsirajuću, bolnu žudnju. Zatim se našao u njoj i zadovoljstvo ju je preplavilo. Kretala se s njim, otkucaj po otkucaj; a srce joj je dobovalo u istom ritmu kao i njegovo. Njena kosa boje sunčevog zalaska rasula se po caršavu, a koza joj se presijavala u zadimljenoj svetlosti sumraka. „Šelbl. Pogledaj me." Telo mu je vapilo za olakšanjem, za tim poslednjim trzajem. Ipak, zeleo je da joj vidi oči. „Pogledaj me." Otvorila ih je, tamne i ošamućene, pa ga pogledala. ,,Samo sam to hteo", rekao je i izgubio se u ekstazi.

207

17 Prva misao kad se Šelbi razbistrilo, bila je: Dakle, to tako izgleda. Osećala se teško i lagano i mlitavo, potpuno isceđeno i potpuno ispunjeno, sve u isto vreme. Pomislila je da bi mogla da istrči maraton ili da prespava celu nedelju. Više od svega,osečala se živo. Uživala je u njegovoj snazi dok je ležao preko nje. Čak i sada joj se dopala njegova težina, osećaj njegove kože na njenoj, sve mirno i vlažno kao posle jake letnje oluje. Vreline njihovih tela i povetarac što je lagano strujao kroz otvorena vrata i hladio joj obraze, činili su je jako nasmejanom. Sve joj je mamilo smešak, i da nije pazila, naprosto bi zapevala. ,,Samo malo. da se pomerim“. Promrmljao je. ,,Slobodno, sve je baš kako treba." Okrenuo je glavu tek za toliko da joj usnama ovlas dotakne vrat. ,,Bio sam malo grublji nego što sam nameravao.“ ,,Po mom mišljenju, bio si grub taman koliko treba. Ne sećam se da sam se ikada osećala ovoliko iscrpljeno ili sam zaboravila taj osećaj. Nema sumnje da si temeljan, Grifine. Svakako si obavio dobar posao." ,,Pa, kad je nešto vredno truda." Podigao se da je pogleda pri treperenju vatre. ,,Usput, nisi bila zarđala." Zadovoljna i sva malaksala, dodirnula mu je obraz. ,,Zaboravila sam da brinem zbog toga." ,,U mislima sam se pitao kako ćeš izgledati dok ležiš ovde. Bolje je čak bolje nego što sam zamišljao.“ ,,U ovom je trenutku sve bolje nego što sam zamišljala. Možda je to usled onog dugog praznog hoda, ali tebi pripisujem sve zasluge.“ ,,Prihvatiću. Postaje sveže. Prehladićeš se.“ ,,Ne osećam hladnoču.“ ,,Još. I nisam te nahranio.“ Ovlaš joj je poljubio usne.,,Treba da završim večeru. Ali prvo...“ Zakotrljao se i usput okrenuo i nju. Srce joj je zastalo kad ju je tek tako podigao na noge. Mišići kao od gvozdja, setila se. Bio je snažniji nego što je izgledao. ,,Trebalo bi da se istuširamo.“ „Trebalo bi?“ ,,Bez sumnje. Ozario se dok ju je nosio. ,,Kupatilo će te oduševiti." I jeste. Svideo joj se veliki prostor, vrlo prostrana kada s nožicama, zemljani tonovi pločica. Najviše od svega joj se dopao ogroman tuš s mnogobrojnim mlazovima - i sve ono što su u toj vrelini i pari mogli da urade. Do trenutka kad su se vratili u kuhinju, bila je sveža i kao nova, toliko srećna da je poželela da zna da stepuje. 208

,,Moram da javim roditeljima da ću doći malo kasnije nego Što sam rekla.“ »Samo napred. Mada.,pošto ti je majka dala kondom kad si krenula, ne verujem da će se iznenaditi.** Poslala je kratku poruku a pitala da li je Kali lako zaspala. Zatim je, kad je Grif uključio ringlu da podgreje sos- i vodu za testeninu, podelila ushićenje sa Emom Kejt u brzo otkucanoj poruci. KOD GRIFA SAM VEĆ DVA SATA.JOS NISMO JELI. KLADIM SE DA POGAĐAS ZAŠTO. SAMO ĆU REĆI NEVEROVATNO DOK SE NEVIDIMO DA POPRIČAMO UŽIVO. I DUPLIRAJ TO NEVEROVATNO...ŠELBI. ,,Mogu nešto da zi pomognem?", upitala je Grifa. ,,Možeš da popiješ vino do kog nismo stvarno ni stigli." ,,u redu." Podigla je telefon kad je zapištao. ,,To je samo mama koja mi javlja da Kali spava poput anđela i da se lepo provedem. Oh, zaboravila sam da ti kažem da se Kali malo rastužila što ne ide na sastanak sa tobom. Rekla sam joj da ćemo te pozvati da izađeš s nama." ,,Oh, stvarno?” Dobacio joj je pogled preko ramena dok je vadio salatu iz frižidera. ,,Hoćeš da je ja začinim? Je li spremljena, da samo stavim preliv?“ ,,Šta?" ,,Onda samo daj dve viljuške.“ ,,To imam. Na kakav to sastanak planirate da me pozovete?" ,,Na piknik." Uzela je viljuške i italijanski dresing u flašici, pa mu se osmehnula. ,,Da li je reć o hladnoj pečenoj piletini i krompir-salati, ili o zamišljenoj čajanki? To bi odredilo kako da se obučem.” ,,Ovo prvo. Znam jedno mesto.Nije daleko kolima, a onda se kratko pešaci. Mislila sam da to bude za nedelju po podne, ako tebi odgovara.“ ,,Dve lepe ridokose i hrana ? Već sam tamo." ,,Užasno joj se sviđaš. Grifine." ,,Sviđanje je obostrano." ,,Znam to, vidi se. Samo želim da kažem da Kali treba da se prilagodi mnogo čemu za kratko vreme, a..." ,,Tražiš nevolju, Crvenokosa?" ,,To se nekako podnazumeva. Mora da se primeti da si dobar Grifine.Samo želim da ti kažem da šta god se desilo između nas ,nadam se da ćeš... pa s vremena na vreme izvoditi na sastanak.” ,,Imam sreće da poznajem četiri generacije žena porodice Donahju-Pomeroj. Lud sam za svakom od njih a ne nameravam to da menjam. Drskost i snaga teku venama svih vas." ,,I dalje tragam za delićima svoje." ,, To je glupost." Rekao je to tako spontano i opusteno da joj je bio potreban minut da podigne pogled i trepne. 209

,,Večina ljudi koje poznajem,a i ja sam možda jedan od njih, potpuno bi posustala kad bi se našla u milionskom dugu a da pritom nije odgovorna ni za jedan njegov delić." Saznao je pojedinosti, zaključila je. Tako je sve funkcionisalo. ,,Samo sam sledila..." ,,Ponoviću se. Gluposti. Bila si mlada i impulzivna i pala si na pogrešnog muškarca. Pogrešnog da pogrešniji ne može biti po mojoj proceni." ,,Ne mogu da kazem da tu grešiš." ,,A onda,umesto da si se slomila kad si saznala koliko si pogrešila i našla se s detetom sama bez ikoga i pod planinom duga, preuzela si taj teret i počela da isplaćujes dugove. A ta mala devojčica? Srećna je i samouverena jer si se ti za to postarala. Divim se svemu kod tebe." Zbunjeno se zapiljila u njega. ,,Ne znam šta na to da odgovorim." ,,Da ne pominjem da si stvarno ziška„."Spustio je testeninu u ključalu vodu. ,,Što je veoma privlačno." To ju je zasmejalo, pa se vratila mešanju salate. ,,Moram da te pitam nešto, muči me dugo." ,,Pokušaću da ti odgovorim“. ,,Zašto si ostala? Nisi bila srečna i lako je zaključiti da nije bio baš privržen otac tvojoj Kali. Zašto si trpela?" Pošteno pitanje, pomislila je, s obzirom na okolnosti. ,,Razmišljala sam o razvodu više no jednom. A da sam znala sve ono što sada znam... ali nisam. Osim toga. nisam želela neuspeh. Znaš li da se baka udala za deku kad joj je bio tek šesnaest godina?" ,,Ne." To ga je vidljivo zaprepastilo. ,,Morao sam da pretpostavim da je bila mlada, ali je zapravo bila dete." ,,Uskoro će proslaviti zlatnu svadbu. Pedeset godina braka, i moraš pretpostavili da su prošli i kroz mnoga teška vremena. Njena mama se udala sa petnaest i provela u braku s mojim pradedom trideset i osam godina prenego sto je poginuo jedne noći kada se šleper zakucao u kamionet u kome je bio sa tri druga. Bilo je to u zimu 1971. A moja mama je imala nepunih osamnaest kad se udala za tatu." ,,Žene se u tvojoj porodici drže, čuvaju brakove." ,,Kao i muškarci. Oh, bilo je nekih razvoda, i neki od njih su bili gorki, sestrici i tetke rasuti na sve strane. Ali mogu da pratim izravnu liniju unazad,sedam generacija zena za koje ja znam, i nijedna od njih nije podigla dete u razorenom domu.Nisam želela da budem prva." Slegnula je ramenima i podigla šašu s vinom,rešena da razvedri atmosferu.,,E sad, istina je da je moja čukun baka s majčine strane imala trojicu muževa.Prvi je nastradao u krvnoj osveti klana Nesovih.Imao je samo oko osamnaest - tako pričaju- kad ga je Harlan Nes sačekao u zasedi i ubio s leđa,ostavivši moju čukun baku s troje dece i četvrtim na 210

putu.Udala se za daljeg rođaka svog muža i našla vremena da s njim napravi još dvoje pre nego što je umro od groznice. Onda se pridigla i udala za krupnog Irca po imenu Finijas O’Rali. Bilo joj je u to vreme oko dvadeset i dve,i njemu je rodila šestoro dece." ,,Čekaj da saberem. Dvanaestoro dece? Imala je dvanaestoro dece?“ ,,Jeste, i za razliku od mnogih žena tog doba i područja doživela je duboku starost.Umrla je u devedeset prvoj. Nadzivela je petoro od svoje dece, Što je sigurno predstavljalo teret, i izgubila svog Finijasa,koji je u ovim krajevima bio šerif,tako da je Forestu to u krvi, kad je imala osamdeset dve,a on osamdeset i osam. Moja prababa koja živi u Tampi, na Floridi, sa svojom najstarijom kćerkom, govorila bi za nju — zvala seLoreta, ali su Je oduvek zvali Zečica.""Proročki, kad se sve uzme u obzir." ,,Šelbi se nakratko zakikotala, pa ponovo podigla času. ,,Kažu da je mogla opet da se udaje jer je imala jednog kavaljera što joj je nudio brak nekog udovca koji joj je stalno donosio cvece, ali je umrla pre nego što se odlučila. Volela bih da mogu da privučem nekog džentlmena u tim godinama." ,,I ja ču ti donositi cveče." ,,Onda, ako te za šezdeset godina ne budem videla na svom pragu, zaista ću se razočarati. Laknulo mu je to večera nije bila samojestlva, več zapravo ukusna. Zabavila ga je s pričom o Melodinom izbacivanju iz salona. Več je načuo dve tri verzije, ali kad mu je ona ispričala, stvorio je pravu sliku. ,,U čemu je, uopste njen problem?" ,,Nasilna je otkad je ja poznajem. Razmažena, nena, s tom zlobnom zaokom koju si i sam spomenuo. Mama ju je doslovno obožavala, a tako je i dan danas.Gurala ju je na takmičenja za mis, čak i dok je bila sasvim mala. .Melodi je na večini zaista i pobedila, a zatim se time sepurila na okolo da pokaže koliko je važna. ,, Šepurila.To nije reč koju možeš svakog dana da čujes." ,,Priliči joj .Skoro da je uvek dobijala ono sto želi, kad god zaželi. Ne bi se reklo da je ikada pokazala mrvu zahvalnosti za to. Mrzi me oduvek, otkad pamtim." „Verovatno zato što je znala da je znala da ćeš pobediti njenu guzicu male kraljice lepote samo ako se pojaviš na nekom od tih izbora." ,,Ne znam za to, ali je jesam pobedila na nekima koja su joj bila važna. Prosto tako.“ ,,Naprimer?"

211

,,Oh to su gluposti - ili sada jesu. Svidela sam se dečaku kog je ona želela kad smo imale četrnaest. Naterala je Arla Katertja da ga isprepuca - znam da jeste, ali Arlo nije priznao.Postala sam kapitenka naše grupe cirlidensica - i tako je bilo tokom cele srednje, pri čemu je ona želela tu poziciju. Deka je sredio tu staru krntiju od sevija pa nisam morala da pešaćim kući posle probe. Farbom u spreju je ispisala 'droljo, i još gore stvari po celoj karoseriji. Znala sam da je to njeno maslo jer kad sam je prozvala, Džolin je delovala kao prokleti krivac. Isto je izgledala i tokom večeri u kojoj se proslavljala godišnjica mature kada su me odabrali za kraljicu, kada je vetrobransko staklo tog starog Sevija razbijeno, a gume izbušene." „Sada mi zvuči pre patološki nego tek neprijatno." ,,Samo je zla. Nagađam da ima takvih ljudi i ako za to nikada ne plate cenu, postaju još zlobniji. Nimalo me ne brine, posebno otkad joj je zabranjen pristup u salon i dnevni spa centar. Spremio si predivnu večeru Grifine. Izgleda da si stvarno dobar ulov.“ ,,To ti pričam." ,,Pomoći ću ti da središ kuhinju, a onda moram da krenem." Prešao joj je prstom preko ruke. ,,Nikako ne možeš da ostanes?" Imao je te divne zelene oči, te grube, veste, spretne ruke, i ljubio je tako da joj je gorela krv u žilama. ,,Izazovno je zato što je taj trem još tu. Daleko je izazovnije nego što sam mislila da će biti. Ipak, ne bih se osećala dobro da noćas ne odem kući, kod Kali." ,,Možda bih mogao da izvedem Kali na sastanak u piceriju između ovog sad i izleta." „Oh, to bi bilo lepo, ali sam prebukirana ove nedelje. Moram da vežbam i..." ,,Nisam pitao tebe." Nagnuo se nad nju i poljubio je. ,,Imaš li nešto protiv da izvedem Malu Crvenokosu na picu?" ,,Pretpostavljam da nemam. To će joj se bas svideti." Ustala je i ponela tanjire do sudopere. ,,Jesi li siguran da želiš da se uvališ u ovo, Grifine?" ,,Sa Kali ili s tobom?" ,,Mi smo komplet." ,,I to lep" Skretao joj je pažnju razgovorom o planovima za kuću dok su punili masinu za sudove.Voleo je da iznosi ideje i namere nekome ko ih razume i sahledava sve mogućnosti. 212

,,Jedna stvar koja ti treba, imaš prelep prednji trem a da nemšs na njemu ljuljačku." ,,Ljuljačka za prednji trem ,striklirano. Šta je sa zadnjim?" ,,Stara klupa, možda i stolica za ljuljanje.Mogao bi na njoj da sediš i da se ljuljaš dok posmatraš vrtove koje si sam posadio." ,,Sadiću vrt?" ,,S lukovima za višterije u mojoj basti, te ljupke lozice.“ Obrisala je ruke nakon što je prebrisala radnu ploču.. „Bilo mi je prelepo. Ne mislim samo na...pa ,ne bih volela da sam propustila obilazak sprata" Obgrlio ju je oko struka. ,,Pokazao bih ti još mnogo toga.“ Dopustila je sebi da se stopi s njim da utone u poljubac. A onda se sa zaljenjem povukla. ,,Stvarno moram da pođem." ,,U redu,ali ćeš se vratiti da ti pokažem još mnogo toga." „ Mislim da neću moć i da odolim." Pokupila je tašnu a on je uzeo ključeve iz činije na pultu. ,,Oh ,zlaziš?" upitala ga je dok je isla ka izlazu. ,,Nego šta. Pratim te kući." ,,Ne budi smešan." ,,Nisam smešan. Ispratiću te do kuće. Svađaj se ako želiš, ali ja ču to svakako uraditi.Žena koja ti je pretila ubijena je pre manje od nedelju dana baš ispred lokala u kome si radila.Nečeš se voziti sama po mraku." ,,Ne mogu da te sprečim da me pratiš celim putem do kuće, a onda da se vratiš, ali je ipak glupo.“ ,,Kako god ."Povukao ju je na sebe da je poljubi, a onda otišao do svog kamioneta dok je ona isla ka kombiju. Glupo, pomislila je, ali i slatko. Dobija poene u svim mogućim displicinama. Gospode, godinama nije pomislila na sistem bodovanja. Ona i Ema Kejt su ga izumele u srednjoj školi. Da se zabavi, počela je da sabira Grifove.Dobar izgled, na skali od jedan do deset.Bez sumnje će mu dati deset poena, odlučila je ,i nije joj se uopšte činilo da preteruje.Komunikativnost.Još deset bodova.Umeo je i da razgovara,i da sluša.Humor .Još jedna desetka.Skrenula je na glavni put i videla da je prate njegovi farovi. Obzirnost . Mozda je malo i prenaglasena, poput ovog tračenja vremena da bi je ispratio kući putevima kojima je vozila čitavog života. Kako je ljubi. Iznad skale. Spustila je prozor i pustila da svez vazduh odagna vrelinu koju je osetila pri samoj pomisli na to. Iskreno bi mogla da kaže da je niko nikada nije lepše ljubio. Šta se još zahteva od savršenog momka? Mora da te osobine ima negde zapisane. Ema Kejt i ona su ih smislile pre nego što je ijedna od njih imala seks, tako da se vođenje ljubavi nije našlo na listi. Lista odrasle Šelbi uključila bi i to, a Grifin bi i tu osvojio svih deset poena. Odlučila se za obilazne puteve, bez razmišljanja izbegnuvsi grad a krenuvši zavojitim putem s Grifinovim svetlima u pozadini. 213

I zbog toga se osmehivala. Nije toliko bilo loše dopustiti nekome da se stara o njoj, samo malo. Koliko ju je pamćenje služilo, veoma dugo je morala sama da se brine o sebi i o Kali. Skrenula je na prilazni put i primetila da još uveliko gori svetlo u roditeljskoj spavaćoj sobi. Kada je izašla iz kola, htela je samo da mahne Grifu, ali je i on već izlazio iz kamioneta. ,,Ne moraš da me pratiš do vrata.“ ,,Nego šta nego moram. Tako se to radi. A ako te ne ispratim do ulaza, kako ću te poljubiti za laku noć?“ ,,Sviđa mi se taj druga deo. Prvi put me je neko poljubio pred tim vratima, kad sam imala petnaest, a Sajlas Nes — potomak neslavnog klana Nešovlh — dao mi je takav poljubac da sam otplutala u kuću i sanjala ga pola noći." ,,Mogu to da našim", kazao je Grif posle nekoliko trenutaka. "Mogu da pobedim nekog tinejdžera koji se zove Sajlas." ,,Diplomira na Pravnom univerzitetu u Tenesiju." ,,Bez sumnje biću bolji od advokata", izjavio je Grif. i što se Šelbi tiče, to i dokazao. ,,Pretpostavljam da ću odlepršati uz stepenice i sanjati o tebi." ,,Celu noć." Pokupio joj je kosu, stisnuo je u šaci i ponovo je ljubio sve dok se svet oko nje nije zavrteo. "Ne pristajem na polovinu.“ ,,Laku noć, Grifine." ,,Laku noć.“ Sačekao je da se vrata zatvore, pa se vratio do kamioneta. I on će te noći sanjati, pomislio je. Ta ga je žena vezala u čvor. Sve u vezi s njom je pun pogodak. Pogledao je gore i zamislio je kako proverava Kali. I misli na njega. I bolje bi joj bilo da misli kad se bude svukla za počinak. On će sasvim sigurno, misliti na nju. Krenuo je nazad zaobilaznim putevima. Nema žurbe, treba o mnogo cemu da se promisli. Treba napraviti planove. Imao je sastanak s lepom devojčicom ,o kom treba da misli, i piknik snjom i njenom majkom koji nije mogao da dočeka. Moćda ce uz flašu šampanjca dodati tom izletu notu otmenosti i neočekivanosti. Bacio je pogled na farove iza njega, u retrovizoru, i budući da je vozio sporo, malo je ubrzao. Oćigledno nedovoljno, pomislio je kad su se farovi priblizili. Čekao je da prođe kamionet pošto je već u tolikoj žurbi. Umesto toga.,kamionet ga je udario otpozadi toliko snažno da Je Grif tresnuo u volan i odbio se nazad. 214

Instinktivno je dodao gas. Pomislio je na telefon koji je kao i uvek, spustio u držač za čašu, ali nije želeo da rizikuje sklanjanjem ruke s volana. Sada ga je kamionet udario ponovo, brže i jače, zbog čega je njegovo vozilo proklizalo, a gume se zadimile dok su se šuljale po grubom asfaltu uz obod puta. Grif je s mukom ispravio kamionet, ali ga je sleceće zakucavanje, baš na samoj krivini, gurnulo s puta, pa je preleteo preko ivice i pravo u hrast pored potoka. Čuo je krckanje i Imao samo sekundu da pomisli: Sranje sranje! Pre nego što se aktivirao vazdusni jastuk. Pa ipak, usled tog treskanja udario je glavom o bočno staklo. Video je zvezde i crvena signalna svetla kamioneta koji je na trenutak zastao, pa jurnuo napred i nestao u krivini. ,,Nisam povređen”. Promrmljao je, ali su mu pred očima treperile zvezde. ,,Nije toliko strašno, nisam ništa slomio.” Osim kamioneta. Posegnuo je da uzme telefon i pratio kako mu slika leluja, kao da mu je glava pod vodom. Nemoj da izgubiš svest, naredio je sebi. Pri svetlu instrument -table uspeo je da pronađe ime koje je tražio i pritisnuo je biranje. ,,Gde mi je sestra?", upitao je Forest. ,,Kod kuće. Ja nisam. Imao sam nezgodu. U slučaju da se onesvestim, nalazim se na Putu crnog medveda, na oko tri kilometra od moje kuće. Znaš ono skretanje gde stoji veliki hrast?” ,,Aha.” ,,Kamionet mi je u tom drvetu. Neko me je gurnuo s puta. Policajac bi mi dobro došao. “Zvuči kao da bi ti dobrodošao tegljač.Jesi povređen?" ,,Ne znam." Zvezdice su još treperile. Udario sam glavom.Pomalo krvarim." ,,Budi tu.Stižem." ,,Kamionet je u drvelu. Kuda mogu da odem?" Ali Forest je već prekinuo vezu. Sedeo je nekoliko trenutaka pokušavajući da se u glavi usredsredi na kamionet koji ga je zbacio s puta. ,,Sevi."da ,,sevi" pomislio je. Pikap nosivosti pola tone. Stariji model. Možda četiri ili pet godina. Imao je nešto pričvršćeno na prednju masku, poput...pluga? Razmišljati je bilo bolno, pa je prestao. Iskobeljao se iz sigurnosnog pojasa, a kada se pomučio da otvori vrata i da se malo pomeri, shvatio je da ga sve pomalo boli. Najbolje što je mogao u tom trenutku bilo je da sedi na bočnoj strani sedista i diše hladan noćni vazduh. Obrisao je vlagu s lica i video da mu je ruka umazana krvlju. Sranje. 215

Imao je maramu u pregradi za rukavice, ali nije nameravao da je dohvati, bar ne u tom trenutku. Ništa slomljeno, podsetio se. Jednom je, kad mu je bilo osam godina, slomio ruku pošto je grana drveta na kom se ljuljao iznenada pukla. Sem toga, povredio je ručni zglob u sedamnaestoj, kad je skočio s Eninog prozora. Zato je znao kakav je osećaj kad se slomi kost. Samo je ugruvan, uzdrman i protresen. Ipak, njegov kamionet - a on ga je prokleto voleo - bio je sasvim druga prića. Naterao je sebe da stane na noge i uveri se da je u stanju da stoji. Malo mu se vrtelo, ali ništa strašno. Ohrabrivši se, obišao je vozilo da ustanovi kolika je šteta. ,,Sranje! Prokletstvo. Prokleto sranje!” Besan što je loše onoliko koliko se bojao, provukao je ruku kroz kosu. A onda ponovo prebrajao zvezde kada je dokačio ranu. Maska je bila potpuno spljeskana, a po načinu na koji se hauba zgužvala u harmoniku, zaključio je da ni njoj nema spasa. Samo je nebo znalo kako je to uticalo na delove automobila ispod proklete haube. Grif nije bio mehaničar, ali bio je prilično uveren da je iskrivljena i osovina Tresnuo je silovito, dovoljno jako da vetrobransko staklo ispuca poput paukove mreže. Slomljeno staklo mu je krčkalo pod nogama dok je obilazio kola da s druge strane uzme maramu i baterijsku lampu. Signalne rakete, pomislio je. Trebalo je da ih odmah izvadi. Pre nego što je stigao bilo šta da izvuče, farovi su prosekli mrak. Foresl je parkirao policijski automobil iza slupanog kamioneta. Zatim je izašao i dugim pogledom odmerio Grifa, pa zagledao robustan kamionet. ,,Glava ti krvari,sinak." „Znam. Kučkin sin.“ Šutnuo je zadnju gumu, zbog čega je zažalio, kad mu je taj impulsivnl agresivni pokret pogodio neku tavicu u potiljku. Nije povredio kičmu. Nema šanse da je povredio kičmu. ,,Jesi li pio Grlfe?" „Popio sam dve čaše vina za celo veće, a drugu dobrih sat vremena pre ovoga. Izbacio me je a prokletog puta, Foreste. Taj smrad je bio iza mene, udario me i gurao me sve do ove krivine gde me je zakucao u drvo.“ ,,Koji smrad?“ „Ne znam koji, dođavola.“ Pritisnuo je pulsirajućiu ranu korenom šake i ispustio jauk — zato što mu je dojadilo da mu se krv sliva u oko. „Polaronac sevi; star četiri ili možda pet godina. Imao je neku vrstu pluga 216

ili farmerkog alata zakačenu na prednju masku. Bio je crven, mislim da je bio crven. Kamionet. A plug je bio žut, uglavnom. Čini mi se.“ ,,Dobro, za što ne sedneš na minut? Imam u kolima prvu pomoć. Moramo da zaustavimo krvarenje.“ „Samo ću ovde da se naslonim.“ Potom se naslonio na nagnutu zadnja šstranu svog kamioneta. ,,Ah, i još nepto...“ Pokušavao je da se priseti dok se Forest vraćao do policijskog auta. ,,Usporio je nakon što sam se slupao. Samo na nekoliko sekundi, kao da je želeo da se uveri da sam gađao u drvo snažno i kako valja. Video sam mu zadnja svetla i... nalepnicu! Nekakvu nadepnicu na — koje je ovo ruka?" Podigao je levu ruku i kratko je proučavao pre nego sto je uspeo da razlikuje desnu od Ieve. „Leva, s leve strane gepeka.“ Grif je zatim zatvorio oči i shvatio da to malo umanjuje pulsiranje. ,,Nije bio pijan. Uradio je to planski. Nisam siguran kad je počeo da me sledi, ah siguran sam ne zadugo nakon sto sam ispratio Šelbi do ulaza u kuću.“ „Ispratio si je do kuće?“ „Aha. Nisam nameravao da je pustim da vozi sama po mraku posle onoga što se desilo." ,,Hm."Forest je postavio signalne rakete, a Grif je ponovo zažmurio. „Mislim da je kamionet uništen, ili skoro da jeste. Imam ga samo tri godine. Prešao sam s njim mnogo kilometara, ali siguran sam da je mogao još dugo da me izdriži." „Dačemo ga mom deki da pogleda kad ga odvučemo. Pribran si“, dodao je Forest dok je prilazio s kutijom prve pomoći, „Još se nisi ispovraćao.“ ,,Necu se ispovraćati.“ ,,Ako se to promeni, nišani dalje od mene. Kako vidiš?“ ,,Prvo mi je sve igralo pred očima. Sada vidim normalno. Oh sranje!“ ,,Ne budi kukavica", blago mu je rekao Forest i nastavio da čisti posekotinu komadom vate natopljenim alkoholom. ,,I ti bi bio da sam ja sadistička sestra Sali.“ ,,Ne mogu da vidim koliko je loše sve dok ne očistim. Sestra Ema Kejt je krenula ovamo." „Šta? Ne. Zašto?" ,,Zato što ćeš ići u hitnu u Gatlinberg ako ona tako bude rekla. A pošto ja moram da se pozabavim ovim haosom u koji si upao, ona i Mel mogu da te odvuku tamo" ,,Zvao si ih.“ ,,Jesam. Pozvao sam ih da te odšlepaju nakon što snimim situaciju. Možes li da mi kažes još nešto o tom kamionetu?“ ,,Ostim toga da je vozač, pa ko god bio, lud?" ,,A ti tog luđaka uopšte nisi video?“ 217

,,To je samo utisak — rekao bih da se radi o muškarcu — zato što sam bio previše zauzet nastojanjem da ne završim ovako kako sam završio. Ili još gore." Grif par trenutaka nije ništa kazao, samo je posmatrao prijatelja dok mu je flasterima spajao strane posekotlne. ,,Ti već znaš ko je to, iz onoga što sam ti rekao.*“ ,,Imam neki utisak. Ja time treba da se pozabavim. Grife.“ ,,Dođavola s tim. To su moj kamionet i moja glava.“ ,,Ali moj posao. Očekujem Meta i Emu Kejt svakog trenutka, jesi li u skorije vreme nekoga naljutio?“ ,,Ti si najbliži tome u poslednje vreme, pošto spavam s tvojom sestrom." Forest je prestao da radi to što je radio i oštro je začkiljio. ,,Tako dakle?“ ,,Računam da je dobar trenutak da te obavestim pošto si sav zvaničan, a ja već krvarim. Lud sam za njom. Apsolutno lud." ,,Brz je to skok s dragomi je što smo se upoznali do lud sam za tobom." ,,Ona je munja.“ Grif je prislonio palac na vlastito srce. ,,Bam." Pre nego sto je Forest stigao još nešto da kaže, Ema Kejt je već trčala ka kolima s medicinskom torbom u ruci. ,,Šta se dogodilo? Dozvoli da te pogledam.“ Izvadila je lampicu u obliku olovke i upalila je. ,,Prati svetlost pogledom.“ ,,Dobro sam.“ ,,Ućuti. Reci ml puno ime i današnji datum.* ,,Frenklin Delano Kuzvelt. Sedmi decembar 1941. Dan koji će ostati zapamćen po sramoti.“ ,,Pametnjakoviću. Koliko vidiš prstiju?“ ,,Jedanaest minus devet. Dobro sam, Ema Kej." ,,Reći ću ti da li jesi nakon što te detaljno pregledam u ordinaciji na klinici." ,,Nije mi potreban..." ,,Umukni“, ponovila je, a zatim ga zagrlila. ,,Nemam ništa protiv tvoje trijaže,Foreste, ali ću skinuti te zavoje na klinici I lićno proveriti ranu. Možda će morati nešto da se ušiva.“ ,,Uh'uh". promrmljao je Grif. Met Je stajao s rukama na bokovima i proućavao kamionet. „Skot ti je uništio prevozno sredstvo, Čoveće. Forest nam je upravo rekao da te je neko izgurao sa ceste. Koje to bio?" ,,Pitaj Foresta. Mislim da zna na osnovu mog opisa tog drugog kamioneta" „Pozabaviću se time. Za sada ga odvezite na kliniku i pregledajte. Organizovaću da se kamionet odšlepa u dedinu radionicu. Možeš da dođeš ujutro da uzmeš iz kola šta ti treba." „Moj alat..." „Još će biti tu kad svane. Moram ovo da prijavim, ali imam tvoju sada jasnu i razboritu izjavu, pa ću te pozvati ako mi zatreba još neki podatak. Nemaš više šta ovde da radiš, osim da se nerviraš." Pobunio se, ali kako je bio brojčano nadjačan, sve se završilo time što sa ga prijatelji odvukli do Metovog kamioneta. 218

„Zna ko je ovo uradio i neće da kaže." Gorčina je ispunila Grifovo grlo. „Zato što zna da si možda opušten lik u većini slučajeva, i da bi u ovom verovatno jurnuo da tom nekom isprašiš zadnjicu." Met je odmahnuo glavom.,,Ne bih te krivio. Ali ti si već razbijen — što nije prednost - a biće ti gotovo podjednaka satisfakcija ako onaj ko je ovo uradio završi iza rešetaka.“ ,,Mogao bi da robija nakon što ga naučim pameti." „Bilo je namerno?". upitala je Ema Kejt. „Jesi li siguran?" ,,Oh, dovraga, jesam." ,,Šta si ti radio na putu?" „Vraćao se od Šellbi jer sam je prethodno ispratio kući.“ Grif se iznenadi ispravio. „Vraćao sam se, dakle, od nje i drugi kamionet je išao za mnom - da me prati nedugo pošto sam krenuo kući. Zato što je čekao u blizini njene kuće, ili u blizini moje. Gde god da Je bio, čekao je svoju šansu." ,,Misliš da su krenuli na tebe zato što nisu uspeli da dopru do nje?“, upitao je Met. „Držim da onaj ko je ovo učinio nije poremećen. Mislim do je nešto gore od toga.,i to mnogo gore."

18. Šelbi je započela dan pevanjem pod tušem. Osećala se poletno i sretno i nije marila ko će to da vidi I nagađa koji je povod za takvo raspolozenje. Obukla se, pa pomogla i Kali. „Danas ideš kod prabake.“ ,,U prabakinu kuću?" „Tako je. Ima slobodan dan i jako je želela da dodeš i budes malo kod nje. Zar to nije zabavno?" „Prabaka ima kolačiće i Medu.“ Meda je bio krupni žutodlaki pas koji bi jurcao i igrao se s devojčicom po Čitav dan - a spavao na suncu kad naokolo nije bilo nikoga s kim bi se igrao. ,,Znam. I pradeka će biti tamo neko vreme. Baka će te odvesti kad pođe na posao, ja imam da sređujem neke svoje papire pa ću doći da te uzmem pode posla.“ Dok je Kali brbljala o svemu što mora da ponese kod prabake i o svemu ko će tamo da radi, ušle su u kuhinju. Šelbini roditelji su iste sekunde prekinuli razgovor i razmenili brze poglede, što je uzbunilo Šelbi. ,,Nešto nije u redu?“ 219

,,Šta bi moglo da ne bude?“, odgovorila je Ada Mej vedro. ,,Kali Rouz, tako je lepo jutro da sam odlućlla da doručkujemo na zadnjem tremu, kao da smo na pikniku.“ ,,Ja volim piknike. Vidiću Grifa na piknik.“ ,,Čula sam za to. Ovo ti može poslužiti kao dobar trening. Spremila sam ove prelepe jagode i sve ih iseckala. a uskoro će biti gotova i kajgana sa sirom. Hajdemo da iznesemo ovo napolje.“ ,,I mama želi da ide na piknik.“ ,,Uskoro će nam se pridružiti.“ Šelbi je stajala tamo gde se zatekla, dok je Ada Mej žurno izvodila Kadi na trem. ,,Nešto nije u redu. Oh. zaboga, tata, da li je još neko ubijen?“ ,,Nije. Nije ništa takvo u pitanju. I želim odmah da ti kažem da je on dobro.“ ,,On - Grif? Radi se o Grifinu.“ Osetila je kako joj je srce zalupalo u grudima,pa je zgrabila oca za ruku. Ostaće smiren, znala je, šta god da je. ,,Da se nešto dogodilo Kleju ili Forestu, mama bi bila unezverena. ,,Šta se desilo Grifu?“ ,,Malo je ugruvan, to je sve. Nije ništa ozbiljno. Šelbi, znaš da bih ti rekao da jeste. Sinoć ga je neko izgurao s puta, pa se zakucao u onaj veliki hrast na Putu crnog medveda." ,,Koliko je ugruvan? Ko je to uradio? Zašto?” ,,Sedi i uzmi vasduh."Okrenuvsi se, Klejton je otvorio frižider izvadio kolu.,,Ugruvan je od sigurnosnog pojasa i vasdušnog jastuka i jako je udario glavu.Ema Kejt ga je sinoć odvela na kliniku i pregledala ga, kasnije ću ga i ja pregledati.Ali ako Ema Kejt kaže da mu nije potreban doktor,a ni bolnica,u to možemo da se pouzdamo." ,,U redu ,pouzdaću se, ali želim i ja da ga vidim." ,,Možeš ,naravno." Nastavio je staloženim glasom, ,,Nakon što se budeš smirila." ,,To se sigurno desilo pošto me je sinoć dopratio dovde.Ne bi ni bio na putu da nije navaljivao da me doprati i uveri se da sam bezbedno stigla kući. Želim da odem tamo i da se sama uverim, ako vi možete da pripazite Kali.",,Nemoj da brines za Kali. On nije kod kuće. Proveo je noć kod Eme Kejt jer mu nije dozvolila da sam ostane." ,,Dobro je." Naposletku Jer uspela da umiri disanje. ,,To je dobro." ,,Međutim,očekujem da se dosad ved uputio u policijsku stanicu. Forest i Nobi, sečaš se mog rođaka, Nobija — sišli su sinoć u dolinu i priveli Arla Katerija." ,, Arlo? On je gurnuo Grifa s puta?" Pritisnula je oči prstima. ,,Pijan,verovatno ,pa je vozio kao lud."

220

,,Ne znam da li je tako bilo. Idi dole. Najbolje je da čuješ sve detalje, ne deliće koje ja znam. I reci Grifinu da u deset ima pregled ili mu neće biti dozvoljeno da vozi niti da radi."" ,,.Hoću. Kali..." ,,Ništa joj ne fali. Samo ti Idi."" ,,Hvala, tata." Kad je istrčala. ostavivši neotvorenu kolu na pultu. Klejton je znao da je njegova devojčica bar napola zaljubljena.Uzdahnuvsi, uzeo je limenku i sam je otvorio. Bio Je to pametniji izbor od viskija u pola osam ujutru. Grif je ušao u policijsku stanicu koracima i s gnevom u očima-pored levog je imao masnicu koja se pojavila tokom noći .Ustremio se pravo ka Forestu. ,,Želim da razgovaram s tim kopilanom." Forest je prestao da kuca nas tastaturi i izvukao telefon koji je pridržavao između ramena i uva. ,,Pozvaću te." kazao je i prekinuo vezu. ,,Bolje da se izduvaš malo." ,,Nisam besan. Čak ni ne poznajem Arla Katerija, niti sam ikad s njim razmenio ijednu reć. Želim da znam zašto me je namerno izgurao s puta." ,,Foreste?“ pozvao ga je šerif s vrata svoje kancelarije. ,,Zašto ne istupiš i ne dozvolis Grifu da ode pozadi i kaže šta ima?", upitao Je kad Je primetio da se Forest usteže. ,,Na njegovom mestu, i ja bih hteo to da saznam." ,,U redu hvala. Nobi misliš li da možeš da se javiš tom momku iz laboratorije I završiš razgovor?“ ,,Svakako. To oko ne Izgleda previse strašno. Grife.“ Nobi, dvadesetogodišnji veterinar, uputio je Grftfu značajan pogled, .,,Video sam i mnogo gore, privij na to malo svežeg crvenog mesa, pa će proći.“ ,,Učiniću to.“ Kad se Grif okrenuo da pode pozadi, uletela je Šelbi.,, Oh. Grife!“ ,,E sad. Šelbi, dušo, baš sam mu rekao da nije toliko strašno.“ ,,I nije.“ Grif se nadovezao na Nobija i nastavio: ,,Dobro sam. Ne boli me.“ Peklo je kao sam vrag, ali nije bolelo. ,,Tata je rekao da je to uradio Arlo Kateri. Ne znam zbog čega taj čovek još ima vozačku dozvolu kad vozi pijan kao onda kad smo bili tinejdžeri." ,,Ne znamo da li je bio pijan kada je odgurao Grifa s puta.“ ,,Sigurno jeste. Zašto bi inače tako nešto uradio?“ Forest je razmenio pogled sa šerifom, pa blago klimnuo glavom. ,,Zašto ne odemo pozadi da ga pitamo? Bio je polupijan kad smo Nobi i ja otišli da ga pokupimo, i pokušao je da nam kaže kako je je te noči bio kod kuće. Raonik je još bio na njegovom kamionetu. Arlo je plačen da raščišćava neke privatne puteve izvan grada.“ objasnio je Grifu. ,,Teško 221

da ima razloga da raščišćava sneg na ovom drumu u maju mesecu.I na njemu ima bele farbe. I žute, kao što je ta na raoniku na zadnjem delu Grifovog kamioneta. Nobi i ja smo ga obavestili o tim činjenicama, pošto je tvrdio da mu je neko ukrao kamionet i stavio na njega raonik.“ ,,Kakvo sranje.“ ,,Do guše je u tome“, rekao je Forest i klimnuo Grifu. ,,Nema svrhe raspravljati se s napola pijanim čovekom koji je tekilu ispratio džointom, tako da smo ga jednostavno priveli. I ostavili smo ga da prespava noć suočen s činjenicom da ćemo ga ovog jutra optužiti za pokušaj ubistva.“ ,,Oh. bože.“ Šelbi je zatvorila oči. ,,To je reakcija koju kod njega želimo da izazovemo. Pokušaj ubistva je nategnuta stvar.“ Prokomentarisao je Forest zadenuvši palčeve za pojas. ,,Ipak, sigurno će pasti za bekstvo s mesta nesreće, izazivanje opasnosti usled nemarne vožnje i tako dalje.“ ,,Možemo još mnogo tih i tako dalje da mu napakujemo". rekao je Hardigan. ,,Verujem da možemo. Odslužiče nekoliko godina kako god da mu presude.Samo smo pustili da mu se sve slehne i dopre do mozga .Naš šerif ,ako ga razumem ispravno ,smatra da to što se sleglo može da izleti napolje ako se suoći s vama dvoje." ,,Dobro si to protumačio ,zameniče." ,,U redu onda. Hajde da vidimo šta će biti. Neka niko ne pominje advokata,u redu?" Nije do toga stigao u svom malom mozgu. Forest ih je poveo pozadi kroz čelična vrata i tri čelije. U sredinjoj se nalazio Arlo Kateri, ispružen na postelji. One većeri kod Butlegera“ dobro ga je videla — i kako je zurio tim bledim očima. Slika bilo pred njom nije se mnogo razlikovala od prizora u punom svetlu od pre nekoliko godina .Kratko podšišana kosa boje slame ,već proseda i proredjena na temenu.Te zmijske oči --sada sklopljene-- i dugački vrat s tetovažom u obliku bodljikave zice koja ga okružuje. Prilično nizak i zdepast,sa zglavcima prstiju u ožiljcima iz nebrojenih tuča--od kojih je večinu sam izazvao. Forest je piskavo zviznuo tako da je Šelbi poskočila,a Arlo najednom otvorio oči. ,,Probudi se. dragi. Stiglo ti je društvo.“ Oči toliko bledoplave da su izgledale bezbojno prešle su preko Grifa, zaustavile se na njoj, pa ponovo pogledale u stranu. ,,Nisam tražio nikakvo društvo. Bolje ti je da me pustiš odavde Pomeroj, ili si obrao zelen bostan." ,,Sve mi se čini da je to snaslo tebe, Arlo. Sve i što Grif želi da zna — a to je razuman zahtev — jeste zbog čega si izgurao njegov kamionet i naterao ga da zakuca u ono staro hrastovo stablo.“ 222

,,Nisam ja. Već sam ti to rekao.“ ,,Polutonac. ‘sevi' pikap, žuti raonik spreda, nalepka u donjem levom uglu ispod gepeka.“ Grif je zurio u njega dole dok je govorio i video kako se Arlova vilica trza. ,,Mnogo ih se uklapa u taj opis u ovom kraju.“ ,,Ne, ne tako detaljno. I ta nalepnica je duhovita. Na njoj je naslikana meta sva izresetana hicima i ispod pise: Ako vidis ovo du pročitas, znači da si u dometu. Forest je odmahnuo glavom. ,,To je da umres od smeha, Arlo. Tome dodaj prenetu farbu i sve se uklapa. Nobi je ovog trenutka tamo i razgovaraš sa laboratorijom. Možda če malo potrajati, ali mogu da uklope tu žutu farbu s tvojim raonikom, a onu belu s Grifovim kamionetom." ,,Te laboratorijske priče su sranje. Još sranja, kao sve ostalo.” ,,Porote sve zasnivaju na tome, posebno u ozbiljnim slučajevima kao što je pokušaj ubistva." ,,Nisam nikoga ubio.“ Ario je poskočio.,,On stoju tu,zar ne ?" ,,Zato se i naziva pokušajem Arlo. Pokušao si i nisi uspeo.“ ,,Nisam pokušavao nikoga da ubijem." ,,Mada.“ Forest je klimnuo kao da to uzima u razmatranje, a zatim odmahnuo glavom. ,,Nisi. Ne mogu da zamislim da to prođe pored porote. Vidiš nas je posao da rekonstruišemo nesreću. To će, bojim se, pokazati da si namerno i više puta udario u Grifov kamionet. To zahteva malo veštine. To ti zahteva malo veštine,tako da ti neće pomoći smanjena uraćunljivost i pijano stanje. To ti ionako ne bi mnogo skratilo kaznu. Prema mojoj računici, odležaćeš oko dvadeset godina." ,,Nema teoretske šanse.“ ,,Još kako ima“, usprotivio se Grif. ,,Foreste, pevuši nešto i zapuši uši dok ovom seronji ovde objašnjavam da ću se zareći nad brdom Biblija pred bogom i drzavom, tvrdeći da sam ga video za volanom. Zakleću se da sam prebrojao rupe od metaka na toj meti na toj idiotskoj nalepnici, i da sam mu zapamtio broj registarskih tablica.“ ,,To je prokleta laž. Tablice su mi bile prekrivene jutom.“ ,,Stvarno si moron, Arlo“. promrmljao je Forest. ,,On je prokleti lažov.“ Razljućen. Ario je proturio kažiprst kroz rešetke. ,,On je prokleti lažov.“ ,,Pokušao si da me ubiješ“. podsetio ga je Grif. ,,Nisam pokušao nikoga da ubijem. To čak nije ni trebalo da budeš ti. Trebalo je da bude ona.“ ,,Želiš li to da ponoviš, sinko?" Forestov glas je bio tih kao šištanje zmije, da je Grif već jurnuo napred, posegnuo kroz rešetke i zgrabio Arla a za košulju, pa ga tako drmnuo da je udario glavom o gvožđe. ,,Dosta je. Grife, ne mogu ti dopustiti da to radiš.“ Ali Forest nije naćinio nijedan pokret da ga zaustavi kad je Grif ponovio suradnju. 223

,,U redu, to je dovoljno. Za sada.“ Forest je uhvatio Grifa za rame. ,,Ne želimo da se izvuče na neke tehnikalilje, zar ne? Povuci se za korak.“ ,,Zašto?“ Šelbi se nije ni pomakla, niti dok je Arlo govorio, niti dok ju je pritom zlobno gledao, pa dok se odvijalo iznenadno nasilje. ,,Zašto bi poželeo da me povredlš? Nikada ti ništa nisam uradila.“ ,,Uvek si mislila da si isuviše dobra za mene, dizala si nos i okretala mi leđa. Pobegla si s prvim bogatim momkom koga si mogla da uloviš, zar ne? Čujem da to nije baš prošlo kako treba.“ ,,Povredio bi me zato što nisam htela da izlazim s tobom još u srednjoj? Imam dete. Imam malu devojćlcu i ja sam joj sada jedini roditelj. Ti bi da moje dete ostane siroče zato što nisam htela da izlazim s lobomi. ,,Nisam hteo tvoje dete da učinim siročetom. Samo da te uplašim. Samo da te naučim pameti, da ti usadim strah u kosti. Ionako nije bila moja ideja." ,,Čija je to bila ideja Arlo?" Prvi put je tracak lukavosti blesnuo u Arlovim očima. Pogledao je u Foresta, pa u Šelbi, pa opet u Foresta. ,,Imao bih šta da pričam ,ali želim imunitet . Ne želim nikakvih deset godina za nešto što nije bila moja zamisao." ,,Daj mi ime , pa ću razmisliti o tome.Ako to neuradiš, izguraću stvar do dvadeset pet. To je moja sestra , glupi skote .Jedno za šta bi trebalo da znaš jeste porodica .Reći ćeš mi ko je započeo sve ovo, ili ću se postarati da padnes po svim stavkama, i to debelo." ,,Moram da imam neko Jjamstvo..." ,,Nečeš ti imati ništa." ,,Dobiće više od ništa." rekao je Grif. „Pronaći ću način da dođem do tebe.Pronaćiću ga . A. kad se to desi, poželeces da si imao priliku da odsluzis tih dvadeset." ,,Nisam je ni taknuo, je li tako? Nikada na nju nisam spustio prokletu ruku. Ionako sam samo hteo malo da je uplasim. Dala mi je hiljadu dolara i obečala još toliko nakon što te isprepadam i dobro naucim pameti. "Još toliko nakon što te isprepadam i dobro te natačim pameti. Trebalo je da te malo gurnem s puta, ali si me izradila kad si pošla drugim putem. Do momenta kad sam se okrenuo i pošao za tobom, video sam da si se uputila dole do starog imanja l Triplhornovih.“ ,,Pratio si me ?" ,,Morao sam da čekam, i mislio sam, dobro, naučiču te toj lekciji kad se budeš vračala po mraku, zar ne? Ali onda je on krenuo za tobom i nisam mogao da doprem do tebe. Nisam video zašto bih protračio celu noć nigde ni za šta. Pomislio sam da če te uplašiti i ako njega izguram. Severnjaci su izgleda dovoljno dobri za tebe. Uskočila si pravo u krevet s ovim ovde, a mene nisi htela nikada ni da pogledaš. Video sam ga kako te svlači.“ ,,Gledao si.“ Previše ljuta da bi joj se smučilo, Šelbi je prišla bliže čeliji. Znala je, najednom je znala ko mu je platio. ,,Da li ti Je Melodi Banker takođe rekla i da me špijuniraš?“ 224

,,Dala mi je hiljadu dolara i rekla da će mi dati još hiljadu.Nije je mi rekla kako da uradim, samo da uradim. Gospođica Nedodirljiva i Moćna je stvarno besna na tebe, ali stvarno besna. Došla je pravo u moju prikolicu u dolini i dala mi gotovinu. Toliko je ljuta na tebe što si je izbacila iz salona Iepote." ,,Nadam se da si se dobro pogledao, Arlo, jer ćeš tu uspomenu poneti sa sobom u zatvor ‘Bledso i ćeliju koju će ti dati. A kad se to desi, razmisli o ovome." ,,Arlo. Nikada nisam pomislila da sam predobra za tebe. Jednostavno mi se nisi sviđao."' Okrenula se i pošla napolje. Forest je dao znak Grifu da krene za njom. ,,Sačekaj. Crvenokosa." ,,Ne mogu da čekam, jedva dišem. Kunem ti se, da mu nisi tresnuo glavu o rešetke, ja bih to lično uradila. Krenuo je za tobom zato što nije uspeo da stigne do mene dovoljno brzo. Mogao je da te ubije.“ ,,Ali nije." ,,Da me nisi pratio kuci..." ,,Jesam.“ Uhvatio ju je za ramena. Nije želeo da joj se po glavi motaju ta šta ako, niti u njegovoj, ne tada i ne tu. ,,Zatvoren je Šelbl. I ostaće zatvoren." ,,Sve ovo zato što je Melodi povređen ponos, a povređen joj je ponos zato što je to zaslužila. Ona sasvim dobro zna šta je mogao da uradi. Dala mu je novac i izgovor da to uradi." ,,Kladio bih se da ce pre sledečeg jutra i ona biti u ćeliji zajedno s njim." ,,Sva je prilika da će tako i biti". kazao je Forest kad je Izašao. ,,Samo pricekajte minut. Nobi možeš li da ostaneš s tim moronom Arlom neko vreme? Naterao sam ga da zapiše sve što je rekao." ,,Naravno da mogu. Priznao je?" ,,I više od toga- Šerife, moram ovo da vam prosledim, a onda ce nam biti potreban nalog. Biće prilično ćupavo jer nam nalog treba za Melodi Banker, za zagovaranje zloćina i zaveru za nanošenje telesnih povreda." ,,Pa, dodjavola Foreste." Posle dugog i šumnog uzdaha, Flardigan je protrljao potiljak. ,,Jesi li u to prokleto siguran?" ,,Ispricaću vam šta je Arlo ispričao." ,,Nije lagao“, ubacio je Grif. „Nije tek tako lupio njeno ime. Dala mu je novac za to i verovatno još nije stigao da ga potroši." ,,Otići ćemo do njegove prikolice", počeo je Forest, a zatim se osvrnuo oko sebe. „Gde je Selbi?" ,,Ona... bila je upravo ovde. Oh, dodavola. Oh ne, dođavola." 225

,,Melodi. Moja sestra ima užasan temperament samo ako pritisnete odgovarajuće dugme. Šerife?", upitao je Forest dok je Grif trčao ka vratima. ,,Da, idi s njim. Samo nam je još ovo falilo danas. Tvoja sestra koja izbacuje unuku Florens Pidmont kroz neki prozor." Nije planirala da baci Melodi kroz prozor, ta ideja joj nije prošla kroz glavu. Nije imala jasnu predstavu šta namerava da uradi, ali u jedno je bila sigurna: neće sedeti skrštenih ruku. Ignorisanje te kučke nije dalo rezultata, sarkazam nije pomogao, direktanrazgovor je ostao bez efekta. Zato će naći metodu koja ima efekat i završiće s tim jednom za sva vremena.Kuća Pidmontovih nalazila se na dugačkom usponu s raskošnim zelenilom i stepenastim terasama od bele cigle gde je raslo obilje gracioznih stabala i savršenih okresanih zbunova. S te uzvišene pozicije, kuća je gledala na Ridž na brda i prevoje dolina. Stajala je otmeno, kao sto je činila još od vremena pre Građanskog rata. okružena verandama koje su krasile snežnobelu fasadu. Okolo su bili vrtovi u citavim rekama boja. Bila je to kuća , kojoj se Šelbi oduvek divila. Sada je Jurila prema njoj nalik streli ispaljenu iz luka. Znala je da Melodi stanuje u pomocnoj kuci, te se ustremila ka njoj čim se popela na uzvisinu . Dok joj je u ušima zujalo od gneva, s treskom je zalupila vrata kombija, brzim koracima prošla pored Melodinih kola i tako bi odmarširala do sve do vrata da je neko nije pozdravio. ,,Jeli moguće da si to ti Šelbl En Pomeroj ?" Prepoznala je kućepaziteljku, dugogodišnju služavku u velikoj kući-- i Mejblinu sestru, između ostalog —pa se naterala da potisne ljutnju u dovoljnij meri da zauzvrat osmehne. ,,Divno je videti vas, gospodo Pati.Kako je kod vas?" ,,Sve je dobro ."Prišla joj je visoka,vitka i seđokosa žena s urednom i čvrsto povezanom puđom kovrdžave kose.Nosila je korpu prepunu ranih ruza ."Ove godine proleće je prelepo, iako je već vruće.Tako mi je drago da si se vratila kucć da u njemu uživaš. Žao mi je zbog tvog muža." ,,Hvala vam gospodjo Pati.Morala bih da neizostavno popričam s Melodi." ,,Ona doručkuje na verandi s gospođom Pidmont i gospođicom Džolin.Nagađam da je problem s onim kod gospođe Vi. Naslušala sam se o tome od Mejblin,kao i od Lorili." ,,Da ,tako nešto." ,,Onda prođite okolo. Nadam se da ćete vi to devojke rešiti." ,,Zbog toga sam i došla .Hvala vam." Dopustila je da je bes ponovo preplavi i proključa dok je isla stazom, prelazila preko somotastog zelenog travnjaka, čula ženske glasove i osetila miris prvih ruža. 226

A onda je ugledala Melodi kako sedi za stolom prekrivenim belim stolnjakom i lepim kineskim porcelanom ,sa sokovima koji su se iskrili u staklenim bokalima. ,,Nemam nameru da se izvinim bako, prema tome nema svrhe da me ubeđujes. Nisam rekla ništa što nije istina i neću se poniziti da puzim pred tim ljudima, samo zato da bi Džolin povratila svoju prostakušu od frizerke." „Kristal nije prostakuša, Melodi, i ne bi trebalo da..." „Samo prestani, Džolin, i prestani s tim cviljenjem. Smrtno mi je dojadilo sve to. Ako ništa drugo, ta mala drolja i njena baba koja se meša u sve treba da ..." U tom je času spazila Šelbi i skočila na noge dok je Šelbi prelazila preko nagiba poput ekspresnog voza. Oči su joj se raširile kad je ugledala Foresta i Grifa kako trče za njom. „Gubi se odavde. Ovde nisi dobrodošla!" ,,Ja određujem ko jeste, ako nije." Prasnula je Florens. „Ako ona jeste, ja nisam." Melodi je pošla da se okrene, ali ju je Šelbi sčepala za ruku. „Platila si mu. Platila si Arlu Kateriju da me povredi." „Sklanjaj ruku s mene. Ne znam o čemu pričaš." ,,A povrh svega i lažes." Pre nego što je shvatila da joj je to jasna namera, Šelbi je stisnula šaku u pesnicu i upotrebila je. Čula je viku kroz zujanje u ušima, i kroz crvenu izmaglicu što joj je zamagljivala vid primetila kako Melodlne oči počinju da se cakle. Sledeće što je znala bilo je da joj je neko uhvatio ruke i stegao ih pozadi za leđima, podigavši je od zemlje. Ritala se jer još nije završila. Nije ni izbliza završila, ali su se ruke oko njenih samo još jače stisnute. „Prestani. Hajde. Crvenokosa, sad se smiri. Dobro si je mlatnula." „To nije dovoljno. Nije dovoljno za ono što je uradila." Melodi je sedela na stražnjici, tamo gde se i srušila na svom divnom tremu. „Udarila me je! Svi ste viđeli da me je napala." Držala je ruku preko vilice i jecala. „Želim da podnesem tužbu." ,,Lepo". kazao joj je Forest. ,,Mislim da se one protiv tebe biti daleko teže." „Ništa nisam uradila. Ne znam o čemu ona to trabunja, bako. Boli me." „Džolin, prestani da mašeš rukama kao da ćeš da poletiš i idi po kesicu s ledom," Florens, koja se bila pridigla, pa je s mukom ponovo sela. „Potrebno mi je objašnjenje. Moram da čujem zašto je ova devojka došla ovamo i tim sumanutim optužbama i udarila moju unuku." ,,Ja ću da objasnim", uzvratila je Šelbi pre nego što je Forest stigao nešto da kaže. „Pusti me, Grifine. Neću uraditi ništa više. Izvinjavam vam se, gospodo Pidrnont. Njoj ne, ali vama se izvinjavam. Ovo je vaš dom i nikako nije trebalo da dođem ovamo na takav način. Bila sam isuvlše ljuta da bih ispravno razmiiljala." 227

„Baka reci joj da ide. Njoj je mesto u zatvoru,“ ,,Tišina Melodi. Samo ćemo porazgovarati. Zašto si tako došla ovamo?" ,,Zato sto je Melodi otišla mnogo dalje od pričanja ružnih stvari, bušenja guma i izmišjanja laži. Ovog puta je prekardašila. Platila je Arlu Kateriju hiljadu dolara i obećala još hiljadu da me zastraši, odnosno da me naući pameti.,,Nikada nisam uradila tako nešto. Mislim, ne bih se srozala toliko da pričam s Arlom Katerijem niti s bilo kim njemu sličnim. On je lažov, kao i ti" ,,Rekla sam ti da ćutiš Melodi Luiza! Zašto bi rekla da je Melodi to uradila?" .Zato što je Arlo sinoć izgurao Grifina s puta i uništio mu kamionet. Pogledajte ga gospodo Pidmont. Povređen je jer me je ispratio kući, pa Arlo kako nije mogao da dopre do mene njemu je uradio ono što mu je bilo plaćeno. Umesto toga je stradao Grif. Ona je sišia u dolinu do Arfove prikolice i platila mu.“ ,,Ona je luda- laže." ,,Oh. zaboga.“ Džolin je zastala pokraj dvostrukih vrata s plavom kesicom leda u ruci. ,,Oh. zaboga, Melodi, bila sam ubeđena da ne misliš ozbiljno. Nikada mi nije palo na pamet da si ozbiljna u nameri." ,,Ti začepi, jesi li čula! Da se nisi usudila da izustiš više ni reć." ,,Neću da začepim. Neću. Za ime sveta, Melodi, nije ovo igra, samo trač ili začikavanje zabave radi. Nisam smatrala da je ozbiljna, kunem se bogom, nikada nisam pomislila da to stvarno smera." ,,Drži jezik za zubima Melodi. Sta je to smerala Džolin?“, upitala je Florens.,,Smesta da si prestala da brbljaš i kazi jasno šta imaš.“ ,,Nakon što nas je gospoda Vi izbacila, Melodi je rekla da zna kako da se osveti Šelbi. Da zna kako da je nauči lekciji koju neće zaboraviti i kako bi Arlo voleo da uradi to bez nadoknade, ali će ga ipak častiti.“ „Lažljivice!“ Ustala je teturajući se i zaletela se na Džolin noktiju savijenih i spremnih da ogrebu. Mogla je i da povredi Džolin da je ova nije u zaprepašćenoj odbrana gađala vrećicom s ledom. Srećno nacentrirano ispaljivanje odbacilo je Melodi za korak unazad i dalo Forestu vremena da je povuče k sebi. ,,Biće najbolje da poslušaš svoju baku i držiš jezik za zubima,da čujemo ostatak.“ ,,Šta nije u redu s tobom? Šta je s tobom Melodi, jednostavno ne znam." ,,Ti da umukneš Džolin, ili ćeš zažaliti.“ „Džolin!" Florensin glas je presekao novi nalet devojčinog plakanja. ,,Reci zamenlku Pomeroj ostatak onoga što znaš, i to odmah. Ako ne budeš ćutala Melodi, kunem ti se Bogom Svemogućim, lično ću ti opaliti šamar." ,,Oh gospodjo Florens. Kazala sam šta je rekla i tvrdim,kunem se, nisam je shvatila ozbiljno, mislila sam da neče uraditi nista. Bila sam toliko 228

uzrujana da bi plakala i govorila joj: Prestani, prestani, prestani Melodi, pa sam nastavila da se pitam ko če mi napraviti frizura za venčanje jer Kristal tačno zna kakvu želim, a to je dan mog venčanja, gospođo Florens. Naprosto sam se mnogo uznemirila i Melodi ništa više nije pričala. Ali jeste ono što sam iznela. Nisam verovala da bi mogla...“ ,,Ti izdajnička kučko. I ona je deo toga.“ Melodi je ispružila ruku i pokazala na Džolin. ,,Ona je deo toga.“ ,,Nisam ali ti Šelbi, možda ne možeš u to da poveruješ jer sam ranije bila saučesnica u ponečemu. Ipak nikada ne bih nekoga stvarno povredila. Umorna sam od toga. Umorna sam od svega toga.“ Sela je i zajecala s licem zarivenim u dlanove. ,,Žao mi je gospođo Pidmont, ali moraću da odvedem ove dame u policijsku stanicu kako bismo ovo razmrsili." Leđa pravih poput strele, Florens je klimnula glavom. ,,Da razumem. Džolin odmah prestani da plačeš i pođi sa zamenikom Pomerojem. Melodi, kreni sa zamenikom." ,,Ne idim da idem s njim. To je samo neka priča koju je ta propalica smislila, a Džolin laže, jednostavno laže.“ ,,Ne lažem!" Zatim su obe počele da urlaju jedna na drugu, dok se Forest nije umešao. ,,Obema bih vam savetovao da se stišate. Melodi možeš da kreneš sama, ili ču te odvući.“ ,,Skidaj ruke s mene ovog trenutka!“ Ta ju je pretnja naterala da se opire njegovom stisku. ,,Ne idem ja nikuda kuda ne želim." Njena baka je skočila na noge. ,,Melodi Luiza Banker, ako ne kreneš sa zamenikom Pomerojem i ne prestaneš da se otimaš, kunem ti se da neću učiniti ništa da ti pomognem.Postaraću se da tvoja mama ne preduzme ništa u tom pravcu.“ ,,Ti to ne misliš.“ ,,Tako mi boga, mislim. Ideš s Forestom i Ideš sada, ili perem ruke od svega onoga, I od tebe." ,,Poći ću. Ali sada znam da si puna mržnje poput svih drugih." ,,Ja ću povesti Melodi“, kazao je Forest Grifu. ,,Najbolje če biti da ti kreneš sa Šelbi i Džolin. I dalje si zamenik.* ,,Dođavola. U redu. Džolin?“ ,,Idem.Neću vam praviti nikakve probleme.Šelbi izvini zbog svega ovog. Samo sam.." „Oh, gospođo Florens. Kazala sam šta je rekla i tvrdim, kunem se nisam je shvatila ozbiljno, mislila sam da neće uraditi ništa. Bila sam toliko uzrujana da sam plakala i govorila joj: Prestani, prestani, prestani, Melodi, pa sam nastavila da se pitam ko će mi napraviti frizuru za venčanje jer Kristal tačno zna kakvu želim, a to je dan mog venčanja, 229

gospođo Florens. Naprosto sam se mnogo uznemirila i Melodi ništa više nije pričala. Ali jeste ono što sam vam iznela. Nisam verovala da bi mogla...“ „Takođe je verovatno najpametnije da niko ništa ne govori tokom vožnje“ Predložio je Grif i izvukao neusiljen osmeh od Foresta. Kao što sam rekao, ako ikada poželiš da promeniš zanimanje... Melodi, idi do mog auta samostalno, ili ću ti staviti lisice.” ,,Oh, idem. Ostaćeš bez posla pre nego što se dan okonča. Pobrinuću se za to.“ Pre nego što je odveo Melodi, Forest je pogledao u Florens. „Oprostite zbog ovoga, gospođo Pidmont. Žao mi je zbog te nevolje, vaše i vaše porodice.” „Znam da jeste.” Kada je pogledala u Grifa, u očima su joj možda zasijale suze, ali joj je kičma ostala prava. „Žao mi je zbog ovog više nego što mogu da iskažem.”

19 Džolin je celim putem jecala i gušila se. Pošto mu je u ušima odzvanjalo od tog cmizdrenja, Grif je zaključio da trenutno najviše na svetu želi da se vrati svom poslu i nečemu normalnom. Jedini put koji je tome vodio bio je da odvede Šelbi i Džolin u policijsku stanicu. Šerif Hardigan je pogledao u Grifa, pa u dve žene - u Šelbinim očima videla se ljutnja, a Džolinine su bile pune suza. Istupivši napred, izvukao je veliku belu maramicu iz džepa i ugurao je Džolin u ruke. Tonom u kom su čudesno bili izmešani bodrenje i sažaljenje, upitao je: ,,E sad, šta je sve ovo?” „Forest stiže za nama”, počeo je Grif. „ Ja sam verovatno uhapšena.” Stavivši ruke na bokove, Šelbi je izravno i prkosno pogledala Hardigana u oči. „Tresnula sam Melodi Banker posred lica.” ,,Hmm”, glasio je Hardiganov odgovor pre nego što se usredsredio na Džolin. „Nisam znala da će to da uradi!” Histerija je probijala kroz isprekidane jecaje. „Kunem se, nisam. Mislila sam da naprosto besni i brblja onako. Nisam verovala da će zaista angažovati Arla da uplaši Šelbi, niti da je povredi. Kunem se da me je to mnogo uznemirilo.” 230

,,To vidim i sam. Zašto ne biste ušli i ispričali mi sve? Paziš na nju?” Poslednje pitanje je uputio Grifu i izvio obrve prema Šelbi. ,,Valjda.” „Proglašen za zamenika?” Šelbi mu je uputila oštar pogled dok je Hardigan uvodio Džolin u svoju kancelariju. ,,Ma znaš kakav je Forest.” Ipak mu je laknulo kad je Forest lično ušao s Melodi, koja je izgledala ledeno. ,,Džolin?” „Šerif priča s njom.” „Dobro. Paziš li je?” Na ponovljeno pitanje, Grif se štrecnuo. ,,Da, da.” Forest je ispratio Melodi u zadnju prostoriju, pa se vratio. „Nobi, treba da je pričuvaš nekoliko minuta dok ne raspetljam ponešto od ovoga.” „Nikakav problem.” Kad se Forest okrenuo sestri, ona je ispružila ruke i prislonila zglobove jedan uz drugi. „Prestani s tim sranjem.” „Možda želiš da to uradi tvoj zamenik.” Kada se s istim gestom okrenula Grifu, on joj je samo obuhvatio lice dlanovima. „Prekini s tim. Smesta.” Nakostrešila se na trenutak, ali kako je on nije pustio niti skinuo oči s njenih, naposletku je šištavo odahnula. „Nisam besna ni na jednog od vas -barem ne previše - i muka me je uhvatila zbog toga što ti se dogodilo, Grife. Samo sam ljuta na sve. Jesam li uhapšena?” „Neće doći do toga”, odgovorio joj je Forest. „Čak i ako Melodi bude insistirala, sama je u daleko većoj nevolji. Zaslužila je taj udarac.” „Svakako jeste.” „Svojski si je lupila, Crvenokosa.” „Hvala. Klej me je tome naučio, ali ovo je prvi put da sam to primenila. Šta sad treba da radim?” „Prepusti ovo meni i šerifu - što je trebalo i pre nego što si odjurila u taj prokleti zamak. Nikada te neću okriviti za taj udarac. Idi na posao ili kući ili šta god da si nameravala da radiš.” „Mogu tek tako da odem?” „Tako je. A ako te tuži za napad, mi ćemo se za to pobrinuti. Međutim, siguran sam da ćemo je ubediti da digne ruke od toga.” ,,U redu.” Bilo joj je teško da se i dalje ljuti na brata, ako već nema nameru da je uhapsi. ,,Žao mi je zbog učestvovanja u ovom prepodnevu.” 231

„Ne, nije” „Ne, nije. Ne još. Ali mogla bih na tome da poradim “ Izašla je, pa zastala kad je Grif izašao za njom. „Ništa od toga nije moja krivica i smučilo mi se da preuzimam odgovornost za nešto što nisam uradila. Ali...” „Nema nikakvih ali” prekinuo ju je. Odmahnula je glavom. „Ali nema nikakve sumnje da sam te uvalila u nevolju. Ne bih te krivila kad bi se povukao. Bila bih tužna i razočarana kad bi to uradio, ali ne bih te krivila.” Umesto odgovora, obuhvatio joj je lice dlanovima i ovog puta je poljubio. Dugo, ozbiljno i polako. ,,To bi trebalo da reši to pitanje. Otići ću sada kod tvog tate po potvrdu da sam dobro, pa da se konačno vratim na posao.” Malčice se osmehnula. ,,Ta masnica na oku izgleda nekako razvratno.” „Upravo sam to i želeo. Videćemo se kasnije. Ovo dosad je bilo jedno vrlo zanimljivo jutro.” Valjda je moglo i tako da se kaže, pomislila je dok je išla prema salonu. Ali ona bi se radovala kad bi imala bar dva dosadna prepodneva. Pretpostavila je da su glasine o tom interesantnom jutru - kao i o incidentu od prethodne noći koji je doveo do svega ostalog - već stigle do salona. Način na koji je razgovor prestao a oči se uprle ka njoj kad je ušla, govorio je da dobro pretpostavlja. „Kako je tom momku? Koliko je ozbiljno povređen?” upitala je Viola. „Upravo ide da ga tata pregleda, ali mislim da nije ništa strašno. Zadobio je posekotine i modrice.” „Čujem da su priveli Arla zbog bekstva s lica mesta”, ubacila se Kristal. ,,A Loreli te je videla kako si se pre izvesnog vremena velikom brzinom odvezla prema velikoj kući.” „Isto tako možeš da ispričaš i u kakvoj je vezi Melodi sa svim tim” uputila ju je Viola. „Ionako će svi to saznati.” „Platila mu je. Platila je Arlu da to uradi.” Nakon kolektivnog uzdaha, Šelbi se sručila u stolicu. Ionako je poranila za posao, a osim toga, zanimljiva jutra su prilično iscrpljujuća. „Samo malo.” Stisnutih kapaka, Viola je okrenula stolicu da pogleda Šelbi u lice. „Hoćeš da kažeš da je Melodi potplatila Katerija da izgura Grifina Lota s puta? Zašto bi to, dovraga, uradila?” „Platila mu je da ganja mene, ali se Grif našao na putu, pa je Arlo krenuo za njim.“ 232

,,Za... za tobom? Ali to je... Zašto bi...” Kada je naposletku shvatila, krv joj se sledila i prebledela je skroz. „Zato što sam je isterala odavde.” „Nisi ti kriva, bako, a nisam ni ja. Nije nijedna od nas. Tačnije , niko od svih nas.” „Bog zna da je ona razmažena poput trule voćke i da je oduvek nosila u sebi neku zlu klicu, ali nikada nisam pretpostavila da bi mogla da pokuša nešto ovakvo.” „Dala je Arlu hiljadu dolara i obećala mu još toliko kad obavi posao. Viola je klimnula glavom. Boja koja joj se vratila u lice bila je jarko crvena i vrela. „Jesu li je priveli?” „Odveli su je u policijsku stanicu da porazgovaraju o tome.” „Ako je ne zatvore, zahtevaću da čujem razlog.” „Nemam pojma šta će se desiti, ali svakako neće biti lepo. To sigurno. A ostali mogu da čuju i ostatak priče. Odvezla sam se do vile na brdu i tresnula je u lice. Sve mi je pred očima bilo crveno, pa sam je zviznula tako da sam je oborila. Ponovila bih to da mogu.” Začulo se još uzdaha, iako se Viola široko osmehivala. Nagla se nad stolicu i snažno zagrlila Šelbi. ,,To je moja devojka.” „Volela bih da sam te videla.” Mejblin je prekrstila ruke. „Nije hrišćanski to reći, ali bih volela da sam videla kako si je mlatnula, pa da sam to fotografisala telefonom.” „Tetka Pati kaže da Melodi postaje nena i da osorno naređuje svima čim gospođa Pidmont nije u blizini.” Lorili je mudro klimnula glavom. „Tako da bih i ja volela da sam tome prisustvovala, samo što bih ja snimila video.” Prišla je Šelbi i zagrlila je. „Zato nemoj da se sekiraš, Šelbi. Poznajem više ljudi nego što mogu da nabrojim koji bi dobro platili da vide kako obaraš tu devojku na... na guzicu druge pratilje. Je li tako, gospođo Vi?” ,,Ne može biti tačnije, Lorili.” „Neću da se sekiram.” Šelbi je potapšala Lorili po ruci. „ Ali počeću ranije s poslom, ako je to okej. Pozabaviću se peškirima i zalihama i sličnim poslićima. Da malo razbistrim glavu.” „Samo ti izvoli.” Kristal je pričekala dok je Šelbi otišla pozadi. „Šta nagađate da će gospođa Pidmont preduzeti u ovoj situaciji?” „Mislim da ćemo sačekati i videti.” Nisu morale dugo da čekaju. Tokom rano popodnevnog zatišja - kada su nezaposlene mame uzimale decu iz škole ili ih dočekivale na vratima, pre nego što su oni koji su radili 233

van kuće mogli da ulete na šišanje posle radnog vremena, na farbanje ili masažu, Florens Pidmont je ušla u Violin salon. Još jednom je unutra zavladala tišina kao u crkvi. Florens, dostojanstvena u mornarsko plavoj haljini i udobnim kožnim cipelama, klimnula je Šelbi koja je sedela za prijemnim pultom, a zatim i Violi. „Viola, imate li nekoliko minuta za razgovor sa mnom? Nasamo. Ti i Šelbi „Naravno da imamo. Šelbi, imamo li nekoga u sobi za opuštanje?” ,,Ah... Ne bi trebalo. Dolaze nam tri mušterije na tretman za otprilike sat, i imamo dva tretmana sada.” „Onda je u redu. Idemo pozadi, Florens, gde je lepo i tiho. Kristal, kad mi dođe mušterija zakazana za tri i trideset, smesti je da sedne i daj joj neki časopis” „Hvala ti što si izdvojila vreme za mene, Viola.” “Ti si ga izdvojila za mene.“ Viola je krenula prva, kroz sobu s kasetama. “Poznajemo se dugo.* ,,Da, mnogo godina. Kako ti je mama, Vi?” „Energična, kao i uvek. Kako je tvoja?” „Malo je usporila. Ipak, veoma joj prija život na Floridi. Moj brat Semji obilazi je svakodnevno.“ „Uvek je bio duša od čoveka. Izvoli sedi” „Hvala, Vi, mogla bih. Reći ću ti istinu i kazati da sam premorena do kraja.“ „Imamo lep čaj od breskve, gospođo Pidmont. Topao ili hladan“ , dodala je Šelbi. „Mogu li da vas poslužim?” „Prijao bi mi topao čaj od breskve, hvala, ako te ne mrzi.“ „Ni najmanje. A ti, bako?” „Bilo bi lepo, mila, hvala ti.” „Ovo je vrlo ljupka prostorija, Viola. Tako tiha i umirujuća. Uvek si mudro razmišljala i umela da spojiš funkcionalno i lepo. “ ,,To je lepo čuti. Svakome je s vremena na vreme potrebno neko mirno i opuštajuće mesto.” „Svima, čini mi se, treba više toga. Koju si boju koristila za zid?” „Zove se sumračno zlatna’. Lepo ime.” „Jeste. Asocira na mir”, ponovila je i tiho uzdahnula. „Viola, Šelbi, počeću time što ću reći da nameravam da razgovaram s Grifinom Lotom kad budem otišla odavde. Ali prvo sam želela da obavim razgovor s vas dve. Trebalo je da pitam i Adu Me ima li malo vremena.” „Radi tretman lica. U redu je, Flo. Prenećemo joj sve što želiš da joj saopštiš.” 234

„Želim svima vama da se izvinim. I tvom tati takođe, Šelbi, tvojoj kćerci, tvojoj braći. I Džeksonu, Viola.” „Gospođo Pidmont, nemate za šta da se izvinjavate. “ „Molim vas da primite moje izvinjenje.” „Naravno.” Šelbi je donela čaj u lepim šoljama. „Hvala. Hoćeš li i ti da sedneš? Upravo dolazim iz policijske stanice. Melodi je priznala da je otišla kod Arla Katerija da mu da novac za izazivanje nevolje, Šelbi. Nisam bila sigurna da li će za tako kratko vreme priznati, ali već su pronašli troje ljudi koji su je videli kako vozi do Arlove prikolice u dolini. I premda mi je bolno da to kažem, neću joj pribaviti advokata sve dok ne iznese istinu.” Ne rekavši ništa, Viola je samo posegnula i uhvatila Florens za ruku. ,,Ne znam šta je mislila da će se desiti, ili zašto je preduzela nešto toliko zlobno i nerazborito. Ne znam zbog čega je oduvek toliko ljubomorna na tebe, Šelbi. Kada su te izabrali za glavnu navijačicu u srednjoj školi, histerisala je i preklinjala me da dam veliku donaciju odeljenju za sport ako te sklone, a postave nju. A kada si je pobedila na izboru za kraljicu lepote, došla je kući i isekla haljinu na froncle.” Florens je uzdahnula. „Čini se da je skoro stalno ljuta. Nadala sam se da će biti srećnija i postati odgovornija ako je ovlastim da vodi ’Artful Ridž’ i omogućim joj da živi u zasebnoj kući. Ali svesna sam, i sada to vidim, da sam joj isuviše ugađala. A njena je mama činila i više. Unuka mi je, prva unuka, i ja je volim.” „Naravno da je voliš.” „Previše sam joj tokom godina gledala kroz prste, ali sada neću. Stvarno je naudila nekome, a moglo je da ispadne i mnogo gore. Uradila je to iz pakosti i platiće cenu te pakosti. Nemam nikakva prava da pitam, niti da bilo šta očekujem, ali ona mi je unuka, pa ću pitati. Šerif je nagovestio da, ako ste ti i Grifin Lot saglasni, ako se slažete, Melodi umesto odlaska u zatvor...” Prvi put je Florensina ruka uzdrhtala, pa je pažljivo spustila šolju s čajem na tacnu. „Mogla bi da odsluži šest meseci u rehabilitacionom centru, privatnom, gde bi mogla da ide na terapije za različite probleme koje je muče. Od nje bi se zahtevalo da tamo radi - da rinta, pretpostavljam. Da čisti, radi u bašti, u vešernici i takve stvari. Zatim, ako se pokaže da je spremna, odslužila bi nakon toga još šest meseci društveno-korisnog rada u rehabilitacionoj ustanovi, i na kraju dobila godinu dana uslovne. Neću se pretvarati da je to zatvor“, nastavila je Florens. „Ipak, biće sputana, primaće terapiju za koju osećam da joj očajnički treba, i od nje će se zahtevati da sledi pravila. Izgubiće slobodu, a to je vrsta zatvora. Ako se 235

ne povinuje uslovima i pravilima, suočiće se sa zatvorskom kaznom. Njena majka će pokušati da mi se suprotstavi u vezi s ovim, ali njen otac... Već sam popričala sa zetom. Dugo smo razgovarali i on će me u ovome podržati.” Sada pribranija, Florens je ponovo uzela šolju s čajem. „Radi se o tvojoj i o mojoj unuci, Vi. Ko bi pomislio da ćemo doći dovde?” Viola ju je još jednom uhvatila za ruku. „Život je pun teških prepreka i klizavih zaokreta. Dajemo sve od sebe da ga prevalimo, od početka do kraja.” „Ima dana kada to nije ni izbliza dovoljno. Trebaće ti malo vremena da o tome razmisliš, Šelbi.” „Ne radi se o tome... povredila je Grifa, to jest povredila ga je preko Arla kome je dala uputstva šta da radi.” „Nameravala je da povredi tebe.” „Sve što želim, kunem vam se, gospođo Pidmont, jeste da ostavi mene i moje na miru. Imam dete o kom moram da brinem. Imam život koji treba da probam ponovo da izgradim s mojom malom devojčicom i samo želim da nas Melodi ne dira. Ako se Grifin bude složio s tim što ste rekli, ja sam saglasna. On je taj koji je zadobio povrede, kakve god da su joj bile namere.” „Porazgovaraću s njim i povinovaćemo se njegovoj odluci. Duša me boli što je tako povređen i što je neko iz moje porodice to izazvao. Pitam se, Viola, ako znaš od Džeksona, kolika je šteta naneta mladićevom kamionetu.” ,,Po onome što mi je Džekson malopre kazao preko telefona, nema mu popravke.” ,,Oh, bako.” ,,Pa, gotovo sve se da popraviti, ali Džek kaže da ne može da se sredi dovoljno, pa očekuje da će se osiguravajuća kuća složiti i priznati totalnu štetu.” ,,Ja ću to da ispravim. Imate moju reč.” „Nikada nisam u to sumnjala, Flo.” „Znam da ste obe u poslu i mnogo vam hvala što ste izdvojile malo vremena, hvala vam i na razumevanju. Na dobroti.” „Ispratiću te”, rekla je Viola, obavivši ruku oko Florensinog struka kad su obe ustale. „Takođe ću ti dati brošuru, tako da možeš da razmisliš o lepoj masaži toplim kamenom ili o tretmanu za podmlađivanje lica.” Šelbi je čula kako se Florens smeje dok su izlazile. „Malo je kasno za podmlađivanje, zar ne, Viola?” „Nikada nije kasno, Flo. Nikada nije kasno.”

236

Šelbi je mislila da je najbolje da se ne ističe i da prihvata svaki dan onakvim kakav je. Nalazila se u samom središtu i na prvoj liniji ogovaračke scene još otkad se vratila u Ridž. Iskustvo joj je govorilo da će uskoro iskrsnuti neke nove vesti ih interesovanja. Osećala se sasvim dobro što je nasred bine u petak uveče i izvodi duvop, rok i balade iz pedesetih. Delovalo je da i publici to prija, a sem toga, ovog petka niko nije upucan. Pošto je Kali spavala kod prabake, pomisao na noć u Grifovoj postelji kao vrhunac petka veče činila je da se oseća još bolje. Pre i posle svog posla u subotu, žestoko se bacila na svoje tabele, pedantno plaćala račune i pažljivo se preračunavala. I zadovoljno je istegla ruke prema tavanici kad je isplatila još jednu kreditnu karticu. Tri ugašene, još devet. U nedelju je, posle doručka, počela da sprema pile za ručak, slušajući Kali kako ciči od zadovoljstva dok se igra s obožavanom spravom za pravljenje balona. Ada Me je ušla i zagrlila Šelbi s leđa. ,,To je najbolji zvuk na svetu.” „Znam. Mnogo je srećna, mama, toliko da mi srce igra od radosti.“ „ A šta je s tobom?” “Gotovo da sam isto toliko srećna kao devojčica s mašinom za balončiće.” „Glas ti je baš lepo zvučao u petak, mila moja. I nemaš pojma koliko si bila lepa u onoj plavoj haljini.” “Posebno se radujem šezdesetim, spremam listu za narednu nedelju. Tiša mi je rekla da će sigurno proširiti lokal. Biće uzbudljivo.” „Dobro je što su Grif i Met skoro sve ovde završili. Sviđa mi se moje novo kupatilo koliko i Kali njena sprava za mehuriće.” Da bi to pokazala, Ada Me je izvela savršenu piruetu i izmamila Šelbin osmeh. “Vešti su to momci. Spretan muškarac vredi onoliko zlata koliko je težak. Sigurno si se lepo provela posle nastupa.” Vrelina se popela uz Šelbin vrat. „Jesam. Mama, nisi me valjda čekala? Jesi li?” „Ne radi se o tome da li sam te čekala. Kad imaš dete pod svojim krovom - imalo ono četrnaest ili četrdeset godina - uvek ćeš čuti kada se kola parkiraju ispred kuče. I nemoj da ti je na pamet palo da kažeš da ti je žao. Kad razmišljam o tebi s tim dobrim čovekom, sva se ozarim. A osim toga, on i tebi mami osmeh.” 237

Znala je tačno na šta majka cilja. „Tako je. Moram priznati da ni sama nisam mogla da pretpostavim da ću se u dogledno vreme lepo provoditi s bilo kojim muškarcem. Stoga je to zaista iznenađenje. Pa ipak, ne mogu da razmišljam ni o čemu što je dalje od narednih sedam dana, ne još.” “To je u redu. Nemoj žuriti, prvo ga dobro isprobaj.” “Mama!” „Ti misliš da je vaša generacija izmislila seks? A ti pevaš pesme iz šezdesetih sledećeg vikenda? Ta je generacija verovatno mislila isto to. Kad smo već kod probne vožnje, čula sam da je Florens Pidmont kupila Grifu novi kamionet.” “Rekao je da nije htela da čuje da ne pristane, te da je tako postavila stvar kao da će on nju uvrediti ako bude odbio. Deka će rastaviti stari u delove, a Grif će dati da se stavi logo na novi kamionet.” Zaćutala je dok je cedila saft iz piletine. “Da li postupamo ispravno, mama? Mislim na to što dozvoljavamo da se Melodi izvuče s odlaskom na rehabilitaciju, psihoterapiju za oslobađanje od ljutnje, i slično?” “,To je veoma nalik nekom ekskluzivnom klubu i to me muči. Ipak, negde ispod toga držim da je ispravno. Ne verujem da će se Melodi vratiti ovamo, bar neko vreme, ali znam da joj gospođa Florens ne čuva radno mesto.“ “Oh.“ „Osim toga, pretpostavljam da bi ti mogla da dobiješ taj posao, ako želiš.” ,,Ja... Ne. Mislim da mi se sviđa sadašnji poredak stvari. Sviđa mi se da radim kod bake. Volim devojke i posao i mušterije. Ako nešto iskrsne, znam da se niko neće uzrujavati ako moram da uzmem slobodan dan da bih se time pozabavila. I sasvim sigurno znam da ne bih volela da sedim u staroj Melodinoj kancelariji, obavljam njen nekadašnji posao, niti da imam dodira s bilo čim što je pripadalo njoj. Jednostavno je... malerozno. Razumeš šta hoću da kažem, mama?” „Razumem. Umeš da ispečeš pile kao i tvoja baka, devojko. Ako još ne želiš da se baviš budućnošću daljom od nedelju dana, bolje pripazi. Takvo pile može da navede muškarca da predloži brak.“ „Mislim da sam po tom pitanju bezbedna.“ A upravo je to, ta sigurnost, pomislila je Šelbi, ono što joj je potrebno. U podne, kad je Grif parkirao iznajmljeni kamionet, korpa za izlet bila je spakovana i spremna, a Kali u svojoj žutoj haljinici i s trakom u kosi. Ona se opredelila za farmerice i stare planinarske cokule. 238

Kali je izjurila napolje pre nego što je Grif uopšte stigao do vrata, pa se bacila na njega. „Izgledaš kao da ćeš na izlet, Mala Crvenokosa.“ „Imam mašnu.“ Kali je posegnula ručicom do mesta odakle se spuštala žuta traka. ,,To vidim. Najlepša si, a takva je i tvoja mama. Evo, daj to meni.“ ,,Ti već držiš nju. Ići ćemo mojim kombijem pošto znam kuda idemo. Ćebad sam već spakovala.“ „Moram samo da izvadim nekoliko stvarčica iz kamioneta.“ Smestio je i privezao Kali u njeno sedište - spretno, primetila je Šelbi. Tom čoveku nije bilo potrebno pokazati nešto dvaput. Otišao je do kamioneta po platnenu torbu. ,,Doprinosi“, kazao je, pa ih stavio u kombi zajedno s izletničkom korpom. „Nadam se da je to mesto lepo kao u mom sećanju. Prošlo je mnogo vremena.“ Vozila je u pravcu grada, a onda skrenula na neki sporedni put, zaobišavši dolinu dok je Kali neumorno čavrljala poput ptičice. Kada je krenula uz uspon upravljajući se prema uzbrdicama i nizbrdicama, sve joj se vratilo. Prizori, mirisi. Boje. Krivudala je kroz zelene i smeđe nijanse, žute trilijume i plavetnilo rascvetalih irisa dok su nežne trube kolumbine plesale na mestima okupanim suncem. Tu i tamo bi planinski lovor rasvetlio senke, a gospine papučice se zanjihale. „Lepo je. Lepa priroda”, kazao je Grif kad je Kali započela razgovor s neizbežnim Fifijem. „Uskoro će procvetati i divlji rododendroni. Naprosto volim to zelenilo. Beskrajno zelenilo i način na koji se boje divljeg cveća pojavljuju i nestaju.“ Prošla je pored male seoske kuće, gde se dečak otprilike Kalinog uzrasta valjao s psom po kržljavoj travi. „Vidi kucu! Mama, kada ću moći da imam kucu?” „Njena najnovija opsesija”, objasnila je Šelbi ispod glasa. „Kad jednom budemo imale sopstvenu kuću, razmislićemo o tome. Skoro pa smo stigli na naše mesto za piknik”, dodala je, nadajući se da će zaustaviti gomilu nadolazećih pitanja. Skrenula je na uski prašnjavi puteljak i pažljivo poskakivala po njemu. „Ovo pripada onom malom imanju pokraj kog smo upravo prošli. Tata je pomogao da tri bebe u toj kući dođu na svet - a moguće je da ih je i više 239

otkad nisam bila ovde - i dolazio je u kućne posete baki dok nije preminula. Porodica nam dozvoljava da se služimo ovim putem i da tamo iza pravimo piknik ili idemo na pešačenja. Stvarno cene mog tatu.” ,,I ja ga cenim otkad mi je izdao potvrdu da mogu da radim.” „Oko ti izgleda malo bolje.” „Poljubila sam ga da prođe, mama, kad smo bili na sastanku i jeli picu. Da li smo već tamo?” „Stigli smo autom dokle smo mogli.” Skrenula je i zaustavila kola. „Pešice nije mnogo daleko. Oko pola kilometra. Ipak, malo je strmo i verovatno pomalo džombasto.” „Dorasli smo tome.” Organizovao se tako što je Kali popeo na ramena, a izletničku korpu poneo u ruci. „Torba i ćebad su tvoje zaduženje”, rekao je Šelbi. „Ovde je veoma tiho.” Ugledao je tamnocrvenog kardinala kako ih posmatra iz gnezda na glogu. „To čak nije najbolji deo.” „Niko neće iskočiti odnekud sa sačmarom?” „Pitala sam tatu da proveri da li je u redu, i porodica se s tim složila. Ostavljamo mesto u stanju u kom smo ga zatekli, i to je sve. Premda su možda na taj način obeshrabrivali poreznike u doba Prohibicije. Na ovim se brdima i u ovim dolinama proizvodila velika količina viskija. I moji su se time bavili I mislim na rođake s obe strane.” „Ilegalni proizvođači viskija.” Zbog toga se ozario. „Bilo bi teško pronaći šačicu ljudi koji vuku korene odavde a da ih nisu |imali u rodoslovu.” „Bio je to glupav zakon.” „Glupav”, ponovila je Kali, što se i moglo očekivati. “Izvini.” „Nije to prvi put. To je reč koju koriste odrasli, Kali.” „Volim reči za odrasle.” Kad je iznenada ciknula, Grif je gurnuo izletničku korpu Šelbi u ruke, pa spustio Kali s ramena. „Zeka! Videla sam malog zeku!” “Oh, čoveče”, kazao je Grif. „Prokl... Isprepadala si me, Mala Crvenokosa.” „Uhvati malog zeku, Grife! Uhvati ga.” „Nisam poneo opremu za hvatanje malog zeke.” Dok mu je srce još tuklo, uzeo je korpu nazad i nastavio da se penje.

240

Kada je stigao do vrha, shvatio je da je svaki korak penjanja bio vredan truda. “U redu, opa.” „Tačno je onako kako pamtim. Potok, drveće, posebno onaj veliki crni orah. I taman toliko čistog prostora da u daljini vidiš brda i doline.“ “Od danas pa nadalje ti si zadužena za pronalaženje mesta za izlet.” „Teško je ovo našiti, osim ako govorimo o tvom imanju.” Kada je spustio Kali, ona je istog trena jurnula prema potoku. „Kali, ne prilazi do ivice”, počela je Šelbi, ali ju je Grif uhvatio za ruku i poveo je do vode. “Super.” Čučnuo je pored Kali. „Pogledaj sve te male slapove. Te sjajne stene.” „Želim da plivam!” „Nije dovoljno duboko za plivanje, mila, ali možeš da izuješ cipele i skineš čarape, pa da umočiš noge. Možeš da se brčkaš.” „Dobro. Mogu da se brčkam, Grife!” Kali se sagnula da se izuje dok je Šelbi širila ćebad pored potoka čije su se vode kotrljale, panjeva prekrivenih mahovinom i guste paprati. “Ne brineš se što će ukvasiti haljinicu?”, upitao ju je Grif. „Imam presvlaku za nju u torbi. Volela bih da upoznam devojčicu koja ne želi da se pokvasi i isprska u ovom potočiću.” “Ti si jedna vrlo opuštena mama.” Dok je Kali ulazila da se prska i ciči, Grif je iz svoje torbe izvadio flašu umotanu u izolacionu foliju. “Šampanjac?” Šelbi se iznenađeno nasmejala, pa odmahnula glavom. “To će postideti moje pečeno pile.” “O tome ću ja prosuditi.” Pila je šampanjac i uživala posmatrajući Grifa kako žudno jede hranu. Pustila je Kali da izbaci iz sebe malo energije jureći za leptirima ili se vraćajući do potoka da se još malo brčka. I opustila se, kako nije, shvatila je, još od onog jutra kada se suočila s Arlom Katerijem iza rešetaka. On će imati upravo takav pogled, pogled na zatvorske rešetke, pomislila je, još dugo, dugo. A ona je imala ovo - zelenilo i plavetnilo, cvrkut i pesmu ptica, sunce koje se probija kroz krošnje da bi se senke igrale na tlu, dok se njena malena igra u potoku. 241

„Svakako si prošla“, kazao joj je Grif kad je posegnuo za još jednim parčetom piletine i još jednom kašikom krompir salate. „Dok sedimo ovde, stiče se utisak da je sa svetom sve u savršenom redu.” „Zbog toga su nam potrebna ovakva mesta.” Ispružila je ruku i prešla prstima preko posekotine na njegovom čelu, koja je već zarastala. „Forest kaže da još nisu uhvatili onog Harloua, zbog čega se nadam da je obavio ono zbog čega je došao i nestao odavde.” „To zvuči kao razumno objašnjenje.” „Zašto si me onda pratio kući u petak uveče u dva sata posle ponoći?” „Zato što za mene i to ima smisla. Kada ćeš mi dopustiti da te opet pratim kući?” Oh, baš se nadala da će je upitati. „Pretpostavljam da ću videti s mamom da jedne večeri tokom ove nedelje pripazi Kali.” „Zašto ne odemo u bioskop, a posle kod mene?” Osmehnula se, pomislivši kako joj je i to već palo na pamet. Odlazak u bioskop s čovekom koji joj je budio leptiriće u stomaku. „Zašto da ne? Kali, ako ne pojedeš svoj izletnički ručak, zaboravi na čokoladne medaljone.” Šelbi je to nedeljno popodne procenila kao savršeno, i dok je vozila nazad s Kali, koja se na zadnjem sedištu borila sa snom, pitala se kako bi mogla da ga produži. Možda će videti da li bi Grif želeo da posedi malo na tremu dok Kali odspava. Ili proveriti da li su Ema Kejt i Met raspoloženi da dođu, pa da spreme roštilj za večeru. „Pretpostavljam da te kod kuće čekaju poslovi.” “U mojoj kući nikada ih ne nedostaje. Zašto? Imaš li na umu nešto drugo?” „Htela sam da vidim da li bi želeo malo da ostaneš kod mene, pozvala bih Emu Kejt i Meta da naiđu kasnije. Na vino i roštilj.” “Još hrane? Kako bih to mogao da odbijem?” „Videću da li se mama i tata s tim slažu, pa onda...” Nije dovršila rečenicu pošto je već stigla do kuće i ugledala majku kako istrčava. „Oh, nebesa, šta je sada moglo da se desi?” Izletela je iz kombija. ,,Mama.” 242

„Baš sam se spremala da ti pustim poruku. Gili se porađa* “Oh, u ovom trenutku?” „Traje već nekoliko sati, ali nam nisu rekli sve dok nisu krenuli u bolnicu. Tata - moj tata je već uzeo Džeksona. A tvoj tata i ja idemo iz ovih stopa u bolnicu u Gatlinbergu. Forest dovodi tvoju baku. Klej kaže da će brzo. Oh, nemam pojma zašto me bebe uvek ovako slude.” „Uzbudljivo je i čine te srećnom.” „Treba da pođete”, rekao je Grif. „Treba da budete tamo.” “Oh, ne želim da ostavim dvoje dece predškolskog uzrasta i mog dedu bez pomoći.” “Ja ću je uzeti. Držim Kali.” “Oh, pa ja...” „Želim da idem s Grifom! Molim te, mama, molim te. Grife, želim kod tebe kući. Mogu li da idem kod tebe i da se igram?” “To bi bilo najlepše”, uzvratila je Ada Me. „Šelbi nije mogla da dođe kad se Džekson rodio. Nama bi to svakako mnogo značilo, Grife.” “Dogovoreno.” „Jeee! Jeee!” Šelbi je pogledala ozareno lice svoje devojčice. „Ali to bi moglo satima da potraje.” “Ne, ako je verovati Kleju. Hajde, Klejtone, kreći!”, doviknula je Ada Me. „Nemam nameru da propustim rođenje svog unučeta zato što se ti vučeš. Grife, beskrajno ti hvala. Kali, budi dobra kod Grifa, ili ću saznati zašto nisi bila. Klejtone Zaharije Pomeroj!” Ada Me je marširnim korakom otišla prema kući. „Jesi li siguran? Zato što...” „Sigurni smo, jesmo li, Kali?” „Tako je! Hajdemo, Grife.” Ushićena, obema rukama mu je protrljala obraze. „Idemo sad kod tebe kući.” „Samo mi dozvoli da...” U dilemi šta da radi, Šelbi je mozgala. „Samo ću da uletim i pokupim neke njene igračkice.” „Imam makaze i žezla i gomilu šibica s kojima može da se igra.” „Baš si ti vickast. Daj mi dva minuta. I da, najbolje da uzmeš moj kombi u slučaju da moraš nekuda da ideš s njom. A ja ću, ako mogu, da posudim ovaj kamionet.” „Rentiran je. Šta me briga.” „Onda okej, u redu. Dva minuta. Ne, trebaće mi pet. Pet minuta.” 243

Jurnula je ka kući dok je njena majka izvlačila svog muža napolje. „Ada Me, ja sam lekar i govorim ti da ima još vremena.” „Oh, nemoj ti da mi lekaraš. Pričaj mi o mnogo vremena kad se ti budeš porađao. Idemo, Šelbi!” „Stižem vas za pet minuta. Umem da stignem do tamo.” Grif se naslonio leđima na kombi, pored Kalinog prozora. „Lepo ćemo se provesti, Mala Crvenokosa.”

244

DRUGI DEO Koreni

Previše smo nerazdvojni. A povratak kući iz društva znači vraćanje k sebi. Robert Li Frost

20

I zaista su se sjajno provodili. Grif je napravio masku čudovišta od kartona, stavio je na lice, pa jurio uzbuđenu Kali po prednjem dvorištu. Oborila ga je čarobnim štapićem koji je skrpio od nekakve cevi i još kartona. Kada se ponovo vratio u obličje princa, odgovorio je na prvu Šelbinu poruku. U bolnici sam - sve protiče dobro. Je li tamo sve u redu? Razmišljao je nekoliko trenutaka. Super nam je. Pošli smo sad napolje da nađemo neko mesto gde je gust saobraćaj, da se tamo igramo. Odveo je Kali na kolu i po njenim razrogačenim, sjajnim očima, zaključio da kola nije nešto što se nalazi na njenom svakodnevnom meniju. Potrajalo je dobrih pola sata dok je nije izvukao iz tog zanosa. Već bez daha i bogatiji za to iskustvo, strpao je malu u kombi i brzo se odvezao do prodavnice po sokiće u tetrapaku. To je svakako bila bolja varijanta. Ugledao je znak štenad na prodaju, odlučio da se tu zaustavi na neko vreme kako bi se Kali malo zabavila, pa parkirao vozilo ispred malog imanja odmah do mini-marketa. Sledio je strelicu na znaku i krenuo pošljunčanom stazom što je vodila iza objekta. U kućici za pse, čistoj i suvoj, tri šteneta kremkaste dlake i jedno smeđe istog trena su živnula, počela da laju, jure prema ogradi i uvijaju svoja dežmekasta tela. Kali nije zacičala i jurnula prema njima kao što je očekivao. Duboko je udahnula, a onda obe ruke pritisla na usta. 245

Zatim je okrenula glavu i pogledala u Grifa. Oči su joj bile pune začuđenosti i ljubavi i nemerljive sreće. Pomislio je: Oh, sranje, šta sam uradio? Ona mu je potom obavila noge rukama i stegla ga. „Kuce! Volim te, Grife. Hvala ti, hvala ti.” „Ovaj, ah, čuj... Mislio sam da samo...” Dok je pokušavao da se izvuče, ona je ponovo pogledala nagore u njega i zaslepela ga svojom blistavom radošću pre nego što je konačno jurnula ka ogradi. Neka žena s bebom na boku i kosom povezanom crvenom maramom izašla je kroz zadnja vrata kuće. „Dobar dan”, obratila mu se dok ga je dete sumnjičavo odmeravalo. „Ćao. Upravo smo bili u prodavnici, pa sam pomislio da svratimo da vidimo štenad.” “Pa da, naravno. Želiš li da uđeš, medena? Ne mogu biti umiljatiji. Sad im je tri meseca”, produžila je dok je otvarala kapiju Kali. „Imali smo okot od osam komada. Mama je mešanac labradora i retrivera, zove se Džordži, a tata je rođakov labrađor boje čokolade.” Kali je utrčala u boks i kučići su je istog časa prekrili. “To je zvuk sreće, zar ne?”, upitala je žena kad se Kalino kikotanje izmešalo s lavežom i tobožnjim režanjem. „Aha... Ali....” „Dobro se slažu s decom, tatice”, kazala je s osmehom dok je premeštala bebu. „Nežni su, odani i vole da se igraju.” “Oh, ja nisam njen otac. Snaja njene majke se porađa, verovatno ovog časa, pa sam preuzeo brigu o Kali na neko vreme.” „Grife! Grife, dođi da vidiš. Dođi da vidiš kuce.” „Važi, okej.” „Samo nastavite, ne žurite. Čini se da ume s njima. Mnoga deca njenog uzrasta žele da vuku štene za rep ili uši ili pak da ih vuku naokolo u kutiji, ali ona je nežna i zna da se igra. Brzo će se sprijateljiti”, dodala je, a beba je odlučila da je Grif prošao ispit, pa mu je ponudila širok, balav osmeh. „Stavila sam oglas tek jutros. Prva četiri su po dogovoru već bila razdeljena. Ne prodajem ih sve dok ne budu sasvim spremni, ne prime vakcine i veterinar ih ne očisti od parazita.” „Nisam stvarno... mislim, razmišljao sam da nabavim psa. Kasnije. Čim dovedem imanje u red.” 246

Žena je začkiljila. “Vi ste onaj koji je kupio staro imanje Triplhornovih. Čovek koji radi s momkom Eme Kejt, Ema Kejt i doca Pomeroj pomogli su da se ovaj moj Lukas rodi u sobi za preglede na klinici. Otišla sam na redovni pregled, a on je požurio da izleti napolje baš tada i tamo. Nije bilo vremena da krenem u bolnicu. Je li to malecka Šelbi Pomeroj?” “Aha.” „Trebalo je da pogodim po kosi. Ako se odlučite da uzmete jedno štene, daću vam ga upola cene, budući da su njen deka i dama vašeg ortaka pomogli da mog dečaka donesem na svet.” “Oh, pa... To je...” „Grife, dođi da se igraš s kucama!” „Samo se ti igraj. Biću ja tu.” Uzeo je smeđeg psa. Ipak je podvukao crtu kad je Kali počela da daje predloge u vezi s njegovim imenom. Nije hteo da mu se pas zove Fifi u čast njene najomiljenije plišane igračke. Niti Magarac poput Šrekovog najboljeg drugara. Odlučio se za Snikers zbog čokoladice, a onda morao da se vrati u prodavnicu i kupi jednu da bi Kali to uspela da poveže. Morao je da kupi kuci hranu, činiju, povodac, ogrlicu i poslastice za pse. Do trenutka kad su se vratili do kola sa psom koji je istraživao kabinu kamioneta, Grifu je odzvanjalo u ušima. Šelbina sledeća poruka stigla je kada je izvadio Kali iz kombija, a ona i psetance krenuli u trk. Gili se sjajno drži. Uskoro počinje porođaj. Još malo i gotovo. Javi mi kako ste, ako ste završili s igranjem usred saobraćaja. Počeo je da joj piše o štenetu, iako je sve to izgledalo pomalo poput sna, a zatim se predomislio. Zbog igranja u saobraćaju smo ogladneli. Želimo nešto da prezalogajimo, tako da ćemo loviti strance sa slatkišima. Drži se, Gili. Bebe dolaze na svet kad im je vreme, a Bo Sojer Pomeroj se rodio u sedam i jedanaest - u srećan sat, prema rečima njegovog tate - sa zdravih tri kilograma i trista grama težine. Šelbi mu se bez žurbe divila bio je isti otac - i iskopala je još maramica za njegovu majku pa zagrlila ponosne roditelje.

247

Zatim je poslala još jednu brzu poruku: Dečak je! Bo Sojer je predivan, a njegovi mama i tata srećni i zadovoljni. Uskoro krećem. Do trenutka kada se sa svima pozdravila I probijala kroz saobraćaj u Gatlinbergu, sunce je već zalazilo. Razmatrala je ideju da zastane i pusti još jednu poruku, da pita Grifa želi li da ona svrati po neku hranu, ali zaključila je da su dotad već nešto jeli. Parkirala se pored svog kombija i pomislila: Kakav dan. Kad joj niko nije odgovorio na kucanje, na trenutak se zabrinula, no odmah i odagnala brigu. Provirila je kroz vrata i dozivala, a onda načuljila uši začuvši poznate zvuke. Šrek. Odmahnuvši glavom, uputila se nazad ka velikoj sobi. Na velikom ekranu raspravljali su se Šrek i magarac, a na sofi je njena mala devojčica ležala opružena preko Grifa. Oboje su čvrsto spavali. Umalo nije vrisnula kad joj je nešto vlažno i hladno dodirnulo članak. Kad je pogledala nadole, ugledala je debeljuškasto smeđe štene, koje je istog trena svoje zube i interesovanje usmerilo ka pertlama njenih planinarskih cokula. “Oh, ne, nećeš.” Podigla je kucu i proučavala je. „Odakle si se ti samo stvorio?” „Došlo je s puta”, odgovorio je Grif otvarajući pospane oči. „Čiji je to pas?” „Pretpostavljam da je moj. Naprosto se desilo. Snikers.” „Izvini, šta?” „Zove se Snikers. Mešanac čokoladnog labradora i zlatnog retrivera.” “Ne može biti slađi.” Zabavljena i očarana, Šelbi je mazila štene dok je ono ljupko lizalo njenu bradu. „Jesi li video kolike su mu šape?” “Ne, i nisam baš.” „Imaćeš jednog krupnog psa.” Osmehnula se kad je Snikers prešao na obraz, vrpoljeći se srećno u njenim rukama. „Ko te je iscrpeo? Kali ili pas?” „Mislim da smo se međusobno iznurili. Je li sve u redu u svetu beba?” „Savršeno je. Bo Sojer, u slučaju da nisi dobio moju poslednju poruku. Zdrav je i lep, a porodica sija od radosti. Nemam reči da ti se dovoljno zahvalim, Grife, što si čuvao Kali da bih mogla tome da prisustvujem. Mnogo mi je značilo.” „Bilo nam je zabavno. Koliko je sati?” 248

„Oko osam i trideset.” „Okej, verovatno smo zaspali pre otprilike dvadeset minuta.” „Jesi li nešto jeo? Trebalo je da...” „Ostalo je piletine od piknika”, prekinuo ju je. „I spremio sam čizburger jer tu ne možeš da omaneš. Bilo je i smrznutog graška, koji uglavnom koristim kao vrećicu leda, ali je završio posao.” Mazio je Kali po leđima dok je govorio i pomerao se. Ona se skotrljala poput vreće. „Pala je od umora.” „Bio je ovo srećan dan za nju. I za mene je.” Spustila je psa, a on je poskoćio ka Grifu i krenuo na pertle. Grif ga je uzeo jednom rukom, osvrnuo se oko sebe, i pronašao konopac za glodanje koji je napravio od starog kabla. „Probaj ovo”, predložio je psu, pa ga zajedno s kablom spustio na pod. “Da li te je ona nagovorila da uzmeš kucu?” „Nije morala da kaže ni reč.” Osvrnuo se prema mestu gde je Kali spavala s guzom istrćenom uvis i jednom rukom prebačenom preko Fifija. „Njene oči su sve rekle. Planirao sam da nabavim psa, negde na jesen. Kad pozavršavam još poslova na imanju. Tako da sam samo promenio plan. Osim toga, bio je na rasprodaji. Želiš li nešto da pojedeš? Ima još čizburgera. Piletina je samo draga uspomena.“ “Ne, hvala. Jeli smo ovde i tamo u bolnici. Moram da je odvezem kući i smestim u krevet“ “Možda bi mogla da ostaneš.“ Izazovno, toliko izazovno kada je kliznuo rukama preko njenog tela. „Volela bih, i mislim da bi volela i Kali. Ali ne još, Grife. Ne još.“ Mogla je da produži trenutak, njene usne na njegovim. A zatim i glava na njegovom ramenu. “Bio je ovo dobar dan.“ „Crveno slovo.“ Uzeo je Kali u naručje. Nastavila je da spava na njegovom ramenu dok je Šelbi uzimala izletničku korpu i torbu s Kalinim stvarima. Pas je ispred njih istrčao napred kroz vrata, pa pravio krugove po dvorištu dok je Grif smeštao Kali u njeno sedište. Posmatrao ih je kako se odvoze prema zapadnom nebu koje poprima boju njene kose. A onda je nastupio mir.

249

Voleo je tišinu, podsetio se, i da nije tako, nikada ne bi kupio mesto toliko udaljeno od grada. Ali sada je delovalo ozbiljno tiho nakon čavrljanja male devojčice. Spustio je pogled na Snikersa, koji se zanimao napadanjem njegovih pertli. „Prestani s tim.“ Mogao je samo da otrese cipelu. „Hajdemo u obilazak.” Pre ponoći su još dvaput obišli imanje. Radio je isuviše naporno na podovima koje je ponovo lakirao i polirao da bi dozvolio da ih upropasti neko štene. Razmotrivši gde da smesti Snikersa da spava, napravio je privremeni pseći krevet od kutije i nekih starih peškira, pa još jedan peškir uvezao tako da oblikom podseća na psa. Snikers nije odmah kupio foru, ali je uzbuđenje preživljeno tog dana učinilo svoje. Sa psićem ophrvanim umorom kakav je i Kali oborio u san, Grif je zaključio da je dobro obavio zadatak, pa se i sam smestio u postelju. Nije znao šta ga je probudilo. Časovnik je pokazivao da je dva i dvanaest minuta, a kad je proverio baterijskom lampom na telefonu, Snikers je i dalje bio sklupčan u svojoj kutiji. Iako se odlučio na to da ostavi usnulog psa da leži, nešto nije bilo kako treba. Toliko nije bilo kako treba da je tiho izašao iz spavaće sobe. Osluškivao je. Stare kuće su ječale i škripale, pomislio je - a on je svoju dobro poznavao. Ipak je tiho otvorio vrata i izabrao papagajke. Paleći svetla u hodu, krenuo je u prizemlje. A tamo dole začulo se tek to... tiho škljocanje vrata koja se zatvaraju. Sada se Grif kretao brzo, pravo prema zadnjem delu kuće i staklenim vratima. Uključio je svetla i reflektore napolju. Biće viđen, ali ako je neko tamo, biće viđen i on. Nije zapazio ništa, nikakvo kretanje. Da li je zaključao zadnja vrata? Mislio je da nije, budući da je to retko kad činio. A kako je psa svaki čas izvodio i uvodio u kuću, najverovatnije je da nije. Izašao je na zadnji trem, pažljivo osluškujući noćne zvukove, povetarac, žalostiv zov sove, bledi odjek psećeg laveža odnekud preko grebena. Čuo je pokretanje motora, krckanje šljunka pod automobilskim gumama. Stajao je neko vreme i gledao u mrak. 250

Neko je bio u njegovoj kući i u to je bio prokleto siguran. Ušao je i zaključao vrata - ali mu je sinulo da su cela od stakla i da ne bi zadržala nekoga ko želi da uđe. Pogledom je pretražio prostor, gledajući da li nešto nije na svom mestu. Pogled mu je prešao preko laptopa koji je ostavio na kuhinjskom pultu, pa se vratio na njega. Seća se da je laptop kao i uvek ostavio otvoren. Ali sada je bio spušten. A kada je prišao i spustio ruku na mašinu, ustanovio je da je prilično topla. Podigao je poklopac i počeo da istražuje. Nije bio zaluđenik za računare, ali znao je dovoljno da može da se provali da je neko poskidao sva njegova dokumenta. Bankarske podatke, račune, mejlove, radove. „Šta je sad ovo?” Proveo je narednih dvadeset minuta psujući i menjajući sve svoje šifre, sve lozinke i korisnička imena. Sve čega je uspeo da se doseti. Nije mu ulazilo u glavu koja bi bila svrha uzimanja njegovih podataka. Zatim je utrošio još vremena da pošalje gomilu mejlova i prijateljima, članovima porodice, poslovnim kontaktima i svima na listi, obaveštavajući ih da su mu podaci kompromitovani i da ne odgovaraju ni na šta što dolazi s njegove stare adrese. Nakon što je proverio sva vrata i prozore, poneo je laptop sa sobom na sprat. Najednom mu je top prioriteta bio da bolje obezbedi podatke i kuću. Sat nakon što se probudio, pokušao je da se ponovo skrasi, osluškujući svako krckanje, svaki nalet vetra. I baš kad je počeo da tone u san, pas je zacvileo. “Da, da, jasno mi je.” Ustao je i ponovo navukao pantalone. “Ne vidim šta nas sprečava da odemo u šetnju, Snikerse.” Kad su se obreli napolju, snop njegove baterijske lampe osvetlio je jasan otisak stopala u mekom tlu pored pošljunčanog prilaza. „Masnica na oku ti još nije prošla, a neko ti je provalio u kuću?” Met je doterivao farbu dok je Grif postavljao poslednje lajsne u novom velikom kupatilu Ade Me. „Pre će biti da je naprosto ušetao. Prava je gnjavaža menjati lozinke, slati obaveštenja, a onda provesti jutros sat vremena u policijskoj stanici radi davanja izjave. Nema nikakvog smisla i sigurno bih sve to pripisao šumovima koji prate sleganje kuće da laptop nije bio zatvoren.” 251

„Siguran si da si ga ostavio otvorenim?” „Potpuno siguran. Osim toga, bio je topao, a nisam ga koristio satima. Zatim onaj otisak. Nije bio moj, Mete. Znaš da nosim broj četrdeset četiri, a ovaj je bio veći. Uostalom, čuo sam kola.” „Šta su policajci rekli?” “To je još jedan razlog što kasnim ovamo. Vratio sam se s Forestom i on je obišao imanje, pa onda fotografisao otisak stopala, iako od toga neće biti neke koristi. Nije reč o izravnom vandalizmu. Već sam mislio da potražim porodicu Arla Katerija ili njegove ortake.” „Nije baš da plivaš u lovi, ali si se veoma lepo sredio. Neko je shvatio: hej, ovaj tip je kupio to staro imanje i vozi novi kamionet.” „Zato što mi je taj govnar slupao stari.” “Svejedno.” Met je otresao Snikersa sa pertli čizama i dao Grifu tenisku lopticu, koju je ovaj malo šutnuo da bi pas krenuo da je juri. „Meni se čini kao da je neko zaključio da može da ti isprazni račune, tako nekako.” „Nije im se baš posrećilo. Ljuti me to što je neko tek tako ušetao u moju kuću. Izgleda da je uzimanje psa bila... srećna slučajnost. Eto reči dana.” „Srećna malo sutra.” Met se široko osmehnuo, pa još jednom šutnuo lopticu. „Koliko si puta dosad počistio nered za njim?” „Dvaput ili triput.“ Možda pet ili šest. „Ipak, kapira. Biće to dobar pas za posao. Ne plaši se pištolja za eksere. I biće krupan. Veliki psi odbijaju ljude koji žele da ti uđu u kuću u prokleta dva sata ujutru. Treba i ti da ga nabaviš, pa da Snikers ima drugara.” „Živim u stanu, sećaš se?” Met se popeo uz merdevine držeći četku i kantu. „Razmišljam o tome da počnem sa zidanjem kuće.” „Razmišljaš da počneš da zidaš kuću otprilike otkad smo se preselili ovamo.” „Razmišljam još više otkad nameravam da zaprosim Emu Kejt. „Ako ćeš to da uradiš, trebalo bi da... Molim?” Grif umalo nije sebi ispalio ekser u koleno. „Kada? Čoveče!“ „Da, znam.” Blago zamagljenog pogleda, Met se nacerio. „Dok si se ti jutros bavio pandurima, ja sam posmatrao Emu Kejt kako se sprema za posao. Pravila nam je zelene smutije i...” “Ne spominji tvoje čuvene zelene smutije.“ „I tebi bi bilo korisno da piješ svako jutro po jedan.” “Ne razumem ljude koji jedu ili još gore, piju kelj. Odlučio si da želiš njome da se oženiš zbog zelenih smutija?” 252

Met je podigao svoj kačket i pogled mu je bio pravi sanjalački. „Gledao sam je. Bila je bosa, pomalo džangrizava, nije se još našminkala. Nosila je kaki pantalone i plavu majicu, a sunce je ulazilo kroz prozor. Pomislio sam da je to ono što želim, svakog jutra.” „Gunđavu Emu Kejt i zeleni smuti?” „Svakog jutra. Ne sećam se vremena kada nisam baš to hteo. Tako da sam pomislio da pođeš sa mnom posle posla da kupim prsten. Zaprosiću je večeras” “Večeras?” To je bilo dovoljno da Grifa sasvim razbudi. ,,Ti to ozbiljno! Zar ne želiš da sve organizuješ?” „Kupiću cveće. Prsten je aranžman. Ne znam koju veličinu nosi, ali...” „Napravi otisak. Idi kući, iskopaj neki njen prsten, napravi otisak koji ćeš odneti u zlataru.” „Trebalo je toga da se setim.” „Šta ćeš da kažeš?” “Ne znam.” Met se promeškoljio na merdevinama. „Volim te. Hoćeš li se udati za mene?’” „Moraš bolje od toga, čoveče.” “Ti me činiš nervoznim.” „Razmislićemo o tome. Idi uzmi otisak.” “Sada?” “Da, sada. Moram da izvedem psa napolje pre nego što se upiški na nove pločice. Pravimo pauzu.” Odlučan da se taj plan sprovede u delo, Grif je udario ortaka po ramenu. „Čoveče, Mete, ženiš se.” „ Ako ona pristane.” „Zašto ne bi?” „Možda ne želi mene i zeleni smuti svakog jutra.” Met je sišao s merdevina. „Pomalo mi je muka.” „Prekidaj s tim. Idi i napravi otisak.” Grif je zgrabio štene koje je počelo da njuška naokolo na način koji je ukazivao da će se svakog trenutka upiškiti. „Moram da ga izvedem. Preduzmi nešto. To je jedini način da ostvariš ono što želiš.” “Preduzimam.” Šelbi je jedva našla malo vremena za probu. Dobar joj je bio osećaj što se tiče pesama koje je odabrala - od „Bitlsa” do Džonija Keša i 253

,,Motauna”. Naravno, kad bi imala stvarnu pratnju, usporila bi ritam pesme „Ring of Fire” i izvela je poput neke seksi, dirljive balade. Možda nekada, pomislila je dok je završavala jutarnju smenu u salonu. Primila je porudžbine za ručak od nekih celodnevnih mušterija u spa centru, kao i od zaposlenih. Kada je spakovala listu i dograbila torbu, Džolin je oprezno kročila unutra. „Izvinite. Gospođo Vi? Gospođo Vi, mogu li da uđem samo na minut? Ne radi neke usluge ili ma čega sličnog. Razgovarala sam... razgovarala sam s velečasnim Birdslijem i rekao mi je da treba da dođem i popričam s vama, ako mi dozvolite.” „U redu, Džolin.” Klimnuvši devojci, Viola je izvukla poslednji komad folije iz mušterijine kose. „Doti, da li bi Šerilin oprala kosu umesto mene?” “Svakako, gospođo Vi.” Doti i Šerilin su razmenile razrogačene poglede. Nijedna od njih nije želela da propusti predstavu. “Da li želiš da odemo u moju kancelariju, DžoIin?” “Ne, gospođo Vi. Volela bih da kažem sve što imam ovde, pred svima.” Lice joj je poprimilo ružičastu nijansu dok je govorila, a oči joj se ispunile suzama, no, na olakšanje nekih i razočaranje drugih, ipak nije zajecala. „Želim da vam kažem, gospođo Vi, i tebi, Šelbi... ja... prvo bih da kažem da mi je strahovito žao. Želim da se izvinim, da kažem da mi je mnogo žao zbog načina na koji sam se ovde ponela poslednji put. I...” Glas joj je zadrhtao, suze su navrle, ali je podigla ruku kada je nekoliko puta duboko udahnula. „Žao mi je što sam bila nepristojna i zla i pre, i tebi ulice, i iza leđa. Mislim na svaki put, još od petog razreda, Šelbi. Želim da dodam da se stidim svega toga, sada kada se na to osvrnem i sve sagledam jasnije. Mnogo sam žudela za tim da mi Melodi bude prijateljica i činila sam stvari za koje nemam nikakvo opravdanje.” Krenule su joj suze, ali je Džolin ukrstila prste i nastavila: „Znala sam šta ti je uradila s kolima, Šelbi, u srednjoj školi, sećaš se? Nisam znala pre toga, niti sam u tome učestvovala. Kunem ti se da bih ti rekla da sam znala.” “Verujem ti.” „Ipak, saznala sam kasnije i nisam ništa rekla. Znala sam i pretvarala sam se da mislim kako je to smešno i kako si ti to zaslužila. Samo sam htela da mi bude drugarica, ali znam da nikada to nije bila, ne zaista. Sada sam toga svesna i to samo pogoršava stvar. Trebalo je da stanem 254

u tvoju odbranu onog dana kad je ovde, u salonu, izrekla sve ono o tebi i tvojoj maloj devojčici. Osećala sam se grozno, ali nisam se suprotstavila ni rekla da je to pogrešno. Nadam se da je ovo priznanje sada početak onoga što velečasni Birdsli naziva iskupljenjem. Mislila sam samo na sebe i žao mi je zbog toga.“ Šmrknula je, pa obrisala suze s obraza. „Nisam znala da je onog dana otišla kod Arla. Trebalo je da znam i ne mogu da kažem sa sigurnošću da negde duboko u sebi i nisam. Čak ne mogu da tvrdim da bih se i tada pobunila, da sam znala. To je sramota, to što ne znam da li bih se pobunila.” „Ali jesi”, podsetila ju je Šelbi. „Suprotstavila si joj se kad si saznala šta se desilo Grifu.” „Bila sam veoma zaprepašćena i uznemirena. Kad sam videla Grifovo lice u posekotinama i masnicama, i kad sam čula šta se dogodilo, nisam mogla... nisam mogla da ćutim.” „Džolin, upitaću te nešto, i želim da me gledaš u oči kad odgovoriš.” Viola je sačekala da Džolin nekoliko puta trepne da bi joj se vid razbistrio. „Da li znaš bilo šta o tome da je neko sinoć upao u Grifovu kuću usred noći?” “Oh, zaboga! Oh, gospođo Vi.” „Šta se desilo?”, upitala je Šelbi. “Šta...” A onda je zaćutala kad je Viola podigla prst. „Tvrdim vam, gospođo Vi, kunem se.” Džolin je stavila ruku na srce. „Nije mogla da bude Melodi. Ona je već tamo, u onoj ustanovi. Baš sam jutros posetila gospođu Florens da se njoj izvinim, pa mi je kazala. Da li ga je neko ponovo povredio? Da li ga je neko opljačkao?” „Nije.” Viola je pogledala u Šelbi. “Ne. Čini se da nije ništa ozbiljno, a držim da bismo svi ovde znali da je neko od Katerijevih, pošto bi oni opelješili sve kad bi im se ukazala prilika.” Viola je stisnula šaku u pesnicu i podbočila se. „Postoji li još nešto što bi volela da izneseš, Džolin?” „Pretpostavljam da ne. Samo da mi je krivo. Pokušaću da budem bolja osoba.” „Nikada nisi bila hrabra”, primetila je Viola. „Ovo je prvi put da si skupila petlju i dobro je što si to učinila. Reći ću da uklanjam zabranu koju sam ti postavila, tako da si slobodna da dolaziš ovamo kad god želiš.”

255

“Oh, gospođo Vi. Hvala vam, gospođo Vi. Ja... Neću dolaziti ako si ti protiv toga, Šelbi.” „Nadam se da mogu prihvatiti izvinjenje isto ovako kao moja baka.” “Želim da se izvinim i tvojoj mami. Nije bila tu, ali... Želela bih da sve ovo i njoj ponovim.* „Trenutno je zauzeta, ali možeš to učiniti malo kasnije.” „Onda hoću.“ “Kristal neka odluči da li će ti praviti frizuru za venčanje“, dodala je Vi. “Oh, gospođo Vi. Oh, Kristal, da li bi htela? Da izgubim tebe bilo bi podjednako loše kao da ostanem bez svog verenika, a ja ga zaista volim. „Naravno da hoću. Danas si me zaista učinila ponosnom, Džolin.” Zajecavši, Džolin je pojurila i bacila se Kristal oko vrata. „Eto, sve je sad u redu. Odvešću te pozadi i doneti ti neko piće da se osvežiš.” „Toliko sam se plašila da uđem. Bila sam doslovce isprepadana.” “To me čini još ponosnijom.” Kristal se blistavo osmehnula Violi i povela Džolin iza. „Doti, počni s pranjem kose. Šou je završen.” Šelbi se okrenula pravo ka baki. „Bako, šta se to dogodilo kod Grifa?” „Ono što sam i rekla. Neko je provalio u kuću. On kaže, to jest, čula sam da je rekao”, ispravila se, ,,da mu je neko provalio u računar. To je sve što znam. Treba da pitaš njega.” „Hoću. Moram da predam ove porudžbine za ručak.” Bacila je pogled ka drugom, daljem delu lokala. „Neke od nas treba žestoko mlatnuti da bismo se povratili. Znam kako joj je. Ovo bi mogao da bude njen novi početak.” „Lakomislena je i verovatno će takva biti uvek. Ipak, poštujem lepo obrazloženo izvinjenje. Moraš sada da kreneš ili će se mušterije naljutiti na nas što im ručak kasni. Moram da razmislim o otvaranju kafea ovde.”. Šelbi to nimalo ne bi iznenadilo, ali sada je samo izjurila napolje. Želela je da pozove Grifa, ali nije stigla jer je žurila do Sida i Sadi, pokupila kutije pa odjurila do ,,Picaterije” da uradi to isto. Natovarena, pohitala je nazad ka salonu. I gotovo da se sudarila s čovekom koji je proučavao jednu od mapa te oblasti. „Oprostite! Nisam gledala kuda idem.” Osmehnuo joj se odozgo. „Nisam ni ja. Imate prilično zdrav apetit.” Trebalo joj je nekoliko sekundi, a zatim se nasmejala. „Dostavna služba.” 256

„Onda sigurno poznajete ovaj kraj.” „Rođena sam i odrasla ovde, dakle, da, znam. Jeste li se izgubili?” „Ne baš. U poseti sam ovom području na nekoliko dana. Želeo sam da prošetam Randevu stazom, obiđem Milerov vodopad, vidikovac Boni Džin i Dobov potok. Došao sam u grad misleći da kupim neku hranu za izlet, i završio vrteći se ukrug.” „Mogu vam oko toga pomoći.” Nagnula se da bolje pogleda kartu. „Ako krenete ovim putem, ovim na kom smo sada - a koji vodi pravo iz grada, prođite pored velikog hotela i skrenite levo na raskrsnici. Vidite li to tu?” “Aha.” Vireći nadole, polako je klimnuo glavom. ,,U redu.” Pokazala mu je kuda dalje da ide i predložila mu Sida i Sadi za ručak za poneti. „Vrlo sam vam zahvalan.” „Nema na čemu i uživajte kod nas u Ridžu.” „Hoću.” Kada je žurno krenula dalje, presavio je mapu i ćušnuo je u džep zajedno s ključevima koje je neprimetno uzeo iz njene tašne. 21 Na kraju dana, Šelbi je već drugi put istresla torbu. „Smem da se zakunem da su bili tu. Uvek ih stavljam u ovaj bočni zadžepak da ne moram da ih tražim.” „Kristal ponovo proverava pozadi”, rekla joj je Viola dok je i sama gledala ispod stolova za manikir i oko stolica za pedikir. „Trebalo bi da opet potražiš u kombiju. Možda su ti jutros ispali.” “U redu, hoću. Ali mogu da vidim sebe kako ih stavljam u taj džep. Međutim, to stalno radim, pa možda umišljam da je to bilo jutros.” „Još jednom ću pozvati Sida i ’Picateriju’. Imala si takvu gomilu kesa, mila, da si ključeve možda izvadila dok si ih sve skupljala.” „Hvala, bako. Imam rezervne ključeve od minivana kod kuće, ali me brine kako sam izgubila ovu vezu. Na njoj su ključevi od kola, mamine kuće, gril bara, salona. Ako se odnekud ne pojavi, svi ćemo morati da menjamo brave. Nemam pojma kako sam mogla da budem toliko nemarna.”

257

Zabacila je kosu u trenutku kad je zazvonio telefon na pultu s istresenim sadržajem njene torbe. „Zovu iz ’Picaterije. Zdravo, Šelbi je, da li ste... Oh, hvala vam! Da, odmah ću dotrčati da ih uzmem. Mnogo vam hvala.” „Eto, sad možeš prestati da brineš da ćemo svi morati da menjamo brave“ rekla je Viola. „Ovo je baš olakšanje.” Time je pritisak koji je osećala u predelu grudi prestao. „Mora da sam ih ispustila kad sam uzimala ručak, baš kao što si i rekla. Džoni je rekao da ih je jedan od konobara pronašao ispod pulta. Nagađam da su mi ispali i da sam ih nehotice šutnula a da niko nije primetio. Žao mi je zbog cele ove frke.” „Ništa ne brini. Reći ću devojkama da su nađeni.” “Zakasniću po Kali.” Šelbi je potrpala sve nazad u torbu. Razvrstaće stvari kasnije. „Sutra ću uzeti Džeksona, jesam li ti rekla? To će Kleju dati slobodan dan da poseti Gili i novu bebu, i da sredi kuću za njihov doček. Pomenuo je dabi Džekson trebalo da se ošiša, pa ću dovesti njega i Kali, ako je to okej.” „Volim da vidim moje dušice. Dođi u bilo koje doba. Sredićemo ih a možda ćemo Kali uraditi manikir za princeze, ako bude bilo vremena.” „Onda se vidimo.” Šelbi je poljubila Violu u obraz i još jednom izletela napolje. Uzela je Kali, a onda, znajući da će te večeri roditelji malo izaći za svoju dušu - što je bilo tako slatko - odlučila da se odveze do Grifa. Kali bi mogla malo da se poigra s kucom, a Grif da joj ispriča šta se dogodilo. Nije joj palo na pamet sve dok nije skrenula na njegov prilaz da je trebalo damu javi da dolazi. Svraćanja bez najave bila su rizična, a osim toga i potencijalno nepristojna. No, sad nije mogla da se predomisli, ne s Kali koja je bila veoma ushićena, ali je imala spremno izvinjenje kad se parkirala pored Grifovog kamioneta. Bio je napolju s psom. Okrenuo se i ozario, a Snikers je jurnuo prema kombiju. „Kao da smo se dogovorili. Upravo sam stigao kući.” Izvadila je Kali i samo što ju je spustila, devojčica je čučnula na zemlju da zagrli psića koji se ludački vrpoljio. „Ćao. Pao sam na drugo mesto veoma brzo.” Grif je takođe čučnuo. „Ništa od toga za mene?”

258

„Grife.” Uz koketni osmeh, Kali je podigla ručice. Poljubila ga je u obraz, zakikotal se pa ga pomazila po neobrijanom obrazu. “Bockavo.” „Nisam znao da dolaze lepe dame.” „Trebalo je da pozovem. Ovakvo upadanje je drsko.” „Budi drska.” S Kali na boku, nagnuo se pre nego što je Šelbi mogla da odluči da to izbegne i poljubio je. “U svako doba.” „Šrek ljubi Fionu i onda ona postaje ona prava.” „Tako je. Da li si ti prava ti, Crvenokosa?” „Bila sam kad sam posljednji put proverila. Kako napreduješ?” Pomalo obeshrabrena, sagnula se da pruži pažnju Snikersu. “Danas nije bilo loše. On je odradio posao. Završili smo.” “Završili?” Podigla je pogled dok ju je pas lizao svuda gde je uspeo da je dohvati. „Kod mame? Oh, čoveče, odlepiće od sreće. Tata će je pokupiti iz salona da odu pravo u Gatlinberg da obiđu Gili i bebu, a onda izlaze na večeru ili u bioskop. Ona ne zna da ste gotovi.” „Saznaće kad stigne kući.” Spustio je Kali. „Učini mi uslugu, Mala Crvenokosa. Izjuri se malo sa Snikersom. Potreban mu je trening.” „Hajde, Snikerse! Moraš da vežbaš.” „Razmišljam o hladnom pivu. Hoćeš i ti?” „Bolje ne, ali ti samo navali. Zaslužio si jer si radio prekovremeno da završiš to kupatilo.” Pomislio je na odlazak u Gatlinberg, u kupovinu prstena. Ipak, zakleo se da ništa neće reći dok se sve ne završi. ,,Ah, ovaj.. “ „Samo sam navratila na minut, da obradujem Kali i da te pitam šta se dogodilo noćas. Čula sam nešto o tome u salonu.” „Ovde se vesti brzo šire, zar ne? Kao da se ne kreću, nego sve vreme vise u vazduhu. Ne znam tačno šta se desilo.” Pogledao je ka kući i shvatio da ga bes nije popustio. „Neko je bio unutra i poskidao sva dokumenta s mog laptopa.” „Zašto bi, za ime sveta - oh, kladim se da sve bankarske poslove obavljaš preko neta.” „Tačno tako. Sve je dobro. Sve sam promenio, obezbedio. Ali je uvrnuto. Lakše je, zar ne, upasti preko dana i ojaditi celo mesto. Ali ušunjati se po noći s baterijskom lampom? To je naprosto iščašeno. Rešio sam da ugradim alarm i nabavim smrtonosnog psa čuvara.” Šelbi je pogledala tamo gde se Snikers prevrtao i kotrljao. „Odgovara opisu. Verovatno je pametno imati jednog ovde, iako u Ridžu nisu česti 259

takvi problemi. Osim u poslednje vreme, zar ne? Ponekad imam utisak da sam sa sobom donela nevolje.” “Nemoj.” Trudila se da odagna takve misli. „Idi uzmi svoje pivo. Ja ću pustiti Kali da se izjurca sa Snikersom i potroši malo energije, ako je to u redu, pa moram da je vodim kući i da je nahranim.” „Možemo nešto ovde da spremimo.” „Volela bih, a volela bi i Kali, ali čeka me još desetak stvari. A kasnim jer sam izgubila ključeve i potrošila skoro sat u traženju.” „Držiš ih u tom bočnom džepu u tašni.” Podigla je obrve. „Dobro zapažaš.” „Radiš to stalno.” “Pa, izgleda da nisam to uradila jer su završili ispod pulta u ’Picaterijil Ne znam na koji način. Znam da ih nisam vadila kad sam bila tamo, ali tamo su pronađeni.” „Jesi li imala tašnu kod sebe ceo dan?” „Naravno - pa, ne kod sebe ispravila se. ,,Ne mogu da je nosim naokolo kad radim.” „Hajde da proverimo tvoj laptop.” „Molim? Zašto?” Skoro da se nasmejala, ali ju je iznenadna nervoza u tome sprečila. „Sigurno ne misliš da mi je neko ukrao ključeve iz tašne pa ih potom stavio ispod pulta u piceriji.” „Hajdemo samo da odemo i proverimo tvoj laptop. Verovatno nije ništa. Kali može da se juri sa Snikersom u zadnjem dvorištu. Ja ću svratiti i pokupiti nešto za večeru.” „Nameravala sam da uzmem malo šunke koja je mami preostala od njihovog nedeljnog ručka pa da to iskombinujem s pireom od krompira i lima pasuljem.” „Mmm... Sviđa mi se to, samo ako ima dovoljno.” „Uvek ima dovoljno.” Pametna kuvarica je znala kako da se za to postara, a ona je uživala u vremenu provedenom s njim. Ipak... ,,Ne misliš stvarno da mi je neko ukrao ključeve? To je naprosto sumanuto.” „Samo ćemo proveriti.” Bilo sumanuto ili ne, on je to ozbiljno nameravao. Najpre je zaključao kuću, ma koliko to imalo svrhe, pa ih pratio vijugavim sporednim putevima - uputivši starom hrastu smrknut pogled dok je vozio krivinom. 260

Pomislio je na Meta, zapitavši se da li je njegov prijatelj već učinio ono što je planirao. Zaključio je da nije još, jer će Šelbi svakako primiti poziv ili poruku od Eme Kejt istog časa kada se to desi. Nadao se da će biti uskoro. Umeo je da čuva tajne, ali su ga sve vreme kopkale. Pogledao je u Snikersa, koji se vozio poput svakog psa na svetu koji ima samopoštovanje, s glavom isturenom kroz prozor i jezikom srećno isplaženim. Što se tiče intuicije, pas je bio dobar. Nije trebalo mnogo da smeste Kali u zadnje dvorište. Njen dečji raj obuhvatao je veoma cenjenu mašinu za pravljenje mehurića, štene i starog porodičnog psa. „Samo pogledaj Klensija kako se razjurio kao da je i sam štenac. Mislim da mu je Snikers ovom posetom vratio pet godina života.” „Ona još ima dva tri šteneta tamo.” „Verujem da je jedno zasad dovoljno. Idem da donesem laptop, a ti se opusti. Hoćeš da ti donesem pivo?” „Sam ću uzeti.” Dok ju je čekao, Grif je razmatrao pitanja “šta ako”. Ako je njen računar provaljen onako kako je slučaj s njegovim, onda bi to značilo da u Ridžu postoji sajber mafija. To bi imalo najviše smisla. Međutim, prevelika je slučajnost da su i njegov i njen laptop mete, praktično jedan za drugim. To je izgledalo ličnije i direktnije, barem po njegovom mišljenju. Pustio je da mu se motaju po glavi brojne mogućnosti dok je stajao na ulazu u kuhinju i gledao dva psa kako razvlače konopac koji je sam napravio, dok Kali pleše oko njih u oblaku balončića. Preseljenje u Ridž nije bilo impulsivno poput kupovine psa. O tome je dugo i ozbiljno razmišljao, analizirao sve argumente za i protiv. Ali odluka je, kao i u slučaju štenca, bila dobra. Život u Ridžu je bio lep. Tiši i mirniji nego u Baltimoru, s tim što je Grif voleo mir. Bilo je kulturnih šokova tu i tamo, ali on je umeo da se prilagodi i privikne. I nije li to zanimljivo - ili je reč o srećnoj podudarnosti - da se nekoliko meseci nakon njegovog doseljavanja Šelbi vratila kući? Možda bi reč za sutra mogla da glasi ,,serendipitet”. “Oh, Grifine!” “Molim?” Okrenuo se oko sebe. „Neko je upao i u tvoj računar?” 261

„Nemam pojma, nisam gledala. Soba s kupatilom.” Izrekla je to s oduševljenjem i zaprepašćenjem. „Divno je, fantastično. Znala sam da će biti. Gledala sam dok ste radili, ali sad kad je završeno - moraću da nabavim celu kutiju maramica jer će mama isplakati kofe suza radosnica kad vidi kupatilo. Naprosto je savršeno, upravo ono što je želela. A vi ste ga ostavili čistim da blista.” „To je samo deo usluge.” „Stavili ste unutra i cveće.” “I to je deo usluge za izuzetne klijente.” „Vaša izuzetna klijentkinja će plakati od sreće i uroniti u tu veliku kadu istog časa kad stigne kući. Kad budem mogla sebi da priuštim kuću, unajmiću vas.” „Staviću te na spisak. Hajde to da pogledamo.” “U redu.” Spustila je laptop na pult i uključila ga. “Da li si danas nešto skidala s neta ili postavljala na net?” „Klej je jutros mejlom poslao još nekoliko bebinih fotografija, ali je to sve.” “Da vidimo.” Pritisnuo je nekoliko dugmića i prvo ušao u istorijat. „Jesi li ulazila u bilo koji od ovih dokumenata danas po podne?” “Nisam.” Šelbi je podigla ruku i uhvatila se za vrat. “Nisam, nisam ga ni pipnula od jutros, a i onda samo da proverim poštu.” „Šelbi, neko je posetio sve ove datoteke. A ovde možeš da vidiš da su podaci prebačeni na neki drugi disk. Iskopirani su.” „Baš kao i tvoji.“ “Da, baš kao i moji.” Iz oštrog pogleda izbijao je bes. „Trebalo bi da pozoveš brata.” “Da. Gospode. Da li bi ti to uradio? Moram da vidim da li je - moram da proverim stanje u banci.” „Učini to odmah. Ja ću pozvati Foresta.“ Odmakao se za korak unazad i mašio se za telefon. „Sve je još tu.“ Glas joj je zadrhtao usled olakšanja. „Sve je još tu.“ „Forest je krenuo ovamo. Treba da promeniš šifre. Ali...“ Podigla je pogled kad je već počela time da se bavi. „ Ali šta?“ “Meni se čini da bi neko već povukao novac s tvog računa da mu je to bio cilj. Ja sam moje promenio nekoliko minuta posle odlaska tog nekog ko je dirao moj kompjuter, ali imao je sate i sate da tebe opljačka, ako je to razlog provale.“ 262

„Koji bi drugi razlog postojao?“ „Možda se radi o krađi informacija. Mejlova, računa, često posećivanih sajtova, kalendara. Najveći deo mog života nalazi se na računaru. Mi smo... u vezi, je li tako, ti i ja?“ “Pa... nagađam da jesmo.“ Bilo je neobično izgovoriti naglas. “I oba naša kompjutera hakovana su u razmaku od oko dvanaest sati. Možda bi trebalo da pogledaš po svojoj sobi, da vidiš da li je nešto premešteno ili nedostaje. Ja ću držati Kali na oku.“ Klimnula je i žurno otišla. Osmotrio je opet zadnje dvorište. Sve je bilo u redu sa svetom. Lepa devojčica, mehurići u duginim bojama, dva srećna psa, a u pozadini te slike zamagljena zelena brda. Ipak, izvan tog prizora nešto i te kako nije bilo kako treba. Trebalo joj je malo vremena; želela je da bude temeljna. Ali nije pronašla ništa što nije na svom mestu. „Sve je okej.“ Vratila se i sačekala da se Grif okrene od vrata. „Sve je tačno kako i treba da bude. Međutim, proverila sam računar u tatinoj kancelariji i mislim da je neko i po njemu vršljao. Ne deluje kao da je nešto uzeto, ali je kompjuter uključen u vreme kada znam da kod kuće nije bilo nikoga.“ „Dobro. Zašto ne sedneš na minut?“ „Treba da spremim večeru. Kali mora da jede.“ „Šta kažeš na to da popijemo pivo?” Odmahnula je glavom, a onda uzdahnula. ,,Ne bih se bunila protiv čaše vina. Nervi su mi napeti kao struna. Ne mogu da ti objasnim koliko sam umorna od te napetosti.“ “Ne vidi se. Može li ovo?” Uzeo je s pulta flašu crnog vina s plavim staklenim zatvaračem. “Može.” „Doneću ti.” Dohvatio je čašu za vino dok je ona vadila krompire koje je trebalo da oljušti. „Nešto ličnije, kazao si.” Pustila je da je taj rutinski posao smiri, pa pokušala da razmišlja objektivno. „Prvo sam pomislila da se radi o Melodi, ali iskrena da budem, ne mogu da je zamislim kako smišlja nešto ovog tipa. Previše je to komplikovano za nju.” „Nije Melodi. Ona bi se opredelila za nasilje ili vandalizam.” 263

Brzo je ogulila krompir. „Razmišljaš o ubistvu, ali to je nasilje. Nema većeg nasilja od tog.” „Razmišljam o međusobnoj vezi i o tome kako se jedno uklapa s drugim.” “,Ričard.” Njene ruke su odjednom prestale s radom kad je podigla pogled. „Ričard je koren skoro svih problema koje već neko vreme imam, a oni koji tebe snalaze dolaze preko mene.” „Ne preko tebe, Crvenokosa.” „Preko mene, kroz mene”, ispravila se. “Ne preuzimam krivicu. Provela sam previše vremena u svaljivanju krivice na sebe za stvari koje nisam uradila, za stvari koje nisam mogla da sprečim i zaustavim, ali činjenice su činjenice. Povezanosti”, ponovila je i nastavila da ljušti sledeći krompir. “U redu. Ako gledamo na veze...” Grif je ućutao kad je čuo otvaranje ulaznih vrata. “To će biti Forest. Ostavimo ovo profesionalcu.” “Sa velikim zadovoljstvom.” Forest je ušao u kuhinju i uzeo pivo. „Ispričajte mi sve od početka do kraja.” „Neko mi je uzeo ključeve i upotrebio ih da uđe u kuću, a zatim i u moj laptop, isto kao i u Grifov. Ne vidim da je bilo šta drugo uzeto, a držim malo gotovine, sasvim malo, u prvoj fioci.” „Što je prvo mesto koje će provalnik pretražiti. Premesti ga. Kutija s tamponima je prilično bezbedno mesto.” „Imaću to na umu, ali je očigledno da nije tragao ni za gotovinom ni za vrednostima.” „Informacije su vredne. Gde su ti bili ključevi?” “U tašni.” „Hajde, Šelbi, nemoj da si kretenka.” “U redu, u redu.” Duboko je udahnula i otpila vino. Malo se primirila, pa nastavila da ljušti krompire, opisujući potragu za ključevima. „Znam da sam ih imala kad sam išla na probu. Izvadila sam ih iz brave. Otključala sam gril bar ključem koji mi je Derik dao jer ponekad mogu da vežbam rano ujutru, pre nego što bilo ko dođe. To sam danas i uradila. Došla sam i otišla pre nego što je bilo ko naišao, tako da tim ključem zaključala pri odlasku, i kao i uvek, stavila vezu u zadžepak u tašni. Uvek ih tu držim. Nisam nemarna

264

„Nikada nisi bila. Oduvek je jedna organizovana dušica”, obratio se Forest Grifu. „Možda ne možeš da pohvataš smisao i razlog zbog čega nešto stavlja tu gde ga stavlja, ali ona zna gde se to nešto nalazi.” „Tako štedim vreme. Ušla sam u salon i spustila tašnu iza pulta. Niko ko tamo radi ne bi uzeo moje ključeve, Foreste. Poznajem sve tamošnje devojke i dosad većinu mušterija. Mislim na one redovne. Dolaze i turistkinje, ali njima bi bilo nemoguće da zađu iza pulta, prekopaju mi torbu i izvade ključeve a da niko to ne primeti. Danas nismo imale toliki krkljanac.” „Dakle, tašna je bila tu, iza pulta, sve dok je nisi uzela da kreneš kući i nisi uspela da pronađeš ključeve.” „Tako je. Mislim, nije. Ponela sam tašnu sa sobom kad sam krenula da pokupim naručene ručkove. Dakle, imala sam je sa sobom kad sam otišla kod Sida i Sadi, a zatim u ’Picateriju’, gde su volšebno završili pod prednjim pultom. Zaključila sam da sam ih nekako ispustila.” „Logično bi i nastavila da misliš tako da naš počasni zamenik nije bio u igri.” “To nije bilo teško zaključiti”, ubacio je Grif. „Meni bi bilo”, rekla je Šelbi. „Uopšte mi tako nešto ne bi palo na pamet.” “Da li si naletela na nekoga, zakucala se u nekog dok si podizala porudžbine?”, upitao ju je Forest. “Nisam.” Namrštivši se, u mislima je iznova i iznova prelazila taj put da bi našla neki znak. „Stigla sam do restorana baš posle gužve zato što je Džolin došla da se izvini, a to je malo potrajalo. Pretpostavljam da je neko mogao da zavuče ruku u moju tašnu, ali mi se čini da bih to osetila. Jesam gotovo tresnula u nekoga”, prisetila se. „Žurila sam nazad jer sam kasnila, pa sam zamalo naletela na tog čoveka koji je tražio najbolji put do Randevu staze.” „Mmm-hmm. Pitao te je da mu pokažeš pravac?” „Jeste. Posećivao je oblast i želeo da...” Zatvorila je oči. “Oh, bože blagi, pa ja sam idiotkinja. Da, pitao me je za put i pokazala sam mu ga na mapi, a ruke su mi bile pune kesa s ručkovima. Posle sam uletela pravo u salon, spustila porudžbine, odložila tašnu, a onda krenula da podelim kese s hranom. To je jedini trenutak kada je neko mogao da mi zavuče ruku u torbu. Onda kad mi je visila na prokletom ramenu.”

265

“Kako je čovek izgledao?” upitao ju je Grif, a onda pogledao u Foresta, „Izvini.” „Nema potrebe da se izvinjavaš. Tako glasi sledeće pitanje.” „Bio je visok. Morala sam da podignem pogled. Ah... dajte mi sekundu.” Prenela je krompire do sudopere, isprala ih, pa ih položila na dasku da ih iseče na četvrtine. „Belac, možda u ranim četrdesetim. Imao je naočare za sunce. I ja sam - dan je bio svetao. Nosio je kačket.” „Boja, logo?” „Mislim da je bio drap. Ne sećam se da je imao logo ili nešto slično. Bio je tamno kos - ne crn, već pre tamnosmeđ, a kosa mu je bila poduža. Nekako mu se kovrdžala oko ušiju. U brkovima i bradi je imao malo sedih. Brada vrlo uredno podšišana, kratka. Izgledao je... poput nekog univerzitetskog profesora koji igra ragbi.” „Dakle, krupan muškarac?” „Aha. Krupan, dobro građen. Ne debeo niti otromboljen.” Spustila je krompire u vodu da se kuvaju. Klimnuvši glavom, Forest je izvadio telefon i pretraživao slike. „Šta kažeš na ovo?” Pogledala je u ekran i u sliku Džejmsa Harloua. ,,Ne, on je bio malo stariji nego Harlou.”. “Sa sedim vlasima u bradi?” „To, i... Podsećao je na profesora.” „Pogledaj još jednom i probaj da ga zamisliš s bradom i dužom kosom. Igraj se Vulija Vilija.” „Nekada sam i ja imao dužu kosu i bradu”, prokomentarisao je Grif, proučavajući lice preko Šelbinog ramena. „Jednostavno ne znam... Imao je gušće obrve - tamne poput kose, i... Oh, svete, jesam idiotkinja.” „Srećan sam da svoju sestru tako nazovem u bilo kom trenutku. To je deo ; mog posla, ali nisi glupa što se ovoga tiče.” „Stajala sam na trotoaru, razgovarala s Džejmsom Harlouom, ovako blizu kao sad s vama, i nisam čak ni pomislila da je to on, ma ni na kraj pameti mi nije bilo. Čak ni dok mi je krao ključeve iz tašne.” “To je ono čime se bavi”, podsetio ju je Forest. „Promenio je izgled i uhvatio te kad ti je pažnja bila usmerena na nešto drugo, te postavio uobičajeno pitanje. Naveo te je da pokazuješ pravce na mapi da bi te odžepario, a kad je završio s ključevima, postarao se da ih pronađeš na 266

logičnom mestu. Ti bi to pripisala žurbi i sticaju okolnosti i nikada ne bi proverila laptop.” „Šta je hteo? Šta je tražio?” Forest je izvio obrvu gledajući u Grifa. „Šta ti misliš, sinko?“ „Mislim da je tražio da proveri da li nas dvoje krijemo milione dolara među sobom, ili da li znamo gde se nalaze.” „Zašto ti?”, upitala je Šelbi. „Razumem zašto bi mislio da ja možda znam. Čak i da veruje da moram da znam.” „Provodimo mnogo vremena zajedno otkad si se vratila.” „Znam da spavaš s mojom sestrom“, napomenuo je Forest. „Kod mene ne pale tvoji eufemizmi. Ti se vraćaš u Ridž i spetljaš se s njim nedugo zatim“, kazao je Šelbi, „koji se nedavno preselio ovamo. Osoba, posebno ona koja živi od prevara, mora da zaključi da se vas dvoje poznajete daleko duže.“ „Ubio je Melindu Voren, prema tome, sada je tu samo on“, razmišljao je Grifin naglas. „Dobiće sve, ali najpre mora da pronađe nakit i marke. Ti si mu jedina spona do tog blaga, Crvenokosa.“ „Nemam pojma gde je to, niti da li ih je Ričard prodao i ukrao novac, zakopao ga ili ga stavio na račun u nekoj švajcarskoj banci. A taj Džejms Harlou nije pronašao ništa drugo na mom računaru. Ni na tvom, Grifine.“ „Nadajmo se da će mu to biti dovoljno“, kazao je Forest, ,,ali nećemo na to da računamo. Javiću šerifu, moram sve ovo da pretresem s njim. Šta ima za večeru?“ „Šunka, krompir pire i lima pasulj.“ „Dobro zvuči. Ono tamo je tvoj pas, Grifine? Štene koje si kupio od Rejčel Bel onako usput?“ „Aha. Zove se Snikers.” „Počinje da kopa po maminom delfinijumu. Oboje će vas odrati zbog toga.“ “Oh, sranje.“ Grif je izleteo napolje i pozvao psa. Forest se iscerio i naslonio leđima na pult. “Ne sviđa mi se baš mnogo da mislim o tome kako moja sestra ima odnose.“ „Onda ti savetujem da ne misliš o tome.“ „Dajem sve od sebe“, uzvratio je. ,,Za neke ljude“, nastavio je potom, „treba ti neko vreme da se zagreješ, a zatim možda sklopiš prijateljstvo ili ga ne sklopiš. S drugima sve jednostavno klikne, gotovo kao da pomisliš:

267

Hej, sećam te se. Odakle, niko ne zna, ali naprosto dođe do poklapanja. Znaš o čemu govorim.“ „Pretpostavljam da znam.” “S Grifom je nešto kliknulo. Za Meta je trebalo malo vremena, ali mislim da smo se usaglasili naposletku. Grif je taj koji je skratio potrebno vreme.“ Otkačivši telefon s pojasa, Forest je ukucao broj. „Hoću da kažem da je on prijatelj, i to dobar, a znajući kakav je čovek, računam da je mnogo pre muškarac kakvog zaslužuješ od onog prethodnog.” “Da, šerife, nadam se da vas ne prekidam u večeri”, počeo je Forest i odlutao dok je deklamovao izveštaj. Posle večere, koja je odlično ispala uprkos činjenici da Šelbi nije bila usredsređena na kuvanje, isterala je Grifa i Kali napolje da jure svice. Rani su već treptali žuto u mraku, postavljajući pozornicu za mnoštvo drugih koji će osvetljavati brda i šume u junu. Leto je bez sumnje dolazilo, a snegom okovana zima severa kopnela je sve dok nije postala daleka i kao da je pripadala nekom drugom svetu. Nešto što se završilo kad je i počelo. Pomislila je koliko želi kraj zime, ali uprkos svicima, slatkoj vilinskoj bašti i sve tamnijem zelenilu na brežuljcima, nešto hladno sledilo je njen dom. Njena mala devojčica možda sada pleše sa svicima u dvorištu, bezbedna pod okom čoveka kojeg je... s kojim je u vezi. Njen brat će sada otići da potraži to nešto hladno. Dakle, to je bilo tu, kao senka koja je prati, i nije mogla da se pretvara da je drugačije. Pobegla je odatle u potrazi za avanturom, ljubavlju i uzbudljivom budućnošću, a vratila se kući bez iluzija i u dugovima. Ali postojalo je nešto još gore, s čim će takođe morati da se suoči. Želela je da ima te proklete milione. Umotala bi ih u sjajni papir, uvezala mašnom i predala ih Džejmsu Harlou bez trunčice žaljenja. Samo idi, odlazi, pomislila je. Samo me ostavi da uhvatim život koji konačno mogu da imam. Nije mogla ni da zamisli šta je Ričard uradio sa svim tim draguljima i markicama, ili s novcem koji je za njih dobio ukoliko ih je utopio. Kako je mogla da zna kada nikada nije upoznala ni njega? Skrivao se iza maske tokom celog njihovog braka, podjednako uverljive kakvu je tog popodneva nosio Džejms Harlou. 268

Nikada je nije prozrela. Možda je primetila senku, obris tu i tamo, ali nikada celog čoveka. Znala je šta je Ričard video u njoj. Lakovernu osobu - paravan, kako su već nazivali ljude poput nje. Nešto što je mogao da iskoristi, nešto što mu je možda izvesno vreme bilo od neke važnosti, a kad je konačno upotrebio i kada je to prestalo da bude važno, mogao je mirne duše da je odbaci. Borila se da se iskobelja iz duga, zar ne? Povratila je kontrolu, preduzela korake. Smisliće način da ovlada situacijom, da preduzme potrebne korake i u pogledu ovoga što se sada dešava. Neće živeti život tako što će je proganjati dela čoveka koji ju je iskoristio, koji ju je lagao, koji joj je bio stran. Sklonila je i poslednje sudove i rešila: da, dovraga, uzeće još jednu čašu vina. Pustiće Kali da se igra malo duže pre kupanja i spavanja, da još malo pleše sa svetlima svitaca. A sutra će početi da iznalazi način da se reši prošlosti, sada i zauvek. Sipala je vino i krenula ka vratima kad joj je stigla poruka. Izvadila ga je i pročitala poruku od Eme Kejt. ! Udajem se! Neverovatna stvar! Nisam ni znala da želim dok me nije zaprosio. Imam prsten na prstu i luda sam od sreće. Moram s tobom sutra da pričam - sada sam prezauzeta. Pišem ti iz kupatila, pre nego što opet ne budem imala vremena. O, čoveče! Da ne poveruješ! Udajem se. Moram da idem. Šelbi je dva puta pročitala poruku pročitala i osetila kako joj osmeh postaje veći i vedriji. I njena najbolja prijateljica isto tako pleše na svetlosti. Presrećna sam zbog tebe, uzvratila je. Ludo sam srećna zbog tebe. Ostani zauzeta - zbog toga mogu da budem ljubomorna, jer ne znam kada ću sledeći put i sama biti zauzeta. Pričaćemo sutra. Želim da čujem sve pojedinosti. Volim te - reci Metu da je najsrećniji momak na svetu. Poslala je poruku, pa izašla napolje da i sama malo zapleše.

269

22 Videla se s Emom Kejt u parku, da bi mogla da pusti Kali i Džeksona da se igraju. „Doca mi je dao jedan sat, blagosloven bio. Znao je koliko žudim da podelim sreću s tobom. Vidi!” Ema Kejt je brzo ispružila ruku i rezani dijamant dostojan princeze zablistao je na suncu. „Prelep je. Savršen.” „Postavljen je u žleb - vidiš kako je ubačen unutra umesto da štrči?“ „Da. Oduševljena sam, Ema Kejt.” „Rekao je da je tako uradio da mi se kamen ne bi kačio za stvari kad radim s pacijentima. Volim što je mislio na to. Osim toga, prsten je tačno po mojoj meri. Napravio je uzorak na osnovu jednog mog prstena - što je bila Grifova ideja.“ „Saznala sam ponešto o tome kad sam ispričala Grifu, nakon što sam primila tvoju poruku. Nije mi dao ni da naslutim da je išao s Metom da ti kupe prsten.” „Met kaže da Grif ćuti kao zaliven kad se to od njega traži.” „Želim da čujem sve o tome. Ups, sačekaj.“ Požurila je do Džeksona, koji se sapleo i pao. Pošto ga je očistila od prašine i poljubila ga u koleno, iskopala je iz torbe jedan od autića kako bi mogao da ga vozi po pesku. „Biće dobar neko vreme. Kali voli pomalo da mu naređuje, ali to je naprosto tako kad si najstariji.” „Pričali smo o deci, da ih imamo. Želimo malo da pričekamo, ali za godinu ili dve... Bože, udata, pa deca.” Smejući se, prislonila je obe ruke na prsa i stala da podiže i spušta ramena. ,,Ne mogu da verujem.” “Ti to želiš.“ “S Metom, da. Juče mi je poslao poruku da će ostati duže na poslu, ali da će kupiti nešto za večeru. Doneo je i vino i cveće. Valjda je trebalo da naslutim da se nešto sprema, ali bilo je lepo znati da nijedno od nas ne mora ništa da kuva i da imamo lepu flašu vina i cveće na stolu. Ja pritom brbljam kako moram do salona, da uradim nešto s kosom, a on kaže kako sam prelepa. Kako je sve u vezi sa mnom prelepo. Zaključila sam da samo želi da mu se posreći “ „Ema Kejt“ „Nije da mi to nikada ne govori, ali radilo se o načinu. A ja razmišljam, imala sam tako dug dan, ali divno je što ništa ne moram da pravim i 270

osećam se dobro posle dve čaše vina. Dakle, možda nam se oboma posreći.” Ponovo pritisnuvši ruku na srce, uzdahnula je. “To se svakako desilo, ali pre toga... Pre nego što je posegnuo za mojom rukom, samo me je pogledao. Kunem ti se, Šelbi, zajedno smo već skoro tri godine, ali srce je htelo da mi iskoči. Stvarno jeste, a zatim je preskočilo otkucaj kada mi je rekao koliko me voli. Kako zahvaljujući meni sve u njegovom životu ima smisla, i da je to što je sa mnom, što živi sa mnom, sve što želi. Zapravo je klečao na jednom kolenu” „To je baš slatko, Ema Kejt. Sve je bilo kao u bajci“ „Upravo imam takav osećaj i nikada to nisam očekivala. Nisam pojma imala da ću se tako osećati kad je izvadio prsten.“ „Kaži mi šta je rekao. Kako te je zaprosio “ „Rekao je - rekao je samo ovo: Udaj se za mene, Ema Kejt. Provedi život sa mnom.” Oči su joj se ispunile suzama i glas joj je podrhtavao. „Hajde da izgradimo zajedničku budućnost.” “Oh.“ Šelbi je izvadila maramice za obe. „Sve je uradio baš kako treba” „Znam. Baš kako dolikuje. Tako da sam pristala. Rekla sam da. Da, udaću se za tebe. Da, provešću život s tobom. Da, izgradiću s tobom život. A on mi je stavio prsten koji mi je bio kao saliven. Plakala sam od sreće.“ Uzdahnula je i naslonila glavu na Šelbino rame. „Želela sam još sinoć da pričam s tobom, ali...” „Bila si zauzeta.” „Stvarno, stvarno zauzeta.” Kali je došla do njih i obema rukama pomilovala vlažne obraze Eme Kejt. “Radosnice?“ “Da, jesu, mila. Prave suze radosnice. Udaću se za Meta i to me čini istinski srećnom “ “Ja ću se udati za Grifa.“ „Hoćeš li?“ „Aha. Volim ga.“ „Tačno znam kako se osećaš.” Njišući se s jedne strane na drugu, grlila je i mazila Kali. „Tačno znam kako. Znaš šta, Kali? Mislim da treba da mi budeš deveruša.” Kali je raširila oči. Šapatom punim poštovanja, rekla je uzbuđeno: “Mama!“ 271

Bojeći se da će se opet rasplakati, Šelbi je uzela Džeksona i njegov kamiončić pun peska u krilo. „Zaboga, Kali, pa to je velika čast. Nikada nisi bila deveruša.“ “Ni ja nikada nisam bila mlada, prema tome, to je savršeno“, odlučila je Ema Kejt. „Mogu li da dobijem novu haljinu i svetlucave cipelice?“ „Znaš da hoću.“ Van sebe od sreće, Šelbi je obema rukama zagrlila Emu Kejt, pa su se deca između njih dve našla kao u sendviču. „Znaš da hoću. A ja ću ti priuštiti najbolji prijem poklona u celom Tenesiju - baš kao što smo planirale kad smo bile klinke. Jeste li izabrali datum?“ „Ako bi bilo po želji moje majke, venčali bismo se sutra, ili pak za dve godine od sutra, da bi mogla da me izluđuje planovima za svadbu, koja bi po njoj mogla da se održi u najmanju ruku u Guvernerovoj palati.“ “Ti si joj jedina kćerka.” Kao što je i ona, Šelbi, bila jedino žensko dete svojoj majci. „Majke moraju da budu ushićene kad im se udaje jedina kćerka.“ „Mama je rođena ushićena. Već govori o haljinama i bojama i lokacijama i spisku gostiju. Met i ja smo planirali malo venčanje na jesen, ah sada kad je mama to preuzela na sebe, pristali smo na veliko venčanje sledećeg aprila. Dakle, biću prolećna mlada.” „Ima li nešto lepše od toga? Oh, hajde da napravimo vereničku žurku, Ema Kejt. Svi vole zabave.“ „Želim zabavu“, ubacila je Kali. „Naravno da želiš. I ti bi voleo žurku, Džeksone?“ „Hoću li dobiti poklone?“ „Nema žurke bez poklona.“ „Mama te je pretekla. Nisam mogla da je ograničim na roštiljanje u zadnjem dvorištu. Želi otmenu zabavu, tako da već razmatra proslavu u hotelu. Puštam je da radi po svome jer ja sve drugo teram po svome. Tu sam zaista nepokolebljiva. A računam na tebe da mi pomogneš da je obuzdam.” „Tvoj sam čovek. Šta kažete na to da vas malo zaljuljamo?” upitala je decu. “Želim da letim visoko!“ Kali je jurnula prema ljuljašci. „Nema svrhe ljuljati se ako ne letiš visoko.“ Šelbi je podigla Džeksona na bok. 272

„Poguraćemo ih, buduća nevesto, pa možemo da pričamo i o venčanicama.” “To mi je trenutno jedna od omiljenih tema.” Šelbi nije rekla Emi Kejt za ključeve i laptop. Nije htela da pokvari lep trenutak. Ipak, to ju je mučilo. Kada je nahranila decu i smestila ih u krevet da odspavaju malo tokom popodneva konačno je imala mira i sela za laptop. Prvo posao, naredila je sebi. Uredno je poplaćala račune, ažurirala svoju tabelu, pa sračunala koliko je blizu da isplati sledeću kreditnu karticu. Trebalo joj je dosta novca da je zatvori. Prodaja u komisionoj radnji počela je da opada - što nije bilo neočekivano - a ona se podsetila koliku su joj rupu pomogli da popuni. Takođe je pokušala da ne misli koliko je zastrašujuće znati da je neki stranac iskopirao sve njene nevolje - mejlove, prepisku s advokatima i poreznicima, tabele i bolno smanjivanje računa. Nije mogla da dopusti da joj to bude važno, rekla je sebi. Razmišljaće o pozitivnoj strani svega. Preturanje po njenoj nesreći trebalo bi da kaže Džejmsu Harlou da ne bi istiskivala svaki novčić da isplati dug da ima pristup milionima. On će otići, zar ne? Svakako zna da rizikuje da ga uhapse i vrate nazad u zatvor ako bude ostao suviše blizu. No, milioni dolara su sjajan podsticaj. A osveta je onaj mračniji. To je shvatala. Osećala je taj grozni poriv u sebi tokom prethodnih meseci. Preduzmi nešto, pomislila je, i počni da praviš listu. Prebirala je po slikama koje je držala u jednoj fascikli. Da li je Harlou radio to isto? Da li je proučavao njene godine provedene s Ričardom kroz fotografije? I zašto ih nije izbrisala - njegove slike, slike njih dvoje u Parizu, u Trinidadu, u Njujorku i Madridu? Na svim tim mestima. Sva ta mesta, pomislila je opet. Da li je nosio imovinu koju je pokrao i krio je negde dok je bio s njom na putovanjima. Još jedan bankovni sef, kaseta na aerodromu, da li je to čuvao ili prodavao komad po komad? Imala je fotografije koje su joj govorile kuda su išli, kada su išli. Pa zatim Atlanta, u kojoj su se nastanili. Ili bar ona jeste, mislila je sada. On je i dalje imao ta „poslovna putovanja”. A ona je s vremena na vreme 273

pakovala bebu, onda kad je on insistirao da nekuda odlete za praznike ili odmor. „Kuda je odlazio kad nisam bila s njim?”, promrmljala je. „I zašto je išao sa suprugom i bebom koje ga nisu interesovale?” Ustala je i krenula da šeta po kuhinji, otvorila je vrata da uđe vazduh, pa se opet ustumarala. Jasno, njih dve su mu bile paravan. Nikada ništa drugo i nisu predstavljale za njega. Samo još jedan oblik prerušavanja. Koliko li je toga na prevaru zadobio ili ukrao na tim putovanjima s njom i Kali? Jedva da je to mogla i da zamisli. Ali će se potruditi. Ponovo je sela i pokušala pomoću fotografija da dopuni spisak. Trudila se da se priseti svih tih mesta. Ali je ponekad bila toliko umorna i napeta brigom oko bebe u nepoznatim zemljama čiji jezik i kulturu nije poznavala. Unela se u ono čime je raspolagala praveći beleške i pokušavajući da se seti ljudi s kojima ju je upoznao, ili za koje je morala da priprema koktel zabave. Bogataši, pomislila je sada. A ipak, tada su i oni bili imućni. Da li su bili mete? Ili su pak bili saradnici? Verovatno pomalo i od jednog i od drugog. Skočila je kad je začula korake, i dok joj je srce tuklo, okrenula se i dohvatila veliki kuhinjski nož. „Šelbi? Šelbi En?” “Mama.” Dišući neravnomerno, vratila je nož u držač i nabacila osmeh kad je majka ušla. “Tu si. Gde su moje bebice?” „Dremaju posle napornog dana u parku. Uskoro će se probuditi i verovatno želeti da nešto gricnu.” „Ja ću se za to postarati. Pogledaj, napravila sam nove fotografije kad sam jutros otišla u bolnicu da vidim bebu.” Izvadila je telefon i priljubila se sasvim uz Šelbi dok joj je pokazivala slike. „Zgodan je poput nekog princa. Ima tatinu bradu, vidiš li? Svratila sam do Kleja i pobrinula se da sve bude kako treba zato što će pustiti Gili da Boa sutra donese kući.” „Divno. Radovaće se što je kod kuće s Džeksonom i mališom.” “Ona bi ovog trenutka izašla iz porodilišta kad bismo joj dozvolili, ali pristala je da sačeka do sutra. Pronašla sam najslađeg plišanog lovačkog psa i stavila ga u Boovu kolevku, te nabavila malo lepog, 274

svežeg cveća za Gilinu sobu. Dečja je medena poput korneta za sladoled. A ja sam odradila dva tretmana lica u salonu. Kasnije ću spremiti špagete - Gili obožava moje špagete pa ću ih odneti tamo, tako da sutra niko ne mora da razmišlja o ručku.” „Ne samo da si najbolja mama, nego si i najbolja svekrva.“ „Gili je jedna od svetlih tačaka u mom životu. A sada ću provesti ostatak dana s dvoje mojih unučića. Ti samo idi, izađi i radi nešto zabavno.” „Mama, vozila si čak u Gatlinberg i nazad ne znam koliko puta u poslednja dva dana, čistila i ko zna šta sve radila kod Kleja, i planiraš da im skuvaš ručak da bi ih oslobodila te obaveze. Osim toga, išla si i na posao.” „Tako je.” Sva sijajući od radosti, Ada Me je izvadila iz frižidera bokal sa čajem. „ A sada nameravam da uživam u ostatku dana. Da, išla sam i u kupovinu. Našla sam najljupkiju odeću za tog dečaka i kupila veliku igračku za njegovog brata i nešto za Kali.” “I najbolja baka, isto tako. Mama, sve ćeš ih razmaziti.” „Dobro mi to ide” Natočila je dve čaše čaja, koji je sipala preko leda, pa otkinula malo listića nane što je rasla u saksiji na prozoru. ,,Ne sećam se kada sam se osećala ovako dobro. Ništa se ne poredi s novorođenom bebom. Uz to sam dobila veliko kupatilo, kao iz časopisa. Kunem ti se da bih prespavala u toj kadi da mogu. Imam kćerku koja živi kod mene. Moji pilići su srećni i kod kuče, a muž me i dalje izvodi na sastanke. Imam sve što sam mogla da poželim” Dala je čašu Šelbi i poljubila je u obraz. ,,A sada idi ti po svoje.” “Po šta moje?” „Po svoje sve. Ja bih počela tako što bih pozvala onog bistrog i zgodnog mladića da izađemo. Onda bih otišla da kupim sebi nešto lepo što ću tom prilikom da obučem.” Šelbi je pomislila na svoje tabele. „Imam mnogo garderobe “ „Sada kupi nešto sasvim novo i živni, devojko. Naporno radiš, Šelbi. Znam da imaš dugove i da si sedela za računarom i brinula oko toga. Odgojila sam te da budeš pametna i odgovorna, ali ti kažem... Ada Me je stisnula pesnice i prislonila ih na bokove, baš kao što je radila i njena majka. „Mama ti kaže da izađeš i kupiš sebi novu haljinu. Nešto što kupuješ sama sebi od sopstvenog novca koji si zaradila. Vidi hoće li te to malo oraspoložiti. A onda dopusti Grifu da te usreći. Pozvaću Suzanu da

275

kasnije dovede Čelsi ovamo, pa neka devojčice večeras naprave zabavu na kojoj će se gađati jastucima. I ti uradi to isto.“ „Trebalo bi da se gađam jastucima?” Posle bučnog smeha, Ada Me je otpila malo čaja. „Tako mi to zovemo u otmenom društvu. Hajde, kupi haljinu, svrati do salona na ulepšavanje i obori Grifa s nogu.“ „Znaš da te volim, mama.” “I bolje bi ti bilo da je tako.tt „Ipak, mislim da ti ne govorim dovoljno često koliko si divna žena. Mnogo iznad uloge mame, svekrve i bake.“ “E to je sada šlag na torti mog današnjeg dana.” Zagrlila je Šelbi i čvrsto je stegla. „Dopusti da rasklonim stvari. Nisam samo plaćala račune, a to mi zasad ide fino, nemoj da brineš. Pokušavala sam da shvatim stvari, pretpostavljam, gledajući slike iz vremena s Ričardom. Nastojim da se setim svih mesta koje smo posetili, kada je to bilo i kojim povodom.“ „Niko ti ne može oduzeti sećanje na zemlje i gradove koje si obišla. Dopadalo mi se da dobijam razglednice, pisma i mejlove od tebe onda kada si bila na svim tim stranim mestima.“ „Verovatno ništa od toga nisi sačuvala.“ “Za boga miloga, naravno da jesam. Sve mi je u kutiji.“ „Mama, ti si divna. Mogu li da ih dobijem? Vratiću ti ih kad ih proučim.“ “Na polici su u plakaru moje dnevne sobe. Plava kutija s belim lalama. Označena je“ „Hvala ti, mama.“ Još jednom ju je snažno zagrlila. „Hvala ti.“ Zaista je kupila haljinu, jednostavnu letnju u boji nane. A Ada Me je imala pravo. Bila je srećna jer je znala da ju je kupila novcem koji je sama zaradila. Trebalo je samo da postavi dva tri pitanja pa da sazna da Grif tog dana radi, te ih je obojicu pronašla, njega i Meta, kako oznojeni i goli do pojasa (oh, čoveče!) grade platformu na kući izvan grada. „Hej.“ Grif je obrisao lice već znojavom maramom. “Ne dodiruj me, previše sam prljav i ulepljen. U stvari, treba da staneš niz vetar.” „Imam braću“, rekla je jednostavno i sagnula se da pozdravi radosnog Snikersa. „Čestitam, Mete. Smatraj se zagrljenim.” „Hvala. Ema Kejt je rekla da ste se jutros sastale u parku i da ćeš biti kuma. Upoznaj i kuma.“ 276

„Pa, kume, ti i ja imamo mnogo stvari oko kojih treba da se dogovorimo. U međuvremenu, treba da te zamolim za uslugu.” „Samo kaži.“ Grif je zgrabio bokal i sručio u sebe ono što se u njemu nalazilo, šta god to bilo. „Mama ima planove za decu, a ja imam da obavim... neka istraživanja. Pitala sam se da li bih to mogla da radim kod tebe kući. Spremiću ti večeru da platim što si mi omogućio mirno mesto za rad.” „Svakako. Ja dobijam najbolji deo te pogodbe. Zaključavam otkad se ono desilo, pa…” Zavukao je ruku u džep, izvadio vezu ključeva i dao joj jedan. “Ovaj otključava.” „Zaista sam ti zahvalna. Mete, nas četvoro ćemo uskoro morati da se okupimo. Svadbe zahtevaju planove i dobru organizaciju. Znam da gospođa Bitsi prednjači u organizovanju vereničke zabave...” „Nemoj da me plašiš kad radim s električnim alatima “ „Postaraćemo se za gospođu Bitsi”, uverila ga je Šelbi. „Ema Kejt i ja planiramo naša venčanja otkad smo napunile deset godina. Naravno, ono što ona sada želi možda ne uključuje srebrnu kočiju za princezu koju vuče šest belih konja.“ „Stvarno me plašiš.” „Ipak, znam osnovno i mogu da pomognem da zaobiđemo gospođu Bitsi. “Da li bi to stavila na papir?“, upitao ju je pa uzeo bokal od Grifa. „Možda da ispišeš krvlju. Ne zanima me čijom.” “To je svečano obećanje. Međutim, moram da čujem i šta ti želiš. Užasno sam dobra u koordinisanju stvari.” „Ema Kejt je rekla isto. Računam na tebe.” „Možeš. Dakle, sastajemo se uskoro, važi?” „Šta kažete da to bude kod mene, u subotu uveče?”, upitao je Grif. „Bacićemo nešto na roštilj i napravićemo strategiju. Ako ne želiš da moliš roditelje da čuvaju Malu Crvenokosu, povedi je sa sobom”, dodao je kao da joj čita misli. „Uvek možemo da je okačimo u ormar ili da je uguramo u fioku.” „Pusti mene da to rešim. Bolje da pođem i ostavim vas da radite. Pretvaraj se da sam te još jednom zagrlila, Mete. Usrećio si mi najbolju prijateljicu toliko da je nikada srećniju nisam videla. Prema tome, sklona sam da te mnogo zavolim.” “Ja se ženim”, rekao je Met kad je Šelbi otišla.

277

“U redu je, druže. Sačekaj minut.” Spustio je pištolj za eksere koji je upravo podigao, pa otrčao za Šelbi. „Hej, nisam dobio zamišljeni zagrljaj.” “Oh, je li?” „Prema maminim uputstvima.” „Stvarno mi se sviđa tvoja mama.” “I meni. Ćao sada.” „Završavamo oko četiri pola pet!”, doviknuo joj je. „Biću tamo.” „Lepo je to znati”, rekao je Grif tiho, a onda se iscerio Snikersu koji je pratio njega i njegove pertle. „Stvarno je lepo to znati.” Otišla je do pijace da kupi šta joj je trebalo za večeru. Dok je petljala po kuhinji, namestila se tako da može da gleda kroz predivna staklena vrata kad god podigne oči. Ali kada je otvorila maminu kutiju s uspomenama i počela da čita, više nije tako često podizala pogled. Prekinula je nakratko dok je pripremala večeru. Morala je malo da razmisli. Bilo je neobično i upečatljivo vraćati se na to i posmatrati sebe kroz prizmu vremena. Prošlo je tek nekoliko godina, ako će pravo, ali je to bio čitav jedan životni vek. Sada je to mogla da vidi, da shvati koliko je bila naivna, prava tabula rasa. Ričard je isto to video i veoma dobro koristio. Kali ju je promenila - što se videlo iz fotografija i pisama. Da li je njenu majku zavarao vedar ton pisama, mejlova, brzinski popunjenih razglednica onda kad joj je ćerka i sama postala majka? Šelbi je u to sumnjala. Čak i sada je uspevala da čuje prizvuk nelagode ispod vedrine. Postala je veoma nesrećna za vrlo kratko vreme. Postepeno je gubila samouverenost. Jedina istinska sreća dala se osetiti onda kada je pisala o Kali. Ne, njena majka ne bi to progutala. Ona je videla, veoma dobro, da Šelbi sve manje i manje piše o Ričardu. U prvoj godini ili tu negde iznosila je mnoštvo sitnih pojedinosti o tome kuda su sve putovali, o ljudima koje su upoznavali, o svemu što su videli. Mogla je s lakoćom da prati sebe iz sopstvenih reči, i da počne da uviđa.

278

Porazmisliće još o tome, obećala je sebi. Možda nikada neće doći do odgovora, ali pronašla je sef kome je pripadao ključ u džepu jakne. Zato će mnogo više razmišljati. Večera je bila postavljena, kupila je i vino - moraće da se nada dobrim napojnicama u petak veče - kada je začula Grifov kamionet. Izvadila je pivo, otvorila ga i izašla na trem. Izgledao je seksi, oznojeno ali dobro kada joj se osmehnuo preko dvorišta, naslonjen na kamionet, i spustio naočare za sunce tek toliko da joj uputi pogled, dok je pas u krugovima jurcao po travnjaku. „Dakle, eto šta je nedostajalo na prednjem tremu. Prelepa Crvenokosa s hladnim pivom.” „Zaključila sam da će ti prijati.” Sišla je niz stepenice. „Imam braću.” „Više sam nego raspoložen za pivo. Još te neću dodirnuti. Maj se danas pretvorio u avgust.” „Često tako bude.” „Treba da se spremiš za ono što te čeka nakon što se istuširam. Kako je Kali?” „Sprema se da jede hot-dog za večeru sa bratom i najboljom drugaricom, a to pošto su se svi svukli da mogu da trče oko prskalice.” „Prskalica zvuči baš dobro. Hot-dog ne zvuči loše.” „Moraće da pričeka neku sledeću priliku.” „Kada imam prelepu Crvenokosu s hladnim pivom koja mi sprema večeru, nisam izbirljiv.“ Ušao je u kuću s njom, a psetance je žurilo da ih sustigne. Grif je njuškao. „Šta to spremaš? Divno miriše.” „Rolat od mesa s krompirićima i šargarepom.“ „Rolat od mesa?” Ponovo je omirisao. “Ozbiljno?“ „Dan je topao za to, ali to je pravo jelo za muškarca. Kad sam te videla danas znala sam da će ti to prijati.“ „Nisam jeo domaći rolat od mesa otkad sam poslednji put bio u Baltimoru i laskanjem ubedio mamu da mi ga napravi. Zašto većina žena ne ceni mesni rolat?“ „Upravo si odgovorio na sopstveno pitanje. Samo ću da virnem u rernu i proverim.“ „Ja ću se na brzinu istuširati. A onda se drži, Crvenokosa.” Razdragana i uzbuđena, vratila se do pećnice i procenila da je sve stigla u pravi čas. A onda je ponovo razmislila. 279

Samopouzdanje, pomislila je. Setila se kako je to biti samouveren i smeo. Isključila je rernu i krenula uz zadnje stepenice. Grif je ispijao hladno pivo dok mu se sveža voda slivala niz glavu poput blagoslovene kiše. Imao je osećaj da s njega otiču kilogrami znoja i prašine. Biće to lepa terasa, mislio je, ali nije bio spreman na promenu vremenskih prilika. Proleće je došlo tako blago i dobroćudno da je zaboravio kako vrelo i vlažno leto može da pogodi Smouki planine. A danas je bila tek brza najava nastupajućih čari vrućine. Kada udare letnje vrućine, Met i on će morati ranije idu na posao i da prekidaju ranije tokom popodneva. Tada će imati vremena da se bavi sređivanjem kuće. Imao je planove i za sređivanje gril bara kad stignu dozvole. A onda, naravno, i Šelbi. Želeo je da provodi s njom najviše slobodnog vremena. Dok je još razmišljao o njoj, staklena vrata su se otvorila. Stajala je tu, dok joj je kosa u divljim kovrdžama padala preko ramena, bez ičega na sebi sem znalačkog osmeha. Ne skidajući pogled s njegovih očiju, uzela mu je pivo iz ruke i spustila ga na policu. „Biće ti potrebne obe ruke”, rekla mu je. „Ovo je dan čuda”, uzvratio je i posegnuo za njom. „Hladno je.” Zabacivši glavu unazad, prelazila mu je prstima uz kičmu. „Voda je hladna.” “Previše?” “Ne, lepo je. A ovo je čak i bolje” Propela se na prste i prislonila usne na njegove. U tom poljupcu nije bilo ničeg hladnog. Čudio se kako voda ne počne da isparava koliko mu je zagrejala krv. Trenutno i jako. Svaki naporni sat koji je imao tog dana, svaki besani čas što ga je proveo u noći žudeći za njom, brinući za nju, sada je nestao. Meka koža, željna usta, pohlepne ruke - u tom trenutku Šelbi mu je pružila sve što mu je trebalo. „Želeo sam te tako jako od prošlog puta.” Nije mogao da je dočeka. “Ludeo sam za tim da te samo ponovo dotaknem.” „Izgubim razum kad me dodirneš. Nemoj prestati da me dodiruješ.” Vrelina i potreba i uživanje stopili su se u ludom dobovanju njenog srca.

280

Što joj je više davao, to je više želela i pronalazila je zadovoljstvo u sopstvenom apetitu. Žudela je za njim, samo za njim, za snažnim rukama i čvrstom, zategnutom telu radnika. Od njegovih usta, strpljivih i zahtevnih u isti mah, vrtelo joj se u glavi. Uhvatio ju je za kukove i podigao je od poda. Ta iznenađujuća snaga i čvrst stisak njegovih žuljevitih dlanova prouzrokovali su da se oseća ranjivom, poželjnom, moćnom. Gledajući ga pravo u oči, obavila je noge oko njegovog struka i zarila mu prste u ramena da ne bi skliznula. Zatim je vikala i stenjala kada se zario u nju. Zatečena i uzbuđena, drhtala je u njegovom rukama. Voda je dobovala i činilo se da cvrči i iskri udarajući u pločice. Mokra koža je izmicala, klizila pod njenim rukama. I njenim vlastitim dahtanjem dok se borila za vazduh. Osetila se bestežinski, očaravajuće, držeći se za njega dok ih je oboje pokretao u ludom ritmu. I dalje se čvrsto držala kada su se oboje sunovratili u blaženu tamu. „Sačekaj”, uspeo je da progovori, pa pružio ruku da zatvori vodu. „Samo se drži.” „Mmmm. Imam utisak da bih mogla da skliznem pravo niz odvod.” Osetila je pokret i ostala obavijena oko njega čak i kada ih je oboje spustio na krevet. „Treba mi minut”, rekao joj je. „Samo polako.” „Tako sam i mislio. Ali bila si sva mokra i naga. Doneću peškire za minut.” „Kupila sam haljinu.” „Zaista?” „Aha, i nameravala da je obučem za večeru, pa da ti dozvolim da mi je posle skineš. Ni ja nisam sve stigla.” Taj prizor je prizvao mali, ali neporeciv nalet energije. „Još imaš tu haljinu?” „Okačena je u tvojoj vešernici.” Prešao je prstom preko njenog boka. „Mogla bi da sprovedeš svoj plan, a nijedno od nas neće žuriti.”

281

„Sviđa mi se ta ideja. Ono što mi nije palo na pamet da ponesem jeste fen. Pretpostavljam da ga nemaš.“ “Ne, izvini.” “Pa, između tuša i vlažnosti i nikakvih alatki za kosu, kosa će mi postati ogromna poput meseca. Svakako imam gumice i šnale u tašni.” „Sviđa mi se tvoja kosa.” Sklupčala se uz njega. “I meni tvoja. Dopada mi se kako sunce počinje da je posvetljuje. Platio bi prilično skupo za izvlačenje pramenova kod moje bake “ „Muškarci koji jedu rolat od mesa nemaju pramenove.” Poljubila ga je u rame. „Ti imaš. A ja ću doneti te ubruse i ponovo uključiti rerun.” „Isključila si je?” Uputila mu je dug, koketan, osmehnut pogled ispod trepavica, kao što je Kali često radila. „Želela sam te pod tušem, tako da će spremanje večere potrajati malo duže nego što sam nameravala.” „Sviđa mi se što si je isključila. Idem ja po peškire.“ Ustao je i vratio se u kupatilo. „Šta si to istraživala - ili je to bio samo mamac da me dobiješ mokrog i golog?“ „Nije bio mamac, samo dodatak.” Nasmešila se i uzela peškir koji joj je pružio. „Grifine, moja kosa je poput još jedne osobe, i njoj treba peškir” “U redu.“ Otišao je po još jedan peškir, i po pivo koje je spustila na policu. „Dakle, šta si istraživala?“ “Oh.” Umotala je telo prvim peškirom, pa se presavila u struku da pokupi kosu drugim. “Ne želiš da razgovaramo o tome. To su neke sasvim druge stvari. U vezi s Ričardom.” “Ti ne želiš da pričaš o tome?“ “Želim.” Ispravila se i nekako zakačila uglove peškira da čine celinu na način koji ga je oduševio. „Želim da o tome razgovaram s nekim ko će to sagledati iz drugog ugla. Mislila sam da sve ovo objasnim Forestu, možda sutra, premda je on verovatno već zaključio polovinu onoga o čemu sam razmišljala, ali..” „Obuci novu haljinu, pa ćemo pričati o tome dok se rolat od mesa bude spremao.”

282

23 Uključila je rernu, obukla haljinu i vezala kosu da je malo ukroti da se ne raščupa skroz kad se osuši. Pridružila mu se na zadnjem tremu s vinom i samo sedela neko vreme zagledana u planine s mekim vrhovima i grebenima koji su se uspinjali u nebo. „Danas sam plaćala račune dok su deca spavala i mislila o tome kako bi Džejms Harlou - jer nema ko drugi da bude - gledao na moje poslove. Na dogovore s advokatima, kreditorima, na račune koje čuvam za sve što sam uspela da prodam. Pomislila sam koliko je ponižavajuće i neprijatno što neki stranac sve to proverava i gleda, i rekla sam sebi da je vredno nelagodnosti ako će ga naterati da shvati da nemam ništa od onoga što želi.“ “To je dobar način razmišljanja. Pametan, pozitivan.” „Onda sam razmišljala dalje. Video je sve fotografije koje imam na laptopu. Držim ih u folderima - prebacila sam ih sa starog čim su mi ga vlasti vratile. Nikada nisam stigla da ih sve pregledam, da neke od njih obrišem... jer su to slike iz vremena kad sam bila s Ričardom. Naprosto je bilo previše drugih obaveza. Sinulo mi je da je on - Harlou - video, posebno iz prve godine ili tu negde, sva mesta koja smo obišli. Mogao je da prati naše kretanje, kao na mapi.” Grif je klimnuo glavom. „A tako si mogla i ti.” „Da! To je ono što sam shvatila. Da sam mogla i ja. Grife, mislim da me je Ričard vodio na sva ta mesta s razlogom - sada razumem da nikada nije činio ništa što nije bilo deo igre. Bila sam nešto poput njegovog paravana. A onda, kad se rodila Kali, mi smo ga učinile porodičnim čovekom. Šta ako je sakrio nakit ili marke ili i jedno i drugo na tim mestima, ili prodao nešto od toga na putovanjima? Zatim sam se unela još dublje, čim sam počela da razgledam fotografije, i povezala da je verovatno i radio svoj posao. Na medenom mesecu - ili sam ja tako mislila - s trudnom suprugom. Kakvo zgodno prerušavanje, kako dobar paravan.” „Složiću se s tobom, iako znam da te to boli.” „Ne boli me odavno. Dok sam gledala fotografije i pisma koja sam slala kući, počela sam da se prisećam nečega što mi je uvek govorio - makar tokom tih prvih meseci ili godine. Kad god smo išli da se nađemo s 283

nekim, rekao bi: Samo budi ono što jesi, Šelbi. Kako će ih to šarmirati. Da ne brinem što se ne razumem ni u šta kad su u pitanju umetnost, ili vina, ili moda, ili takve stvari. Nikada nisam bila nervozna pri upoznavanju novih lica, ali sam uz njega počela da bivam.” „Učinio je da se osećaš nelagodno... i manje vrednom.” „Jeste. A onaj savet da budem prirodna počeo je da se menja u to kako ne treba da pokušavam da ostavim utisak na bilo koga jer taj neko jasno prozire moje neznanje. Pretpostavljam da nisam imala mnogo toga da kažem i da je to za njega bio dobar zaklon.“ Otpila je vino, pa taj deo privremeno odložila. „Palo mi je na pamet da bih mogla da potražim članke na internetu koji se poklapaju s vremenom u kom smo bili na određenom mestu. Da li se desila neka pljačka? Prevara? Nešto još gore? A imam još pomoćnog materijala jer je mama sačuvala sve razglednice i pisma. Sve do jednog. Tako bih mogla da ih sve iščitam, podsetim se šta smo sve radili, kuda smo odlazili kad smo bili u Parizu ili Madridu, koga smo sretali. U početku sam sve obrazlagala detaljno, obuzeta svim tim.” “Da li možeš sada da povežeš ili istakneš neke događaje?” „Nekoliko stvari. Zašto je on bio u Memfisu? Ne verujem da je tek tako zabio iglu u mapu. Ali tu se našao, i to svega četiri dana pošto je opljačkao tu ženu - Lidiju Red Montvil, i upucao joj sina.” „Četiri dana kasnije, prema brinetinim rečima, prevario je nju i Harloua pobegavši s plenom.” „Tako je. Mislim da je morao da ponese plen sa sobom ili da ga negde skloni. Možda u bankarski sef. Imao je novi identitet i debeo svežanj gotovog novca. Ili je meni tako delovalo. A onda, eto i mene, kao stvorena da budem zasenjena i pokupljena.” „Želiš li da čuješ moje viđenje?” Duboko je udahnula. „Valjda želim.” „Panduri su tražili Džejka Brimlija, samca. Morao je da zna da će ga juriti i partneri. Nije ušao u sve to a da nije imao spreman plan. Nova dokumenta, novac, izmenjen izgled. Ipak, trebalo mu je još nešto. Bio mu je potreban neko, da bude u paru.” „Mislim da je to istina.” „Nije želeo nekog nalik na brinetu, nekoga ko ume da igra njegovu igru. Želeo je nevinu, mladu osobu, nekoga od kog je moguće napraviti bilo šta i ko je pun poverenja. Uz to i spreman da bude očaran.” 284

Na to je Šelbi mogla samo da klimne glavom i duboko izdahne. „Svakako se uklapam u opis, od početka do kraja.” “On je bio profesionalni manipulator, Šelbi. Nisi imala šanse nakon što te je pikirao. Naposletku završava s mladom, upadljivom riđokosom, pa ne samo da ne putuje sam već ima nekoga ko ljudima upada u oči. Zapaze jednu osobu, a zaborave drugu. Gde te je najpre odveo?” „Proveo je četiri dana u Memfisu. Nikada nisam upoznala nekoga ko je toliko šarmantan i uzbudljiv, posebno kada mi je govorio o svim tim putovanjima. Naša se svirka završila i planirala sam da se vratim kući na nedelju dana ili tako nešto, pre sledećeg angažmana. Ipak, kad mi je rekao da mora poslovno u Njujork i pozvao me da pođem s njim, ja sam otišla.” Napola se nasmejala. „Tek tako. Mislila sam da će to biti samo avantura od nekoliko dana. I bilo je uzbudljivo.” „Zašto ne bi bilo?”, parirao joj je Grif. „Leteli smo privatnim avionom. Nikada nisam znala nikoga ko je leteo privatnim avionom.” „Nema obezbeđenja, nema provere prtljaga. Možeš da poneseš sa sobom šta god hoćeš kad si na privatnom letu, zar ne?” „Nisam na to ni pomislila. On je skoro uvek tako putovao. U ono vreme je za mene to bilo samo još jedno uzbuđenje. Nikada nisam posetila nijedan grad nalik Njujorku, a on je bio tako drag i očaravajući i... pa, čini se da me je zasenio. Nije se radilo o novcu, Grife, premda ne mogu da kažem da mi se nije sviđalo što mi kupuje lepu odeću i izvodi me u restorane. Bilo je neke iskre u tome, u svemu tome. I bila je zaslepljujuća.” “Za to se postarao.” „Čak je i sada teško poverovati da nije mislio ništa od onoga što je onda govorio. Kako sam ja nešto što je nedostajalo njegovom životu. Želela sam da budem to - želela sam da budem to što mu je falilo. I tako, kad me je zamolio da se ne vratim, već da pođem s njim u Dalas - ponovo zbog posla - ja sam pošla. Sve sam odbacila i otišla s njim.” “U još jedan veliki grad.” Zatvorila je oči i klimnula glavom. „Tako je. Ti već vidiš obrazac? Uvek smo odlazili u neki veliki grad i uvek se zadržavali svega nekoliko dana. Ponekad mi je davao svežanj gotovine i rekao mi da idem u kupovinu dok je on na sastancima. A onda bi se vratio sa cvećem - s belim 285

ružama. Rekao mi je da je živeo na putu ili u vazduhu sve vreme, ali kako je spreman - sada kad ima mene - da se negde skrasi.” „A ti si upravo to želela da čuješ. Njegov je posao bio da čita ljude, da bude ono što oni od njega očekuju.” Nekoliko trenutaka je sedela u tišini, zahvalna na sve mekšem svetlu, šapatu vazduha u krošnjama, klokotanju potoka. “Da sam u tom trenu svog života pravila čoveka na kog bih pala, bio bi to Ričard. Zapravo smo, Grife, u prve dve sedmice proputovali zemljom uzduž i popreko.” „Prikrivao je tragove.” „Mislim da jeste i pitam se da li je imao lokacije duž tog puta gde je ostavljao delove floridskog plena. Ako je imao sef u banci u Filadelfiji, možda je imao i druge. Melinda Voren je to nagovestila. Činilo se da mu nikada ne ponestaje gotovine, pa mislim da je imao te sefove iz kojih je uzimao keš, ili je pak usput pljačkao.” „Verovatno i jedno i drugo.“ Pomerila se bliže k njemu, namestivši se tako da budu okrenuti licem k licu. „Mislim da je bilo i jedno i drugo. Dok sam pregledala fotografije i pisma, setila sam se kad smo bili u Sent Luisu i kad sam se probudila i shvatila da ga nema. Izašao je da se prošeta - tako mi je kazao. Da je to njegovo vreme za razmišljanje. Nije se vratio sve dok skoro nije svanulo i bio je uzbuđen. Naprosto je sav drhtao. Otišli smo tog jutra. Iznajmio je automobil, pa smo se odvezli u Kanzas Siti. Zastali smo samo nakratko, to mi je i nagovestio. Trebalo je da se sastane s poslovnim saradnikom. Zatim je izvadio Kartijeov sat iz džepa i rekao da mi je kupio neku sitnicu. Dve godine kasnije, pošla sam da ga stavim, ali nije ga bilo. On se naljutio, rekao da sam nemarna i da sam ga izgubila, ali ja nisam bila nepažljiva. U svakom slučaju, otišla sam na internet i potražila taj datum, pa saznala da se te noći odigralo provalništvo. Ponovo je u pitanju bio nakit, oko četvrtina miliona dolara u nakitu. I satovima.” „Ukrade ih u Sent Luisu, utopi ih u Kanzas Sitiju.” „Pretpostavljam da je zaključio da je taj sat moj deo - na izvesno vreme. Bilo je i drugih takvih momenata. Proveriću da li mogu da ih uparim sa Sent Luisom.” Pružio je ruku i pomilovao je po mišici. „Šta će ti to sad?” „Svesna sam da ništa od toga ne mogu da promenim.” Spustila je pogled na ruke, pomislila na svoje beleške, na gomile fotografija i razglednica. 286

„Međutim, možda on jeste krao u tim gradovima i mogla bih da ispričam policiji to što znam ili mislim da možda znam. To mi daje utisak da nešto preduzimam.” „Već to radiš.” „Trebalo bi da; postavim sto.” Ustala je. „Hvala ti što me slušaš.” „Zašto ne bih?” Ušao je s njom. ,,Ja sam započeo svoj spisak.” „Kakav spisak?“ „Nemam informacije koje ti imaš.“ Pogledao je u kutiju s uspomenama, pa u laptop. ,,Ne bih imao ništa protiv da bacim pogled na to. Moja lista se uglavnom sastoji od imena, događaja, vremena. Voren, Harlou i Brimli - kako je tada bio znan. Pljačka u Majamiju, pucnjava, dvostruka prevara. T isi sledeća. Nisam shvatio da je to bilo svega nekoliko dana posle Majamija, ali morao sam da zaključim da nije postojao veliki razmak.“ „Kao da sam bila skrojena za njega, kao što sam verovala da je on za mene.“ Spustila je rolat od mesa na podmetač i izvadila jedini veliki tanjir koji je Grif imao. Dok je prebacivala meso i povrće, osvrnula se da ga pogleda jer je utihnuo. „Šta je bilo?” “Ne želim da te još više uznemiravam, ali ne mislim da je on tek tako ušetao u klub gde si te večeri pevala i naprasno odlučio: okej, ona će mi biti paravan “Šta misliš?” „Mislim da je proveo dva tri dana u proveravanju. Ti si lepotica, Crvenokosa, i verujem da si to bila i s devetnaest godina na pozornici. Tvoje ime je poznato, tako da može da te posmatra, da postavi nekoliko pitanja. Sama si, slobodna.” Zamišljena, dekorisala je jelo peršunom i kolutovima crvene i zelene paprike. „Praznoglava cura iz planinskog gradića u Tenesiju.” „Nikada nisi bila praznoglava. Ali jesi bila mlada, puna života, neiskusna, spremna za izazove. Taj avanturistički duh ti je pomogao da budeš na bini. Isproveravao te je, a onda nastupio, ispipavao te. Do tada je već stekao dobar utisak o tome kakva si, šta ti se sviđa. Tako je sebe načinio tačno po tvom ukusu.” “A šta da sam rekla: ne, ne, ne mogu samo da pobegnem s tobom u Njujork Siti?” „Produžio bi dalje, pronašao nekoga ko može. Žao mi je.”

287

„Nema potrebe da ti bude žao. Na neki način je olakšavajuća činjenica da mislim da se nikada nije radilo o meni. Da nikada nije bilo lično. Što čini još težom slagalicu koju treba složiti.” „Okej. Opa, ovo izgleda odlično.” Zadovoljno je spustila tanjir na pult za kojim je trebalo da jedu. „Moja mama bi ti rekla da se izgled računa. Zato, ako nije sjajnog ukusa, lepo izgleda. Nadajmo se da će biti i jedno i drugo. Sedi. Ja ću poslužiti, a ti mi možeš reći koja je sledeća stavka na tvojoj listi.” „Hjuston, je li tako?” „Da, bili smo u Hjustonu otprilike šest meseci.” „Potom Atlanta u Filadelfiji, pa Hilton Hed. Rekla si da Ričard nikada ništa nije radio bez razloga. Zašto je želeo da ti i Kali pođete s njim u Hilton Hed?” „Misliš da je možda imao neku vrstu dogovora, a da je nas dve trebalo da mu ponovo budemo paravan?” Stavila je u tanjir lep komad mesa s obilnom porcijom krompira i šargarepe. ,,Oh, zaboga, Grife, šta ako to nije bila nesreća? Šta ako je posao krenuo po zlu, pa su ga ubili? Bacili u okean.” “Na to verovatno nikada nećeš saznati odgovor. Poslao je signal za poziv u pomoć, zar ne?” „Neko jeste, ali... Grife, Forest je rekao da je Harlou pobegao iz zatvora oko Božića. Ričard - to se desilo samo dva dana posle Božića,” „Ubiti Ričarda ne bi bio mudar način da se dođe do miliona.” “Ne, u pravu si. Ali moglo je doći do svađe, nesrećnog slučaja, no ipak si u pravu. Verovatno neću saznati nikada, barem ne dok ne uhvate Harloua i Sipala je sebi manju porciju, pa sela. „Verovatno se desilo upravo onako kako policija misli. Voleo je da rizikuje. Da vozi brzo, da se skija niz najstrmije nagibe, bavio se skuba ronjenjem, planinarenjem, padobranstvom. Ne bi dozvolio da ga oluja zaustavi. Ali jeste. Šta još?“ „Privatni istražitelj. Možda je upravo ono za šta se predstavlja, ali..“ Posle prvog zalogaja, Grif je ućutao. “Sjajno.” Zatim je uzeo još jedan. „Okej, sada je definitivno. Zadržaću te. Ovaj rolat je bolji od onog koji pravi moja mama - a ako joj kažeš da sam to rekao, zakleću se da si lažljivica.” „Nikada nisam omalovažila mesni rolat neke druge žene. Stvarno ti se sviđa?” „Pitaj me to ponovo nakon što oližem tanjir.” 288

„Mora da je zbog piva. U rolatu.” „Ima piva u ovome?” „Stari porodični. recept.” „Definitivno ostaješ.” Prestao je da jede i poljubio je. „Godinama ga nisam pravila, pa mi je drago da je ispao dobro.” „Zaslužuje nagradu.” “Reci mi šta misliš o tom detektivu.” „Dobro. Upao sam u izmenjeno stanje svesti zahvaljujući rolatu prelivenom pivom. Dakle, privatni istražitelj te prati do Filadelfije, a onda ide za tobom dovde. Ili je veoma posvećen ili ima plan. Poseduje licencu i sve to, i kune se da brineta nije njegova klijentkinja. Forest kaže da neće da oda ime klijenta.” “Ja nisam toliko izvukla od Foresta.” Grif je slegnuo ramenima. „Razgovarali smo. Ima alibi za noć u kojoj se desilo ubistvo, tako da nema opravdanog razloga da ga pritiskaju. Ne još.” Nakrivila je glavu, nabola na viljušku komadić šargarepe. ,,Ti znaš više.” „Pomalo od ovoga i onoga. Znam da Forest kaže da i udovica i njen sin negiraju da su unajmili privatnog detektiva. Osiguranje im je nadoknadilo štetu, pa su celu tu ružnu epizodu ostavili iza sebe. Policija iz Majamija je razgovarala s njima i čini se da i njih dvoje imaju alibi kad se radi o ubistvu.” “Ti si naprosto izvor informacija.” „Forest je zabrinut za tebe. Uglavnom su to negativne informacije, tako da pretpostavljam da nije želeo njima da te zatrpava.” „Bolje je znati nego ne znati.” „Sad znaš. Ostalo su čista nagađanja. S priličnom sigurnošću možemo spekulisati o tome da je Harlou bio u Ridžu. Mogli bismo da pretpostavimo da je ubio brinetu, ako ni iz kog drugog razloga, onda zato što nije imao ko drugi a sem toga, on je imao motiv budući da je ona za njega tvrdila da je pucao u udovičinog sina - a možda i jeste - ali kako je pištolj koji si pronašla u Ričardovom sefu u Filadelfiji onaj koji je upotrebljen, logičnije je da...“ „Molim? Šta si to upravo rekao? Pištolj koji sam pronašla, Ričardov pištolj?” Grif je odlučio da mu treba mnogo vina. „Okej, slušaj, Forest je tek danas dobio obaveštenje o tome. Panduri iz Majamija su odradili balistiku i potvrdili da je iz oružja koje si pronašla u banci ispaljen metak koji je 289

ranio udovičinog sina. Slučajno sam naleteo na Foresta danas po podne, pa mi je rekao.” „Ričard. Ričard je pucao u nekoga.” „Možda. Možda je samo zgrabio pištolj posle svega, ali... Logično nagađanje. Njegov pištolj, njegov pucanj. Harlou je otpočetka negirao, a nikada pre ovoga nije optužen za delo koje podrazumeva upotrebu oružja.” „Brineta je lagala. Bila je zaljubljena u Ričarda - u Džejka, kako ga je ona poznavala. Sigurno da ga je volela na neki svoj način. Lagala je, čak i pošto ju je izdao. Nije se radilo isključivo o novcu, o plenu; nije me samo zbog toga pronašla ovde. Bila je ljubomorna, ljuta i ljubomorna što je proveo sve te godine sa mnom. Što je sa mnom imao dete.” “Najverovatnije.” Kako je i sam došao do istog zaključka, Grif je klimnuo glavom. „Štaviše, mnogi ljudi projektuju. Znaš o čemu pričam? Ona nije mogla da zamisli da si bila s njim a da nisi bila umešana u ostalo. Bila je lažov, prevarantkinja, pa prema njenom rezonovanju, i ti si morala da budeš to isto.” „A to je pomislio i Džejms Harlou.” “Ne znam.” „Sada se povlačiš”, rekla je Šelbi kad se Grif ućutao. „Zato što se brineš da me sve ovo uzrujava.” „Zaista te i uzrujava.” „Tako je, ali želim da čujem šta misliš. Ne treba da me štitiš od uznemirenosti, Grifine. Prošla sam i kroz gore od ovoga. Reci mi šta misliš.” “U redu. Držim da je prilično izvesno da Harlou nije baš voleo Ričarda, tako da je njegov misaoni tok možda bistriji i jasniji nego brinetin. Ipak, nalazi se na mom spisku, i to u nekoliko kolona. Nagađam da je odseo negde u blizini. Ne tako daleko kao na primer u Gatlinbergu, poput brinete. Verovatno ne ni u hotelu. Pre u nekom kampu ili kolibi, u jednom od motela.” “Da može da me posmatra.” Grifin je zaćutao, ali se složio s njom. Bolje je znati nego ne znati. „Razmisli o ovome. On ti se nije suprotstavio, uneo u lice, niti ti pretio kao ta žena. Igra dužu igru, mislim, dakle, želi informacije. Želi da sazna ko si. Verovatnije je da će doći do novca ako sazna. Bolje je ostati na

290

slobodi nego biti bogat - posebno kada taj deo s bogatstvom ne deluje obećavajuće.“ „Nadam se da si u pravu.” „Dok izvodi tu dužu igru, može podrobnije da razmotri sve informacije, baš kao što i mi radimo. Poznavao je Ričarda bolje i izgleda da će pratiti linije ako uspe da poveže tačke.” Baš kao što su Grifova mišljenja i zaključci pomogli njoj da ih spoji. „Najduže smo se zadržali u Atlanti. Međutim, planirao je da ode odatle, i to brzo. Mislim da je tamo imao posao, metu zapravo, i da je želeo da nestane čim obavi posao. Jedva sam imala vremena da se spakujem nakon što mi je saopštio da idemo. Otišao je pre nas.” „Nisam to znao. Otišao je na sever bez tebe i Kali?” „Oko deset dana pre nas. Trebalo je da se spakujem i predam ključeve. Mislila sam da smo kupili taj stan u Atlanti, ali stan je u stvari bio iznajmljen, tako da je trebalo samo vratiti ključeve i odleteti na sever. Malo je falilo da to ne uradim. Umalo nisam umesto toga došla kući, ali pomislila sam da nam je upravo to potrebno - ta promena. Da će možda to pomoći da se stvari između nas ponovo dovedu u red, a i govorio je da nam za Kali treba veliko dvorište. I... da ćemo imati još jedno dete.” „Zamajavao te je.” “To sada vidim. Sasvim jasno”, nadovezala se. „Među njegovim papirima sam pronašla izveštaj o izvršenoj vazektomiji neposredno nakon Kalinog rođenja. Postarao se da ne bude drugog deteta.” „Hteo bih da kažem da mi je žao zato što te je to povredilo i zato što je uradio nešto što je više nego grozno. Ali...” „Tako je najbolje”, dovršila je njegovu misao. „Moram da budem zahvalna što nisam s njim imala i drugo dete. Izigravao me je, sve vreme, a u vreme tog munjevitog preseljenja u Filadelfiju, nema sumnje da je znao da razmišljam o odlasku. Iznevši plan tako da zvuči kao najbolje rešenje za Kali, pogurao me je da pokušam, da pođem i da poželim da nam uspe.” „Novi početak.” „Postarao se da upravo tako izgleda. Rekla sam da smo najduže ostali u Atlanti, ali ne mislim da je tamo ostavio išta važno. Mogu da uvidim, sad kad se osvrnem, da je nameravao da odemo odatle i mnogo pre nego što mi je saopštio, tako da verujem da je imao plan da ponese sa sobom sve što je tamo nalagerovao.” 291

Primetio je da se samo pretvara da jede i poželeo da sve izbriše, sve te misli, nagađanja, gledišta. No, to nije bilo i ono što je ona htela. „Kažeš da je mnogo putovao, bez tebe.” „Sve više i više, naročito posle doseljavanja u Atlantu. Ja sam samo želela da se malo skrasim, da uđem u kolotečinu. U to vreme više nije pitao, samo bi mi rekao da ide na poslovni put. Ponekad se nije mučio ni da me obavesti. Ne znam zasigurno kuda je odlazio. Moguće je da mi je govorio istinu, a moguće i da nije. Ali znam kud sam sve ja išla s njim, tako da odatle mogu da počnem.” „Mogla bi da sve ovo izručiš pandurima.“ „Pretpostavljam da hoću, ali prvo želim da istražim sve na svoj način, te da probam da razumem.” „Dobro. Isto tako i ja.” “Zašto?“ „Zbog tebe”, rekao je bez oklevanja. „Zbog Kali. Ako to ne dobiješ, onda nisam obavio dobar posao.” „Sviđa ti se da popravljaš stvari.” „Da. Ljudi bi trebalo da vole ono u čemu su dobri. A ja volim tvoje lice. Volim tvoju kosu.” Posegnuo je za njom, stvarno poželevši da je izvuče iz gumice kojom ju je vezala. „Sviđa mi se tvoj rolat od mesa”, dodao je, omazavši i poslednje ostatke s tanjira. „Volim da izvodim Malu Crvenokosu na sastanke u piceriji. I istopim se kad mi uputi onaj koketni osmeh. Prema tome, ne radi se o pukom popravljanju stvari, Šelbi. Ti si više od nečega što treba srediti.” Ne rekavši ništa, ustala je da skloni tanjire. „Ja ću to. Ti si kuvala. Divno.” Dok je sređivao sto, Šelbi je otvorila laptop i potražila jednu fotografiju. „Reci mi šta misliš.” Okrenula je kompjuter prema njemu. Ozbiljno se namrštivši, Grif je prišao i prostudirao njenu sliku. Napravljena na jednom od poslednjih prijema kojima je prisustvovala u Atlanti, prikazivala je nju i Ričarda u formalnoj garderobi. „Izgledaš sjajno, i uz to tužno - to je bilo prvo što sam pomislio kad sam te video. Smešiš se, ali u tome nema radosti. I šta ti se desilo s kosom? Prelepa si, kao što rekoh, ali ne ličiš mnogo na Šelbi. Gde su ti lokne? Jesi li ih prodala?” 292

Uputila mu je dug pogled, pa naslonila glavu na njegovo rame. „Da li znaš šta mi se radi?” “Šta?” „Želim da se prošetam po zadnjem dvorištu, gledam zalazak sunca i dajem ti sve moguće savete o tome gde šta treba da posadiš, i gde da postaviš onu senicu. Zatim želim da mi skineš novu haljinu. To će biti lako jer ispod ne nosim ništa.” “Možemo li to da uradimo prvo?” Nasmejala se i odmahnula glavom. „Prvo ću da te malo izludim. „Već jesi”, uzvratio je kad ga je uzela za ruku i povela ga napolje. Ponovo ju je ispratio kući i iskoristio tu vožnju da porazmisli o svemu. Tome treba dodati vreme za razmišljanje dok je vodio Snikersa u dugu patrolu, te dobar sat koliko je utrošio za pravljenje okvira za plakar u još jednoj demoliranoj spavaćoj sobi. Korak po korak, naložio je sebi dok je odlagao alat i raščišćavao. Zatim je seo za kompjuter da obavi sopstvenu pretragu nerazjašnjenih pljački i prevara u Atlanti tokom onih godina kada je Šelbi tamo živela. Slagalica koju valja rešiti, pomislio je. Nikada ništa nije radio bez razloga, podsetio se Grif. Pa zašto je onda taj skot povukao uloge u Atlanti i to tako naglo? Moglo bi biti zanimljivo da sazna. Dok je Grif istraživao, Džejms Harlou je radio na laptopu koji je ukrao sa sajma u Tampi. Prepun hotel i polupijani ljudi u hotelskim barovima predstavljali su pravi izbor. Išetao je, noseći laptop u čvrstoj putnoj torbi, s preko dve hiljade dolara u gotovini, dva ajfona i ključevima od „ševi saburbana” kog je odvezao pravo u radionicu da ga rastave na delove. Kupio je nove papire - isplatilo se imati kontakte - i maznuo neko sranje od ,,forda”, a potom ga odvezao do granice s Džordžijom nekom poznaniku koji ga je kupio za celih pet stotki. Malo se primirio, pustio da mu porastu brada i kosa, ofarbao i jedno i drugo, i prikupio keš na staromodan način. Džepario je, izveo nekoliko manjih provala i nastavio dalje. Stigao je u Atlantu birajući sporedne puteve, odsedajući u najjeftinijim motelima i povremeno kradući kola - u čemu se izveštio još u mladosti. Tokom usputne posete Nju Orleansu, opljačkao je i žestoko pretukao

293

dilera droge koji je snabdevao narkoticima srednju školu u Devetom kvartu. Nikako nije odobravao prodaju droge maloletnim licima. Takođe je pokupio solidnu „tojotu RAN4” ispred nekog bara u Barton Ružu, koju je zatim odvezao u drugu radionicu za ilegalno rastavljanje na delove. Platio je da promene broj šasije i prefarbaju je, i uz pomoć ljudi koje je poznavao izradio dokumenta koja se poklapaju s njegovom novom ličnom kartom. Opsesivno je pratio vesti i koristio laptop da proveri da li je u toku potera. Potkresao je bradu, kupio lagodnu, udobnu odeću - pa je habao da ništa od toga ne izgleda novo. Fanatično je koristio kremu za samopotamnjivanje da se oslobodi zatvorskog bledila. Nakupovao je mape, otvorio se i za Kenonovu digitalnu kameru, i izlepio nekoliko nalepnica iz nacionalnih parkova onako kako to čine mnogi turisti. Jeo je sve što je poželeo i gde god je poželeo. Spavao kad se umori, ustajao i odlazio kada bi se odmorio. Svakog dana koji je proveo u zatvoru sanjao je samo o tome. O slobodi i onome što namerava da uradi s njom. Nije gajio nikakve iluzije o časti među lopovima - predugo je bio jedan od njih. Ipak, izdaje su zahtevale osvetu. A osveta ga je pokretala. Odvela ga je u Atlantu, gde mu je raspitivanje kod pravih osoba i podmazivanje nekih drugih pružilo informacije. Ukrao je pištolj kalibra 25 iz kuće u Marijeti, gde ga je neki idiot neosiguranog ostavio u noćnom ormariću te uzeo drugi, kalibra 9, iz fioke radnog stola u kućnoj kancelariji. I deca su u kući, pomislio je kad je počistio prvo dečakovu pa devojčicinu sobu. Do đavola, pa on je tamo poštedeo živote. Deci je ostavio uređaj za video - igrice, ali je pokupio ajpedove, još jedan laptop, keš iz zamrzivača, dijamantsku narukvicu, dijamantske minđuše, gotovinu srolanu i ostavljenu u kutiju s nakitom, i zato što mu je broj odgovarao, par dobrih planinarskih cokula. Do vremena kada je stigao u Vilanovu, žena koja se spetljala sa Džejkom već je bila otišla. Obio je kućni sef pa krenuo u obilazak. Džejk je sebi obezbedio luksuzan život, zbog čega je osetio veliku gorčinu. 294

Pozvao je agenta nekretninama upotrebivši telefon za jednokratno korišćenje, i otkrio da se radilo o ubrzanoj prodaji. Pa, možda Džejku naposletku i nije išlo baš toliko dobro. Proveo je nekoliko dana u toj oblasti da bolje nanjuši stvari, a zatim krenuo dole u Tenesi. Iznajmio je brvnaru na dobrih petnaest kilometara od Randevu Ridža na tri meseca, sklopivši dogovor ispod žita s vlasnikom i plativši mu gotovim novcem. Tu se zvao Majlo Kestlering, iz Talahasija, gde je bio sitni direktor u kompaniji za prodaju hrane na veliko. Razveden, bez dece. Imao je još dosta podataka i priča da potvrde taj identitet u slučaju potrebe, ali je vlasnik brvnare bio srećan da mu uzme novac i ostalo ga se nije ticalo. Ovde nije imao kontakte, pa je morao da bude oprezan. Još oprezniji zbog pandura koji su njuškali naokolo otkad je Melinda ubijena. Po Harlouvom mišljenju, glupost ju je koštala života. Možda joj je boravak u zatvoru otupeo ivice, ali kako god, njena uloga je sada završena. Što se tiče riđokose, to je bilo nešto drugo. No, za sada je imao ono sto je želeo. Dovoljno da do daljnjeg ima čime da se bavi. Bilo je čupavo tamo, kod njenog momka, pomislio je. Preterao je, i to je priznavao. Uvek je bolje ući u praznu kuću - ali vrata nisu bila zaključana, a laptop mu je bio pred nosom. Ipak, došao je do podataka. Rizikovao je kada je naleteo na riđokosu na ulici, ali je i tamo ostvario šta je hteo. Štaviše, u njenim očima nije video znak da ga je prepoznala kad ga je pogledala. Nije mogao da je zamisli kao Džejkov tip žene, ali je možda suština i bila u tome. Imalo je tu o mnogo čemu da se promišlja, ali je te večeri trebalo da se usredsredi na cifre ispred njega. Imao je fotografije, imao je mejlove. Čitave živote koji su se odvijali kao na ekranu. Smisliće šta da radi s njima. Smisliće šta da preduzme u vezi s njima.

295

24 Divlji rododendroni naglo su se rascvetali uz obale potoka, razbuktali se i poput plamena zahvatili nagibe. Na uzvišenjima su ljiljani izvirivali iz bujnih gustih i zelenih paprati. Šelbi je vodila Kali u šetnju i lov da ih pronađe kad god je mogla, ili samo da sede i slušaju poj ptica pevačica. Jednom je, s bezbedne udaljenosti, dopustila svojoj devojčici da se divi medvedu koji hvata ribu u brzaku potoka pre nego što je odlutao u zelenilo. Kali je četvrti rođendan proslavila u zadnjem dvorištu kuće gde joj je i majka odrasla, s prijateljima svog uzrasta, s porodicom i ljudima kojima je stalo. Za Šelbi je to bio najsjajniji poklon od svih. Bili su tu čokoladna torta u obliku zamka, sa svim likovima iz Šreka razbacanim naokolo, pa zatim igre i darovi, baloni i konfete. „Ovo je najsrećniji dan u njenom životu.” Viola je sela s praunukom u naručju i posmatrala decu kako se igraju na jednom od najdražih poklona, vodenom toboganu. „Sada je već dovoljno odrasla da zna šta je šta u vezi s rođendanom.” „U stvari je i više od toga, bako.“ Viola je klimnula glavom. „Više je od toga. Da li ikada pita za oca? “Ne. Nije ga nijednom rečju spomenula otkad smo došle kući. Kao da ga je zaboravila, a ja ne mogu da razlučim je li to dobro ili loše.” „Srećna je. Jednog dana će imati pitanja i ti ćeš na njih morati da odgovoriš, ali je svakako sada srećna. Nema sumnje da je uveliko u ljubavnoj vezi s Grifom.” Šelbi se osmehnula potpuno mokroj Kali koja se čvrsto uhvatila za Grifove noge. “Jeste.” “A šta je s tobom?” “Ne mogu da poreknem da se nešto odvija među nama i pošto to mene čini srećnom, neću mnogo da razmišljam kako će se to završiti.” “Iz tvojih očiju je nestao najveći deo tuge i brige. Imaš moje oči - od mene ih je nasledila Ada Me, od nje ti - a od tebe Kali”, istakla je Viola. „Nemoj misliti da ne umem da ih pročitam “ „Rekla bih da je tuga nestala, a da se zabrinutost smanjila. Hoćeš li da ostaviš više tu bebu i pružiš šansu i nekom drugom?”

296

Viola je spustila poljubac na Boovo čelo. „Evo, izvoli. Spava kao anđeo u svoj ovoj buci. Idi i iznesi ga na sunce na nekoliko minuta. Ne predugo, ali mislim da će mu malo vitamina D biti od koristi.” Bio je divan osećaj ponovo nositi bebu u rukama, osetiti njenu lakoću i toplinu, mirisati joj kosicu. Bacila je pogled na svoju kćer. Već je tako velika devojčica, raste kao iz vode. A žudnja joj se pokrenula u stomaku kad je Bo u snu mahnuo ručicom. Kad joj je prišao Klej, mokar gotovo koliko i deca, odmahnula je glavom. „Nemoj da ti je palo na pamet da mi ukradeš ovu bebu. Previše si mokar da ga uzmeš. Osim toga, jedva sam došla na red.” „Shvatio sam da danas neću imati mnogo prilike da ga držim.” „Tebe najviše voli, Klej.” “To i mama kaže.” „U pravu je.” „Idem po pivo - Gili vozi. Želiš li i ti?” „Držaću se limunade dok ovo ne prođe.” Ipak ju je obgrlio oko ramena i okrenuo je, pa su otišli zajedno do velikog bureta s pivom. „Forest mi je ispričao sve što ti se dešava.” “Ne želim da brineš zbog toga. Imaš novorođenče o kome treba da misliš, a da ne pominjem Gili i Džeksona.” Nije sklonio ruku. Umeo je tako da je zagrli - oduvek je umeo, pomislila je Šelbi, da učini da se oseća maženom i paženom. „Imam mnogo prostora za svoju sestru u ličnom rasporedu razmišljanja. Niko ko liči na Harloua nije se pojavio na poslu. Nikoga nalik njemu nisam zapazio u susedstvu. Znam da ga policija i dalje traži - to je njihov posao. Ali najpre će biti da je otišao. Pa ipak.” Izvadio je pivo, skinuo poklopac. „Budi obazriva, Šelbi. Bolje se osećam kad znam da na tebe pazi Grif.“ Istog momenta su se njena ramena ukočila. „Prilično mi dobro ide kad brinem sama o sebi.“ Pošto je otpio gutljaj, Klej joj je dodirnuo vrh nosa prstom - još jedna celo životna navika. „Nemoj odmah da se vređaš. Sviđa mi se što umeš da se staraš o sebi. Još više mi se dopada što na tebe pazi i Grif, pa nema svrhe da se ljutiš zbog toga.” “Ne ljutim...” Beba se promeškoljila i tužno zakmečala. Klej je pogledao na sat. „Tačan u minut. Vreme za hranjenje.” „Odneću ga Gili.” 297

Nisam se naljutila, pomislila je Šelbi. Malo se iznervirala, to da, a na to ima pravo. Uvalila se u nevolju, u to nema sumnje, ali je takođe ulagala mnogo vremena, napora i kreativnosti da sebe i dete izvuče iz te zbrke. Nije želela da je neko ,,pazi”. Bilo je isuviše slično onome što je dopustila da se ranije desi. Zar nije dozvolila Ričardu da se „stara o njoj”? Da donosi sve odluke, da upravlja njenim životom, da je vodi tamo kuda je želeo da ona ide? To se neće ponoviti. A ona će se prokleto pobrinuti da pokaže svojoj sada četvorogodišnjoj devojčici šta sve žena može da postigne ako se dovoljno potrudi i ako stoji uzdignute glave. Ako se stara o sebi. Kasnije je raspremila lom koji je ostao nakon proslave, spakovala preostalu hranu i iznela smeće. U kuhinji su majka i baka dovele stvari u red. „Pravim veliku količinu ledenih margarita”, objavila je Ada Me. „Mama i ja smo ih se baš uželele.” „Mogla bih da ih se uželim i ja.” „Forest i tvoj tata verovatno će se držati piva” Dok je to radila, Ada Me je provirila kroz prozor i klimnula glavom. „Izgleda da se spremaju da sklone dodatne stolice i izletničke stolove. Ne znam za šta će Met i Grif biti raspoloženi, ali očekujem da se Ema Kejt možda pridruži našoj zabavi s margaritama. Trebalo bi da ih pitaš šta im se pije.” „Hoću.“ „Ili ćete vas četvoro poželeti da malo izađete. Oh, pogledajte samo koliko je Grif sladak s Kali.” Ada Me je zastala i široko se osmehnula prizoru koji je gledala kroz prozor. „Vezuje joj balone za ruke.” „Ona misli da će je dovoljno balona podići sa zemlje.” „ A vidiš li ono? Podiže je, pušta da se pretvara kako leti. Taj je čovek rođen da bude otac. Neki ljudi to stvarno jesu”, rekla je dok je vadila svoj glomazan blender. „Tvoj brat Klej, recimo. Toliko ume s decom. Volela bih da su mogli malo duže da ostanu, ali mali Bo je morao kući, a Džekson umalo nije zaspao na nogama. Ali Kali još ima energije.” „Čokoladna torta, pa sve to uzbuđenje. Vrteće se naokolo sve dok ne dođe vreme za krevet.” „Svakako je luda za Grifom, a i on za njom. Čovekov karakter možeš da proceniš po načinu na koji se ophodi prema deci i životinjama, tvrdim ti. Grif je pun pogodak, Šelbi. Od onih koji će se dobro brinuti o tebi.” 298

„Ada Me” rekla je Viola ispod glasa, još kolutajući očima kad je Šelbi progovorila: “Ja se sama brinem o sebi.” „Naravno da se brineš, dušo! Samo pogledaj kakvo si veselo i drago dete podigla, i to potpuno sama. Naravno, manje se sekiram kada te vidim s tako dobrim čovekom - koji je uz to i zgodan. Upoznali smo deo njegove porodice kad su došli da ga obiđu i pomognu mu na starom imanju Triplhornovih. Fini, dobri ljudi. Treba da izađeš i pozoveš ga da dođe na večeru u nedelju.” Šelbino srce je počelo da dobuje. Znala je šta znači kada jedna južnjakinja priča o rodbinskim vezama i nedeljnoj večeri. „Mama, s Grifom se zabavljam tek dva meseca.” „Učinio te je srećnijom.” Radosna i očito ne obraćajući pažnju na Šelbinu reakciju, Ada Me je ubacila dosta leda u blender, zajedno s tekilom i mešavinom za margaritu. „Kao i tvoja devojčica. A samo nebo zna da te gleda kao da si čokoladni krem u kutiji za slatkiše. Opušten je s prijateljima i porodicom i ima sopstveni biznis. Ne želiš da ti takav muškarac izmakne.” „Dozvoli mi da ti pomognem s tim, Ada Me”, kazala je Viola i okrenula prekidač na blenderu da maskira njene reči. Šelbi ga nije pozvala na večeru u nedelju, niti predložila zajednički izlazak s Metom i Emom Kejt. Rekla je sebi da ga zapravo u narednih nekoliko dana neće izbegavati - jednostavno ima mnogo obaveza koje mora da obavi. Samo treba da istakne da ume sama da se stara o sebi. Uradila je baš to kada je Kali otišla da se igra s novim drugarom, a ona dobila slobodno popodne. Odvojila je vreme za sastavljanje sledeće plejliste - vraćajući se opet na muziku iz pedesetih. A s povišicom koju je dobila nedelju dana ranije na oba posla, odlučila je da taj novac iskoristi za isplaćivanje jedne jedine kreditne kartice. Ako nastavi da vodi računa - da ne kupuje još haljina bez obzira na ono što mama kaže - zatvoriće još jednu karticu do svog rođendana u novembru. To bi bio najbolji poklon koji bi mogla da zatraži. Kada je neko pokucao na ulazna vrata, zatvorila je laptop i sišla u prizemlje da ih otvori. Grif je stajao na tremu i smešio joj se. “Ćao.” 299

„Ćao i tebi.” Pokušala je da se izbori s leptirićima u stomaku i učtivo se povukla unazad da ga propusti unutra - taman toliko da izbegne pozdravni poljubac. „Tvoja majka želi police u vešernici.” „Već ima police u vešernici.” „Želi više polica.” “To liči na mamu. Pokazaću ti.” „Kako si?” „Dobro. Zauzeta sam, kao što sam ti rekla da ću biti. Spremala sam novu plejlistu i bavila se papirologijom. Izgleda da iz toga nikada neću izaći. Evo izvoli. Vidiš? Police.” „Aha.” Zakoračio je u prostoriju nedaleko od kuhinje, pa osmotrio postojeći nameštaj. „Pristojna veličina. Nema dovoljno prirodnog svetla. Mnogo polica, ali... Korisniji bi bili ormarići iznad vešmašine i mašine za sušenje. Ovo je napola predsoblje, zar ne?” Uprkos svojoj volji, poneta idejom o ponovnom dizajniranju, namrštila se snimivši prostoriju. „Valjda bi moglo tako da se kaže. Ona i tata drže tu staru obuću i zimske čizme.” „Bilo bi praktičnije kad bismo skinuli one police tamo i napravili klupu s otvorenim pregradama ispod za cipele i čizme. Sedneš, izuješ se. Sedneš, obuješ se.” “To bi bilo zgodnije za korišćenje, jel da? Verovatno će joj se svideti ta ideja.” „Police iznad toga - dovoljno visoke da ne lupiš glavom kad ustaneš. Duži sklopivi pult pod prozorom. Da je ovo moje, proširio bih prozor i doveo više svetlosti. U svakom slučaju, potreban je duži pult sa sudoperom u ćošku umesto na sredini, sa držačem iznad, ali s ormarićima ispod toga, s policama koje se izvlače“ Slegnuo je ramenima. „Ili bi mogla da postavi otvorene ugaone police u onom ćošku tamo i završi s tim. Uzeću neke mere.“ “U redu. Ostaviću te da to obaviš.” „Postoji li neki problem između nas?“, upitao ju je dok je vadio metar i olovku iz torbice s alatima što mu je visila o pojasu, pa izvukao beležnicu. „Problem? Ne. Zašto?“ „Zato što je ovo prvi put da te vidim od Kaline rođendanske proslave, a i veoma paziš da mi ne priđeš bliže od trideset centimetara.” 300

„Samo sam imala mnogo posla - kao što sam ti rekla.” Uzeo je mere, zapisao izvesne brojeve. “Ne pričaj mi gluposti, Šelbi. To me vređa “ “Ne pričam. Stvarno ima mnogo stvari kojima moram da se posvetim.” Ali imao je pravo, to je bilo uvredljivo. „Trebalo mi je i malo predaha. To je sve.” “Okej” Zapisao je još nešto, a onda je podigao bistre zelene oči i zagledao se u njene. „Jesam li uradio nešto što je delovalo kao da na tebe vršim pritisak?” “Ne, nisi - niti to radiš. Samo sam morala da... da li brineš za mene, Grifine?” Pribeležio je još brojeva, nacrtao brzu skicu, pa onda spustio blok da je opet pogleda. „Naravno da brinem.“ “Ja umem sama da se staram o sebi.” Pošto je to bila istina, nije marila da li zvuči odsečno ili odbrambeno. „Moram da brinem o sebi. Ne mogu naprosto neću - da opet budem sputana i da dozvolim da neko drugi to preuzme na sebe.“ Video je to u njenim očima, blesak temperamenta, iznenađujuću varnicu žestine. „Znaš, moj posao se zasniva na tačnim merenjima. Ako tu zeznem, zeznuo sam i sve ostalo. Ako želiš da sebe meriš Ričardom, onim što je bilo, to je tvoj problem, Šelbi. Nadam se da ćeš to razrešiti. Ali ako ćeš mene porediti s njime, to će me zaista razbesneti.” „Neću. Ne baš. Sa čim drugim mogu da poredim? Pre šest meseci sam verovala da sam udata.” “E pa, nisi bila.“ Rekao je to tako glatko da nije mogla da odredi zbog čega su je te reči štrecnule. „A čini se da si obavila dobar posao oborivši te zidove i počevši da gradiš život kako ti odgovara. Ako ti to ne valja, ovo između tebe i mene, biće čupavo jer sam zaljubljen u tebe. Ali to što sam zaljubljen ne znači da ću stajati ovde i dozvoliti ti da me porediš s tim kučkinim sinom koji te je lagao, iskorišćavao te, slomio ti poverenje i duh. Neću to trpeti. I neću dozvoliti da me odgurneš da bi ti prokleto mogla da dišeš, jer brinem za tebe isto onako kako bi brinuo svako kome je do tebe stalo.” Gurnuo je metar nazad u džep pojasa s alatom. „Reši šta treba da rešiš. Javiću se tvojoj majci “ 301

Prošao je tik pored nje pre nego što je stigla da se pribere. Nije ni na tren podigao glas - u stvari, ton mu je bio toliko smiren da ju je sledio, i osećala se potpuno samleveno. Nije mogao da kaže sve te stvari, ne može s njom tako da priča, a onda naprosto da ode. Započeo je raspravu, eto, to je uradio, a onda otišao pre nego što je uspela da mu odgovori. Ne mora ona to da trpi. Izletela je iz vešernice - i rešila da porazgovara sa majkom, jer ako ovo ne smrdi na nameštaljku Ade Me da bude nasamo s maminim odabranikom kćerkinih snova, onda ona ne poznaje Adu Me Pomeroj. A poznaje je i te kako dobro. Osujećena i ljutita, bila je prespora, ili je pak Grif bio prebrz, jer je čula njegov kamionet kako odlazi pre nego što je stigla do ulaznih vrata. Baš lepo, rekla je sebi, hodajući napred nazad, a onda se popela uz stepenice. To je verovatno najbolje. Moraće da se smiri pre nego što kaže šta ima. Šta god to bilo. Pošto su joj obrazi goreli, ušla je u kupatilo i umila se hladnom vodom. Misli su joj još bile uskomešane, ali će sve doći na svoje. Ozbiljno ga je naljutila, a nikada ga dotad nije videla ozbiljno ljutog. Verovatno zato što su zajedno tek nekoliko meseci, podsetila se. Bila je u pravu što je sve malo usporila; imala je pravo da napravi korak ili dva unazad. Pokrila je lice peškirom. Rekao je da je zaljubljen u nju. A to ju je najednom ispunilo i ponovo ispraznilo. Zbog toga je poželela da zadrhti, zbog toga je poželela da zajeca. Zbog toga je želela da se uhvati za njega i ne pušta ga kao da joj od toga zavisi život. Nije mogla sada da misli o tome, naprosto nije mogla. A on je bio isuviše besan da razmišlja ispravno. Otići će da se prošeta, eto šta će. Otići će u šetnju i razbistriće glavu. Onda će porazgovarati s Emom Kejt. Stvarno joj je potrebno da popriča s Emom Kejt. Ponovo je krenula niz stepenice, pomalo očajnički žudeći da izađe iz kuće. Kada je videla da su ulazna vrata otvorena, bukvalno je potrčala. „A sada ti slušaj“, počela je, a onda se ukopala u mestu kad je ugledala Foresta i dvojicu ljudi u crnim odelima iza njega.

302

„Neko te je iznervirao”, rekao je opušteno. A pošto je video Grifov kamionet kako juri ka gradu iz tog pravca, mogao je da zaključi ko je to uradio. „Samo sam... pošla u šetnju.” “To će morati da sačeka. Sa mnom su Ef-Bi-Ajevi specijalni agenti, Boksvud i Landri. Treba da razgovaraju s tobom.” “Oh. U redu. Ja...” „Mogli bismo da popijemo nešto osvežavajuće”, nastavio je Forest. „Naravno. Samo se vi smestite. Odmah se vraćam.” Poslao je po piće da joj pruži priliku da se pribere, pa je dala sve od sebe da to i učini. Mora da je situacija loša, pomislila je dok je punila čaše ledom i čajem, i iz navike odozgo dodavala listiće mente iz mamine saksije. Mora da je loše kad dovodiš agente Ef-Bi-Aja kući. Poređala je čaše na poslužavnik, dodala male bledo - plave salvete i posegnula za tanjirom na koji će staviti zaleđene kolačiće koje je majka služila neočekivanim gostima. Ef-Bi-Ajevi agenti nisu gosti, pomislila je, i uzela poslužavnik bez kolača. Čula je Foresta kako govori nešto o raftingu brzim vodama i kako će im njegov brat Klej priuštiti paklenu vožnju ako budu imali vremena za to. Visoki agent je ustao kad je ušla u dnevnu sobu i prihvatio poslužavnik. „Hvala vam na tome“, kazao je, i ona je čula džordžijski akcenat u njegovom glasu. Visok, primetila je, mršav do granice krakatog, tamne puti, tamnih očiju i tamne kose kratko podšišane uz liniju čela. Spustio je poslužavnik i ispružio ruku. „Specijalni agent Martin Landri. Moj partner, specijalni agent Roland Boksvud. Zahvalni smo vam što ćete popričati s nama.” „Radi se o Ričardu. Mora da se radi o Ričardu.“ Gledala je čas u Landrija, čas u drugog agenta. Boksvud je bio puniji, mišićaviji. Bio je isto onoliko svetlo put koliko je Landri bio tamnoput, sa skandinavski plavom kosom i ledeno plavim očima. „Sedi, Šelbi.“ Forest ju je uzeo za ruku i povukao je pored sebe na sofu. „Naši prijatelji iz federalne službe doleteli su danas iz Atlante.” „Atlanta”, promrmljala je. „Dali su mi zeleno svetlo da te obavestim o novostima.” Kratko joj je protrljao nogu. „Poslao sam ono što si uspela da sklopiš, što je Grif 303

uspeo da sklopi, kao i ono što sam ja povezao - sve sam to spakovao i poslao policiji u Majamiju, Atlanti i Filadelfiji - i tako dalje. A to ’i tako dalje’ značilo je mnogo slanja, pa sam sve klasifikovano i rezimirano prosledio Ef-Bi-Aju.” „Rekao si da ćeš... rekao si da ćeš to da uradiš.” „Tako je. Sada je njihov šef poslao ove agente da popričaju s tobom.“ Kada je klimnula glavom, Landri se nagnuo napred. „Gospođo Foksvort...“ „Nikada nisam bila, samo sam mislila da jesam.... Prezivam se Pomeroj. Molim vas.“ „Gospođo Pomeroj, prodali ste neke satove prošlog februara Isterfildu na Libertiju, u Filadelfiji.“ „Jesam. Ričard je imao nekoliko satova, pa sam ja...“ Zatvorila je oči. „Bili su ukradeni, jesu li? Trebalo je da znam, trebalo je da uvidim. Trebalo je i da čovek koji mi je pomogao u toj radnji takođe zna. Samo mi je izlazio u susret. Vratiću taj novac. Ja ne...” Nije imala novac. Čak ni kada bi počistila ušteđevinu koju je čuvala - kućni fond - nije imala dovoljno. „Ako dobijem malo vremena, isplatiću tu sumu.” „Nemoj da brineš za to, Šelbi.u Odsečno je odmahnula glavom prema Forestu. „Pokrao ih je a ja sam ih prodala. Upotrebila sam novac. To nije ispravno.” „Postoje i drugi predmeti“, oglasio se Boksvud. Imao je hrapav glas koji je Šelbi zazvučao preteće. „Narukvice, minđuše, starinska šnala za kosu.” „Imam tu štipaljku! Mislila sam da nema nikakvu vrednost, pa nisam pokušala da je prodam. Doneću je.” „Samo ti sedi, Šelbi.“ Forest joj je pritisnuo nogu. ,,Za sada samo sedi.” „Svi ti predmeti - oni koje ste prodali u Pensilvaniji”, produžio je Boksvud, „odgovaraju stvarima koje su prijavljene kao pokradene u provalničkim krađama na području Atlante u periodu od maja 2011. do septembra 2014.” „Više nego jednoj“, rekla je meko. ,,U više nego jednoj provali.” “U tim slučajevima su kao ukradeni prijavljeni i brojni drugi predmeti. Voleli bismo da pogledate fotografije.” “Da, pogledaću. Naravno. Nismo se preselili u Atlantu sve do jeseni 2011. Nismo tamo živeli u maju, ali... On je putovao. Ne znam...” „Živeli ste tamo u aprilu 2012.”, dodao je Boksvud. 304

“Da. Živeli smo.” „Možete li nam reći gde ste bili trinaestog aprila te godine?” “Ja... Ne. Žao mi je, ne znam. To je bilo pre više od tri godine.” „Razmisli o tome”, kazao joj je Forest opušteno, premda mu je ruka i dalje počivala na njenom bedru. “To je bilo samo nekoliko dana pre Uskrsa. Na Veliki petak.” “Oh, Uskrs, i Kali je uskoro trebalo da napuni godinu dana. Kupila sam joj odeću, šeširić i sve ostalo. Fotografisala sam je tog petka. Imam slike u njenom albumu. Imaju ukrasne okvire - piliće i pufnaste zečiće. Korpe i ofarbana jaja. Poslala sam te fotografije mami i baki.” „Sećam se tih slika.” “To je bilo u petak po podne. Ne sećam se tačno u koje vreme. Bilo je to na mestu koje se zove ’Kidografi’. Veoma interesantan naziv. Sećam se toga zato što sam kasnije ponovo dovodila Kali da se fotografiše, a ime fotografkinje -da, zvala se Tejt... Tejt - oh, aman - Tejt Mičel. Sigurna sam u to, sigurna sam da je to tačno ime. A posle, prvi put tog petka pred Uskrs, presvukla sam Kali u odeću za igranje i odvela je u poslastičarnicu da je počastim sladoledom. Time sam je malo potkupila, rekla joj da ću je voditi na sladoled ako bude bila dobra devojčica - čak i u tom uzrastu, znala je za reč sladoled’ Bile smo ’Kod Morelija,“ „Najbolji sladoled u Atlanti”, rekao je Landri. „Bili ste tamo? Kali je volela to mesto. Otišle smo, dakle, 'Kod Morelija’ i dozvolila sam joj da pokvari večeru. Sećam se toga, sećam se da sam mislila: oh, pa dobro, sad neće moći da večera - prema tome, moralo je biti kasno po podne.” “A šta je s tom večeri i tom noći?”, požurivao ju je Boksvud. „Dopustite da razmislim.” Pritisla je oči prstima. „Dajte da se vratim unazad i setim se. Bila je gužva u saobraćaju - to pamtim - i Kali je zaspala u kolima. Brinula sam pomalo da neću stići kući pre Ričarda. Nije mu se sviđalo da ne zna gde se nalazim. Pomislila sam da mu pošaljem poruku, ali nisam. Nije voleo da ga zovem i da mu šaljem poruke dok radi.” Spustila je ruke i udahnula da se smiri. „Mislim da smo stigle kući oko šest sati. Šarlin - koja nam je kuvala i vodila računa o domaćinstvu, premda nije bila zadužena za teže kućne poslove - imala je slobodan produženi vikend. Tako da nije bila tamo, a meni je bilo drago što imam

305

stan samo za sebe. Dopadala mi se Šarlin, nisam htela da kažem ništa ružno.” „Ali mesto je bilo tiho, samo vi i vaša kćerka.” Klimnula je Landriju. „Da, tako je. Kali se nešto unervozila, zbog fotografisanja, sladoleda, zato što je zadremala u vožnji, ali umirila se kad sam joj dala Fifija - njenog plišanog psa i kockice. Volela je te kockice kojima je stvarala buku. Požurila sam da napravim nešto za večeru. Kunem se da ne mogu da se setim šta je to bilo, ali znam da je sve bilo gotovo do sedam ili pola osam i da mi je laknulo. Međutim, on je kasnio. Ričard. Stavila sam jelo u toplu rernu i spremila Kali njen obrok, ubedila je da nešto pojede, i jeste, zato što sam sačekala da svari sladoled. Okupala sam je, pročitala joj pričicu i smestila je u krevet. „Tada sam zaista poslala poruku Ričardu, samo da mu kažem da mu je večera spremna i da ga čeka u frižideru, ako budem zaspala da je podgreje. Pretpostavljam da sam se naljutila, ali sam bila i jako umorna.” Trljala je slepoočnice iznova i iznova, nastojeći da prizove sećanja. „Legla sam brzo pošto sam uspavala dete. Uopšte ga nisam čula kad je došao. Videla sam ga ujutru. Provirila sam i videla da spava u gostinskoj sobi.” Pocrvenela je kad je podelila informaciju o tome gde je spavao, što joj se učinilo jako lično. “On je, ovaj, ponekad je koristio tu gostinsku sobu ako bi stigao kasno. Spremila sam doručak za Kali i stavila jaja da se kuvaju. Kasnije u toku dana bojile smo jaja za Uskrs. Nije ustao skoro do podneva i bio je lepo raspoložen. I toga se takođe sećam, sada vrlo jasno, zato što je bio u tako dobrom raspoloženju, ushićenom i duhovitom. Zasmejavao je Kali, sećam se. Pretpostavljam da je video da sam uzdržana prema njemu, pa je rekao nešto - ne sećam se šta, jer je uvek imao neki izgovor. Kasni sastanci, nije mogao da se izvuče. Šta god da je, a onda je...” Glas joj je izbledeo, a ona je čvrsto stisnula ruke. ,,Oh, štipaljka za kosu. Rekao je, evo mali poklon za Uskrs, i dao mi je šnalu. Kazao je da treba da odem da sredim kosu i obučem Kali. Izvešće svoje dame na ručak. Retko kad je predlagao da i Kali pođe s nama, tako da se ona tome toliko obradovala da sam potisnula svoju ljutnju. Uradila sam tačno ono što je od mene tražio. Bila sam naviknuta da činim ono što želi. Šnala.” Stisnula je usne. „Ukrao ju je onda je dao meni, kao što se psu daje lažna koska.”

306

Duboko je udahnula. „Pretpostavljam da možete da proverite vreme na fotografijama i sve to, ali ostalo ne mogu da dokažem. Neko me je verovatno video kad sam stigla s Kali, ali ne vidim zašto bi to iko pamtio posle toliko vremena. Uz to, kod kuće nije bilo nikoga. Ako mislite da sam bila s Ričardom, ako držite da imam udela u onome što je radio, ne mogu da dokažem da grešite.” „To je mnogo pojedinosti u vezi s danom koji se desio tako davno” istakao je Boksvud. „Radilo se o Kalinom prvom Uskrsu i prvim profesionalnim fotografijama. Želela sam da uradim porodičnu fotografiju nakon njenog rođenja, ali Ričard nikada nije imao vremena. Prema tome, ovo je bilo nešto izuzetno. Tejt je slikala je nas dve i poslala sliku mojim roditeljima kao nešto posebno. Skinula je Kali šeširić i kosa joj se svuda rasula, onako kako bi to učinila i moja. Nisam otišla u salon da mi ispeglaju kosu onako kako je Ričard voleo. To mi je omiljena fotografija.” Ustala je i uzela fotografiju koja je stajala na kaminu. „To je ta koju smo napravile na Veliki petak.“ „Nema sumnje da je ista mama „prokomentarisao je Landri. „Kada je reč o Kali”, ubacio je Forest, „Šelbi sve pamti” „Pretpostavljam da je to istina. Posebno kad se radi o prvom detetu.“ Ona je fotografiju vratila na mesto i vratila se pored Foresta. “Oh!“ Iznenada se nečeg setivši, umalo nije pala sa sofe, ali ju je Forest pridržao. „Zapisala sam to u njen dečji dnevnik. Pisala sam o tim fotografijama i jednu od njih ubacila unutra. Mogu da vam donesem „ „Mislim da nije neophodno za sada, gospođo Pomeroj.w „Nije lako priznati da si ispao glup“, rekla je obazrivo, ,,da te je neko namagarčio. Nikada nisam pojma imala da se bavi krađama, da vara ljude. A živela sam u tom otmenom stanu, imala svu tu garderobu i nekoga ko mi je u kući pomagao, zato što je on krao i varao. Ne mogu da vratim vreme. Treba li da donesem šnalu? Znam tačno gde se nalazi. Možete je vratiti osobi od koje ju je uzeo.“ „Verujemo da je ukrao tu šnalu, jedan od satova koje ste prodali i druge predmete u približnoj vrednosti od šezdeset pet hiljada dolara, od Amande Ln Brajs iz Bakheda. Kćerka ju je pronašla u subotu po podne, četrnaestog aprila 2012.” „Pronašla je?” „Pala je ili je gurnuta niz stepenice svog doma. Slomila je vrat kada je pala.”

307

Šelbi je pobelela u licu dok je zurila u Boksvuda. „Mrtva je? Ubijena je? Ričard... On je bio tako dobro raspoložen. Zasmejavao je Kali. Oprostite, dajte mi malo vremena.” Naglo je ustala, a kolena su joj klecala. „Izvinite me.” Pojurila je u toalet i samo se presamitila preko lavaboa. Želudac joj se podigao i zgrčio ah neće povraćati. Neće povraćati. Obuzdaće taj poriv. Treba samo da diše. Treba nekoliko minuta da diše a onda može da se suoči s onim što sledi. “Šelbi.” Forest je pokucao na vrata. „Daj mi samo minut.” „Ući ću.” „Treba mi prokleti minut!”, prasnula je kad je otvorio vrata, a onda mu je samo poletela u zagrljaj. “Oh, bože, oh, bože, Foreste. Izveo nas je na ručak. Ostavio je tu ženu da leži tamo, ženu koju je opelješio, došao kući i legao u krevet. Onda nas je odveo u restoran. Naručio je šampanjac. On je slavio. On je proslavljao, a ostavio je tu ženu da leži tamo sve dok je kćerka nije pronašla.” „Znam to, znam, Šelbi.” Milovao ju je po kosi. „Jednoga dana bi to bila ti. I to takođe znam.” „Kako je moguće da ga nisam prozrela?” „Nisi. I nisi jedina koja nije. Niko ne misli da si ti deo ovoga.” “Ti si mi brat, naravno da to ne misliš.” “Niko”, ponovio je i odmakao se da joj se zagleda u oči. ,,Oni moraju da rade svoj posao. Pogledaćeš fotografije pokradenih predmeta i ljudi od kojih je krao. Reći ćeš im sve što znaš. Ništa drugo ne možeš, dakle, to ćeš upravo i uraditi.” „Želim da pomognem. Odeća na mojim leđima, Foreste, odeća u koju sam odevala svoje dete. Muka mi je kad pomislim otkud je potekla.” „Reci mi gde je ta štipaljka za kosu. Ja ću je doneti.” „Gornja desna fioka u ormariću u kupatilu, u onom koji delim s Kali. Tu držim jednu kutiju. Sve šnale za kosu su mi tu. Ova je sedefasta, sa sitnim plavim i belim kamenjem. Mislila sam da je lažnjak, Foreste. Nisam ni pomislila - to je tek šnala i nikada mi na pamet nije palo da nešto vredi.” „Nemoj brinuti zbog toga. Ako više ne želiš da pričaš s agentima, reći ću im kako stvari stoje.”

308

“Ne, želim da im kažem sve što znam. Sve za šta sam saznala da nisam znala. Sada ću se vratiti tamo.” „Kad ti bude dosta, samo reci.” „Želim s tim da završim.” Vratila se u dnevnu sobu i Landri je opet ustao. „Žao mi je”, počela je. “Ne izvinjavajte se. Cenimo vašu saradnju, gospođo Pomeroj.” Sela je i podigla čašu sa čajem. Previše leda se istopilo ali bio je dovoljno hladan, dovoljno pitak. ,,Da li je ubio još nekoga? Da li vam je to poznato?” „Nije isključeno.” „Nikada nije bio nasilan prema meni i Kali. Da jeste... stvari bi se drugačije odvijale. Na nju nije ni obraćao naročitu pažnju, a na mene sve manje i manje. Govorio bi mi svakakve stvari, surove stvari, ali nikada nije bio agresivan.” Pažljivo je opet spustila čašu. „Uopšte ga nisam prozrela. Da jesam, ne bih mu dozvolila da se ikada više približi mojoj bebici. Nadam se da u to možete da poverujete. Kali će stići kući za otprilike jedan sat. Ako još nismo završili, volela bih da odemo na neko drugo mesto ili da sačekamo do sutra. Ne želim da ona čuje bilo šta od ovoga. Samo što je napunila četiri.” „To nije problem.” „ Ako biste mogli da mi date još neki datum. Ako bih mogla da zaključim nešto s njim u vezi, možda da ga povežem s nekim praznikom ili zakazanom posetom lekaru, s nečim što se izdvaja, možda bih uspela da vam kažem šta sam radila. Šta je on radio. Ne znam kako drugačije mogu da vam pomognem. Želim da budem od pomoći.” „Držimo se zasad Atlante, idemo dalje.” Landri je klimnuo glavom prema Boksvudu. „Osmi avgust iste godine”, rekao je Boksvud. „Rođendan mom tati je devetog avgusta, a Forestu petog. Uvek smo pravili zajedničku rođendansku proslavu u najbližu subotu ili nedelju. Želela sam da dođem. Neko vreme nisam dolazila kući i želela sam da Kali poseti svoju porodicu. Ričard mi nije dozvolio. Trebalo je da idemo te subote na dobrotvornu gala večeru, pa nisam mogla da se izvučem i odem kod tate. Bila sam Ričardova supruga i od mene se očekivalo da

309

prisustvujem i da se ponašam kao da mi je tamo i mesto. Večera se održavala u ’Ric-Karltonu u Bakhedu.” „Subota, osmi avgust 2012, nakit i retke poštanske marke u šestocifrenoj vrednosti, pokradeni su iz doma Ajre i Glorije Hamburg. Oni su te večeri bili na pomenutoj gala večeri u hotelu ’Ric-Karltori” „Kao i u Floridi“, promrmljala je Šelbi. „Nakit i marke. Mora da mu je to bila... specijalnost. “ „Moglo bi se tako reći. Landri je opet seo. „Ispričajte nam o toj večeri. 25 Poznavala je Hamburgove, bila je na jednoj zabavi koju su organizovali u svom domu. Ričard je u više navrata igrao golf s Ajrom Hamburgom, a ona i Ričard su ih ugostili u kantri klubu. Družili su se na drugim dobrotvornim proslavama ili povremenim donatorskim večerama. Nije bilo teško prisetiti se nekih detalja te naročite večeri dok je zamišljala svoju porodicu ovde, u ovoj kući, kako proslavlja rođendane - i osećala veliku čežnju. Nedostajali su joj. Setila se da joj je u nekom trenutku Ričard doneo čašu šampanjca i nestrpljivo joj rekao da krene da se meša s ljudima, za ime sveta, te da prestane da se duri. Krenuo je malo napolje da zapali cigaru i popriča o poslu s dvoje potencijalnih klijenata. Nije mogla da proceni koliko se dugo družila i tumarala naokolo, davala ponude za nekoliko stavki na aukciji, onako kako ju je Ričard uputio. Otprilike sat vremena, pretpostavljala je. „Bio je raspoložen kad me je pronašao – rekao je da me je tražio i zašto ne bismo otišli da proverimo naše ponude pre nego što se aukcija zatvori. Pomislila sam daje sklopio neki posao jer je veseliji, a onda je dao visoku ponudu za taj paket vina. “ „Hamburgovi žive na manje od kilometar i po od hotela istakao je Boksvud. „Znam to. “ Pitali su je za druge noći, dane, sate. Nekih je uspela da se seti, drugi su pak bili izgubljeni u magli. Na fotografijama je prepoznala dugmad za manžetne, dijamantske minđuše, ogrlicu s tri niske dijamanata i smaragdnu narukvicu koju joj je Ričard jednom prilikom dao, pa je onda optužio kako ju je izgubila kad je nestala iz njene kutije s nakitom. 310

Forest se zadržao kada su agenti Ef-Bi-Aja otišli. „Želiš li da ostanem? „Ne, ne, dobro sam. Mama će se uskoro vratiti s Kali. Samo... da li mi veruju? Nemoj da odgovaraš kao moj brat već kao policajac.
najmanji delić. A mi na tu oluju možemo da gledamo kao na božju desnicu koja se stara da se ti i Kali zaista oslobodite tog kučkinog sina.” „Više bih volela da nije mrtav”, rekla je Šelbi posle minuta tišine. „Više bih volela da je živ, da mogu da mu kažem šta o njemu mislim. Mrzim što je umro misleći da sam niko i ništa. Mrzim što je umro znajući da predstavu nisam imala čime se bavio.” „Bivši muž moje sestre imao je ženu preko u Svitvoteru punih šest godina', ubacila je Voni. „Imao je stan tamo s njom, i sve što uz to ide. Niko od nas ništa nije znao o tome - a taj je čovek išao u Luteransku crkvu svake nedelje je bio u gradu. Trenirao je malu ligu i bio član Elks kluba. Lidija za to možda nikada ne bi ni saznala da je ta žena iz Svitvotera nije pozvala i sve joj ispričala nakon što je ona saznala da je Lorn uzeo i treću ženu.” Voni je slegnula ramenima. “Pretpostavljam da to nije isto, ali samo kažem da smo o Lornu svi mislili najbolje dok nismo doznali ko je i šta je.” „Hvala ti, Voni. Žao mi je zbog tvoje sestre, ali čini mi se da mi je od te priče malo lakše.” “Ne poznajemo uvek nekoga onako kako mislimo da ga znamo.” Kristal je uređivala mesto za prvu zakazanu mušteriju. „Rođaka moje dobre prijateljice, Bernadet, dole u Fajetvilu? Aman, pa njen je muž proneverio dvanaest hiljada dolara iz gvožđare njenog oca pre nego što su to otkrili. Bernadet je i nakon toga ostala s njim. A ako mene pitaš, svako ko krade od svoje familije ne zaslužuje ni da ga pljuneš.” „Dođavola, to nije ništa.” Loreli se stisnutim šakama oslonila na kukove. „Ja sam se zamalo udala za Lukasa Džona Babota - svi se toga sećate. Pre oko deset godina bila sam spremna da krenem s tim čovekom na kraj sveta. Nešto mi je naprosto reklo: ne radi to, Lorili, pa nisam, ali bila sam blizu. I saznala sam da je nasledio dedinu kolibu preko u Elkmontu. Znate li šta je u njoj radio? Taj lik je kuvao met i sada je u zatvoru.” Ostale žene su se nadovezale na temu i nastavile da iznose slične priče. Viola je prišla Šelbi i zagrlila je oko struka. „Ljudi me pitaju zašto ne želim da se penzionišem. Ti i Džek biste mogli da putujete ili da sedite na verandi i pijuckate limunadu po ceo dan. A ja se mislim, pa ja ne bih napustila salon ni za sav čaj u Kini. Gde ćeš drugde pronaći takvu zabavu i pritom još zaraditi lepu sumu?”

312

Poljubila je Šelbi u obraz. „Ispravno si postupila što si svima ispričala šta se dešava.” “Mi smo ti ovde kao porodica.” “Mi i jesmo porodica, Kristal! Vidim da tvoja mušterija zakazana za devet prelazi ulicu. A sad, devojke, nazad na posao.” Sledećeg dana se posle pošla našla s Emom Kejt na piću nakon što je provela sat vremena s Bitsi. “Ja častim. Dugujem ti.” „Neću da odbijem.” Šelbi je izvadila beležnicu i otvorila je. ,,U redu, prvo verenička zabava. Sve je utanačeno - vreme, mesto, datum. Uspela sam da je ubedim da ne preteruje sa cvećem i hranom. Samo sam joj blago sugerisala da bi glavno trebalo sačuvati za venčanje. Zašto da ne organizujemo lepu i otmenu zabavu, pri čemu je ponekad otmenost jednostavna. Pošto si odlučila da žuta i boja orhideja budu tvoje svadbene boje i od toga sam je odgovorila. Upitala sam je zašto ne bismo odabrale belu za nevestu - ti si tako želela, zar ne?” “Da. Da cveće bude belo. Ubedila si je da pristane?” „Pokazala sam joj slike iz časopisa i sa neta kojima se oduševila. A zatim, pošto sam već porazgovarala sa cvećarkom i sve smo smislile, predložila sam joj da to odmah i naručimo. Pridobila sam je u trenutku kad je njen entuzijazam dostigao vrhunac.” Zadovoljna i ponosna, Šelbi je protrljala dlanove. “To je završeno.” „Dugujem ti dva pića.“ „Ema Kejt, duguješ mi toliko pića da ne možemo da ih izbrojimo. Umesto orkestra koji je tvoja mama htela da dovede iz Nešvila, sada smo rezervisale bend ’Red hot end blu’ - koji je TiŠa predložila, a tebi se ideja svidela.” “Oh, ne mogu da verujem, nećemo imati ljude u belim sakoima koji sviraju valcere? Meni i Metu su se ’Red hot end blu’ baš svideli kad su svirali ’Kod Butlegera.” „Biće to dobra svirka, ali i prilika da ti i Met vidite da li želite da vam oni ili neko drugi svira na svadbi, ili ćete hteti didžeja, pošto još niste odlučili.” Pedantna kakva je bila, Šelbi je štriklirala tu stavku na listi. „Onda sam tvojoj mami rekla kako bih se ja opredelila za hotel, jer ona treba da bude sveža i odmorna majka buduće neveste, te da se bavi time šta će da obuče i kakvu će frizuru da napravi. Uz to sam smislila i nacrtala kako će da izgleda dekoracija na stolovima, sveće i tome slično.” 313

„Zadivila sam je i pridobila, a onda joj nisam pružila priliku da o tome razglaba.” „Dekoracija!” „Takođe sam odlučila da ti plan ne pokazujem. Imaćeš poverenja u mene i bićeš iznenađena. Kad dođe do svadbe, bićeš upoznata sa svakom pojedinošću, ali ovo će biti iznenađenje i obećavam ti da ćeš biti zadovoljna.” „Ne moram o tome da mislim?” „Ne moraš o tome da misliš.” „Da ne volim Meta, možda bih se predomislila i udala se za tebe. Ipak, on poseduje izvesne atribute koji tebi nedostaju, a da ne spominjem da on i Grif mogu sve da poprave. Met je upravo tamo, kod njega, i pomagaće mu nekoliko sati. Očekujem da će to potrajati do tri pošto se Met zapalio za pronalaženje odgovarajućeg imanja na kom će sazidati kuću, ili da izvede ono što izvodi Grif, pa da nađe neki zapušteni posed koji će da dovede u red.” „Jesi li ti spremna za sve to?” „Kao što verujem tebi da ćeš sve urediti da izgleda prelepo, tako i njemu verujem da će pronaći rešenje. Imaću mnogo toga kasnije da kažem na tu temu, ali ću pustiti njega da napravi prvi korak.” „Onda je u redu.” Šelbi se promeškoljila pa se nagnula napred. „Hajde da pričamo o svadbi.” Smišljale su i planirale a Šelbi je pravila beleške. „Odloži to za sada.” Posle dvadeset minuta, Ema Kejt je mahnula prema bloku. „Počinje da mi se vrti u glavi.” „Baš smo lepo počele.” „Počele smo i više nego lepo i vreme je da promenimo kanal. Želim da znam šta je s tobom. Jesu li ti se opet javljali agenti iz Ef-Bi-Aja?” „Nisu. Stalno sam u iščekivanju da se opet pojave na vratima s nalogom za moje hapšenje kao saučesnika ili šta već. Ali nisu, nema ih.” „Ako pomisle da si imala ikakvog udela u svemu tome, onda ne zaslužuju da budu specijalni agenti.” Forest je rekao isto to, pomislila je Šelbi, ah je umirilo kad je to čula i od najbolje prijateljice. „Još jednom ću pregledati sve fotografije i pisma. Morala sam da ih odložim na nekoliko dana da bih mogla da počnem iznova. Možda ću se setiti nečeg drugog ili pronaći nešto novo.” „Čemu to sada, Šelbi?” 314

“Da znam. Naprosto želim da znam. Ne očekujem da ću pronaći mapu s blagom onoga što je ukrao u Majamiju, niti bilo kog drugog koje još nije pronađeno. Pretpostavljam da ima i drugih neotkrivenih stvari. Ali mislim da je važno da saznam.” „Volela bih da se okaneš toga, ali devojka s kojom sam odrasla nikada nije bila dobra u odustajanju ako joj je do nečega stalo.” „Ovo mi je važno. Šta ako bih pronašla nešto što vodi do nečega, a što bi policiju odvelo do nečega drugog, nakon čega bi došli do njih? Makar bi ona žena i njen sin imali šta im pripada.” „Šelbi.” Ema Kejt ju je uzela za ruku i stegla je. ,,Ti tražiš način da im se nekako odužiš, kao što isplaćuješ sav taj dug. A ništa od toga nije tvoje, ali ništa. I to je jedan od razloga - poznajem te - što si prikočila s Grifom.” Vrpoljeći se, Šelbi se uposlila sređivanjem beležaka. „Nije to baš tako.” „Dovoljno je blizu. Izgledali ste srećni zajedno. Izgledali ste dobro zajedno.” „Samo sam želela da sve to malo usporim.” „Moraš da se krećeš sopstvenom brzinom i nikada ti neću reći drugačije.” „Valjda i on ima nešto da kaže o tome.” “Ne mnogo, ne meni. Ne ni Metu, jer da jeste, ja bih to od njega izvukla. On nije zatvoren sef kao Grif, mada ionako znam kombinaciju za njegovo otvaranje. Očekujem da bi mogao nešto više da kaže večeras dok rade na kući, pijuckaju pivo i tako to. To ću lako izvući iz Meta.” „Bio je strašno besan. Teško je znati kako se izboriti s čovekom koji se naljuti tako... razumno.” „Što to mrzim!” Ema Kejt se nasmejala pa se zavalila. „Nikada ne možeš u potpunosti da pobediš u borbi protiv razumnog.” „A znaš šta stvari čini još težim? Naišao je kada sam radila - znao je da radim i da je mama sa Kali. Mama je rekla kako je izašao u zadnje dvorište s Kali i proveo skoro ceo sat s njom na ljuljašci, sa štenetom.” „Eto! To ti pokazuje s kakvom podmuklom personom imaš posla.” „U redu, Ema Kejt.” Šelbi je huknula. ,,Ne znam šta da preduzmem u vezi s tim, bar ne tačno. Imam pravo da se ljutim zbog nekih stvari koje je rekao.” Pijuckajući vino, Ema Kejt je podigla obrve. ,,Razumnih?” „Nagađam da iz njegove perspektive jesu, ali to ih ne čini manje užasnim za mene.” „Ja tebi verujem u pogledu vereničke zabave i još me nisi izneverila.” „Niti ću.” „Zato ti i verujem. Zašto ti ne veruješ meni?” “Ja... Naravno da ti verujem. Stvarno ti verujem.” 315

„Dobro. Idi tamo i porazgovaraj s Grifom.” “Oh, ali...” „Jesam li ja izgovorila ’ali’ u vezi sa zabavom? Nisam”, kazala je Ema Kejt bespogovorno. „Dakle, veruj u ono što ti sada pričam i idi da razgovaraš s Grifom. Met kaže da se krčka danima. Vidim da ni kod tebe nije drugačije, ali vreme za krčkanje je završeno. Idi da to raspraviš. Na ovaj ili onaj način, oboje ćete se osećati bolje ili ćete barem znati na čemu ste.” Nije nameravala da to uradi - zar nije bolje da jednostavno pusti da sve odleži neko vreme? Ipak, ta joj je ideja ostala negde u svesti i nije joj dala mira za vreme večere niti tokom rituala Kalinog spremanja za krevet. Rekla je sebi da se skrasi i provede ostatak večeri u ponovnom pregledanju fotografija i pisama. Međutim, nije joj pošlo za rukom. Sišla je u prizemlje, gde su njeni roditelji uživali u večernjem ritualu gledanja televizije i ručnog rada. „Kali je ušuškana i spava. Pitala sam se da li biste imali nešto protiv ako bih malo izašla? Volela bih nešto da uradim.” „Samo ti idi.” Otac joj je uputio odsutan osmeh pre nego što se ponovo zagledao u bejzbol utakmicu. ,,Mi ne idemo nikuda.” „Odvući ću tvog tatu čak do trema u prednjem dvorištu čim se utakmica završi. Sedećemo, pijuckaćemo čaj i mirisaćemo ruže puzavice.” „Uživajte u tome i hvala vam. Neću se previše zadržati.” „Nemoj da žuriš”, uzvratila joj je majka. ,,I stavi malo karmina, doteraj kosu. Ne možeš da ideš kod Grifa bez ruža.” „Nisam rekla da idem kod Grifa.” „Mame znaju. Stavi ruž.” „Neću dugo”, ponovila je Šelbi i izašla pre nego što joj majka predloži da se presvuče. Grif nije tuširanjem završio dan zato što je odlučio da dan još nije gotov. Čak i nakon što je Met otišao, nastavio je s radom. Napravio je kratku pauzu - pustio psa napolje, napravio sendvič, pustio psa unutra, ali ostao je usredsređen na posao. Završio je ormar i zahvaljujući Metu zid je izgletovan drugim slojem gleta. Zato se usredsredio na prozorsku dasku za sedenje koju je osmislio za duple prozore koji će gledati na zadnje dvorište. Biće to fino mesto za odmor sa zgodnim prostorom za odlaganje ispod. 316

Prilično jasno je video kako će izgledati ta soba kad bude završena. Rešio je da se drži toga. Razvio je naviku da ne odustaje ni od čega što zacrta. Kada je išmirglao plakar, završio s prozorskim sedištem i dovršio doterivanje, prostoriji je trebalo samo još jedno krečenje i temeljno čišćenje. Dobro, i još neke pojedinosti - poklopci za ventilaciju, prekidači za svetlo i zaključio je - a i dobro se za to zagrejao luster sa ventilatorom. Morao je da pronađe odgovarajući, neki koji će se uklopiti u njegovu sliku sobe. Večeras će istraživati malo po internetu i videti šta može da nađe. Posle prelazi na malo kupatilo. Time će se baviti narednih večeri pošto je imao vremena. Slušao je muziku i nije čuo ništa sem Snikersa kad je počeo da laje. Kad je pas izleteo iz sobe i jurnuo niz stepenice, Grif je izvadio slušalice iz ušiju. Uzeo je čekić, oprobao mu težinu i izašao ponevši ga sa sobom. Začuo je tada kucanje - stvarno treba da postavi zvonce - i premda je sumnjao da će uljez koji mu je vršljao po laptopu uložiti napor da kuca, pogledao je kroz panoramski prozor. I ugledao Šelbin kombi. Preplavila su ga različita osećanja. Zadovoljstvo - bože, koliko mu je samo nedostajalo da joj vidi lice. Ljutnja. Čija je krivica što je ne viđa? Zbunjenost, jer nije ličilo na nju da bane u devet uveče. Olakšanje, neopisivo, što ipak jeste. Spustio je čekić na stepenice, sišao i prišao vratima ispred kojih je pas lajao i mahao repom. Otvorio je vrata i zapitao se kako je uspeo da spreči srce da mu jednostavno ne iskoči iz grudi i padne pred njene noge. „Nadam se da ne smeta sto sam svratila”, počela je. „Želela sam da porazgovaramo.” A on je želeo da je odigne od zemlje i oseti kako se drži za njega dok je ljubi, sve dok im se oboma ne pomuti svest. „Naravno.” „Hej, Snikerse. Dobra kuca”, promrmljala je kad se sagla da ga počeška. „Vidi kako je samo porastao. Možda bismo mogli da sedimo napolju. Veče je veoma lepo.“ „Možemo. Želiš li nešto da popiješ?” 317

“Ne, ne muči se. Radiš - mirišeš na strugotinu i znoj - ali to je ipak lepo.“ „Samo petljam oko nekih sitnica. Prijala bi mi pauza.“ Izašao je i pokazao joj na jednu od stolica. „Znam da si ljut na mene”, kazala je kad je sela, pa je nastavila da miluje psa koji se oslonio prednjim šapama na njena kolena. „I jasno si obrazložio zašto” „U redu.“ „Pokušala sam da ti objasnim svoje razloge, ali mislim da ne razumeš.” „Razumem“, rekao je. „Samo se s njima ne slažem.” „Ti nisi živeo moj život, Grifine. Onaj koji mi je na vrata doveo federalne agente.” „Čuo sam za to i čuo sam da su ti zahvalni na saradnji.” “Forest.” „Nije obelodanio državne tajne. Sem toga, pričali su sa mnom.” „Oni su...” Ruke su joj se umirile, u glavi joj se zavrtelo. „Došli su ovamo?” „Samo da proćaskamo. Takođe nije državna tajna da ti i ja provodimo vreme zajedno otkad si se vratila. To nije bio problem.” Oči su joj zaiskrile, blesnule. Temperament, srdžba, osujećenost - video je tu mešavinu sasvim jasno. „Zašto ne možeš da shvatiš da za mene jeste problem što su došli ovamo i ispitivali te o nečemu s čim nisi imao apsolutno nikakvih dodirnih tačaka?” „Nisi ni ti vodila moj život, Šelbi. Znali su za ono s laptopom pa su išli dalje. Smatram da je dobro što su u slučaj umešani i lokalna policija i federala “On je ubio nekoga.“ “,Molim?“ „Nisu ti to rekli, a Forest nije odlučio da s tobom podeli tu informaciju iz svog izveštaja?“ “Ne, i ne budi toliko nadobudna zbog toga. Tvoj brat je moj prijatelj ,nastavio je pre nego što je uspela da mu dobaci još nešto. ,,On meni ne podnosi izveštaje. On sa mnom razgovara.“ Bila je cinična, priznaje, ali... Odloži to u stranu, naložila je sebi, i kaži ono što je treba da se kaže. „Ričard je ubio neku ženu u Atlanti. Ili je pala niz stepenice, što nije baš sasvim jasno, dok ju je pljačkao. Ostavio je tamo, tek tako je ostavio 318

mrtvu ili na samrti da leži na patosu i onda otišao. To je osoba za koju sam mislila da sam udata, to je čovek s kojim imam dete, to je neko s kim sam živela skoro pet godina.” „Teško ti to pada i žao mi je zbog toga. Ali to šta je on radio, ko je bio, šta je bio? To nikakve veze nema sa mnom. Nikakve veze nema s tobom i sa mnom.” „Ima svaku moguću vezu sa mnom, što znači da ima i sa nama. Zašto ne možeš to da shvatiš?” „Zato što je ovo naša realnost.” Rekao je to jednostavno. „Zato što sam zaljubljen u tebe. Zato što vidim da osećaš nešto prema meni. Možda nisi tamo gde sam ja i oko toga ne mogu da raspravljam, ali nešto osećaš. Ono što ja vidim jeste da guraš i potiskuješ te emocije a s njima i mene, zato što te je neki sociopata, prevarant, lopov i očigledno ubilački kučkin sin iskoristio, obmanuo, a ti sebi dopuštaš da se osećaš krivom i odgovornom za to.” „Moram da budem odgovorna za sopstvene izbore, za svoje postupke i njihove posledice.” “U redu”, rekao je posle nekoliko trenutaka. “Tu si u pravu. A sad, kada ćeš prestati da se kažnjavaš zbog njih?” „Ne smem opet da pogrešim.” „Ja nisam greška.” Skočio je i pokušao da povrati kontrolu. „Ne svaljuj to na mene.” “Ne, ne. Radi se o meni, ne o...” „Ne radi se o tebi, nego o meni? To je klasika.” „Oh, samo umukni na minut. Samo ućuti! Gajim osećanja prema tebi i ona me plaše. Ne mogu samo da jurnem za svojim emocijama ponovo zato što, da, ovo jeste sadašnjost. A u toj sadašnjosti ja imam devojčicu, treba da joj stvorim život, da ga stvorim i za nju i za sebe. Moram da znam da postupam ispravno, a ne samo da uzimam ono što želim za sebe. Potrebno mi je da zastanem, da dođem do daha, do đavola. Moram da se smirim i razmislim, ne samo da osećam. Povredila sam ljude. Povredila sam svoju porodicu i više nikada, ali nikada neću to ponoviti. Sebe sam povredila s dugoročnim posledicama.” I ona je takođe ustala i otišla do ograde s druge strane stepenica. Preko travnjaka, u drveću, rojevi svitaca započinjali su predstavu - bezbrojna pulsiranja tople svetlosti spram tame.

319

„Više ne krivim sebe, ili barem ne onoliko kao pre. Niti se sažaljevam. S tim sam završila. Došla sam kući, dovela svoju malecku i gradim taj život za nas. Imam utisak da je to ispravno. Dobro se osećam u vezi s tim. To bi bilo dovoljno, Grifine, bilo bi i više nego dovoljno za mene. A onda ti... Ja samo... Postojala su - postoje osećanja.” „Nameravao sam da usporim. Mislio sam da te pozovem da izađeš sa mnom, Emom Kejtom i Metom nekoliko puta, možda tokom dva ili tri meseca. Da se navikneš na moje prisustvo. A onda da te pozovem na sastanak. Nisam sledio šemu.” „Imao s' šemu?” „Uvek je imam. Ipak, caka je što ponekad nastojiš da celinu poboljšaš nekom izmenom, ili izmenama. I tako i uradiš. Planirao sam da ne žurim, ali... jesam li te pritiskao?” “Ne.” Bilo je pogrešno, priznala je, bilo je nepošteno i pogrešno pustiti ga da tako misli. “Ne, nisi me pritiskao, Grife. Ti si mi... bio si mi privlačan, i...” Pogledala je u daljinu, u sve to pulsiranje tople žute. Probudio je svetlost u njoj, mislila je. Pulsiranje svetlosti spram mraka koji je u sebi nosila. „Toliko si me privukao da sam se osetila nespremno. Želela sam - i želim da budem s tobom. Prava si suprotnost Ričardu. Pa sam se pitala da li je to razlog što si mi toliko privlačan. Mnogo se razlikuješ od njega. Nisi upadljiv ni razmetljiv, samo...” „Tup i bez sjaja?” Pogledala ga je brzo, pa odahnula kad je videla da se osmehuje. “Ne, ne tup. Stvaran. Stvarno mi je trebalo više nego što se može iskazati rečima, i ti si se naprosto stvorio. Gajim osećanja prema tebi i ona me plaše.” “To mi ne smeta. Odvoj onoliko vremena koliko ti je potrebno da to izanaliziraš i rešiš. Nemoj izmišljati izgovore da se ne vidiš sa mnom budi direktna kad je to u pitanju.” „Nisam znala kako. Nisam provalila način zato što nisam želela da prestanem da te viđam. Osetila sam da bi trebalo, na neko vreme, ali nisam želela.” “Da li je to vreme prošlo?” „Čini se kao da je prošlo i mnogo više.” “Tu se slažemo. Užasno si mi nedostajala, Crvenokosa.” „Svratio si da vidiš Kali dok sam ja radila.” 320

“I ona mi je užasno nedostajala. A Kali i ja se nismo posvađali. Klimnuvši, Šelbi se zagledala u tamu, u svetla. „Stalno sam mislila da ćeš doći da vidiš i mene. Došao si na Petkom uveče, ali si me izbegavao.” „Povredila si me.” Brzo se okrenula ka njemu. “Oh, Grife...” „Kažem ti, Šelbi, nemoj da me porediš s njim, ni na koji način. To me boli i stvarno me ljuti.” „Izvini zbog toga. Ne mogu da obećam da se više neće desiti, ali ću se potruditi.“ „To zvuči dovoljno dobro.” „I ti si mene povredio i stvarno si me razbesneo.” „Žao mi je zbog toga. Ne mogu da obećam da se više neće ponoviti, ali ću se potruditi.” To ju je zasmejalo i oraspoložilo. „Stvarno si mi nedostajao, strašno. Ne mislim na seks, premda mi je falilo i to. Naprosto mi je nedostajao razgovor s tobom. Ali...“ “Uh.” „Mislila sam da sam se jednom pre zaljubila, tako brzo kao da me je poklopio talas. Ali nisam bila zaljubljena, ne na način koji bi trebalo da se računa. Možda je i tebi potrebno malo vremena.” „Da je on bio osoba koja se pretvarao da jeste, tada kada te je odvukao pod taj talas, da li bi se tada računalo?” „Ja...” Mogla je samo da podigne ruke i pusti ih da padnu. „Ne možeš da oceniš, jer nije bio. Nije bio onaj za koga si ga smatrala, pa ne možeš da znaš. Evo šta ja znam. Poželeo sam te iste sekunde kad sam te ugledao. To je bilo više od onog famoznog trenutka koji nazivaju ljubav na prvi pogled. Pogledaj je. To je najlepša žena koju sam u životu video.” Poželela je da se opet nasmeje, ali grlo joj se steglo usled njegovih reči. „Bila sam pokisla i jadna, koliko se sećam.” “I tužna i prelepa. A onda ti i Kali. Ti koja pešačiš do kuće s njom, gurajući kolica i sve te namirnice uzbrdo. Toliko si kivna - na samu sebe toliko istrošena. A ona tako slatka. Dakle, prvo sam te želeo, a zatim sam želeo da ti pomognem. Prvo sam pao na Kali, reći ću ti to otvoreno. Osvojila me je za oko dva minuta.” „Ume ona to.” 321

„Nasledila je to od tebe. Iznenađen sam što to ne vidiš. Bilo kako bilo, potom sam te čuo da pevaš i počeo da se zaljubljujem. Gledao sam te dok si pevala, i zaljubio se još više. Zatim sam te imao, i to je bio šlag na torti. Ali ono što je ukrasilo šlag, bilo je...” Gurnuo je ruke u džepove i proučavao je. „Do vraga, možda ti se to odozgo neće dopasti.” „Želim da čujem. Nema žene na svetu koja ne bi.” “U redu. Šta je bila jagoda na torti? Trenutak kada si odalamila Melodi. Ne mislim za sebe da sam naročito nasilan čovek, ali kada si to uradila, mogao sam samo da mislim ovo: Pa, do đavola, Grife, zaljubljen si u nju. Bio bi budala da nisi.” “To sad izmišljaš.” “Ne izmišljam.” Zakoračio je prema njoj i spustio joj ruke na ramena. „Morao sam da te odvojim od nje - nekako bih voleo da nisam morao - ali shvatio sam: da, želim je. Želim da joj pomognem. Mogu da sredim neke stvari za nju. Ali do vraga, žena koja onako zna da udari? I ona ume da sredi ponešto, Može da uradi šta god je potrebno da se uradi.” Mislila je da će je izjava ljubavi prodrmati. Međutim, ta poslednja rečenica, ton pun divljenja, potpuno su je zaprepastili. “To si pomislio?” „Znam to. Video sam. Divim se svakom deliću te osobine. I volim te. Zato ne marim ako te malo uplašim, jer znam da ćeš umeti s tim da izađeš na kraj. Ali kad me pogledaš, Šelbi, biće bolje da me vidiš. Samo mene. Kada misliš na mene, misli samo na mene.” “Ne mislim ni na koga drugog sem na tebe kada me ljubiš, kada me dodiruješ.” „Onda treba češće to da radim.” “Oh, čoveče, volela bih kada bi.” Uvila se oko njega i prislonila usne na njegove. A on je učinio mnogo više od toga. “Uđi.” Nije mogao da je se nasiti. „Dođi u krevet.” “Da.” Prelazila mu je rukama preko leđa, ushićena što pod njima opet oseća te čvrste mišiće. “Da.” Bila je opijena njegovim mirisom - mirisom znoja i strugotine. “Da.” Primicali su se vratima, a ona je rekla: “Oh. Sačekaj.” „Molim te, bože, neka se to ne pretvori u ‘ne’.” “Ne - mislim, da.” Još obavijena oko njega, uspela je da se nasmeje bez daha. „Htela sam da pošaljem mami poruku da ću duže ostati.” „Okej. Kucaj i hodaj.” 322

„Mogu to da izvedem.” Izvadila je telefon i trudila se da umiri ruke dovoljno da otkuca brzu poruku. „Znala je da dolazim kod tebe, tako da ne verujem da će se iznenaditi - ume brzo da odgovori.” Ušli su i krenuli do stepenica, pa uz njih. Šelbi je zastala na pola puta. „Problem?” „Ne. Ne, nije problem. Kaže...” Šelbi se još jednom nasmejala. „Kaže da ćeš me ti pratiti kući pa zašto te ne poštedim mučenja i ne prenoćim kod tebe. Zatim dodaje - valjda bi se moglo reći da me poznaje - da ne brinem da li će Kali ujutru da pita gde sam. Treba da ustanemo dovoljno rano da te dovedem kući na doručak. Praviće palačinke.” „Volim ja palačinke.” “Da, ali.. “ „Napiši: Hvala, mama. Vidimo se ujutru.” Pogurao ju je da se popne još jedan stepenik tako da su im sada oči bile u istoj ravni, a onda spustio usne na njene. „Ostani. Spavaj večeras kod mene. Probudi se sa mnom ujutru.” Kako je mogla da odoli? Zašto bi? Prešla je prstima preko njegovih obraza. „Nisam ovo očekivala. Nemam u čemu da spavam.” „Ako je to problem, ni ja neću spavati ni u čemu. Bićemo isti.” „To je pošteno.” Opet se nasmejala pomalo opijeno kada ju je zgrabio i poneo do sobe, a kucom je trčala za njima. 26 Šelbi se okrenula pedesetim, pa u plejlistu ubacila i blugras. Rano ujutru se ušunjala u bar da vežba, pomislivši kako je divno i neverovatno da već iza sebe ima pet ili šest nastupa Petkom uveče. Triša joj je aplaudirala kada je završila pesmu „Rolling in My Sweet Babys Arms”. „Obožavam je!” „Nisam primetila da si tu. Mislila sam da ubacim malo blugrasa, da pomešam folk i tradicionalno s uobičajenim. A htela sam da dodam i mnogo Petsi Klajn. Poput neke prave umetnice?” “I to bih volela. Biće još bolje kad uključimo neke muzičare i budemo imali pravu binu. Što ćemo uraditi najkasnije u septembru ili oktobru, sudeći po Metovim rečima. Dozvole su jutros stigle!” „Tiša, to su sjajne vesti.” 323

„Jedva čekam da počnemo. Malo i strahujem jer je to veliko ulaganje. Ipak... poslednjih nekoliko nedelja ljudi pokazuju da vole da dolaze vikendom i slušaju živu muziku.” „Ti si nagovorila Derika da pokušate s nekim bendom svake subote uveče, zar ne?” Podigavši spojene ruke iznad glave, Tiša je napravila krug pobede. „Pokušavaćemo s tim do kraja leta, pa videti da li promet to opravdava. Ovo možemo da izvedemo dobrim delom zahvaljujući tebi, Šelbi. Nemam pojma koliko bi mi vremena trebalo da ubedim Derika da proširimo bar da ti nisi uletela s programom Petkom uveče” „Volim to da radim, a ti si mi pružila šansu. Pretpostavljam da je ispalo prokleto savršeno za obe.” Sišla je s male pozornice. „Kako se osećaš?” „Nelagodno ujutru kad ustanem, ali Derik mi donosi slane krekere i džindžer-ejl, pa me mučnina obično prođe. I vidi!” Okrenula joj je bok, pa sklopila ruke preko stomaka. „Sad se vidi!” “Oh, čoveče.” Šelbi se razrogačila na malu, jedva vidljivu izbočinu. „Ogromna si.“ „Možda nisam još”, uzvratila je Tiša uz smeh, „ali...” Podigla je košulju. „Morala sam da stavim karabin kopču na pantalone. Više ne mogu da ih zakopčam. Počeću da nosim helanke i nakupovaću sebi trudničku odeću čim se za to ukaže prva prilika.” Šelbi se dobro sećala tog osećaja te blistavosti. „Ima da se kupe veoma slatke stvari, pa ne moraš da se osećaš kao da si obukla šator ili bakin stolnjak.” „Već sam odabrala neke stvari preko interneta. Samo još jednom da pogledam pre nego što poručim. Sad znam da želiš da se vratiš probi, ali bih da čujem kako si.” To je nemoguće izbeći, pomislila je Šelbi. Prošlost ju je uporno pratila poput senke. „Veoma mi je žao što si morala da razgovaraš s onim agentima.” „Meni i Deriku nije smetalo, ne brini.” „Forest je rekao da su se vratili u Atlantu. Nisam mogla mnogo da im pomognem da pronađu sve što je Ričard pokrao. Znam da je glupo, ali deluje mi da bih se osećala bolje kada bih mogla još nečega da se prisetim ili da im kažem nešto što će im pomoći da pronađu makar još jedan predmet. Kad se sve svede, više su oni rekli meni nego što sam ja mogla njima.” 324

“To što su ti rekli nije lako.” „Naučilo me je nečemu. Ako želim da Kali kad odraste bude pametna i jaka žena, neko ko ceni porodicu i prijatelje, i ko ceni sebe, moram to da joj pokažem. Ako želim da se nauči zadovoljstvu u samostalnoj borbi za sebe i postizanju uspeha kroz trud i rad, moram to da joj pokažem. To je ono što pokušavam da učinim.” “To je ono što upravo i činiš.” „Imam utisak da moram da održim kontra ravnotežu - znaš na šta mislim i svemu onome što će jednog dana saznati o svom ocu.” „Kada se to desi, imaće tebe i tvoju porodicu. Imaće nas, tvoje prijatelje.” „Čini se da Ričard nikada nije naučio nit razumeo da postoji nešto daleko više i važnije od svog nakita koji je opljačkao, od svog novca do kojeg je došao na prevaru. Ako su godine provedene s njim donele ikakvo dobro, onda je to usađivanje ove istine duboko u dušu. Pre toga sam previše stvari uzimala zdravo za gotovo.”

Više ništa nije uzimala zdravo za gotovo, ni glas koji je koristila da interpretira „Crazy”, ni smeh u salonu, ni uzdahe zadovoljstva u Sobi za opuštanje. Brzo je i iznenadno zagrlila baku nakon što je naslagala još peškira na police pored šamponjera. „Čemu treba da zahvalim za to?” „Samo sebi. Srećna sam što sam ovde s tobom. Jednostavno sam srećna.” „I ja bih bila da imam muškarca poput Grifina Lota koji me gleda kao da sam u isto vreme Miloska Venera, Šarliz Teron i Tejlor Svift.w Kristal je na tren prekinula posao i škljocnula makazama. „Kunem se da želim muškarca za seks, ali ako bi Šarliz Teron ušetala ovamo i rekla: Ćao, Kristal, šta kažeš da odemo kod tebe da se valjamo po čaršavima, verujem da bih je odvela pravo kući i upustila se u to.” Razveseljena, Viola je isprala mušteriji kosu. „Šarliz Teron. Je li ona jedina koja bi predstavljala iskušenje da se prebaciš s muškaraca na žene?“ „Verujem da jeste. Pa sad, ona Dženifer Lorens. Lepa je kao lutka i stvarno mislim da bi bilo pravo uživanje družiti se malo s njom i popiti

325

piće. Ipak, ona nije Šarliz Teron. S kojom ženom bi se ti dohvatila, Šelbi?” “Molim?” “Ko je tvoja lezbijska ljubavnica iz mašte?” „Nikada nisam razmišljala o tome.” Kristal je kažiprstom napravila krug u vazduhu. „Razmisli malo.” „Verujem da bih otišla s Elen Dedženeris”, rekla je Viola dok je klijentkinji zamotavala kosu u peškir. „Ona me zasmejava i sviđa mi se njen stil. Osim toga, meni se čini da ako već hoćeš da eksperimentišeš, možda bi bilo bolje iskustvo kad bi to uradila s nekim ko zna šta radi.” „Ona je udata, zar ne?” Mušterija, inače šerifova majka, namestila je peškir bolje dok je ustajala. ,,Za onu drugu plavušu,” „Jeste, i zar ne izgledaju sjajno zajedno?” Ne, pomislila je Šelbi ponovo, nikada ovo neće shvatiti zdravo za gotovo. „Probala bih s Mistik”, odlučila je, a Kristal ju je namršteno pogledala. “S kim?” “Ona je supernegativac iz Ek-smena. Forest i Klej su bili naprosto ludi za Ek-smenomy sećaš li se, bako? Dženifer Lorens, ona s kojom bi volela da popiješ piće, sada je glumi u filmovima.” “Oh, ako možemo da biramo i fiktivne likove, ja ću uzeti Katnis. Devojku iz filma Igre gladi“ ubacila je Lorili dok je za svojom stolicom radila manikir. „Mislim da je zaista strastvena.” „Moguće da jeste, ali radi se o tome da Mistik može da se pretvori u bilo koga, da uzme bilo koji oblik, da bude bilo šta. Tako da mi deluje da bi valjanje s njom po čaršavima pokrilo otprilike sve za čim tragaš.” „Uverena sam da imamo pobednicu”, objavila je Viola i smestila mušteriju na stolicu. Nekoliko sati kasnije, Šelbi je ljuljuškala bebu Boa i gledala kako se Kali i Džekson igraju na ljuljaškama. Pomislila je da će tokom noći početi kiša; mogla je to da namiriše, da vidi. Ali što se tiče ovih trenutaka, uživali su u kasno prolećnoj večeri, savršenoj onoliko koliko se to samo poželeti može. Njen otac se zadržao na klinici pa je Klej prionuo na sitne baštenske poslove, a Gili je sedela u stolici za ljuljanje na tremu jer ju je svekrva oterala iz kuhinje. „Trebalo bi da bude ilegalno osećati ovoliku sreću”, rekla je Gili. 326

„Strašno mi je drago što nije. Koliko danas bih delila ćeliju sa tobom” „Danas sam videla Grifa.” Moraće da se navikne na to da ljudi njenu sreću poistovećuju s Grifom. Osim toga, nisu baš sasvim grešili. „Stvarno?” „Izvela sam jutros dečake u šetnju pre nego što je krenula vrućina, a on je bio malo dalje niz put i popravljao kapiju gospođe Hardigan - šerifove mame.” „Bila je danas u salonu.” „Zastala sam nakratko. Lepo od njega što hoće da svrati i sredi joj takve sitnice. Nikada to ne naplate. Znam, jer mi je sama rekla. Daje im kolače i isplela im je obojici kape i rukavice za Božić. „Vidi koliki je Džekson! Doskoro nije mogao sam da se popne na tu ljuljašku.” I Giline oči su se napunile suzama. Mahnula je rukom kroz vazduh dok ju je Šelbi milovala po mišici. „Još su mi povišeni hormoni, verovatno. Ali... Mislim da se neću vratiti na posao, Šelbi, kada mi istekne porodiljsko.“ „Nisam znala da razmišljaš u tom pravcu. Znam da voliš svoj posao u hotelu.“ „Istina, i nisam o tome razmišljala, bar ne stvarno, sve dok.. “ Ispružila je ruku i prstom prešla preko Boovog obraza. „Naprosto mislim da ne bih podnela da ih obojicu ostavim. Želim da ostanem kod kuće s njima još neko vreme. Možda godinu dana. Klej i ja smo pričali o tome. Znamo da će biti pomalo čupavo, pa ipak...“ „Teško je. Teško je izabrati, teško je kad moraš da biraš.“ „Volim svoj posao, zaista ga volim. Dobra sam u tome, ali želim ovu godinu za sebe. To je sve. Želim ovu godinu za sebe i svoju porodicu. Jedna godina nije mnogo, ali meni će značiti sve.“ „Onda bi trebalo da je uzmeš. Radiš u hotelu još od koledža. Kladim se da bi ti dali nešto nalik na neplaćeno odsustvo. Možda bi mogli da ti sačuvaju radno mesto, ne znam, ali kladim se da bi uspela da se vratiš kad budeš rešila. I nećeš nimalo zažaliti.“ „Biće to veliki teret za Kleja.” „Ima on snažna pleća, Gili.” „Nikada mi nije palo na pamet da ću poželeti da ostanem kod kuće puno radno vreme, ali želim ovu godinu. Šta je s tobom? Šta ti želiš?” „Deluje mi da imam sve što mi treba.” 327

„Mislim na budućnost.” Šelbi je bacila pogled ka kuhinjskim vratima. „Razmišljala sam, i zasad je to samo na nivou razmišljanja. Nikome još nisam rekla, osim Emi Kejt.” „Umem da čuvam tajne.” „Zaista umeš. Kad jednog dana budem isplivala iz duga, ako uspem da pronađem sopstvenu kuću i to neku u kojoj bih mogla da radim, mislila sam da bih možda mogla da otpočnem neku vrstu dekoraterskog posla. Da se bavim dizajniranjem i organizacijom.” „Oduvek si bila dobra u tome.” „Pohađam neki kurs na internetu, da naučim nešto više, za početak”, dodala je. „Nekada sam bila u stanju da se uklopim.” „Uklapaš se više od svih drugih koje poznajem - izuzev bake.” „Možda nadomešćujem sve ono vreme kada nisam imala čime da se bavim. Pomislila sam: pa dobro, ako bih uspela da se dokažem, Grif i Met bi mogli da me iskoriste ili da me preporuče svojim mušterijama.” „Sigurna sam da hoće. Redovno ih angažuju za renoviranje soba u hotelu, Šelbi. Ja ću te malo nahvaliti.” „Oh, ne znam da li...” „Budi ambiciozna, imaj velike ciljeve.” „Pretpostavljam da bih i to mogla. Kako god, za sada je to samo ideja. Znam da bih mogla da vodim posao, ali zasad ću završiti još neki kurs. Umem da raspoređujem novac, vodim knjige. Krenula sam da štedim za dodatno usavršavanje.” „Kad god počnem da maštam o pokretanju privatnog posla s kolačima i pecivima, ukopam se u mestu, vratim se i okrenem na suprotnu stranu. Posao”, rekla je Gili i prevrnula očima. „Ali ti imaš te gene Maknijevih u sebi. I znaš šta još?” “Šta još?” „Planiram da renoviram našu spavaću sobu. Prvo se rodio Džekson, pa onda Bo, pa smo renovirali dečje sobe i prebacili Džeksona u sobu za velikog dečaka, tako da naša soba nije taknuta već pet godina. Vidi se.” „Preuređivanje može da bude veoma zabavno, ali...” “Da, evo tog Maknija”, uzvratila je Gili smejući se. „Klej je isti takav. Renoviranje je preskupo. Ako ću već da sedim kod kuće, moram da štedim, ali, bože, Šelbi, kako bih volela da imam spavaću sobu za odrasle, mesto gde ćemo Klej i ja s vremena na vreme biti Klej i ja. Mogu

328

da uštedim novac, posebno ako mi ti pomogneš u sređivanju sobe. To bi ti bila dobra praksa.“ Gili se promeškoljila i uzela Šelbinu ruku samo da istakne ono što će reći. „Šelbi, i dalje imamo onu kombinaciju nameštaja iz njegove nekadašnje sobe i iz moje, i to je grozno. Pa onu ružnu lampu što nam je tetka Lusi dala kao svadbeni poklon.” „Bila je to užasna i ružna lampa.” “Da nije tvrdila da se radi o njenom porodičnom nasleđu, slučajno bih je oborila i postarala se da bude razbijena u desetine komadića. Ne želim ništa otmeno. Samo da bude sveže i da uliva mir. Pomozi mi “ „Volela bih da pomognem.” Lampa mora da leti, ali nameštaj... mogao bi da se prepravi ili prefarba, da se stave novi mehanizmi. To bi moglo da upali. „Imam pregršt ekonomičnih ideja, kad smo već kod toga. Ponekad je dovoljno samo ispremeštati stvari naokolo i promeniti im namenu. Koristiti ono što već imaš na nov način, uz dodavanje malih izmena. I boje. Boje će promeniti mnogo za malo novca.” „Potpuno sam se uživela. Imaš li malo vremena tokom sledeće nedelje „Mogla bih da dođem sutra ujutru, nakon što odvedem Kali kod Čelsi i pre nego što krenem u salon. Oko pola devet? Da li je to suviše rano?” „Ništa nije rano kada imaš malo dete i novorođenče. Pitala sam se da li bih mogla - pa, ćao, Foreste “ „Hej, Gili.” Izašao je iz kuhinje i nagnuo se nad bebom. „Kada će početi da radi nešto drugo sem da spava?” „Poseti nas oko dva ujutru “ Razumela je pogled koji joj je uputio. „Odneću ga malo kod bake i preuzeću od nje neki poslić u kuhinji, koliko god se bunila.” Uzela je bebu od Šelbi i nestala u kući. „Potreban mi je minut”, rekao je Forest Šelbi. „Svakako. Sedi.” „Okej je da deca budu malo sama napolju? Klej je tamo u povrtnjaku, izigrava farmera.” „Ima tatin dar za vrtlarstvo, a klinci su dobro.” „Hajde onda da prošetamo prednjim dvorištem “ „Šta je bilo?” „Prednjim dvorištem”, ponovio je i uhvatio je za mišicu. 329

„Činiš me nervoznom, Foreste, i dođavola, imala sam stvarnolep lep dan.“ “ao mi je zbog toga i žao mi je što ovo svaljujem na tebe po stvarno lepom danu.” „Jesam li u nevolji? Da li Ef-Bi-Aj misli da...” “Ne, nije ništa tome slično.” Poveo ju je uz bok kuće prema prednjem dvorištu. Izvan vidokruga dece i izvan čujnog dometa. „Radi se o Privetu, privatnom istražitelju s Floride.” ‘ „Sećam se ko je Privet”, rekla je razdraženo. ,,Da li ti je konačno saopštio ime svog klijenta?” „Nije, niti će. Pronađen je mrtav rano jutros. Pronašla ga je sekretarica.” “Oh, bože moj. Šta se desilo?” „Izgleda da je ubijen između deset i dvanaest uveče i čini se da je upucan istim pištoljem kojim je ubijena i Vorenova.“ To nije trebalo da predstavlja šok, pomislila je, pa ipak jeste. „Ubijen je?” „Tako je. Napravljeno je da izgleda kao provala. Kao aljkava provala. Ali onda shvatiš - iz izveštaja koji smo dobili od istražitelja - da je upucan za svojim radnim stolom. U fioci je imao pištolj kalibra 9 milimetara. Nema naznaka da se mašio za oružje niti da se suprotstavio. Pucano je u glavu, isto kao i Vorenovoj. Nije kontaktni pucanj, ali jeste bio izbliza.” „Daj da dođem do daha.“ Presamitila se, s rukama na butinama, i duboko udahnula. „Nije mi se sviđao. Uplašio me je kada nam je ušao u kuću na severu i kada me je pratio dovde. Samo je... vrebao. Ali ostavio me je na miru kada si mu to naložio.” „Pronašli su u njegovoj kancelariji fotografije tebe i Kali koje je on snimio. Bile su među njegovim dokumentima.“ “Kali.” „Zatim neke beleške, obračun troškova. Nisu još isplaćeni, i sudeći po dokumentu, uplata kasni. Nemaju ime osobe koja ga je unajmila da te uhodi. Lokalci su pričali s njegovom sekretaricom i pomoćnikom, ali zasad se čini da niko ne zna ko ga je uzeo za taj naročiti zadatak. Uz to, nema pisanih tragova.” „Možda nije imao klijenta. Možda je lagao.” „Možda.“ „Ali... rekao si da je delovalo poput provale, a da nije bilo tako.“ „Vrata su razvaljena sa spoljne strane, a neka elektronska oprema je nedostajala. Njegov sat, novčanik, novac za sitne troškove. Stvari su 330

razbacane naokolo. Moglo bi se zaključiti da se radi o nemarnom obijaču. Međutim, takođe su nestali i njegov lični tablet i laptop. Pritom izgleda da nisu ni u kući, kako se ispostavlja.” „Misliš da mu je neko bio i u kući?“ „Veštije odrađen posao jer nema nikakvih pokazatelja nasilnog ulaska. Ipak, nestalo je sve što je u vezi s ovim slučajem, osim tih fotografija, nekih beležaka i liste troškova.” Ispravila se. Lice joj je i dalje gorelo, a u glavi joj se vrtelo, trudila se da razmišlja logično. „Misliš da to ima veze s tom prokletom pljačkom na Floridi“ „Da, pošto mi je izneo tu činjenicu, kao i pronalazačevu nagradu onda kad sam mu dao savet da ode odavde.” „Dakle, vraćamo se na Ričarda - ili sada na Harloua. Harlou je pobegao iz zatvora i verovatno je napravio negde novi identitet. Unajmio je privatnog istražitelja da mu pomogne da pronađe Ričarda. Međutim, našao je mene i Kali. Samo mene i Kali jer je Ričard već nastradao. Došao je ovamo i video svog drugog partnera. Okrenula se protiv njega, pa ju je ubio.” „Znamo da je bio ovde. Lično si ga videla.” „Detektiv je mislio da je Harlou zaista klijent, ili je pak radio s njim. Mislim da sada više nije važno šta je od ta dva. Ali verovatno je pustio Harloua u kancelariju pa su malo porazgovarali.” „Ili se Harlou nije svidelo ono što je čuo, ili je zaključio da je Privet slaba karika. Presekao ju je, iscenirao provalu, uzeo šta mu je trebalo - sve što je moglo da ukazuje na njega - odneo nekoliko vrednih stvari, malo keša i nestao.“ “Ne može da smatra mene slabom karikom, Foreste. Ukrao je sve te informacije, tako da zna da sam ne samo u bankrotu, nego i u dugovima. Ako i dalje traga za tim milionima, svestan je da mu ja ne mogu reći gde se nalaze.” “Ne znam zašto se vratio ovamo, ali želim da i dalje budeš na oprezu. Ubio je već dvoje ljudi. Policija iz Majamija nastaviće da nas obaveštavao novostima - profesionalna uljudnost na delu. Federalci će se, prema mojim očekivanjima, umešati u slučaj. Prokletstvo je i u tome, Šelbi, što ne uspevaju da pronađu nikoga drugog ko je video tog čoveka sem tebe, niti bilo koga ko bi mu ušao u trag.“ “On mi je dozvolio da ga vidim.“ 331

„Tako je.“ Bacila je pogled prema zadnjem dvorištu gde su se deca igrala, a njen stariji brat radio u povrtnjaku. ,,Ne mogu da bežim, Foreste. Nemam kuda da odem, a za Kali je ovde bezbednije nego bilo gde drugde. Nemam ništa za tog čoveka. Moram da verujem da se samo - kako si se ti izrazio - rešio slabih karika. To je strašno, ali upravo je to učinio.“ „Tako izgleda. Ne idi nikuda bez mobilnog telefona.“ „Nikada i ne idem.” Potapšala se po džepu i telefonu u njemu. ali je Forest odmahnuo glavom. „Svuda. Ako ideš da se istuširaš, telefon ide u kupatilo s tobom. I ovo.” Izvadio je flašicu iz džepa. „Šta je to?” „Biber-sprej. Imaš pravo po drugom amandmanu da nosiš oružje, ali ti nikada nisi mogla ništa da pogodiš.” Nakostrešila se pošto je istina koju je izneo pogodila. „Nisam bila toliko loša.” „Baš ništa”, ponovio je. „Sem toga, ne želiš pištolj blizu Kali. Ne želim ga ni ja. Prema tome, ostavićeš pištolj meni, ali ćeš uzeti ovo. Nosi to sa sobom. Ako upadneš u nevolju, ciljaj u oči. Za sada ga stavi u džep”, posavetovao ju je dok je proučavala bočicu sa sprejom. „Uzeću je i biću pažljiva ako ga budem koristila, da se ti ne bi brinuo. Nema on nijedan razlog da krene na mene, posebno ne sada. Želim da to odložim -što ne znači da ću biti glupa - ali neću da se u životu trenutno fokusiram samo na to. Vidi, mama je spremila njene praznične krompire i priprema mladi kelj. Lično sam marinirala piletinu, a tata će je baciti na roštilj čim stigne kući. Zašto ne uđeš da jedeš sa nama?” „Ne želim da odbijem takav predlog. Volim te proklete krompire. Ipak, postoji nešto što moram da obavim. Reci mami da ću doći kasnije ako budem mogao, da smažem sve što bude preteklo.” „Hoću. Moram da se vratim da proverim klince.” „Idi onda. Vidimo se posle.” Posmatrao ju je dok je obilazila kuću. Obaveze koje ga čekaju, pomislio je. Najpre treba da ode kod Grifa. Neće biti naodmet da prijatelju iznese informacije. Želeo je onoliko očiju na svojoj sestri koliko je mogao da dobije.

332

Oslonjen na ruke i na kolena, Grif je postavljao sledeću pločicu na pod kupatila. Boja zlatnog peska navela ga je da pomisli na plažu, pa je zaključio da će malo kupatilo ujedno biti i lepo i veselo. Dok je slušao Foresta, sedeo je na petama. “To ne može biti nasumično. Provaljivanje u kancelariju privatnog istražitelja - zacelo u kancelariju tog privatnog istražitelja, pa zatim njegovo ubijanje. Policija sigurno ne smatra da se radi o slučajnosti.” „Istraga je u toku. Ne”, dodao je Forest, oslonjen na dovratak dok je Grif radio. ,,Ne mislimo da je slučajnost. Problem je povezati Priveta s Harlouom, s Vorenovom, s tim skotom, Foksvortom, i sa slučajem iz Majamija od pre pet godina. Velike su šanse da ga je Harlou ubio, ali moraš da se zapitaš zbog čega. Šta je to privatni istražitelj znao, ili koga je poznavao, jer možda ti izgledi varaju. Možda postoji neko drugi za koga i ne znamo.” “To nije uteha.” „Nema ničega utešnog ni u čemu što se tiče ovog slučaja.“ „Ono što se dogodilo u Majamiju pre pet godina nije završeno.” „Ne.” „Daje Harlou imao plen te pljačke, nestao bi. Možda je privatni istražitelj bio poslednje što je trebalo da precrta, i sad je to uradio. I nestao.” Grif je postavio krstiće, pa prešao na narednu pločicu. „A onda, 1 druge strane, ako je privatni istražitelj znao gde je plen, izgleda da bi on nestao.” “To je slagalica.” „Brine te pomisao da taj Džejms Harlou još nema sve delove, te da možda smatra da ih Šelbi ima.“ Forest se sagnuo. „Nema mnogo toga što ovde možemo da preduzmemo, sem da ga lovimo u okruženju, da postavljamo pitanja i pokazujemo ljudima njegovu fotografiju. Federalci njuškaju tragove, ali koliko sam razumeo, nema ih mnogo u ovom trenutku. Iskopali su neke od nekadašnjih Foksvortovih saradnika - a isto važi i za Harloua i Vorenovu. Međutim, nikakve koristi nisu izvukli iz toga. Ionako nama lokalnim policajcima ništa i ne govore.” “Da li misliš da zadržavaju informacije?“ “Ne mogu stoprocentno da tvrdim i ne vidim razlog zašto bi to radili. Ali nikada se ne zna. Ono što znam jeste da imamo nerešeno ubistvo u Ridžu, i da to nikome nije prijatno. Moja sestra je usred toga, a to ne prija 333

ni meni, ni nikome u stanici. Držimo je na oku, uveli smo dodatne patrole i slično. Ipak, Šelbi ne namerava da večera sa šerifom, niti da provede noć s Nobijem.” “Da to namerava, ja bih završio u zatvoru zbog napada na službeno lice. Čuvam je i pazim, Foreste. Ona baš i ne voli takvo izražavanje, ali će s tim morati da se pomiri. Biće lakše kad se bude preselila ovamo.” Sada se Forest spustio na pete. „Je li tako?” „Nego šta. Ugradio sam onaj novi bezbednosni sistem - jeste bila gnjavaža, ali gotovo je. Nabavio sam i ovog besnog psa čuvara.“ Obojica su pogledali prema mestu gde je Snikers ležao i hrkao sa sve četiri noge u vazduhu. „Strašna je zverka taj pas.” „Samo se odmara između dva patroliranja.” „Aha. Mislim da znaš na šta se odnosila moja primedba. U vezi je sa Šelbinim preseljenjem ovamo, a ne sa bezbednošću kuće.” Grif je nastavio da radi. Smirivalo ga je postavljanje pločica. „Još ne mogu da stisnem to dugme. Ona bi to osujetila. Kreten ju je uvalio u dugove i ona se na svoj način kroz to probija. Rešava se duga brže nego što bi većina ljudi uspela. Ali još nije završila, tako da je reč dana istrajnost a pomoćna strpljenje. Istina je da je želim ovde. Želim da ona i Kali budu ovde, sa mnom.“ „Ako tim svojim postojanim strpljenjem, sinko, uspeš da je ubediš da se preseli ovamo, moja mama će početi da planira venčanje.” “To je u prvi sledeći korak. Samo što će to odložiti Šelbin prelazak ovamo.” Forest nije rekao ništa dok je Grif postavljao sledeći niz krstića, pažljivo nanoseći još lepka na podnu oblogu. “Da li sam dobro shvatio da imaš u planu da se oženiš mojom sestrom?“ Grif je ponovo seo i razgibao ramena i vrat. „Kako ti se čini ova soba?” Forest se predusretljivo ispravio i krenuo u obilazak spavaće sobe. „Lep prostor, prozori bi trebalo da propuštaju dovoljno svetlosti, lep pogled. Užasno veliki plakar za sporednu spavaću sobu. Sedišni deo u prozoru je lep momenat, kao posedovanje sopstvenog kupatila. Te pločice koje postavljaš trebalo bi da daju malo sjaja.” „Razmišljam da postavim ovde zasebnu kadu i stočić za šminkanje s ovalnim lavaboom ispod. Uz to zamišljam mnogo prostora za odlaganje koji neće zauzimati previše prostora na podu. Viseći ormarić za lekove

334

iznad tog stočića, još ormarića s druge strane, ali s okvirom, radi dodavanja malo stila. I nešto svetlucavo s nekoliko sijalica.” „Zasebna kada i nešto svetlucavo? Zvuči ženskasto.” „Aha. Bleda, topla zelena nijansa za zidove sobe, a pored svetla iz kupatila i plafonski luster s ventilatorom.” “Svetlucav.” „Tako je. Napraviću mali plakar sa šipkom za vešalice i policama.” Klimnuvši glavom, Forest je obišao još jedan krug po prostoriji i počeo da shvata. „Uređuješ ovu sobu za Kali.” „Zelena joj je omiljena boja, tako mi je rekla. Ta njena opsednutost Šrekom sigurno će jednom proći. Ali to je dobra boja za nju, i za sobu. Za nekoliko godina biće joj važno da ima sopstvenu spavaću sobu.” „ A ti si čovek koji gleda unapred.” „Jesam. Zaljubljen sam u obe, a pošto si ti obučeni posmatrač, to već znaš. Kali je već sa mnom; Šelbi će morati da nas sustigne. Mislim da će sve nadoknaditi brže ako uspemo da se rešimo svih tih sranja koja joj je onaj skot ostavio.” “A šta ako ne nadoknadi?” „Čekaću. Ona je ta, tako da je to to. A Kali? To dete me ozaruje. Ona me zaslužuje. Obe me zaslužuju. Ja sam ti đavolski ulov.” „Sranje, Grife, kad bi imao grudi, lično bih se tobom oženio.” „Eto vidiš.“ Primetivši da je stigao do tačke kada će morati da meri i reže pločice, Grif se uspravio. „Pravim pauzu i spremam neki sendvič. Želiš li i ti?” „Hvala ti, ali treba da završim još nekoliko stvari, a i mnogo je bolje da odem kasnije na ostatke večere kod mame.” „Sići ćemo s tobom. Hajde, Snik. Vreme za patrolu.” Pas je mahnuo nožicama po vazduhu, prevrnuo se nespretno pa se osovio. „Nabaviću psa ovih dana”, kazao je Forest kad su krenuli u prizemlje, a Snikers potrčao niz stepenice pa se čas malo peo, čas silazio. „Štenad iz Snikovog legla su otišla ali video sam oglas za prodaju štenića bigla na skretanju kod Blek Bera i Draj Krika.” „Neću baš ovih dana, ipak. Nisam dovoljno kod kuće, a ne verujem da bi mi šerif dozvolio da vodim psa u obilaske.” Forest je pogledao u

335

bezbednosnu tablu dok su prolazili pored nje. „Šta ćeš da uradiš ako se ovaj modrni novi sistem isključi?” Grif je slegnuo ramenima dok je otvarao ulazna vrata. „Pozvaću tebe - i upotrebiti papagajke. Teške su.” „Puška je teža od tvojih klešta, sinko.” „Nemam je, niti je želim.” „Dečko iz grada.” Grif je disao noćni vazduh dok je pas trčao preko travnjaka do ivice šume u kojoj je žuborio potok. „Više nisam, ali i dalje ne želim oružje.” Pogledao je prema zapadu i zalazećem rumenilu sunca koje je bojilo oblake na vrhovima planina. „Nikada ovde nisam imao nikakvih problema. Malo sam se brinuo kad sam imao sav onaj bakar za ožičavanje i vodoinstalaterske radove. On je poput zlata i lako ga je transportovati. Ali otad se ništa nije desilo, sem ono jednom, a i to je bilo u direktnoj vezi s onim govnarom.” Kao i njegov prijatelj, i Forest je pogledao ka zapadu, prema bojama i oblacima. „Izabrao si lepo mesto, Grife. Lepo je biti ovde. Ali činjenica je da nam treba dobrih deset minuta da odgovorimo na tvoj poziv ako do njega dođe. Možeš da napuniš sačmaru krupnom solju ako si previše prefinjen za municiju.” „Ostaviću oružje tebi, zameniče. Prokleto sam dobar s papagajkama.“ „Kako hoćeš.” Tako hoću, pomislio je Grif dok je stajao u tišini, pustivši psa da trči i njuška, i gledajući prvu zvezdu kako se polako, trepćući, budi na nebu što poprima boju bledo ljubičastog somota. Da, ugađao je sebi. Zato će otići da napravi sendvič, pa da završi pločice u Kalinom kupatilu. “Ljuljaška na prednjem tremu” kazao je i savio se da pomiluje psa kad je Snikers dotrčao do njega. „Možda ću je i napraviti. Stvari više vrede kad ih sam napraviš. Hajde da jedemo i razmislimo o tome.” Da je znao da ga neko posmatra kroz dvogled dok sedi u kuhinji, jede sendvič i pravi grube skice za ljuljašku, možda bi se predomislio u pogledu sačmare.

336

27 Trebalo mu je vremena da završi Kalinu sobu, te da napravi ljuljašku za trem. Ali imao je dovoljno vremena jer je Šelbi bila zauzeta pravljenjem planova za vereničku žurku. Ili pre, kako se izrazila, držanjem Bitsi pod kontrolom. Večeri i noći u kojima nije mogao da bude s njom ispunjavao je radom na projektima u vezi s kućom i planiranjem budućnosti. Kada su konačno uspeli da odvoje jedno veče za sebe, ona je odbila njegov predlog da izađu na večeru i želela je opuštenu atmosferu kod njega kući. Nije imao ništa protiv. Bio je u dvorištu kada je stigla i upravo kačio ljuljašku od automobilske gume, koju je napravio na čvrstoj grani starog američkog oraha. „Vidi ti to!”, uzviknula je. ,,Tu imamo nešto zbog čega će Kali poludeti od sreće.” „Prilično dobra stvar, ha? Uzeo sam gumu od tvog dede.” Postavio ju je horizontalno i izabrao gumu srednje veličine koja će odgovarati guzi male devojčice, pa lanac provukao kroz baštensko crevo da zaštiti granu. „Mnogo je slatko.” „Hoćeš li da je isprobaš?” „Naravno da hoću.” Predala mu je veliki termos i nagnula se ka njemu kad ju je obujmio oko struka da je privuče i poljubi. „Šta je unutra?” „Jaka limunada, po receptu mog deke. Najbolja je.” Požurila je do gume i cimnula lanac. „Čvrsta je.” „Zabava mora da bude bezbedna”, uzvratio je i zaljuljao je. Nagnula se unazad i kosa joj je poletela, a onda se nasmejala. ,,I jeste zabavno. Kako si se toga setio?” Nije želeo da joj kaže - ne još - da traži plan za set ljuljaški u zadnjem dvorištu, te da je naleteo na ovu ideju. „Samo mi je sinulo. Imao sam tog druga - kako se beše zvao - Tim Maknolti, kad sam bio otprilike Kalinih godina. Imao je ovakvu ljuljašku u svom dvorištu - postavljenu vertikalno. Ovako ima više smisla.” „Sviđa mi se. A svideće se i njoj.”

337

Pas je kao hipnotisan ljuljaškom sedeo i okretao glavu malo na jednu pa malo na drugu stranu. „Kunem se da je taj pas sada veći nego kad sam ga videla pre nekoliko dana.” „Sledeći dvorišni projekat biće kućica za psa. Velika.” „Za njega treba velika kućica.” Skočila je s ljuljaške. „Izvini što sam u poslednje vreme toliko zauzeta. Imam utisak da nemam nijedan slobodan minut.” „Znam osećaj. Nikakav problem, Crvenokosa. Naši najbolji drugari se venčavaju. To je velika stvar.” „Svadba bi se održala u ’Mejsis dej parejdu’ da nekako nisam obuzdala gospođu Bitsi, a to mi je oduzelo svaki atom kreativnosti i energije koji imam. Tako brzo se prebacuje s ove proslave na svadbu i nazad da mi je glava kao na ringišpilu. Uvrtela je u mozak da Ema Kejt treba da stigne na ceremoniju - lokal tek treba da utvrdimo - u kočiji za princeze. Beli konji i kočija, onako kako je Ema Kejt zapisala na svojoj listi za venčanje kad je imala dvanaest godina. Trebalo je prilično truda da je od toga odgovorim.” „Ema Kejt će ti biti dužna do kraja života.” „Ovo je dobrovoljno. Zašto ne bismo - oh, Grife, imaš ljuljašku na tremu” Luda od sreće počela je da se vrti ukrug, a široka suknja njene letnje haljine boje trave nadimala se i talasala. „Obožavam je! Kako si pronašao ovako divnu nijansu plave?” „Poput tvojih očiju.” Sledio ju je do trema. “Ja sam je ofarbao. Ja sam je napravio.“ „Sam si je napravio? Naravno da jesi.” Sela je i nežno se odgurnula stopalima. „I savršena je, jednostavno savršena da se ovde sedi u lenjo popodne ili tiho veče. Biće još savršenija ako nam doneseš dve visoke čaše i sedneš tu sa mnom da probamo tu jaku limunadu.” „Odmah se vraćam.” Kada je pas pokušao da se popne kod nje, podigla ga je - što sada nije bio lak zadatak. „Skoro pa si preveliki.” Ipak ga je zagrlila dok se ljuljala i razmišljala da je retko gde videla lepše mesto. Sve je tako zeleno i skrovito, s nebom nalik na plavu kupolu prošaranu belim oblacima. Čula je potok, brz i žustar nakon poslednjih kiša, i uporno, neprestano odjekivanje rat-a-tat-tat detlića zauzetog negde iza rastinja, dok daje ritam ptičjem horu. 338

„Seo je na moje mesto”, kazao je Grif kada je doneo piće. „Nije želeo da ga zapostavimo.“ Pomiren s tom činjenicom, Grif je seo s druge strane. “Ne postoji bolje mesto za ljuljašku na tremu.” Probala je sok. „Mislim da deka može da bude ponosan na mene.” „Tako bih rekao.” „Lako klizi niz grlo, ali je jaka. Napravljena je za pijuckanje. A pijuckanje u toplo veče na ljuljašci na tremu još je bolje. Imaš svoj mali raj ovde, Grifine.” „Raju je potrebno još mnogo ozbiljnog rada.” “Da su Adam i Eva utrošili vreme na rad u bašti umesto na branje jabuka, možda bi još bili ovde. Vrtovi, kuće, životi, to su neprestani poslovi koji napreduju, zar ne? Ja sam prestala da napredujem u svom na neko vreme, ali ću to nadoknaditi. Mirno je ovde. Svetlost, ljuljaška, ova veoma fina limunada. Ti, taj dragi pas. Skloniću s puta sve što ne uliva mir, a onda više nećemo morati da mislimo o tome.” „Nešto se desilo.” „Ne znam zasigurno, ali sada znam da ovog popodneva nisi razgovarao s Forestom.” “Ne, nisam danas.” „Nagađam da je znao da ću doći kod tebe i da ću ti ispričati. Policija misli da možda ima nekakvog svedoka. Za detektiva. Agenti Ef-Bi-Aja će razgovarati s njim.” „Šta je video?“ „Nisu sasvim ubeđeni da je video mnogo toga niti bilo šta korisno. Ali je taj čovek - zapravo dečak - bio u zgradi te noći kad je Privet ubijen. Rekao je da je čuo pucanj. Samo jedan prasak, nalik na prigušeno pucanje petarde, tako je kazao. Nije mnogo razmišljao o tome. Vreme se poklapa, a osim toga video je osobu, za koju drže da je ubica, kako odlazi.” “Harlou?” „Ne mogu da tvrde pouzdano, ali momak kaže da čovek kog je video nije bio toliko krupan - visok ili razbacan. Nije imao ni bradu. Naveo je plavu kosu - svetloplavu, i naočare s debelim, tamnim ramom. Nosio je tamno odelo. Dodao je kako ne može da bude baš siguran jer ga je pogledao samo na brzinu - video ga je, dok je gledao kroz prozor, kako napušta zgradu. Video ga kako prelazi ulicu i ulazi u veliki ,,SUV”. “ 339

„Perika, naočare, obrijano lice.” Grif je slegnuo ramenima. „Budući da se radi o letimičnom pogledu u mraku, teško je reći da li je to bio Harlou ili ne.” „Štaviše, bio je malo na drogiran u to vreme, i na mestu gde nije trebalo da bude. Zato nije rekao ništa sve dok ga nisu pokupili zbog posedovanja, i to ne prvi put za istu stvar. Radio je kao pomoćnik fotografa u toj zgradi i došao je kasno zato što je pripremao scenu za snimanje nekog pornića onako sa strane. Pokušava da se nagodi s policijom, tako da ne mora u zatvor.” „Dakle, moguće je da izmišlja u nastojanju da spasi sopstvenu guzicu “ “Da, moguće je, ali dao je tačno vreme i čuo taj jedini prasak. Samo jedan." "Policija mu nije rekla s koliko je metaka Privet upucan, koliko ih je ispaljeno." "Dakle, to je nešto što treba uzeti u razmatranje." Grif je o tome razmišljao dok su se njihali na ljuljašci i pijuckali. „Malo je nategnuta pretpostavka da je neko drugi ubio privatnog istražitelja. Isti pištolj, tako su rekli, kao onaj kojim je ubijena Vorenova. A mi znamo da je Harlou bio u ovoj oblasti. Ali dobro, hajde da je uzmemo u obzir. Neko drugi je umešan, neko drugi je unajmio detektiva. Možda neko ko je povezan s porodicom Montvil u Majamiju ili pak s osiguravajućom kompanijom, ili neko s kim je Ričard radio u nekom trenutku." „Pitam se da li je možda neko drugi ubio Ričarda i inscenirao nesreću s čamcem." “Još nategnutije.” „Znam to, ali on je bio toliko rešen da ide da se sada pitam da li je trebalo da se nađe s nekim, da se konačno reši ukradenog nakita. Još jedna dvostruka prevara, samo što je tog puta on izvukao deblji kraj. „Šta bi ti radila kada bi ti milioni dolara u nakitu pali šaka - milioni koji više nisu vrući - a ubila si nekoga da ih se domogneš?” „Pobegla bih brzo i daleko, ali...” „I dalje postoji dvoje ljudi koji žele ono što ti imaš”, završio je Grif. „Dakle, unajmila si detektiva i daš mu zadatak da se time pozabavi. I tobom, Crvenokosa, u slučaju da nešto znaš.” „Grife, to me je sad navelo da pomislim koliko sam ljudi pustila u tukuću na severu posle Ričardove smrti. Može biti da sam pustila njegovog ubicu -ako je uopšte postojao - da uđe i proceni me, da nešto odnese. Ili 340

tokom svih onih sati kada nisam bila kod kuće. Neko ko je znao kako da uđe, pronjuška okolo i gvirne svuda. Ako je Ričard ostavio nešto iza sebe što je važno u svemu ovome.” „Ne znam. Možda samo komplikujem." „Prilično je rizično inscenirati nesreću sa čamcem usred oluje. Zašto jednostavno ne potopiti telo - ili ga ostaviti kao i druga?” „Ne znam.” Ali ona je to bez prestanka prežvakavala. „Razmišijala sam da je hteo da dobije na vremenu. Ili je možda stvarno bio nesrećni slućaj i Ričardovo ubistvo, hoću reći. Ostalo je proisteklo iz toga. A najjednostavnije je obično i tačnou, dovršila je misao. „Ričard je nastradao u nesreći. Harlou je ubio ženu i detektiva. A taj svedok je bio na nečemu i samo je bacio pogled s prozora. Prestaću da brinem o tome ovog momenta. Imamo ovo prelepo veće i nekoliko sati da u njemu uživamo." „Možda bi mogla da ostaneš. Prosto ostani opet. Možda dobijem još jedan poziv na doručak.” Osmehnula se i otpila gutljaj. „Sasvim slučajno u kolima imam torbu sa stvarčicama potrebnim da se prespava u gostima, ako se desi da budem pozvana.” “Ja ću je doneti.” „Hvala ti. Na podu je ispred suvozačevog sedišta. Ponesi i ćebe sa sedišta.” „Jel ti hladno?” upitao je dok je išao prema kombiju. „Najmanje je dvadeset sedam stepeni.” „Stvarno volim tople večeri. Dođe mi da ne uđem u kuću, samo da ostanem napolju, posmatram kako se nebo menja, kako se svetlost menja, slušam prve noćne ptice kad se spusti sumrak.” „Možemo da ostanemo ispred koliko god želiš.” Krenuo je nazad s torbom i ćebetom. „Vratio sam se na stare dobre šnicle na žaru.” “To zvuči savršeno. Za kasnije.” Uzela je ćebe od njega i žustro mahnula njime kroz vazđuh da ga raširi. „Gde li je pas otišao?” “Oh, ubacio sam ga unutra uz pomoć veštačke koske koja mi je bila u džepu. Mislim da ćemo tako svi biti srećniji.” Položila je prekrivač na trem, ispravila ga, zabacila kosu. „Zato što mislim da je kucnuo čas da me uzmeš golu na verandi.” Zapanjila ga je. Uzbudila ga je. Oduševila ga je. „Je li to taj trenutak?” 341

„Mislim da smo zakasnili, ali znam da ćeš ti to da nadomestiš.” „Mogu ja to.” Spustio je njenu torbu malo dalje i uzeo je u naručje. Nije žurio, pa je sam poljubac učinio da sva obamre - da joj kolena klecaju, a misli se pomute. Umeo je da susret njihovih usana pretvori u dug, spori drhtaj. Pre u tinjanje nego u eksploziju. Priljubljena uz njega, zavedena onda kad je imala nameru da zavede, pustila je da je vodi, dozvolila sebi da klizi niz reku čulnih doživljaja. Njihala se uz njega i s njim na starom prednjem tremu sa suncem nalik na rastočeno zlato i svetom isuviše mirnim da bi se ijedan list pomerio. Spustio je rajsferšlus niz leđa njene haljine, s uživanjem, zadržavajući se na svakom centimetru kože koju je obnažio. Meke poput svile, glatke poput vode jezera. Njegova je da je dodiruje. Smaknuo je bretele haljine s njenih ramena i priuštio sebi zadovoljstvo da tamo prisloni usne. Jača je nego što izgleda, pomislio je. Ta se ramena nisu povijala kada su podizala teret. Želeo je - trebalo je - da joj pomogne oko tog tereta. Za sada je samo malo gurnuo haljinu, tako da je potekla poput zraka do njenih stopala. Lepi komadi čipke koju je nosila odražavali su nežno plavetnilo haljine. „Kupila sam ih posebno za ovu priliku." Spustila je prste među dojke kad je pogledao nadole u nju. “Nije trebalo da trošim novac, ali...” „Vredi svaku paru. Isplatiće ti se.” „Računam na to”, odgovorila je pre nego što su njegove usne ponovo uzele njene. Malo jače, malo dublje sada, tako da je zabacila glavu da primi ono što joj nudi, da mu da sve što zatraži. Povukao ju je nadole sa sobom, pa su oboje klečali na ćebetu. Usne su im se razdvojile taman na toliko da mu skine majicu; zatim su se ponovo susrele kad ju je bacila u stranu. Vrela koža pod njenim rukama, miris vode i sapuna nakon tuša dražio joj je čula dok mu je poljupcima obasipala krivinu ramena. I trag onog bledog, sveprisutnog mirisa strugotine koji ju je podsećao, onako kako su je na to podsećali i njegovi žuljeviti dlanovi, da je tim rukama radio. Munjevit drhtaj joj se slio niz kožu, utekao joj u krv kad joj je Grif otkopčao grudnjak. Te vredne ruke obujmile su njene grudi, a hrapavi 342

jastučići jednog i drugog palca prelazili su nežno preko bradavica budeći nove potrebe, komešajući oluju u njenom stomaku. Sve je u njoj već bilo tako ispunjeno, tako nežno i žudno. Ali njegove ruke su nastavile da plešu preko nje, pronalazeći i dalje, kovitlajući još više. Položio ju je na leđa, prešao prstom duž oboda gaćica, preko one ranjive linije između butina i njenog središta. Taj zvuk u njenom grlu, ne sasvim nalik na ječanje, ne sasvim ni uzdah. Mogao je da ga raščini, rastoči. Njegove vlastite potrebe su se zbile, ali ih je zadržavao, zadržavao ih je, lebdeći dlanom preko čipke, povećavajući njenu želju pod tanušnom barijerom, sve dok ga njene ruke nisu pustile. Disanje joj se ubrzalo, produbilo; kapci še spustili preko čarobnog plavetnila njenih očiju. Njegova da je dodiruje, pomislio je opet. Njegova da je ima. Smaknuo je onu tanku prepreku i podigao je, uzeo je u naručje. Munje su sevnule kroz nju, gromovi što paraju oluju, šibajuće zadovoljstvo, novi blesak duboke potrebe. Ščepala ga je za pojas, sada nestrpljiva u pogledu svega, da ga uzme, da bude uzeta. Ponovo ju je privukao da joj pomogne, a onda ju je uhvatio za ruke da ih primiri kad mu je cimnula farmerice. „Ne žuri.” Isprekidanog daha, sa žudnjom nalik na sumanuti bol, pogledala je u njega - i videla istu tu potrebu, istu tu žudnju. „Možda se meni više žuri nego tebi.” „Hajde da zastanemo na minut.” Držao joj je ruke zarobljene u svojima, pa je opet poljubio. „Volim te.” “Oh, bože. Grife.” „Moram to da kažem, moraš to da čuješ. Dok te imam nagu na svom tremu. Volim te. Ne moram da žurim.” “Ne mogu da iskontrolišem ono što osećam, ono što budiš u meni čak i kada nisi tu. Prejako je.” Prislonila je lice uz njegovo rame. „Sve je prejako.” “To je za sada dovoljno.” Pustio ju je da bi mogao njene ruke da prinese usnama i poljubi ih, a onda ih više nije držao. „Sve je to dobro.”

343

Pomerio se i opet spustio na ćebe, tako da je ona sad ležala preko njega. Provlačio je prste kroz njenu kosu, zaljubljen u tu grivu, u njene neobuzdane lokne i boju. Šelbi nije imala njegovo strpljenje, ali pokušala je da pronađe malo, vodeći ga kroz poljubac, pustivši ruke da ga miluju i uzbuđuju, osećajući sve vreme kako mu srce tuče pod njenim usnama. Kada naposletku među njima više ničega nije bilo, uspravila se iznad njega i uzela ga. Ispunjena. Spojena s njim. Prislonila mu je ruke na svoje srce, da oseti kako dobuje dok ona uspostavlja ritam. Sporo, borila se da održi spori tempo, i pronašla zapanjujući užitak tog laganog pokretanja. Uzbuđenje se valjalo i preplavljivaloje poput morskih talasa, raslo sloj po sloj, nalik na oblake. Vazduh je bio gust poput meda, a sunčeva svetlost je tekla dok ga je vodila preko tog mora, sve više i više, u oblake. Držala se, držala i držala tog vrhunca bez daha. A onda je pustila da je talas odnese. Ponovo je čula ptice, tihi cvrkut i zvižduke u šumi što ih je okruživala. Čula je čak i najnečujniji šum najnečujnijeg povetarca kroz krošnje, nalik na tihi dah, zato što joj u ušima više nije damaralo srce. I spoznala je čisto, zasićeno zadovoljstvo sasvim opuštenog ležanja na tremu, zadovoljstvo potpuno zadovoljene žene kraj muškarca kog je potpuno zadovoljila. „Pitam se šta li bi momak iz brze pošte pomislio kada bi se sada dovezao do kuće.” Šelbi je uspela da uzdahne. „Očekuješ li pošiljku?” „Nikada se ne zna. Nisam čak o tome ni razmišljao. Ko bi i mogao?” „Lepo je ne razmišljati. Imam utisak da svaki sat u danu moram da radim baš to. Isključim mozak samo kad pevam i ne moram ni o čemu da mislim kad počneš da me ljubiš. Pretpostavljam da je ljubljenje s tobom poput pesme.w „Ja jesam razmišljao.” „Mmmm.” „Razmišljao sam kako izgledaš kao planinska boginja.” Zagušio ju je smeh. „Boginja. Molim te, nastavi.” „Sva ta divlja, crvena kosa; koža bela poput mesečine. Tako vitka i jaka, s očima nalik na plave senke.” 344

„Pa, to jeste poput pesme.” Dirnuta i zbog toga pomalo nervozna, ponovo se okreniila i naslonila mu se na grudi. ”Ima u tebi poezije, Grifine.” “I to je otprilike sve.” “Više je nego dovoljno.” Prešla mu je prstom niz obraz. “Ti bi mogao da budeš”bog, sa svim tim jamicama.” Pa niz drugi obraz. “S kosom prošaranom suncem i svim tim lepim, lepim mišićima.” “Mi smo paket.” Nasmejala se i prislonila čelo uz njegovo. „Koliko je dubok taj tvoj potok ovih dana, Grife?” „Rekao bih do polovine butine - tvoje butine.” “To će biti dovoljno. Hajde da se brčkamo.” Otvorio je jedno oko, jedno mačje zeleno oko. „Želiš da se brčkaš u potoku?” “S tobom, da. Možemo da probudimo glad, pa da popijemo još po čašu limunade dok zajedno spremamo večeru.” Pre nego što je mogao da se doseti nekog razloga protiv, ona je ustala i povukla ga za ruku. „Još smo nagi”, ukazao joj je. „Nema svrhe da kvasimo odeću, zar ne? Pusti psa napolje”, predložila je, a zatim odjurila. Boginja, pomislio je. Ili, kako se ono drugo zove... vila. Samo što nije zamišljao da vile imaju tako dugačke noge. Pustio je Snikersa u dvorište kad je Šelbi potrčala preko njegovog travnjaka, a onda se setio da uđe u kuću i dograbi dva peškira. Nije bio stidljiv - i uvredio bi se kada bi ga neko tako okarakterisao. Ipak mu se činilo malo uvrnuto da trči preko sopstvenog prednjeg dvorišta potpuno go. Pre nego što je stigao do drveća uz obalu, začuo je pljeskanje, smeh razdragani lavež psa. Svila je duge, pomislio je, zbog načina na koji je bacala vodu uvis tako da uhvate šarenu svetlost i nakratko zablistaju u mnogo boja. Pas je pravio krugove, lajao i malo plivao u dubljoj vodi a onda otresao vodu sa sebe. Grif je prebacio peškire preko grane. “Tako je divno hladno. Mogao bi ovde da zabaciš udicu, možda bi nešto upecao. Ako bi išao nizvodno do mesta gde se potok proširuje i produbljuje, mogao bi skoro svake večeri sebi da uloviš obrok.” 345

“Nikada nisam pecao.” Ispravila se, naga i očigledno zabezeknuta. „Nikada u životu?” „Odrastao sam u velikom gradu, Crvenokosa, i provodio mnogo vremena u urbanim aktivnostima.” „Ispravićemo to prvom prilikom. Pecanje bi ti prijalo. Opuštajuće je, a ti si nestrpljiv čovek, tako da bi ti odgovaralo." “Kakvim urbanim aktivnostima? Ja?” Zakoračio je u vodu i da, imala je pravo, bila je hladna. „Uglavnom sportskim. Zimi sam igrao basket, leti bejzbol. Nikada me nije privlačio ragbi. Nisam baš nešto razbacan.” „Meni se bejzbol svida." Sela je u vodu i pustila da se oko nje stvaraju mehurići. ,,Verujem da bi me tata zamenio za drugi model da je drugačije. Na kojoj si poziciji igrao?" „Malo sam bacao, pokrivao drugu bazu. Vajda mi se više sviđalo da igram na drugoj." „Kako to da ne igraš u Rajdersovom softbol timu? Ridž ima prilično dobru ekipu." „Mogao bih da pokušam sledeće godine. Ove godine je sve slobodno vreme rezervisano za kuću. Zar te ne brine to kamenje pod guzicom, ili da će ti neka ribica uplivati... tamo gde sam ja maločas bio?” Nasmejala se i savila unazad dovoljno da umoči kosu u vodu. „Stvarno si još u gradskom fazonu. Znam nekoliko dobrih virova u kojima može da se pliva. Trebalo bi da posetimo neki vir jedne noći.” „Možda ću napraviti jezerce. Razmišljao sam o bazenu, ali bazen zahteva mnogo održavanja, i osim toga, ne uklapa se u okruženje. Ali jezerce hoće.” „Mogao bi to da izvedeš?” „Možda. To je nešto o čemu ću misliti usput.” “Volim da plivam.” Opuštena, čak pomalo i sanjalački raspoložena, provlačila je prstima napred nazad kroz vodu da je zamreška. „Počela sam da učim Kali pre nego što je uopšte i prohodala. Imali smo bazen u stanu u Atlanti, pa smo mogle da plivamo tokom cele godine. Kad još malo poraste, odvešću je od Kiejevih grupa. Neustrašiva je i to će joj se dopasti." “Za jedno godinu dana.” Nakrivila je glavu. „Jesi li to probao?” „Splavarenje brzacima? Aha. Uzbudljivo je. Mislio sam da idem opet kad mi u avgustu dođu roditelji.” Njeni nemirni prsti su se umirili. ,,Oh, dolaze u posetu."

346

“Na radni odmor i pomoći će mi oko imanja početkom avgusta. Postoje poslovi koje želim da završim pre njihovog dolaska. I želim da te upoznaju.” Zbog toga su joj zaigrali nervi u stomaku. „Želim da se lično uvere da ne preterujem." „Rekao si im za mene?" Uputio joj je dug pogled. „Šta misliš?" „Dobro." Ponovo je sela. Sada je nervoza u stomaku dostigla velike razmere. „Ovaj... Pa, moja porodica pravi veliku zabavu u zadnjem dvorištu početkom avgusta. Ako nam se poklope termini i ako proceniš da bi tvoji voleli da dodju u goste, biće dobrodošli.” „Nadao sam se da ćeš to reći. Da li ti je hladno?" “Nije." Nisu ovo samo živci, pomislila je i pogledala - s iznenadnom nelagodnošću - preko ramena. „Odjednom sam počela da se tresem, izgleda. Ipak mi je drago što si doneo peškire." Ustala je, dok joj se voda slivala niz kožu, i posegnula za jednim. „Nisam mislila na sušenje." Podigao joj je lice. „Da li ti predstavlja problem da se upoznaš s mojim roditeljima?” „Ne. Čini me pomalo nervoznom, ali to je prirodno, zar ne? Samo je...” Zgrčila se, zadrhtala. „Osećam nelagodu između lopatica i sada me već hvata jeza iz razloga koji ne mogu da navedem.” Umotala se u peškir i bilo joj je jedva primetno bolje. Zato se naslonila na njega. „Nervozna sam kad pomislim na to upoznavanje, ali drago mi je što ću ih sresti. Mislim da je lepo od njih što dolaze ovamo da ti se nađu oko kuće i provedu s tobom vreme. I mislim da su sigurno dobri ljudi kad su napravili nekoga kao što si ti." „Dopašće ti se." „Kladim se da hoće. Hajdemo unutra, može? Ne prolazi me ova jeza na leđima.” Uzeo je drugi peškir, pa zatim i njenu ruku. Dvogled ih je pratio kroz drveće i preko travnjaka.

347

28 Šelbi je dopustila majci da je nagovori na tretman lica. Trebalo je bolje da je zamisli jer je sada bila skoro gola na nagnutoj stolici ispod ćebeta i nije imala kuda da pobegne od Ade Me. „Lepo je što Grifinovi roditelji dolaze ovog leta. Ispričala sam ti kako smo se upoznali prošle jeseni." Pošto je obavila čišćenje kože, toniranje i blagi piling, Ada Me je svojim zaista veštim prstima počela da nanosi debeo sloj revitalizirajuće maske. “Ne mogu biti finiji. Odnela sam im korpu paradajza iz moje bašte, pa smo sedeli i pili neki sladak čaj na prednjem tremu gde je njegova mama sređivala vrt. Krčila je, sekla i čupala šiblje i korov kao da joj je sami bog to naložio. Bilo je tamo i otrovnog bršljana. Pokazala sam joj kako da nabere malo onog korova što ima narandžaste cvetove i da iskoristi njegov sok kad se dokači otrovnim bršljanom. Pošto je iz Baltimora, nije ništa znala o tome. Lepo smo proćaskale “ „Odnela si paradajz tamo da bi te pozvali da sediš na tremu.” “Pa to je susedski, susedi tako rade. Govorim ti da je Natali - tako se zove Grifova mama - dobra žena. A njegov tata - zove se Brenan - dobar je čovek, i uz to je zgodan. Grif ga doslovno obožava, kunem ti se. I znaš šta još?” „Šta još, mama?” „Zavoleli su Meta kao sina, a i Emu Kejt usput. To mi govori kakvi su ljudi, spremni da prihvate nekog kao člana porodice. Ova maska će morati malo da odstoji. Srediću ti šake i stopala dok ona deluje.” Šelbi je možda mogla da joj kaže da se ne muči, ali niko na svetu nije masirao stopala kao Ada Me Pomeroj. „Potreban ti je novi pedikir, devojčice. I nemoj mi reći da nemaš vremena. Svi koji ovde rade moraju da reklamiraju proizvode i usluge znaš kako tvoja baka gleda na to. Treba ti neki lepi letnji nokti na nogama, eto šta. Imamo onu Čežnjivu visteriju. Dobro ti se slaže s bojom očiju.” “U redu, mama.” Ada Me će se postarati da Mejblin ili Lorili naprave malo prostora za jedno brzo sređivanje noktiju. „Prelepa ti je koža, kao i ti. Srce mi je puno zbog toga.” „Domaća hrana, stalan posao i pogled u moju devojčicu kako raste.” „I redovan seks.” 348

Šelbi je morala da se nasmeje. „Valjda ne mogu da kažem da to nije jedan od činilaca." „Znam da imaš još briga, ali će one proći. Taj Džejms Harlou daleko je hiljadama kilometara i ko zna šta radi ko zna kome. Ali tvrdim ti, ako ga FBI nije pronašao, otputovao je negde u inostranstvo. Otišao u Francusku.” Zatvorenih očiju, već uživajući u blaženstvu masaže stopala, Šelbi se osmehnula. “U Francusku?” „To mi je prvo palo na pamet. Ipak, nestao je.” Navukla je čarapice na Šelbina istrljana, namazana i veoma srećna stopala. A onda je prešla na ruke. „Baš kao što je i ona baraba od Arla Katerija otišla, kako čujem, na možda pet godina u zatvor. I Melodi Banker takođe. Čula sam da će je možda preseliti u Noksvil, gde žive braća gospođe Florens, kad bude izašla iz tog otmenog centra za rehabilitaciju.” “Ne zanima me kuda ide ni šta radi. Kunem ti se da imam utisak da su se sve te njene smicalice i problemi koje je pravila desili pre mnogo godina. Teško mi je da poverujem da se radi o nekoliko nedelja. Čudim se nekome poput nje, mama, koja toliko misli na sebe da ne vidi da ne ostavlja nikakav trag u bilo čijem životu.” „Pokušala je da ostavi trag u tvom.” “E pa, nije.” “Ti radiš nešto sa svojim životom, Šelbi, i ponosimo se tobom.” „Znam. Pokazujete mi to svakoga dana.” „Reci mi šta želiš, dušo. Znam da ti se nešto mota po glavi. Vidim to.” Opuštena i kao u polusnu, Šelbi je uzdahnula. „Počela sam da pohadam kurseve na internetu.” „Znala sam da je nešto! Kakve kurseve?” „O uređivanju enterijera. Reč je o nekoliko malih kurseva, ali idu mi prilično dobro i sviđaju mi se. Mislila sam da upišem još jedan nakon ovih, ako mogu sebi to da priuštim, a zatim i poslovni tečaj. Da steknem iskustvo i obrazovanje.” „Imaš talenta za to. Upiši se na te druge kurseve, Šelbi En. Platićemo ih tvoj tata i ja.” “Ja ću ih platiti, mama.” „Slušaj me sada. Tata i ja smo naporno radili da pošaljemo tvoju braću na koledž. I oni su takođe morali da rade, ali mi smo snosili najveći deo troškova jer je to nešto što roditelji rade. Činimo koliko možemo. I tebe 349

bismo isto tako poslali na koledž. No, ti si na neko vreme krenula drugim pravcem. Ipak, ako želiš da stekneš više obrazovanja, mi ćemo to platiti. Ti bi isto uradila za Kali, prema tome, nemoj mi reći da je drugačije.” „Nisam imala nameru da ti kažem jer sam znala šta ćeš reći.” „Pitaj tatu šta misli i dobićeš iste odgovore. Ne sediš po ceo dan i gledaš u plafon, čekajući da te mi izdržavamo. Ti radiš, brineš o svom detetu i daješ sve od sebe - da razviješ svoj dar. Ako rođenoj kćerci ne mogu da pružim ruku, pa kakva sam ja to majka?” Otvorivši oči, Šelbi je videla ono što je zamišljala u glavi. Njena visoka, ponekad žustra majka, stajala je nadvijena nad njom s odlučnim izrazom lica. „Mnogo te volim, mama.” „Bolje ti je da je tako. Možeš da mi se odužiš tako što ćeš da osvežiš dnevnu sobu. Sada kad smo sredili sprat, dnevna soba mi deluje bez veze." “Ti ćeš ubediti tatu tako što ćeš mu reći da mi je potrebna praksa.” „Ti ćeš imati praksu, a ja novu dnevnu sobu.” Navukla je Šelbi rukavice i prešla na veličanstvenu masažu vrata. „Sada kad sam te smestila tamo gde sam htela, reći ću ti da treba da spremiš večeru Grifinovim roditeljima kad dođu. Da im pokažeš kakva si izvrsna kuvarica.” “Mama...” „Znam da većina žena ne voli da ima drugu ženu u svojoj kuhinji.” Na svoj razdragan način, Ada Me je izravno prešla preko prigovora. „Ali ona će biti u poseti i radiće dok je tu. Znam da bih ja bila zahvalna da mi neko postavi ukusan obrok posle dugog radnog dana. Zar ne cenim kada to činiš za mene?” „Ceniš, zaista, ali...” „Treba da napraviš onu salatu s testeninom koju si pre neko veče spremila tati i meni, s onim divnim pilećim prsima i dobrim, svežim graškom.” „Mama, ima vremena.” „Vreme ide gledali mi u sat ili ne.” „Svesna sam toga i organizovala sam da proslava veridbe Eme Kejt bude ove nedelje, iako se čini da joj je Met pre dva minuta stavio prsten. Čeka me još toliko posla, još mnogo stvari koje treba da rešim.” „Volela bih da mi dopustiš da te častim novom haljinom za tu priliku. Već smo kroz to prošle, pomislila je Šelbi, ali bila je dovoljno opuštena da još jednom vodi isti razgovor. „Drago mi je što želiš, ali zaista mi takva haljina sada nije potrebna, tako da bi to bilo traćenje novca na nešto što ću obući samo jednom. Osim toga, celo veče ću svakako jurcati naokolo da sve bude pod kontrolom - i da budno pratim gospođu Bitsi.” 350

„Neka je blagoslovena, ali treba neko da je obuzdava.” „A to sam ja ove subote veče. Biće mi lakše da sve to radim ne noseći dugačku haljinu.” Imala je napretek dugačkih, otmenih haljina tokom poslednjih godina, a novac dobijen od njihove prodaje pomogao joj je da smanji minus u svojoj evidenciji. „Misliš da kosu treba da pokupim ili da pustim?”, upitala je, znajući da će to mami otvoriti nove teme. „Oh! Mama bi mogla da ti napravi predivnu punđu, jednu od onih koja će istaći većinu tvojih kovrdža umesto da ih sakrije.” Pošto se Ada Me zahuktala, Šelbi je samo zatvorila oči i uživala u ostatku tretmana. Imala je mnogo posla a malo vremena. Trebalo je da utanači još nekoliko stvari sa upravnikom hotela, što će joj oduzeti mnogo vremena jer je čovek bio zahvalan što sarađuje s njom, a ne s majkom buduće mlade za koju se ispostavilo da je „oduševljena i kreativna majka”. Šelbi je savršeno dobro čitala između redova. Morala je da obavi, nadala se, poslednji razgovor sa cvećarkom pre konačne postavke aranžmana, i još jedan s Bitsi. Ipak je odvojila malo vremena - s tim novim modroplavim lakom na nožnim prstima - da na kraju radnog dana posedi s bakom za stolom u malom popločanom dvorištu. “Ti sijaš, devojko.” Šelbi je otpila gutljaj zaslađenog čaja. „Mama je genijalna.” „Ima talenta, ali je imala i fini materijal da s njim radi. Izgledaš srećno ovih dana, a nema boljeg tretmana lepote od sreće. Bez nje je teško postići taj sjaj.” „Jesam srećna. Kali očigledno raste, imamo novu bebu u porodici da je razmazimo, a moja najbolja prijateljica se udaje. Rad u salonu me je podsetio koliko volim Ridž. Zatim, tu je i veliki bonus za moje nastupe u gril baru svakog petka uveče.” Otpila je još jedan gutljaj. „Naposletku, ali nikako najmanje važno, jeste to da imam momka zbog kojeg sijam i kada nismo zajedno. Užasno mi se posrećilo, bako. Neke druge šanse dođu prekasno.” “Ti radiš na svojoj sreći.” “Ne nameravam da prestanem. Sada kad imam taj sjaj i kad su mi svi nokti lepi, htela sam da proverim hoćeš li u subotu imati vremena da mi napraviš frizuru pre proslave.” Viola je pogledala Šelbi preko ruba naočara. „Dopustićeš mi da te sredim po svome?” 351

„Nikada ne dovodim u pitanje mišljenje stručnjaka.” „Dobro. Imam neke ideje. A sad mi reci šta ti je zaista na pameti.” Baka ju je oduvek čitala poput knjige. ,,Ta je zabava sada u centru moje pažnje. Da li znaš da sam upravo odgovorila gospođu Bitsi - a to je zahtevalo izvesne napore - da u poslednjem minutu ne unajmi mali gudački orkestar da svira u dvorani? Samo nebo zna šta će joj još sinuti, a što ćemo morati da odbacimo kada dođe na red venčanje.” „Ona stvarno voli' svoju devojčicu, ali blagoslovena bila, oduvek je imala takve neke otmene zamisli koje više ne pristaju Emi Kejt koliko ni Bitsi male cipele. Na još nešto si se ti usredsredila, Šelbi. Ne promiče mi.” „Zaista želim tvoje mišljenje i savet, bako. Samo sam... Mnogo sam zahvalna što si mi omogućila da ovde radim, ne samo zato što mi je posao bio potreban, već zato što mi je pomogao da se vratim. Da ponovo osetim da ovde pripadam. Želim da znaš koliko sam ti zahvalna." “lmaš smisla za to kao i Ada Me za kožu. Nekada sam mislila da ćeš slavu i bogatstvo steći zahvaljujući svom glasu - a onda upotrebiti talenat za dekoraciju u velikim kućama koje ćeš imati.” “Ako si mislila na neki drugi posao, Šelbi, neću se zbog toga uzrujati. Nikada nisam smatrala da je ovo za tebe konačno odredište. Ne bi ti odgovaralo da vodiš ovaj posao, kao što ni Bitsi ne pašu one cipele. Na šta ciljaš?” „Neće to biti još. Verovatno ne još šest meseci. Možda i duže - verovatno duže”, ispravila se. „Uzimam neke časove preko interneta, u vezi s uređenjem prostora.” „Nisam spremna da uložim sav trud i rad u muzičku karijeru, koja je bez toga nezamisliva. Noćni rad, odlazak na turneje. To više jednostavno nije za mene, nije za onu mene koja sam sada. Tu ne dobijam drugu šansu pevanje sam odbacila i ne trudim se da ga opet pronađem.” „Život je samo neprestani niz izbora. Sada praviš neki drugi.” „Mislim da bih mogla da stvorim nešto za sebe i Kali, bako.” Izvijenih usana i pronicljivog pogleda, Viola je klimnula glavom. “Ti tražiš karijeru. Ne zaposlenje, nego poziv.” „Tako je. Ide mi stvarno dobro s tim kursevima, a nameravam da završim još neke - i jedan za rukovođenje poslovima “ Kada je ponovo klimnula glavom, Violin osmeh je bio širok. „Imaš ti to u krvi, ali obrazovanje je nadgradnja.”

352

“Ne planiram da brzam. Pomogla sam Grifu oko uređenja njihove spavaće sobe i dala Emi Kejt neke ideje za stan, koliko da vidim da li bih se snašla sa nečijim prostorom i individualnim potrebama. Sada mama želi da joj pomognem da osveži dnevnu sobu. Ne mogu da odredim kako će se tata postaviti prema tome.” Viola je na Šelbin osmeh uzvratila osmehom. „Muškarci po pravilu ne vole promene, ali se na njih priviknu.” Sada već ushićena i poneta - niko nije više znao o pokretanju biznisa od Viole Makni Donahju - Šelbi se nagla napred u stolici. „Imam neverovatne ideje za uređenje Grifove kuće. Ponekad se ugrizem za jezik jer je to njegov posed, a on već sasvim pametno i mudro organizuje sve i upravlja njime.” „Svako ko je pametan i mudar drži do tuđeg stava i još jednog ugla posmatranja stvari.” “Pa, ponekad se ne ujedem za jezik na vreme, ali to ga nijednom nije iznerviralo. U svakom slučaju, ja ću pohađati te kurseve, steći ću kvalifikaciju, a onda ću pokušati da pokrenem mali posao. Moraću da nastavim da radim da bih izdržavala sebe i Kali i da bih u celosti otplatila taj prokleti dug. Pokretanje malog biznisa je ta ideja, slično onoj na koju si ti došla — kao i deka. Zatim bih je polako i postojano razrađivala. Da li smatraš da sam na pravom putu?" “Da li te to čini srećnom?" Viola je podigla kažiprst, a onda njime kucnula po stolu. „Nemoj da radiš ispod cene jer te posao usrećuje, Šelbi. Dovoljno je naporno raditi svaki dan i zamajavati se sa šefom ako nisi zadovoljna svojim poslom. Ali kada ti vodiš priču, sve je na tebi. Ako te rad ne usrećuje, bolje je da povučeš ček i prepustiš brigu nekome drugom.” „Baš zbog toga sam i želela s tobom da popričam, bako, pre nego što povučem previše poteza. Da, to me stvarno čini srećnom. Bila sam prezadovoljna već kad sam za Grifa i Emu Kejt uradila nekoliko sitnica i videla koliko su oni zadovoljni, znajući da mogu da prozrem šta im se dopada i kako im je ovo leglo. Osim toga, osetila sam se smešno srećnom kad je Grif upotrebio boju za zid koju sam ja izabrala za prednju sobu - i kupio ofarbanu škrinju koju sam videla tamo, u ’Artful Ridžu’ nema sumnje da je sada divno ući u galeriju - i za koju sam samo napomenula da bi izgledala dobro u dnu njegovog kreveta. I stvarno je tako." 353

„Onda samo napred. Radi ono što te ispunjava radošću.” Duboko uzdahnuvši, Šelbi se opet zavalila unazad. „Napravim korak napred, kao s tim internet časovima, a onda povučem dva unazad. Barem u svojoj glavi. Mislila sam da će me Ričard učiniti srećnom.” „Pogrešila si”, rekla je Viola odlučno. “To neće biti poslednji pogrešan korak koji ćeš napraviti pre nego što odeš s ovog sveta. Ne, ako budeš imala dovoljno sreće da dugo živiš ispunjenim i zanimljivim životom.” „Mogu da se nadam da je to bila moja najveća greška.” Posegnula je za Violinom rukom. „Hoćeš li mi pomoći? Ne mislim na novčanu pomoć, premda mi je novac potreban da počnem. Kada budem spremna da pokrenem posao, mogu li da ti postavim pola miliona pitanja?” „Uvredila bih se ako to ne bi uradila. Imam kliker za biznis, kao i tvoj deda. Šta misliš, ko je pomogao tvom tati da napravi biznis od svoje lekarske prakse?” „Trebalo je da zaključim. Računam na tebe.” “A ja računam na tebe. Opa, vidi, dolazi nam u posetu neki zgođan muškarac.” „Gospođo Vi.” Met je prišao stolu i sagnuo se da je poljubi u obraz. “Oprostite što sam ovako štrokav. Samo što smo završili s današnjim poslom Kod Butlegera." “I kako vam ide?” „Završili smo prvu fazu i spremni smo sutra za inspekciju. Kako si Šelbi?” „Dobro sam, hvala. Hoćeš da ti donesem nešto da se osvežiš?” Podigao je flašu koju je nosio. „Imam ovde sok, pošto vozim.” „Onda čašu s ledom.” „Pravim muškarcima ne treba čaša.” Namignuvši, potegao je pravo iz boce. „Ema Kejt je pomenula da si izrazila želju da popričaš sa mnom. Nasamo.” Sada je izvio obrve i zasmejao je. „Jesam, ali nisam očekivala da ćeš tako brzo naći vremena. Imaš gomilu obaveza i poslova.” „Kao i ti. Čujem da si upravo odbila gudački orkestar. Razmišljao sam da ti izljubim stopala.” „Sada ti sedi”, kazala mu je Viola. „Uzmi moju stolicu”, dodala je kad je ustala. „Nameravam da odvučem ove umorne noge kući i pripremim sebi nešto jače od čaja. Lepo se ophodi prema mojoj devojčici, Mete.” „Razumem, gospođo.” „Vidimo se sutra, bako. Pozdravi deku.” “I on tebe pozdravlja”, uzvratila je Viola dok se vraćala u salon.

354

„Da li postoji još nešto što bi trebalo da znam - sad kad smo izbegli violončelo?” Met je seo i ispružio noge. Zatim uzdahnuo. ,,Oh, čoveče, ovo je baš dobar osećaj.” „Neko ko radi naporno poput tebe treba da ide na masažu kod Voni svake sedmice. Tako ćeš biti relaksiran i zdrav.” „Ema Kejt ima isti stav u vezi s jogom. Radije bih pristao na masažu nego da se izvijem u perecu.” I velika je verovatnoća da bi u tom trenutku više voleo da bude kod kuće, nego da sedi tu i čeka da ona pređe na stvar. „Nisam očekivala da ću o ovome da razgovaram s tobom sve dok se proslava ne održi i ne završi, inače bih bolje sabrala misli. Upravo sam s bakom pričala o tome. Ona i mama su jedine osobe kojima sam rekla šta mi je na umu,” „Dakle, ne radi se o zabavi.” „Ne, nije u vezi s tim. Proslava će naprosto biti savršena, nemoj da brineš. Samo...” Uzdahnula je. „Reč je o tome da pohađam neke kurseve”, počela je, i iznela mu pojedinosti. „Grif je rekao da imaš oštro oko. Ne možeš uvek da veruješ muškarcu koji u očima ima zvezdice, ali lično sam se uverio na osnovu onoga što si uradila kod nas u stanu. A koštalo je manje od sto dolara da se to izvede.” “Uglavnom se radi o korišćenju onoga s čim već raspolažeš, samo na drugačiji način.” „Izgleda bolje. Svežije. A tek ideja da se šustikle njene prabake prelakiraju i urame? Nije mi se isprva dopala - delovala mi je previše devojački i previše kitnjasto. Ipak, izgledaju odlično.” “Oh, gotove su?u „Sinoć ih je preuzela pa smo ih okačili tamo gde si rekla. Čak i da mi se to nije svidelo a sviđa mi se - izraz lica Eme Kejt kad ih je ugledala na zidu bio je više nego dovoljan." „Baš mi je drago da vam se oboma sviđa." „Sada je kopka da još nešto sređujemo - zahvalio bih ti se na tome, ali to bi bila laž. Nastojim da je ubedim da to odloži jer u nedelju po podne idemo da pogledamo jedan plac." „Pronašao si nešto? Gde?"

355

„Nedaleko od Grifovog imanja, možeš da dobaciš kamenom. Ima malo manje od tri jutra, tako da to nije onoliko zemlje koliko je on kupio, ali kroz taj posed protiče isti onaj potok." „Kladim se da je lepo. Nije mi palo na pamet da svi želite da se preselite tako daleko od grada." „Ema Kejt je zbog toga pomalo nervozna, ali mislim da će leći na rudu kad bude videla. Možda bi mogla da sačuvaš svoje ideje za nju onda kad počnem sa zidanjem." „Zapravo... želela sam da te pitam - samo tebe, Mete, ne ni Grifa ni Emu Kejt - ako bi mogao da nađeš način da me iskoristiš kad jednog dana steknem kvalifikacije, ako sam podobna i ukoliko posao to zahteva. Ili da samo pomeneš moje ime klijentu koji je planirao da angažuje dekoratera. Mogu da ti pokažem dva projekta s kursa, imam na telefonu." Izvadila je aparat iz džepa. „Teško je videti detalje na ekranu, ali ćeš videti čini li ti se da bi sve to moglo da funkcioniše.tt „Nisi ništa rekla Grifu?tt “Nisam." Čim je pronašla projekte, dodala je telefon Metu. ,,On bi pristao jer ne bi želeo da me odbije, isto važi i za Emu Kejt. Ne želim tako." “Dajem ti reč, ako ti ne bi prijalo da ovo radiš, neću o tome reći ni reč ni njemu ni Emi Kejt. Ne želim da stekneš utisak da te prisiljavam na nešto.” Uzela je vazduh dok je Met proučavao njen projekat, a onda prešao na drugi. „Tvoj rad, tvoj i Grifov, veoma je kvalitetan. A stekli ste već i solidnu reputaciju, iako niste baš dugo ovde - prema normama koje vladaju u Ridžu. Pomislila sam da mogu tome da dam svoj doprinos. Kao spoljni savetnik." Pogledao je nakratko u nju, pa ponovo u telefon. “Ti si ovo radila?" “Jesam. Imam i pisane radove isto tako, ali...”” “Dobri su, Šelbi. Stvarno su dobri.” “Iskreno?" “Iskreno i ozbiljno. Grif je zadužen za najveći deo dizajnerskog posla i upustiće se u dekorisanje ako klijent zatraži to. Trebalo bi da mu pokažeš projekte.” „Hoću, ali ne želim da izgleda kao da mu nešto namećem...” „Pokaži mu ih." prekinuo ju je Met. “Mi smo tim i zajednički donosimo odluke. Tako funkcionišemo. Dakle, ne mogu ti dati potvrdan odgovor sve dok i on ne bude video. Ono što mogu da ti kažem jeste da ću 356

porazgovarati s njim o tome, pošto mu pokažeš projekte, i da ću glasati za.” “Zaista? Ozbiljno to misliš? Ti - čekaj.” Nagnula se prema njemu. „Gledaj me ovde”, kazala je i pokazala na svoje oči. ,,Da li mi to činiš uslugu?” „Aha. Smatram da će to biti usluga svima nama.” „Svima nama.” Opet se zavalila. „Hvala ti. Pokazaću mu ih. Trebaće mi neko vreme dok steknem kvalifikacije i razradim poslovni plan, ali saznanje da ćeš me preporučiti skinulo mi je teret s vrata.” „Postoji li neki razlog da ne radiš kao slobodnjak, pre nego što zvanično pokreneš posao?” „Još nisam završila ni prvi kurs.” „Tiša već izluđuje Derika. Uzorci boja, nacrti za osvetljenje, uzorci podova, još nacrta. Samo što smo postavili nosače i pod. Ako bi ti radila s njom, Tiša bi imala nekakve smernice - ne nedostaje joj dobrih ideja, ali one su trenutno razbacane i pomešane s idejama za dečju sobu. Osim toga, Derik bi prodisao. Biće ti dužnik.” „Bilo bi mi drago da pomognem, ako ona to želi.” “Dogovoreno. Ti i Derik možete da se dogovorite oko tvog honorara.” „Oh, ne nameravam da im naplatim za...” Odmahnuvši glavom, vratio joj je telefon. “To ne zvuči kao dobar poslovni plan.” Huknula je. „Nije, zar ne?” „Da li si svesna koliko je prijatelja, rođaka, običnih poznanika i potpunih stranaca na početku našeg poslovanja izrazilo želju da im ja ili Grif napravimo platformu, ofarbamo kuću, ponovo postavimo pločice ili napravimo kuhinju?” „Nisam.” „Nisam ni ja jer ih je bilo previše da bih ih izbrojao. Primi savet od nekoga ko je kroz to prošao i radio tako, i nemoj da kreneš tim putem. Ako Tiša želi da čuje tvoje mišljenje o kolevkama ili boji zidova u dečjoj sobi, onako drugarski, to je jedna stvar. Ovo je proširenje njihovog posla. Zaradićeš svoj honorar.” “U redu, ako me žele.” „Pozvaću Derika. Ako bude zainteresovan, javiće ti. Moram sada da pođem “ „I ja.” Ustala je kad i on. „Mama je uzela Kali, ali će se pitati gde sam do sada. Hvala ti, Mete." Zagrlila ga je i dodatno ga stegla. „Sačuvaj jedan ples za mene u subotu.” „Svakako. Pokaži Grifu te projekte”, ponovio je. 357

„Hoću, prvom prilikom.” Vratila se u salon. Tu je bilo još nekoliko mušterija - dve žene koje su koristile sobu za opustanje posle svojih tretmana, i jos dve koje su dole da srede kosu posle radnog dana. Ali Šelbin radni dan je bio završen. Uzela je tašnu, pozdravila se sa svima, a onda izašla. I neočekivano uletela u Grifov zagrljaj. Poljubac ju je zatekao nespremnu, to je moglo da objasni vrtoglavicu koja ju je obuzela. “Ćao” rekao je. “Ćao.” „Primetio sam tvoj kombi, pa sam krenuo da te nađem.” „Upravo sam...” Izmaglica se razbistrila kad je ugledala Kristal, njenu mušteriju i pomoćnu radnicu koja je ostala da potre, s licem prislonjenim uz prednji izlog. Kristal je baš prinela ruku srcu kad joj je Šelbi mahnula da se skloni. „Večeras smo prva predstava.” Grif se samo široko osmehnuo i mahnuo ženama dok ga je Šelbi vukla prema kolima. „Radila si do kasno?” „U stvari, morala sam da popričam s bakom, a onda sam imala mali sastanak s Metom.” „Randevu u Ridžu. Da li treba da odem da ga zveknem?” „Ovog puta ne. Znaš, postoji nešto o čemu želim s tobom da popričam, kao i nešto što bih da ti pokažem.” “U vezi s velikom proslavom?” „Ne sasvim. Zašto ne pođeš sa mnom kući, na večeru? Mama i tata bi se obradovali da te vide. A Kali bi se oduševila.” ”Tri crvenokose, lekar i besplatan obrok. Bio bih lud da odbijem. Pa ipak se zagledao u svoju zamazanu majicu i prašnjave farmerice. ”Ali danas smo obavljali prljav posao i nisam stigao da odem kući da se okupam." „Možeš da se istuširaš kod mene, pa ćemo jesti napolju." Kad je ovakvo vreme, stalno to radimo.” „Onda ću biti odmah iza tebe.” „Samo ću javiti mami da dolaziš, da je slučajno ne zatekneš bez ruža.” Čim se mašila telefona, začuo se signal da je stigla poruka. „Tvoja mama?", upitao ju je Grif dok je čitala. „Nije. Od Derika je.u 358

Pisalo je samo: Da, molim te, da. Spasi me iz ovog pakla. „Nešto o čemu smo pričali.” Prišla je vozačevim vratima. „Otkud to da si još u gradu?” „Čini se da sam tebe čekao.” To joj je izmamilo osmeh. Čitav prokleti dan mamio joj je osmeh. Robustni „SUV” polako je prošao pored njih dok je ona ulazila u kola. Nije čak ni bacila pogled, ali verovatno ne bi prepoznala vozača. Ponovo je promenio izgled. Dok se ona vozila ka kući, on je krenuo u brda. Znao je šta smera i kada, i ispunjavalo ga je zadovoljstvom saznanje da će se ono što je započeo u Majamiju uskoro okončati. 29 Kad je Grif ušao u subotu u Violin salon, Snikers je postao glavna atrakcija. Žene - stilistkinje, mušterije i tehničarke, nadvijale su se nad njim da mu se zvučno dive, te da mu trljaju stomačić, češkaju uši i, uopšteno govoreći, da ga pošalju u nirvanu za pse. U mislima se vratio u svoje rane dvadesete kada je već rutinski nalazio načine da upoznaje žene. Trebalo je da iznajmi štene. Ema Kejt ga je naterala da ode da se ošiša. Mrzeo je da se šiša, ali je ona bila prilično oštra kad mu je to naložila, pa se uplašio. „Potrebno ti je šišanje”, izjavila je Viola, a on je uvukao ramena. „Ema Kejt mi je kazala da moram, ali pošto ste zauzeti, onda...” „Trenutno nema nikoga u mojoj stolici. Dođi ovamo, Grifine, i sedi.” Kučence je odmah selo i delovalo je zadovoljno sobom. A žene su u horu ispustile jedno auuuuu.. „Muškarac mora lepo da izgleda na veridbi najboljeg druga.” Viola je prstom pokazala na svoju stolicu. „Budi dobar poput svog psa.” „Znate, samo malo.” Želeći da je na bilo kom drugom mestu tog trenutka, Grif je poslušao. „Jesam li te ikad unakazila?” „Niste, gospođo.” Stavila mu je zaštitni ogrtač i uzela bočicu sa rasprskivačem da mu navlaži kosu. „Imaš lepu kosu, Grifine. Postaraću se da je održavaš. Pretpostavljam da si se istraumirao kod berberina kad si bio mali.” 359

„Imali su nekog klovna - jednog od onih s ludom perikom. Bilo je loše, baš loše. Jeste li ikada pročitali knjigu Stivena Kinga? E takav je to klovn bio." „Ovde nema nikakvih klovnova.” Uživajući, Viola ga je pomilovala po obrazu. „Dečače, treba da se obriješ.” „Aha. Kasnije ću se za to postarati.” “Ja ću te obrijati.” Kad mu je pogled postao uplašen, samo se osmehnula. ,,Da li si ikada dao nekoj ženi da te dobro i lepo obrije oštrim brijačem?" ,,Nisam." „Onda kuća časti." Podesila je visinu stolice i dohvatila makaze. „Nisi pitao gde je Šelbi." „Očekivao sam da to od vas čujem." „Iza je. Imamo grupu od šest žena koje su prijateljice još od koledža. Provode ovde produženi vikend i odsele su u velikom hotelu. Lepo je imati doživotne prijatelje. Ti to imaš s Metom." “Da, imam." Vodili su lagan, prijatan razgovor dok mu je podizala male pramenove kose između prstiju, pa ih ravnala. Da ga opusti, znao je. Na svaka dva tri meseca kad bi se naterao da dođe u salon - ili kad bi ga neko ugurao Viola je postupala na isti način. Voleo je da je posmatra dok radi - pravila je brze, samouverene, precizne poteze, odmeravala dužinu koju će skratiti čak i dok je pričala s njim i dovikivala naređenja, odgovarala na pitanja. Bila je sposobna da vodi pet-šest različitih razgovora istovremeno. On je to smatrao retkom osobinom. „Ona će celog života biti prelepa." “Šelbi?" Viola je presrela njegov pogled u ogledalu pa se nasmešila. „Pričekaj dok je vidiš večeras. Uskoro će morati da ode iz salona, da sredi Kali, I onda će da se vrati ovamo da joj napravim frizuru. Već imam sliku u glavi.” „Nećete valjda da joj ispeglate kosu?" „Ni najmanje. Rekla je da će morati rano da ode u hotel, tako da nećeš moći da je pokupiš, što je šteta, jer verujem da biste vas dvoje ostavili izuzetan utisak kad biste se tamo pojavili u paru." „Lorili, skoro da sam ovde završila. Da li bi otišla da mi ugreješ ubrus za Grifovo brijanje?” „Svakako, gospođo Vi.” “Zaista ne morate da...”

360

„Grifine Lote, kako misliš da me ubediš da ostavim svog supruga posle skoro pedeset godina braka i da pobegnem s tobom, ako nemaš poverenja u mene da ti neću prerezati grkljan?” Tako je naposletku završio zavaljen u stolici, s mokrim i toplim peškirom preko lica - izuzev nosa koji je virio. Morao je da prizna da se osećao divno - sve dok nije čuo zvuk ostrenja brijača. “I dalje koristim brijač mog pradede”, rekla je razgovorljivo. „Radi se o sentimentalnosti, uglavnom. On ga je ostavio mom dedi, a deda me je naučio kako da obrijem muškarca.” Grif je zapravo osetio nastojanje svoje Adamove jabučice da se skupi i nestane. „Kada ste to zadnji put radili?” „Brijem Džeksona svake sedmice.” Nagnula se bliže njegovom licu. „Smatramo to predigrom.” Kad se zagrcnuo od smeha, sklonila je peškir. „Nećemo misliti o tome, jer ti o tome misliš s mojom unučicom. Osim toga, nekada sam svakog subotnjeg jutra brijala gradonačelnika Hagertija - pre nego što se penzionisao i preselio u Tampu na Floridi. Sada imamo gradonačelnicu.” Sipala je ulje na dlanove, protrljala ih i onda prislonila uz njegovo lice da ga nežno utrlja. „Ovo će ti omekšati čekinje i stvoriti fini sloj između lica, kreme za brijanje i oštrice. Osim toga, lepo miriše.” „To baš i ne zvuči kao dekino brijanje.” „Moramo se prilagoditi vremenu u kojem živimo.” Sva u poslu, nanela mu je na lice i vrat debeli sloj kreme za brijanje koristeći široku i zdepastu četku da je razmaže. „Dakle, da se vratim na temu, u poslednje vreme ne brijem gradonačelnika. Ipak, postoje jedan ili dvojica sugrađana kojima se sviđa dobro brijanje u berbernici, pa redovno dolaze. Drugi idu u Lesterovu berbernicu. On oduvek govori o penzionisanju, a ako to ikada bude uradio, proširiću usluge i na gospodu.” „Bez prestanka razmišljate.” “Oh, tako je, Grifine.” Pogled mu je pao na oštri brijač i njegovu bisernu dršku, pa skrenuo u stranu. „Ono što treba da radiš”, nastavila je, „jeste da povlačiš kratke poteze, niz dlaku. A ako želiš temeljno, glatko brijanje kakvo ću ja danas da primenim na tebi, onda se vraćaš i ideš u pravcu suprotnom rastu dlake.” 361

Nežno, palcem, zategla je kožu ispod njegovog zulufa. “Ne osećaš veliki pritisak, zar ne? Moramo da pustimo oštricu da radi svoj posao. Za pritisak treba oštriji nož." Radila je metodično, neprestano govoreći. Grif se opustio, uglavnom, čak i kada je osetio oštricu na grlu. „Nameravaš li da oženiš moju devojčicu, Grifine?” Otvorio je oči i pogledao pravo u njene. „Čim ona na to bude spremna.” “To je dobar odgovor. Naučila sam je da brije muškarca.” „Stvarno?” „Možda je malo ispala iz štosa, ali ima prilično sigurnu i veštu ruku. A kad smo već kod toga, evo i nje.” Bojao se da se pomeri, pa je mogao samo da pokreće oči. Čuo je psa kako ustaje na zvuk njenog glasa. A zatim i smeh. „Utonuo si u bezdan”, promrmljala je Viola. „Tako se pesnici izražavaju. Utonuo si u bezdan, Grifine.” “I još tonem.” „Hej, gle ti ovo! Nisam znala da se briješ kod berberina, Grife.” „Ovo mi je prvi put.” Šelbije prevukla dva prsta preko njegovog levog obraza. „Mmmm. Glatko, da ne može glatkije.” “Predigra”, ponovila je Viola i naterala Šelbi da cikne. “To te zaista navede da se zamisliš, zar ne? Bako, žao mi je, ali moram da idem. Dobila sam S.O.S. poziv iz hotela i čini se da se gospođa Bitsi pojavila tamo, iako je obećala da neće. Sada moram da ugasim nekoliko malih požara pre nego što ih bude razbuktala.” „Idi smesta. Rekla sam ti da uzmeš slobodan dan.” „Pomislila sam da će biti dovoljno zauzeta i ovde. Zakazana joj je frizura i nokti. Moram da je sklonim s puta, stišam situaciju i vratim se ovamo za manje od pola sata da pokupim devojčice. Obećala sam da ću ih odvesti na čitalački čas, a Trejsi ima neke planove. Gospođa Suzana ima zakazano kod zubara. Ne mogu da dopustim gospođi Bitsi da baš sad radi po svom, a ne želim da razočaram Kali i Čelsi.” “Ja ću to.” Šelbi je pomilovala Grifa po ramenu pre nego što je požurila do pulta kod ulaza da uzme tašnu. “Ne sumnjam da si dobar u gašenju požara, ali...” “Ne, nisam mislio na gospođu Bitsi. Ja ću pokupiti klinke i odvesti ih na čitalački čas.” 362

Kao i s kučencetom, i ovo je izazvalo horsko divljenje od strane posmatrača. „Grife, pričam o dve četvorogodišnjakinje.” „Shvatio sam.” “I zar te ne čeka posao?” „Met je otišao - on i Ema Kejt uspeli su da šmugnu da pogledaju lokal u kom će biti svadba.” „Koji lokal?" “Ne znam. Neko mesto gde se održavaju svadbe. Završio bih do tri otprilike sve što mogu da uradim sam, a posle nam stiže neki materijal." „Treba oko tri da odvedem devojčice kod gospođe Suzane da odspavaju.” „Taman. Ja ću da ih pokupim, odvešću ih da slušaju priče. Možemo da se muvamo po parku ili već negde jedno sat vremena ili koliko već dok se ti ne vratiš. Ja ću ih odbaciti i vratiću se da preuzmem materijal. Možeš da uzmeš moj kamionet, a ja ću tvoj kombi.” „Nisam sigurna da li će se Trejsi osećati okej ako ti uzmeš devojčice." “Oh, biće u redu, Šelbi." Viola je odbacila tu primedbu. „Ona je razumna devojka, poznaje Grifa i zna da danas imaš obaveze." “U pravu si. Već mi se vrti u glavi." Iskopala je ključeve iz džepa u tašni. „Hvala ti, Grife. Vratiću se najbrže što mogu." „Nemoj da žuriš, Ako ne stigneš do tri, jednostavno ću dati Kali pištolj za eksere, a Čelsi električnu testeru. To će ih okupirati." „Baš si me utešio." „Ključevi su mi u prednjem desnom džepu." Izvila je obrve. „Baš želiš moju ruku u svom džepu." „Nisam znao da je i to mogućnost kad sam ih tu stavio, ali mi se ta opcija sviđa.” Uvukla je ruku u džep i izvukla ključeve. „Hvala ti", rekla je još jednom, ponovo ga poljubila i opet rekla mmmm. „Svi se molite za mene," dobacila je dok je hitala prema vratima. Grif se udobno smestio u knjižari „Randevu buks”, gde se očigledno jednom mesečno održavao čitalački čas za predškolce. A ko nije voleo to dešavanje? - upitao se naslonjen na jedan raf s čašom ledene kafe, dok je desetak klinaca sedelo u krugu i slušalo priču o malom dečaku i mladom zmaju s povređenim krilom.

363

Poznavao je gospođu Darlin - učiteljicu u penziji koja je sa skraćenim radnim vremenom radila u knjižari. On i Met su prethodne jeseni dozidali na njenoj kući jednu udobnu sobu za čitanje. Zaslužila ju je, pomislio je. Čitala je stvarno, stvarno dobro, menjajući glas i dodajući pravu meru tuge, radosti, iznenađenosti i začuđenosti. Držala je decu kao na dlanu. I on sam bio je prilično zainteresovan šta će se desiti s Tadijusom i njegovim zmajem po imenu Gromel. Negde iz dubine radnje začuo se bebin plač. Čuo je ženin glas kako je nežno umiruje, a onda i odjek njenih koraka dok je šetala napred nazad, napred nazad, a plakanje je prestalo. Sunčeva svetlost se ulivala kroz prednji izlog, kroz staklena okna ulaznih vrata, i u četvrtastim šablonima padala na stari drveni pod. Oblici su se promenili kada su se vrata otvorila, zvonce se oglasilo, a onda su se kvadrati svetlosti vratili na svoje mesto. Ponovo su se promenili kada je neka senka preko njih prešla. Grif jedva da je primetio čoveka mimo toga - samo kao senku koja je nakratko promenila oblik sunčevih kvadrata. A onda se priča završila i Kali je jurnula pravo prema njemu. „Jesi li čuo? Jel jesi?" Gromelovo krilo je zaraslo, a Tadijus ga je uzeo da ga čuva! Volela bih da i ja imam zmaja.” „Voleo bih i ja.” Ispružio je ruku da uzme Čelsinu. „Možemo li da dobijemo knjigu?”, radoznalo je upitala Kali. „O Tadijusu i Gromelu.” „Naravno. A onda predlažem da kupimo sladoled i krenemo u park.” Uzeli su knjigu, a kako se ispostavilo da je već izašao i nastavak avanture, kupio je obema devojčicama po jednu, a zatim i sladoled, koji se topio u rekama krema od jagoda brže nego što su deca mogla da ga pojedu. Posle sladoleda im je oprao lepljive ručice na fontani u parku, pa ih jurio naokolo, gore dole po velikom igralištu. Kada se srušio, glumeći poraz, devojčice su počele da trče ukrug oko njega. Kali je zatim povukla Čelsi za ruku, pa su se odmakle za nekoliko koraka i krenule da se došaptavaju. „Kakva je to tajna?” „Čelsi kaže da dečaci treba da pitaju.” Ispravio se u sedeći položaj i prekrstio noge. „Šta da pitaju?”

364

Usledilo je još šaputanja, a onda je Kali tipično ženski mahnula glavom i prišla mu. „Mogu da pitam ako želim.” „Okej.” „Možemo li da se venčamo? Možemo da živimo u našoj kući, a može i mama da dođe. Zato što te volim.” „Opa. I ja tebe volim.” „Dakle, mi možemo da se venčamo kao Ema Kejt i Met i možemo svi da živimo u našoj kući sa Snikersom. Srećno do kraja života.” Sasvim zatečen, privukao ju je k sebi. „Dozvoli mi da poradim na tome.‘ „Ništa ne bocka”, rekla je pomazivši mu obraz. „Danas ne.” „Sviđa mi se kad bocka.” Ponovo ju je zagrlio. Utonuo u bezdan, pomislio je. „Biće toga opet.” Izvadio je telefon kad je zapištao. Izvini što sam se ovoliko zadržala - svi požari su pogašeni. Krenula sam nazad. Dok je odgovarao, držao je Kali drugom rukom u zagrljaju. Uparku smo, pušimo i uzeli smo neko pivo. Možemo ovde da se zamenimo. Njen odgovor je stigao nekoliko trenutaka kasnije. Ne ostavljajte smeće na sve strane. Stižem za deset minuta. Ćušnuo je telefon nazad u džep. „Stiže ti mama, Kali.” „Ali mi želimo da se igramo s tobom.” „Moram na posao. Ipak, pre nego što to uradim...” Ustao je, zgrabio obe devojčice poput lopti i naterao ih da ciče i vrište dok je trčao oko igrališta sa Snikersom za petama. Snimio je čoveka koji je prethodno ušao u knjižaru - ili je makar pomislio da je to taj - u udaljenom kraju parka. Uhvatio je sebe kako devojčice primiče bliže sebi. A onda je čovek pogledao u levu stranu, Široko se osmehnuo i mahnuo, pa odšetao prema nekome koga Grif nije mogao da vidi. Klinci, pomislio je, spustivši devojčice da one pojure njega. Zbog njih čovek počinje da sumnja u sve i u svakoga. Šelbi je prozujala kroz ostatak dana sve vreme zamenjujući nešto - decu i kola - s Grifom, te odbacila devojčice kod gospođe Suzane. Zagrlila je Kali najjače na svetu, razmišljajući kako će joj to biti prvo noćenje kod drugarice. 365

Vratila se u salon da sredi kosu i da je Kristal našminka, nije uspela da odoli ubeđivanju. Iako je više volela da vidi sopstveno lice, nije mogla da nađe način da odbije a da ne uvredi Kristal. Zatražila je od Kristal da joj obeća da je neće ,,nafrakati”. To joj je svakako uštedelo vreme jer joj je ukazana pažnja kao nekoj slavnoj ličnosti, dok je ona slala poruke i odgovarala na druge koje je dobijala iz hotelske ketering službe, od cvećarke i Eme Kejt. I previše poruka od gospođe Bitsi da bi ih uopšte brojala. Sprečavale su je da se pogleda u ogledalo dok su radile u tandemu, a onda su okrenule stolicu da se konačno pogleda i zablistale pred divnim prizorom. Sve sumnje su nestale. „Gle, izgledam predivno!" „Našminkala sam ti oči više nego što ti to inače radiš”, počela je da objašnjava Kristal, ,,ali nisam preterala. Tako da je šminka otmena, u skladu s frizurom.” „Reći ću da sam elegantna. I izgledam kao ja, aii bolje od toga i ne kao da ste me vas dve doterivale gotovo ceo sat. Sviđa mi se, Kristal, i nikada više neću posumnjati u tebe. I bako, kosa mi je jednostavno fenomenalna. Ta uzana traka koju si postavila radi maio svetlucanja samo ističe lokne koje ispadaju iz punđe na potiljku.” „Nekoliko opuštenijih čuperaka uokvirilo ti je lice”, dodala je Viola, još malo ih popravljajući, „tako da ne izgledaš kao da si provela pet minuta u nameštanju kose već samo pravih pet.” “Ne znam da li će ostalo dorasti ovome što ste vas dve izvele, ali ću dati I sve od sebe. Hvala vam, mnogo vam hvala!” Zagrlila ih je obe. „Moram da idem. Rešena sam da stignem u hotel pre gospođe Bitsi. Videćemo se gore." Izračunala je da ima kuću za sebe na jedan sat pre nego što majka stigne - I ili pak dva, ako se Ada Me odluči da najpre svrati u salon da sredi kosu i lice. Neće joj biti potrebna dva sata. Uzela je kolu iz kuhinje, napraviia kratku pauzu. Planirala je da obuče jednostavnu crnu haljinu, ali s obzirom na taj grčki stil koji je baka izvela, morala je da razmotri još mogućnosti. Crna haljina nesumnjivo ide uz sve - i već je odradila posao tokom tri nastupa petkom uveče. Tek je trebalo da obuče onu srebrnosivu koju je 366

donela sa sobom iz garderobera na severu. Jednostavno nije bila prikladna za nastupe u baru, ali za ovu priliku... Izvadivši je, podigla ju je ispred sebe, pa se okrenula ka ogledalu. Linije su bile malo tečnije, malo lepršavije i lepo će joj stajati uz frizuru. Ipak, uz nju ne idu crne cipele, zaključila je. Bile bi previše stroge. Međutim, imala je plave sandale s niskom potpeticom - koja će biti ionako praktičnija budući da će verovatno pola večeri samo jurcati naokolo. Osim toga, haljina je imala usečene džepove, pa će moći da uvuče telefon da joj bude pri ruci. Odabrala je kombinaciju, obukla se, stavila viseće minđuše i tri tanke, svetlucave narukvice iz Kaline kutijice. Spakovala je neseser i presvlaku jer će i sama posle proslave prenoćiti van kuće, kod Grifa. Za tačno jedan sat, veoma zadovoljna svojim izgledom, ponovo je sela u kola i odvezla se do hotela. Šelbi je izračunala da je više vremena provela u hotelu tokom poslednje tri nedelje nego za ceo život, ali nije joj dosadilo skretanje na strm put i prizor velike kamene zgrade kroz drveće. Parkirala je kola pa krenula popločanom stazom prema širokoj veran u pročelju, gde su u velikim belim saksijama rasle bele begonije pored plave lobelije. Ako bi Ema Kejt i Met odlučili da tu prave svadbu, zamislila je da će se iz tih saksija prelivati žuto cveće i lavanda. Deo osoblja ju je pozdravio dok je išla kroz predvorje, popločano širokim daskama, uputivši se pravo prema plesnoj dvorani. Ukrašavanje je bilo u punom jeku, i uverila se, sva srećna, da je imala pravo. Tamnoljubičasti nadstolnjaci preko belih dodali su nenapadnu elegancijUj savršeno slikarsko platno za činije s belim hortenzijama i blistave četvrtaste držače za bele ukrasne sveće. Mešavina visokih i niskih stolica, običnih i barskih, s naslonom i bez naslona. Isplanirala je odjek toga na terasi, dodala nekoliko samostojećih vaza s belim kalama i ružama, malo božura i vazdušastih zelenih puzavica. Sve to je toliko podsećalo na Emu Kejt. Ugledavši cvećarku, Šelbi je krenula ka njoj. „Pokažite mi gde sam vam potrebna.”

367

Do trenutka kada su stigli buduća mlada i mladoženja, sve je bilo na svom mestu - i Šelbi je na hoću svoje prijateljice videla da su se svaki sat rada, svaka vožnja dotle i nazad, svaka glavobolja koju joj je Bitsi zadala, sada pokazali kao vredni truda. “Oh, Šelbi.” “Ne počinji da plačeš! Nateraćeš me da i ja zaplačem, pa ćemo upropastiti šminku. Oboje izgledate predivno.” „Tako je lepo. Sve što sam želela, i preko toga, ono što nisam ni znala da želim. Kao u snu.” „To je bio naš san.” Uzela je Emu Kejt za ruku, pa Metovu, i sastavila ih. „A sada je ovo tvoj san. Proglašavam vas verenima.” „Moramo da te zamolimo za još jednu uslugu.” Šelbi je zavukla ruku u džep, pa izvukla pesnicu. „Slučajno imam jednu ovde koju sam zaboravila. Šta mogu da uradim?” „Met i ja smo odlučili koja će biti naša pesma - barem za sada. „Stand By Me”. Znaš je, zar ne?” „Naravno da je znam.” „Želimo da nam je večeras otpevaš.” „Ali imate bend.” „Zaista želimo da je ti pevaš.” Ema Kejt je uzela Šelbinu ruku među obe svoje. „Da li bi htela, molim te, Šelbi? Samo tu jednu pesmu. Za nas.” „Biće mi zadovoljstvo. Dogovoriću se sa bendom. Idemo po neko piće i da vam pokažem ambijent pre nego što gosti počnu da pristižu, jer posle nećete imati ni minut.” „Grif dolazi odmah za nama”, rekao je Met. “U stvari, evo ga.” “Oh, aman! Pa vidi ti njega.” Prešla je rukom preko revera njegovog tamnosivog odela i pomislila kako je prava sreća što je obukla bledosivu haljinu. “Ti blistaš.” „Planinska boginjo”, promrmljao je. „Oduzimaš mi dah.‘‘ Podigao je njenu ruku i poljubio je. Pocrvenela je - nešto što je naučila da ne radi kao riđokosa, dok je još bila tinejdžerka. „Hvala, gospodine. Nas četvoro zaista izgledamo podjednako divno kao i ova sala. Mislim da bi trebalo da za početak uzmemo šampanjac. Ema Kejt, želim da ti pokažem terasu. Okačili smo male bele svetiljke na drveće u saksijama. Kao u bajci.” „Cveće i sveće i vilinska svetla”, prokomentarisao je Grif dok su obilazili prostor. „Sve iskričavo i ništa prenatrpano." 368

„Izbacila sam kilometre karnera iz vizije gospođe Bitsi, ali stvarno držim da će biti zadovoljna kako je sve ispalo. Možda ćemo imati oluju, ali ne pre ponoći.” Potapšala je telefon u džepu. „Stalno proveravam vremensku prognozu i za sada je sve dobro. Evo gospođe Bitsi. Reci, zar ne izgleda lepo u dugačkoj crvenoj haljini? Bolje da odem da pričam s njom." „Želiš li podršku?” Zgrabila ga je za ruku. “Uvek.” Plesala je s njim. Tek joj je kasnije palo na pamet da je ništa nije podsećalo na ranije proslave i nošenje elegantnih haljina. Nijednom nije pomislila na Ričarda koji je nosio smoking kao da je u njemu rođen. Sve je bilo usredsređeno na taj trenutak. Plesala je s ocem, dok je on izvlačio neke balske pokrete koje je zadržao iz vremena kad ga je Ada Me nagovorila da ide s njom na časove plesa. I s dedom, koji ju je ubacio u neku vrstu stepovanja kad je bend malo ubrzao. S Klejem, koji nije imao osećaj za ritam, pa s Forestom, koji ga je nasledio za obojicu. „Kako si ti ušao ovamo?", upitala je Foresta. “Ne nosiš frak, pa čak ni odelo i kravatu.” „Imam značku." Okrenuo ju je u dva slivena pokreta. „Rekao sam gospođi Bitsi da sam na dužnosti." „Jesi li?" Samo se iscerio. „Smatram da sam uvek na dužnosti, a pingvinsko odelo nisam obukao još od mature. Nadam se da nikada i neću.” „Nobi ga je obukao." „Jeste, ali se zarekao da će podržati moj izgovor o dužnosti.” „Čime si ga podmitio?" „Skupom kafom i vrućim medveđim šapama iz pekare." Nasmejala se i napravila krug s njim. „Izgledaš savršeno večeras, sestrice.” „Osećam se savršeno, stariji brate. Pogledaj koliko su svi srećni. Ema Kejt bi mogla sama da osvetli celu salu.” „Kradem je nazad," rekao je Grif kad je uleteo. „Mogao bih zbog toga da te uhapsim, ali neću. Pustiću te. Tamo je neka plavuša koja izgleda kao da joj treba društvo.” Šelbi je bacila pogled. „Zove se Heder. Radila je s Emom Kejt u bolnici u Baltimoru. Nije udata.” 369

“Odlično.” Grif je privukao Šelbi kad je Forest odlutao prema plavuši. „Ovo ti je upalilo, Crvenokosa.” „Znam da jeste.” Kliznula je rukama uz njegova leđa i prislonila obrazuz njegov. „Tako je dobar osećaj - baš kao i biti s tobom. Baš sam pričala Forestu kako su svi srećni. Tako je lepo znati da su ljudi srećni zbog Eme Kejt i Meta. I gospođa Bitsi - oh, evo je opet, plače i juri prema toaletu. Idem samo da se pobrinem za nju.” Šelbi je okrenula glavu i ovlaš ga poljubila u obraz. „Ne bi trebalo da potraje dugo - mada možda i dvadeset minuta ako ju je stvarno uhvatilo. Verovatno ću biti zahvalna na još jednoj čaši šampanjca kad to rešim.” „Postaraću se da te čeka.” Krenula je prema vratima i ostalim prostorijama iza njih. Zatim je izvadila telefon kad je zazvonio. „Gospođo Suzana? Da li je sve u redu?” „Nije ništa strašno, mila. Kali je zaboravila Fifija i mnogo pati. Nismo to uvidele dok ih nismo smestile u krevet. Pokušala sam sa zamenama, ali ona hoće samo Fifija.” „Ne znam kako sam mogla da je pošaljem kod vas bez Fifija. Ne želimo da joj prvo noćenje van kuće propadne. Odmah ću odjuriti do kuće i doneću ga. Neće mi trebati više od petnaest minuta da stignem kod vas.” „Veoma mi je žao što sam vas omela i izazvala problem. Moj Bil bi otišao da donese psa, ali znam da vaša mama zaključava kuću.” „Ne brinite za to. Krećem odmah. Kažite Kali da donosim Fifija.” Ugledala je Kristal koja je krenula ka toaletu. „Moram da te zamolim za uslugu. Gospođa Bitsi je unutra, rasplakala se od sreće, znaš kako je to, pa je preosetljiva. Moram da odjurim da odnesem Kali njenog Fifija. Da li bi mogla da umiriš gospođu Bitsi - ili da zamoliš baku da to uradi, i da kažeš Grifu, ako ga vidiš. Vratiću se za manje od pola sata.” „Hoću, naravno. Hoćeš da odem ja po Fifija?” „Hvala ti, ali biću brza.” “Oh, evo! Mislila sam da ti dam ovo u salonu. Ruž koji sam ti stavila ." „Hvala ti, Kristal. Postaraj se da zabava potraje!" „Možeš da računaš na mene."

370

U žurbi, Šelbi je gurnula karmin u desni džep, a telefon u levi. Prisetila se spremanja Kalinih stvari za noćenje van kuće. Znala je da je Fifi bio tamo, ali... Sad je to jasno videla. Kali uzima plišanog psa da mu ispriča kako idu u goste. I nosi igračku sa sobom dok sledi mamu u drugu sobu. “Na prozorskoj je dasci”, setila se. Kako je to previdela dok se oblačila, nikada neće shvatiti. To je bilo u redu - vratiće se u hotel pre nego što iko primeti da je nema. A Kali i Fifi će ponovo biti žajedno. Krenula je obilaznim putem jer je subotom uveče umela da bude gužva i stigla do kuće za manje od deset minuta. Zahvalna što je u cipelama s niskim potpeticama, potrčala je prema vratima. Njenu pesmu su dogovorili za sredinu večeri, tako da je imala još trideset minuta. Ali ne više od toga. Jurnula je pravo na sprat, u svoju sobu. “Tu si, Fifi. Baš mi je krivo što smo te zaboravili.” Uzela je toliko voljenog plišanog psa s prozorske daske i okrenula se da odjuri nazad. A on je ušao u hodnik. Pas joj je iskliznuo iz odjednom obamrlih prstiju dok joj se približavao. „Zdravo, Šelbi. Dugo se nismo videli.” “Ričarde.” Kosa mu je bila tamna, imala je neku nepoznatu tamnosmeđu nijansu, i padala mu je u nemarnim talasima preko okovratnika. Guste čekinje su mu pokrivale donji deo lica. Nosio je kamuflažnu majicu kratkih rukava i grube kaki pantalone, a na nogama izgrebane i pohabane vojničke cokule. Kombinacija koju ne bi obukao po cenu života. Oh, bože. „Oni... Rekli su da si mrtav.” „Rekli su ono što sam želeo da kažu. Nije ti trebalo dugo da pobegneš kući i raširiš noge za nekog stolara. Jesi li plakala za mnom, Šelbi?” “Ne razumem.” „Nikada ti nisi ni razumela mnogo od bilo čega. Pretpostavljam da treba da obavimo jedan dug razgovor, samo ti i ja. Hajdemo.” „Ne idem ja nikuda s tobom.” Neusiljeno je posegao za pojas iza leđa i izvadio pištolj. „Da, ideš.”

371

Pištolj u njegovoj ruci zaprepastio ju je i delovao joj neverovatno isto koliko i sve ostalo. „Nameravaš da me ubiješ? Zbog čega? Nemam ništa što bi mogao da želiš." „Imala si.” Klimnuo je glavom prema fotografiji na njenom ormaru. Sada je primetila da ju je pokidao na komade. „Poznajem te, Šelbi. Tako si prokleto jednostavna. Jedina stvar koje se nikada nisi rešila to je ta fotografija koju si mi dala, a na kojoj ste ti i dete. Da su me uhvatili i dalje ne bi imali ništa. Čuvao sam ono što mi je trebalo uz moju divnu ženu i kćerku.” „Iza slike” promrmljala je. „Šta si tamo krio?” „Ključ od kraljevstva. Pričaćemo. Idemo.” “Ja ne...” „Znam gde je ona”, rekao je tiho. „Spava kod svoje male prijateljice Čelsi. Kod Čelsine bake. Možda odem do tamo, da je posetim.” Strah ju je presekao, poput noža koji zadire do kosti. ,,Ne. Ne, drži se podalje od nje. Ostavi je na miru.” „Ubiću te ovde, na licu mesta, gde će te pronaći porodica. Ako budem morao to tako da rešim, dete je moja sledeća stanica. Izbor je tvoj, Šelbi.” „Poći ću. Samo ostavi Kali na miru i krenuću s tobom.” „Još kako ćeš, dođavola.” Pištoljem joj je dao znak da izađe iz sobe. „Tako si predvidljiva - uvek si bila, uvek ćeš biti. Znao sam da si rođena da budeš paravan čim sam te video.” „Zašto samo ne uzmeš to po šta si došao i ne odeš? Mi ti ništa ne značimo.” „I koliko bih uspeo da odmaknem dok ti ne pozoveš svog brata pandura?” Čim su izašli iz kuće, čvrsto ju je obujmio oko struka i prislonio joj pištolj ispod rebara. „Malo ćemo da prošetamo, da uzmemo moja kola. Minivan, Šelbi? Sramotiš me.” Taj ton, taj ton pun sažaljenja i prezira. Koliko ga je puta samo čula? “Ja ti nisam ništa, niti sam ti ikada bila.” „Oh, bila si ti vrlo korisna.” Poljubio ju je u teme, zbog čega je zadrhtala. „A isprva, dovraga, bila si čak i zabavna. Bog zna da si bila požudna u krevetu. Ovaj ključ. Ulazi, penji se. Ti ćeš voziti.” “Kuda idemo?” „Na jedno mestašce koje znam. Mirno je. Zavučeno. Upravo nam to treba da se zbližimo.” „Zašto nisi mrtav?” 372

„Ti bi to volela.“ „Kunem se svime da bih.” Ugurao ju je u kola, nateravši je da dopuzi do vozačevog sedišta. „Nikada ti ništa nisam uradila. Činila sam ono što si želeo, išla kuda si želeo. Rodila sam ti dete.” “I smorila me koliko si dosadna. Vozi i pazi da ne prekoračiš brzinu. Idi sporije ili brže nego što treba, i upucaću te u stomak. To je veoma bolan način da se umre." “Ne mogu da vozim ako ne znam kuda idem." „Kreni obilaznim putevima oko one rupe u zidu koju nazivaš gradom. Probaj bilo šta, Šelbi, izvešću te napolje, a onda ću otići po dete. Toliko sam toga stavio na kocku i radio sam i čekao predugo na to da bih ti dozvolio da sve upropastiš." „Misliš da je meni stalo do nakita, do novca? Uzmi to i odlazi." “Oh, hoću. Koliko sutra ujutru. Da nisi ušla u sobu, nikada ne bi saznala da sam bio tu. Pošto je tako ispalo, imaćemo zajednički vikend, a onda ću otići. Radi šta ti se kaže, kao i uvek, i bićeš dobro." „Tražiće me." „I neće te pronaći." Podrugljivo se cereći, pritisnuo joj je cev pištolja uz bok. „Zaboga, glupa kučko, da li misliš da sam nudrivao pandure sve ovo vreme a da ne mogu da obmanem šačicu šarlatana na jedan dan? Skreni udesno na sledećem račvanju. Lepo i polako." „Partner ti se muvao okolo. Džejms Harlou. Možda će on biti bolje sreće, pa će uspeti da te pronađe." „Mislim da neće." Njegov glas joj je sledio krv. „Šta si uradio?" „Pronašao sam ja njega. Polako po tim rupentinama. Ne bih želeo da pištolj opali." Utroba joj se okrenula, ali uspela je da smiri ruke dok je vozila krivudavim i strmim putem. „Zašto si se mnome oženio?” „Tada je to poslužilo izvesnoj svrsi. Nikada nisam uspeo da te uglačam, da nešto napravim od tebe. Poslušaj sebe, pogledaj se. Davao sam ti mnogo para, učio te da kupuješ pravu odeću, da pripremiš pristojnu večernju zabavu, a ti si i dalje glupava seljanka s brda Tenesija. Zadivljujuće je da ti sve dosad nisam razneo mozak." “Ti si lopov i prevarant.”

373

„Tako je, dušo." Njegovo ruganje pretvorilo se u radostan osmeh. “I prokleto sam dobar u tome. A ti? Ti nikada ni u čemu nisi bila dobra. Skreni levo na taj takozvani put. Fino i polako." Možda je mislio za nju da je glupa, beskorisna i pokorna, ali ona je poznavala brda. I imala je jasnu predstavu o tome kuda idu. „Šta se desilo u Majamiju? Pre svih tih godina?”, upitala ga je, želeći da ga navede da bez prestanka priča i skrene mu pažnju dok zavlači ruku u levi džep. “Oh, pričaćemo o tome. Imamo o mnogo čemu da razgovaramo." Da kuca poruku dok vozi, pomislila je, boreći se da ne podlegne histeriji, bilo je opasno. Nadala se da će uspeti to da uradi kako valja. Jer kao što je poznavala brda, mislila je da poznaje i čoveka koji je sada sedeo pored nje. Uz to je verovala da ima nameru da je ubije pre nego što sve završi. 30 Seoski put se uvijao poput zmije dok se uspinjao, što joj je dalo izgovor da smanji gas. Pustila je da se na njoj primeti strah - nije imalo nikakve svrhe držati do ponosa - a pokazivanje straha može biti još jedno oružje. Ili barem štit, pomislila je kad je zavukla ruku u džep i pomolila se da otkuca iole suvislu poruku. „Zašto jednostavno nisi pobegao?” “Ja ne bežim”, rekao je, s istim onim samozadovoljnim osmehom na licu. “Ja upravljam. Ti si bila sve što mi je trebalo da stvorim novi identitet posle posla u Majamiju. Nije mi dugo trebalo da shvatim da ćeš biti beskorisna za sitne prevare, ali bila si dobra kao privremena maska.” „Skoro pet godina, Ričarde?” „Nikada nisam planirao da te držim toliko, a onda si ostala trudna. Umem brzo da se prilagodim”, podsetio ju je. ,,Ko će tražiti porodičnog čoveka, čoveka s prostom ženom i detetom? Osim toga, morao sam da sačekam da se plen ohladi. I da Melinda izađe iz zatvora. Napravila je neverovatnu ponudu - moraš da joj odaš priznanje. Mislio sam da će dobiti dvostruku kaznu, a to bi bilo dovoljno dugo da se plen ohladi i pokrije moje tragove. Međutim, uvek je znala da me iznenadi.” „Ubio si je.” 374

„Kako sam mogao? Mrtav sam, sećaš se? Ovde skreni desno. Skoro smo stigli.” Tu nema ničega, osim nekoliko brvnara - barem su tu bile kad je napustila Ridž. Pritisnula je dugme za slanje - bar se nadala da jeste - jer morala je da vrati levu ruku na volan. „Ali ti nisi mrtav i ubio si je.” “A koga ti kreteni traže za to delo? Džejmsa. Ja sam čist i ostaću čist. A kada u ponedeljak ujutru pokupim ono što mi pripada, biću čist s milionima urukama. Dugoročni planovi, Šelbi, zahtevaju mnogo strpljenja. Ovaj me je stajao malo više od godine za svakih pet miliona. To je prokleto dobar posao u svetu velikih slika. Parkiraj odmah pored tog kamiona.” „Koje još tu?" „Sada više niko.” „Zaboga, Ričarde, čije je ovo mesto? Koga si ubio?” „Starog prijatelja. Isključi motor i predaj mi ključeve.” Još jednom joj je uz bok prislonio cevku pištolja. „Sedećeš tu gde si dok ne obiđem oko kola. Probaj nešto - bilo šta - i sasuću metak u tebe. A onda ću otići po Kali. Poznajem Ijude koji bi platili čitavo bogatstvo za lepu devojčicu njenog uzrasta.” Nije znala da može još više da joj se zgadi. „Ona je tvoje dete. Tvoja krv." “Da li stvarno misliš da me je briga?” “Ne.” Ruka joj je ponovo bila u džepu i grozničavo je kuckala. „Mislim da tebi više ni do koga i ni do čega nije stalo. A ne postoji ništa što ne bih uradila samo da Kali bude bezbedna.” „Onda će ostatak vikenda za nas biti pesma.” Razmišljala je da zaključa vrata kad on izađe, samo da da sebi vremena da pošalje sledeću poruku. Ali to bi ga samo razbesnelo. Sigurno je bilo bolje navesti ga da veruje da je potpuno bespomoćna. To nije bilo predaleko od istine. Kada je obišao auto i otvorio njena vrata, izašla je potpuno poslušno. „Evo našeg malog doma daleko od kuće.” Koristio je uzanu baterijsku lampu s tankim snopom svetlosti da joj pokaže put do grubo sagrađene kolibice.

375

Pod cipelama joj je krckao šljunak kojim je bila posuta kratka staza što je vodila do ugnutog prednjeg trema. Na tremu su bile dve stare stolice i rasklimani sto. Ništa što je videla nije moglo da posluži kao oružje. Vratio je lampu u džep i dao joj ključ. „Otključaj vrata.” Uradila je šta joj je rečeno i podbodena pištoljem zakoračila s mračnog trema u mračnu brvnaru. Poskočila je kad je uključio svetlo - bilo je to jače od nje. Svetlost je bila žuta i tupa i dopirala je od sijalica na kolskom kotaču koji je visio s plafona. “Ja to zovem seljačkom rupom. Nije mnogo, ali je naše. Sedi.” Kada se nije pomerila dovoljno brzo, gurnuo ju je prema stolici crvenozelene boje. Pridržala se i okrenula se da sedne, a onda ugledala krv na podu; mrlje su vodile do nekih zatvorenih vrata. „Da, ti ćeš to da počistiš, a onda ću ti dati ašov s tvojim imenom na njemu. Ti ćeš pokopati Džejmsa, da se ja ne preznojavam,” „Sve ovo zbog novca?” „Uvek je zbog novca.” Uzbuđenje i svetlost koji su je u početku privukli njemu, potpuno su nestali. Ali sada ga je videla u pravom svetlu. Bio je okrutan i lažljiv. „Uvek je zbog novca”, ponovio je. „Ali i zbog avanture. Kada znaš da si najpametniji u sobi, bez obzira na to o kojoj je prokletoj sobi reč. Kad znaŠ da možeš da uzmeš sve što hoćeš.” „Čak i ako to pripada nekom drugom.” „Posebno, moronko, ako pripada nekom drugom. U tome je štos. Uzeću pivo.” Uputio joj je širok osmeh. ,,Da donesem nešto tebi, dušo?” Otišao je u minijaturnu otvorenu kuhinju kada ništa nije odgovorila. Toliko je siguran da sam paralisana, pomislila je, da se nije pomučio da me veže. Držala je stisnute ruke u krilu, a zglavci na prstima su joj pobeleli. Gnev i strah u njoj su rasli. Lampa, pomislila je, ona na stolu s crnim medvedom pognutim pored balvana. Možda je dovoljno teška, pod uslovom da uspe da je se domogne. U kuhinji mora da ima noževa. Zamišljala je da je vinčesterka iznad kamina napunjena. Ali možda i nije. A onda, tu se nalazila i jedna izgravirana plaketa na komadu drveta, na kojoj je pisalo: Vilijam K. Baunti.

376

Opustila je prste i krenula da klizi rukom prema džepu, pa.se zaustavila kada je Ričard krenuo nazad i seo preko puta. „Nije li ovde prijatno?” „Kako si to izveo? Kako si preživeo nesreću sa čamcem?” „Preživljavanje je ono čime se bavim. Melinda je trebalo da izađe. Nisam računao da će Džejms zbrisati i malo zakomplikovati situaciju. Nisam smatrao da ima tu žicu. Ali Melinda, za nju šam znao da će biti problem. Oduvek je bila pas s koskom, nikada je ne bi pustila, pa sam morao da je se rešim pre nego sto uzmem novac.” Zavalio se, očito opušten. „Najpre sam računao na pet godina - i prošlo je gotovo toliko. Dakle..., mali odmor s porodicom, desi se tragedija, i ja sam ponovo van dometa radara.” „Mi bismo bile s tobom da se Kali nije razbolela.” Kad su mu oči blešnule, razumevanje ju je pogodilo silinom pravog užasa. „Nameravao si da nas ubiješ. Nameravao si da ubiješ vlastitu bebu.” „Tragedija mlade porodice na odmoru. To se dešava.” “Ne bi mogao s tim da se izvučeš. Ako te vlasti ne bi progonile, moja porodica bi.” “Ne ako bih nastradao u pokušaju da vas spasem. Ne bi se tako odigralo. Utrošio bih nekoliko dana da nas predstavim svetu kao srećnu malu porodicu - ljudi su skloni da veruju u ono što vide. Lep par, lepa mala devojčica, a onda odemo na izlet čamcem. Isplovimo dovoljno daleko, ti popiješ malo vina, pričekamo sumrak.K Polako je otpio gutljaj piva i nasmešio joj se. „Bacim dete u vodu i sve su šanse da ti skočiš za njom. Ne bih morao da taknem nijednu.” “Ti si čudovište.” “Ja sam pobednik. Zbrisao bih iz čamca, uzeo svoju ronilačku opremu. S novim dokumentima i odećom u koju ću se presvuči spakovanom u nepromočivu vreću, stigao bih do Hilton Heda za nekoliko sati. Što sam i uradio - samo bez vas dve.” „Nalet oluje.” . „Neočekivani bonus.” „Mogao si tamo da umreš. Zašto si stavio život na kocku?” „Ti ne kopčaš, nikada i nećeš.” Nagnuo se ka njoj s istim onim sjajem u očima. ,,U tome je suština, u tome je draž. Morao sam samo da se rešim boca, uhvatim taksi i pokupim kola koja sam ostavio na parkingu na aerodromu. Odvezao sam se do savane i šteka koji sam tamo imao. Ne 377

bi mi to ni trebalo da sam mogao da pronađem prokleti ključ od sefa u Filadelfiji.” Gledao ju je dok je otpijao još jedan gutljaj piva. „Došla si do toga. Gde je bio ključ?” “U džepu tvoje kožne jakne, one bronzane koju sam ti poklonila za rođendan dve godine ranije. Prošao je kroz rupu u postavi džepa.” “E pa, kučkin sin.” Napola se nasmejao, pa odmahnuo glavom kao posle promašenog udarca u golfu. „Taj bi mi ključ uštedeo vreme i poštedeo me nevolja. Svejedno, ja sam mrtav. Kako je ispalo na kraju, morala si neko vreme da izigravaš ucveljenu udovicu. Kako ti je to odgovaralo?” „Volela bih da je bilo stvarno.” Nasmejao se pa joj nazdravio. „Povratak korenima ti je vratio malo te drskosti. Da vidimo da li će malo kućnih poslova isterati to iz tebe.” Ustao je pa se vratio u kuhinju. Kada je uzeo flašu s varikinom i sunđer sa žicom, Šelbi je ustala. „Želiš da očistim krv?” „Očistićeš krv, osim ako ne želiš da zajedno s njom čistiš i svoju.” “Ne mogu...” Zamahnuo je nadlanicom leve ruke, brz poput zmije, i udario je preko jagodične kosti dovoljno snažno da se zatetura unazad i ponovo sruši na stolicu. Nije znala zašto ju je udarac šokirao sada kad ga je upoznala. Kada je stvamo poznavala. Ipak, nikada pre je nije udario. 31 „Čoveče! Godinama sam priželjkivao to da uradim!” Besno zadovoljstvo na njegovom licu sledilo joj je krv u žilama. Mogao je, i hteo je, da uradi mnogo više nego da je samo obori ako nasrne na njega. Čim je zakoračio prema njoj, podigla je drhtavu ruku. I ponovo je u njoj bilo više gneva nego straha. Ali dopustila je da se vidi samo strah. „Samo sam htela da kažem da mi treba kofa. Treba mi kofa vode i - i zoger. Ne mogu da operem pod samo sunđerom i varikinom. Samo sam to mislila. Molim te, nemoj da me povrediš.” “Zašto, dođavola, nisi tako rekla?” Namerno je oborila glavu i mislila na to kako nikada više neće videti Kali, porodicu, Grifa. Suze su joj krenule. Neka vidi suze, pomislila je, neka misli da je to sve što imam u sebi. 378

„Ako počneš da cmizdriš, dobićeš više od ove nežne ćuške. Idi i pronađi prokletu kofu. Napravi jedan potez koji mi se ne sviđa i brisaćeš sopstvenu krv.” Otišla je u kuhinju i pretraživala pogledom svaki ugao. Nije bilo kutije s noževima, ali sigurno je u fioci postojao neki nož. A na šporetu se još nalazio dobar gvozdeni tiganj, kao i lonac za kafu. Pun vrele kafe predstavljao bi oružje. Pogledala je ispod sudopere, razmotrila mogućnosti, a onda zavirila u malecku ostavu. Tu je pronašla metlu, mop, kofu. Neki stari kabl, komad zarđalog lanca, butan za upaljače, sprej za insekte. Razmišljala je da dograbi taj insekticid, nacilja mu u oči kao što bi uradila s biber sprejom koji je ostao u tašni u njenim kolima. Ali on je stajao veoma blizu nje. Uzela je mop i kofu, pa napunila kofu toplom vodom sa sapunicom. Odnela ju je do najveće krvave fleke. „Moram u toalet.” „Suzdrži se”, posavetovao ju je. „Uradiću to što od mene tražiš. Samo želim da završim s ovim, Ričarde, ali mi je potrebno da odem u toalet.” Stisnuo je kapke. Držala je pogled na podu, a ramena spuštena. „Odmah tamo. Vrata ostaju otvorena.” , „Ako ne želiš da mi daš malo privatnosti, barem nemoj da gledaš u mene.” Otišla je do maleckog kupatila - brijači se možda nalaze u starom metalnom ormariću? Prozor je isuviše mali da bi se provukla ako joj se ukaže prilika. Spustila je dasku na šolju dok se on muvao oko vrata. „Samo me ne gledaj!” Ispustila je prigušeni jecaj. „Vrata su otvorena, ti stojiš tu. Samo tražim da me ne gledaš, za ime sveta.” Naslonio se na dovratak i zagledao se u tavanicu. „Strašno simpatično od nekoga ko je jedva prestao da koristi poljski klozet.” Primirila je svoju osetljivost, podigla suknju, spustila gaćice i brzo gurnula ruku udžep. Molim te, bože, ako slušaš, neka ovo ima smisla. Neka ovo prođe. Kada je završila, lice joj se veoma zacrvenelo.

379

“Samo se pogledaj, znojava si, isflekana, kosa ti je takva da se ni pacovu njoj ne bi gnezdio. Nemam pojma kako sam se ikad spetljao s tobom.” Umočila je krpu u vodu, iscedila je i počela da pere krv. „A tek tvoj patetični povratak? Povređena osećanja.” Imitirao je ženski plač. “Ma, ti si olupina. Misliš da će se onaj kreten s kojim se ševiš zadržati s tobom?” “On me voli.” Umirilo ju je već samo izgovaranje te istine, spoznaja da je tako. „Voli? Ti si zgodan komad. Oduvek si samo to i bila i uvek ćeš samo to i biti. Zgodno dupe koje se brčka u nekom zabitom potoku.” Zaledila se i polako podigla pogled. „Špijunirao si nas? Špijunirao si me?" „Mogao sam oboje da vas ubijem.” Podigao je pištolj i uperio joj ga u glavu. Zatim je rekao: „Bum bum. Ali želeo sam da to napakujem Džejmsu. Lep, uredan krug.” „Ali ubio si Džimija.” “Neizbežna promena planova. Ne brini, znam kako ću to pokriti. Uvek znam. Zapni jače, Šelbi.” Vratila se brisanju i počela da kuje planove. Grif se udubio u razgovor o izgradnji s Derikom i izgubio pojam o vremenu. Tu je bio Šelbin šampanjac, ali ne i Šelbi. Bacivši pogled naokolo, video je da se Bitsi vratila - pomalo suznih očiju, te da pleše s budućim zetom. Šelbi je verovatno rešavala neke druge male krizne situacije, pomislio je, ali odlučio je da je potraži. „Hej, Grife, ćao!” Prišla mu je Kristal i pokazala na čašu sa šampanjcem. „Mogu li da ga uzmem?” Zatim je to i učinila i otpila dobar gutljaj. „Potreban mi je posle tešenja gospođe Bitsi. Plakala je kao kiša.” „Čini se da ste ti i Šelbi to rešile.” “Oh, samo ja - zato sam te i tražila, ali su me nekoliko puta zadržali. Veličanstvena proslava! Šelbi je morala nakratko do kuće. Da uzme Fifija i odnese ga Kali. Trebalo bi da se dosad vratila, bar mislim.” „Kuda je otišla?” „Oh, nemam pojma kuda tačno, jer sam brinula da ne dođe do onog potopa, a onda je ušla sestra gospođe Bitsi - zovu je šugar? I tako da su njih dve zajedno ronile suze. Nagađam da je prošlo oko dvadeset minuta. Trebalo bi da je već krenula nazad.” Preplavio ga je užas, možda kao posledica svih pređašnjih događaja. Izvadio je telefon da je pozove, pa video da mu tog trenutka stiže poruka. 380

“Šelbi je.” “Eto vidiš.” Kristal ga je potapšala po mišici. ,,Samo te obaveštava da stiže nazad, pretpostavljam. Nema razloga da izgledaš tako zabrinuto, dušo.” Ali kada je pročitao poruku, izgubio je tlo pod nogama. „Gde je Forest?” „Forest? Maločas sam ga videla, eno tamo, kako flertuje s lepom plavušom. Ja...” No, Grif je već odlazio, i to brzo. Presekao je preko podijuma za ples, zanemarujući ljude koji su ga pozdravljali. Ugledao je Foresta, a ono što je osećao sigurno mu se videlo na licu. Posle opuštenog pogleda u njegovom pravcu, Forestov izraz se zaledio. Okrenuo se od plavuše bez ijedne reči. „Šta se desilo?” “U nevolji je.” Grif mu je pružio telefon. ričard živ ima pištolj natero me da vozim crni drango zapad na bb putu revistr 529kpe “Bože.” „Šta je BB put?” „Put Blek Ber. Čekaj.” Forest je stegao Grifovu mišicu pre nego što je njegov prijatelj mogao da ode. „Nećeš je naći tako što ćeš sluđen voziti po okolnim brdima.” „Neću je pronaći ni ako stojim ovde.” , „Nećemo stajati. Nobi je tamo kod šanka. Idi po njega. Zovem ga da se uključi.” „Idem da je tražim, Foreste.” „Ne govorim ništa suprotno tome, ali ići ćemo tako da imamo najveće šanse da je pronađemo. Idi po Nobija.” Izvukli su Nobija napolje, i Kleja i Meta s njim. „Uradićemo ovo pametno”, počeo je Forest. ,,Po dvojica su u timu. Šerif ovog časa okuplja još ljudi. Pokrićemo područje zapadno od grada. Velike su šanse da će se držati sporednih puteva. Kleje, pogledaj ovamo.” Klej je uhvatio Foresta za rame i nagnuo se da pogleda mapu na njegovom telefonu. “Ti i Nobi ćete pokriti ovaj sektor tu. Dobro zagledajte vozila, tražite ovu registraciju. Mete, jesi li siguran za ovo?” „Dovraga, jesam.” „Treba da odeš do grada, nađeš se sa šerifom. On će...” 381

„Šta se to ovde dešava?” Viola je izašla napolje. „Šta se desilo? Gde je Šelbi?” Grif je pričekao samo sekundu. „Gubite vreme smišljajući šta treba da kažete, a šta ne, Pomerojevi. Ričard je živ - ne znam kako - i domogao je se. Idemo da je tražimo.” Boja joj je nestala iz lica, a oči su joj sevnule plavom vatrom. „Momče, ako sada okupljaš policijski odred, tvoj deda i ja bićemo njegov deo.” “Bako..." „Nemoj ti meni ,bako,", prasnula je na Foresta. “Ko te je naučio da pucas?” “Ja sada idem", rekao je Grif. „Nobi, preuzmi odavde, hoćeš li? Grif i ja krećemo.” „ A Kali?", doviknula je Viola. „Ona je dobro, Grif je proverio, i imamo čoveka koji sada stoji pred kućom.” Forest je nastavio dalje, otvorio zaključanu bočnu pregradu na svom kamionetu i izvadio pušku remingtonku i kutiju s municijom. „Video sam te da pucaš, prema tome, znam da možeš da se snađeš." Najdalje što je Grif stigao u životu bilo je pucanje u metu, ali nije se raspravljao. Forest je ušao u kamionet, pa izvadio svoj omiljeni kolt iz pregrade za rukavice. „Vratićemo je, Grife.” „Dok sedimo ovde, nećemo.” „Uzdam se u tebe da ćeš ostati hladne glave.” Još dok je govorio, Forest je dao gas i jurnuli su velikom brzinom. „Držaćemo tvoj telefon otvoren, u slučaju da uspe da pošalje još jednu poruku. Koristi moj da koordiniraš s ostalim timovima kada pođu. Šerif je već pozvao federalce. Poseduju opremu koju mi u Ridžu nemamo, i imaju bolje tehničare. Šelbi je prisebna, drži telefon uključen, tako da će mu ući u trag.” „Sigurno ju je uhodio ili je bio u kući kad se vratila.” „Saznaćemo kad je oslobodimo.” „Biće da je on ubio onu ženu.” Forestovo lice se skamenilo dok je merač brzine pokazivao sve veću vrednost. „Ne bih se kladio protiv toga.” „Mislim da sam ga video. Imao sam loš osećaj u vezi tog tipa kog sam primetio - kada sam vodio Kali u knjižaru, a zatim u park. Nadigrao me je.” „Hajde da rešimo aktuelni problem.”

382

Taj problem odisao je strahom koji mu je kidao srce, um, stomak. „Mora da ima neko mesto na koje se uputio. Šelbi je rekla da nikada ništa nije radio bez razloga.” „Pronaći ćemo ga i vratićemo je. Bezbednu." Pre nego što je Grif stigao da odgovori, njegov telefon se oglasio. “To je Šelbi. Gospode, ima nerve od čelika.” Upinjao se da rastumači zbrkani tekst dok su leteli preko serpentina. „Put Old Hester, mislim da je Hester.” „Znam na šta cilja. To je Od Hester. Razbacane kolibe i stari kampovi, lovačke osmatračnice. Zabačeno je, daleko. Prenesi to, Grife, Nobiju, i on će znati šta dalje.” „Šta on, dovraga, smera s njom?” „Šta god da smera, neće to ostvariti.” Led, oštar i nazubljen, uvukao se kroz razdirući strah. „Koliko smo daleko?” „Poprilično, ali idemo neuporedivo brže od njih. Uputi sad i druge, Grife.” Preneo je potrebne informacije i strgao kravatu. Ne sme je izgubiti. Neće je izgubiti. Kali neće ostati bez majke. Šta god da treba da se uradi, on će to uraditi. Pogledao je u pušku što mu je ležala preko butina. Šta god treba da se uradi. „Šalje još jednu. Desni makadamski put pored dudova. Usamljena koliba. Kamion. ,,Ispred kolibe je već neki kamion.” „Možda ima još talaca. Ili je tu njegov stari partner. Hajde da obavestimo ostale.” Grif nije umeo da objasni kako je Forestu uspevalo da održi kamionet na putu, pri tolikoj brzini i u tako oštrim krivinama da je vozilo moglo da sleti s puta. Više no jednom su se zaneli, a da nisu, točkovi bi udarili u uzanu bankinu. Pa ipak, to nije bilo dovoljno brzo. „Šalje... piše... Vilijam, misli na Vilijama Bantija.” “Bauntija”, ispravio ga je Forest. „Znam gde je to. Navodi nas brže nego što bi ikada mogli prokleti federalci.” „Koliko je daleko?” „Deset minuta.” “Smanji.” Rukama hladnim poput čelika, Grif je počeo da puni pušku. Šelbi je dvaput ispraznila i ponovo napunila kofu.

383

Trajalo je, jer ništa nije moglo da ukloni mrlje sa starog drvenog poda. Ipak je sipala malo izbeljivača na fleku i spustila se na ruke i kolena da je riba. „Eto pravog posla za tebe, jednog koji ti odgovara.” „Ribanje podova je pošten posao.” „Gubitnički. Neko vreme si živela na visokoj nozi. Pružio sam ti to.” Gurnuo ju je nogom u stražnjicu. „Dao sam ti da osetiš čari otmenog života. Trebalo bi da budeš zahvala.” „Dao si mi Kali, tako da jesam zahvalna. Oduvek si planirao da ih pobiješ, zar ne, ljude s kojima si pobegao, ženu s kojom si živeo - rekla je da si se njome oženio. Jesi li?” „Ništa više nego što sam se oženio tobom. To što je poverovala da jesam bio je jedini njen ispad stvarme gluposti za sve vreme koje smo proveli zajedno. Žene, šta vi tu možete? Stvorene ste da budete budale. Ipak, ona ne bi odustala, čak i ako je mislila da sam mrtav. Previše se približila. Izašao sam odmah posle nje, iz one rupe u kojoj si pevala gomili seljačina.” Odmahnuo je glavom i kružio oko nje dok je radila. „Poštedeo sam te sramotnog života u kom si mislila da nešto možeš da postigneš s tim tvojim prosečnim glasom. A Melino lice kad me je ugledala? Neprocenjivo. Povlačim ono što sam rekao - to joj je bio drugi trenutak gluposti po redu. Spustila je prozor i rekla: ’Džejk. Trebalo je da znam.’ To su bile njene poslednje reči i, da, trebalo je da zna.” „Volela te je.” „Vidiš kuda te ljubav odvede?” Još jednom ju je malo šutnuo. “To je samo još jedna prevara.” Spustila se na pete, a onda polako ustala, s kofom u ruci. „Trebace mi više od ove varikine da izvučem mrlje. Ima li još nekih sredstava?” „Imaš tamo koliko hoćeš.” “Da, ali moram da...” Podigla ju je i pljusnula mu u lice izbeljivač s ostacima krvi. Kada je kriknuo, dobila je svoju šansu. Ili da posegne za pištoljem ili da jurne prema vratima. A bila je isuviše uzbuđena da bi bežala. Izbacila je nogu, ciljajući mu u mošnice. Pod je bio tek toliko mokar da se malčice okliznula, što je ublažilo udarac. Ipak, uspela je da ga udari. Kada je pružila ruku da uzme pištolj, on je opalio - besan i slep.

384

U ušima joj je zvonilo. Povila se, dohvatila mop u nadi da će ga bolje udariti drškom. Ali njegova ruka kojom je mlatio po vazduhu zgrabila ju je za kosu i prouzrokovala jak bol u lobanji. Zabila mu je lakat u isto ono osetljivo područje i znala je da ga je povredila, znala da mu je zadala bol. No, on je sada bio gnevan koliko i ona, pa ju je bacio preko sobe poput krpe. „Kučko, ti, kučko jedna." Otkotrljala se. Nije bila sigurna koliko dobro Ričard sada vidi, ali nadala se da je slep. U očaju je izula cipelu i zavrljačila je preko prostorije, moleći se da se on okrene prema zvuku. Međutim, krenuo je polako prema njoj, a beonjače su mu bile potpuno zakrvavljene. “Sada te neću ubiti. Prvo ću te mučiti." Protrljao je levo oko slobodnom rukom. Uradiće nešto još gore, znala je. Molim te, molim te, neka mu bude gore. „Počnimo s čašicama.” Zgrčila se u iščekivanju bola, a onda se zateturala unazad kad su se vrata ka kojima su vodili krvavi tragovi naglo otvorila. Ričard se brzo okrenuo, trepćući nagrizenim, zamagljenim očima dok se krvava planina od čoveka zaletala na njega. Užasni zvuci stenjanja, režanja, pucanja pesnice pri udaru u kost. Ali jedini zvuk koji je bio važan bio je zveket pištolja koji je odskočio iz Ričardove ruke pri sudaru i pao na pod. Bacila se da ga dohvati i umalo ga nije opet ispustila iz ruku klizavih od sapunice i vlastitog znoja. Zanjihala se u kolenima, malo se povila i dograbila oružje obema rukama. Krupni muškarac je krvario i koja god da ga je sila pokrenula da uđe u sobu i na čoveka koji je u njega pucao, sada je izbledela. Ričard mu je stegao ruke oko vrata. Stezao ga je i stezao. „Mrtav. Mislio sam da si mrtav, Džejmse.” Isto to sam i ja mislila za tebe, pomislila je Šelbi i rekla mirnim, ledenim glasom: „Ričarde.” Okrenuo je glavu. Pitala se kako li mu izgleda kroz svu tu maglu. Nadala se da izgleda poput osvete. Iskezio je zube i brzo se nasmejao. „Nemaš ti za to petlje." Bacio se na nju. 385

Začuli su prve pucnje u trenutku kada je Forest skrenuo na seoski puteljak. Svi planovi da uđu tiho, jedan sa zadnje, a drugi s prednje strane, dok za njima stiže pojačanje, sada su pali u vodu. Nagazio je do daske i kola su se zanela po pošljunčanom prilazu kad su odjeknuli naredni pucnji. „Ulazi, brzo!”, viknuo je Forest dok su iskakali svaki sa svoje strane kamioneta. „Ako stoji, obori ga." Zajedno su nahrnuli na vrata. Grif je podigao pušku i zamahnuo. Ali Ričard je već bio na podu. Ona je klečala i držala pištolj pred sobom u ispruženim rukama. Lice joj je bilo krvavo i u podlivima. Haljina joj je bila pocepana na ramenu na kom se videlo još masnica. Oči su joj bile hladne i pune besa, a kosa uskovitlani i zamršeni plamen. Nikada nije, i nikada neće biti lepša u Grifovim očima. Okrenula je pištolj prema njima i video je da joj se ruke tresu. Zatim ih je jednostavno spustila. „Mislim da je ovog puta mrtav. Mislim da sam ga ubila, Mislim da je sada gotov.” Grif je ćušnuo pušku Forestu. Srce je ponovo počelo da mu udara kad je obavio ruke oko nje. „Držim te. Dobro si. Držim te.” „Nemoj da me pustiš.” “Neću.” Odmaknuo se samo da izvuče pištolj iz njenih ukočenih prstiju. „Povredio te je.” „Nimalo strašno koliko je želeo da povredi Kali.” „Ona je dobro. Bezbedna je i spava.” „Rekao je da će je ubiti ako ne krenem s njim. Rekao je da će otići po nju." Pogledala je prema bratu koji je pritisnuo prstima Ričardov vrat. „Morala sam da je zaštitim.” „Uradila si ono što si morala”, kazao joj je Forest. „Da li je mrtav?” ' „Diše. Obojica su živi, ali su u užasnom stanju. Na lekarima je i bogu da li će se izvući.” “On ga je upucao, pucao je u tog krupnog - Džejmsa - i mislila sam da je mrtav, ali nije bio. Prosula sam Ričardu varikinu u oči, ali to nije bilo dovoljno. Okliznula sam se, čini mi se, kad sam pošla da ga šutnem u prepone, pa me je dograbio za kosu. Nameravao je da me ubije, ali onda 386

je izleteo taj drugi, poput demona iz pakla. Dohvatila sam pištolj, a ovaj veliki više nije imao snage da se bori jer je mnogo krvario. Ričard ga je davio. Izgovorila sam njegovo ime. Rekla sam: Ričarde, i on je pogledao u mene. Ne znam zašto sam pomislila da će ga to naterati da prestane. Za njega ne predstavljam ništa. Držao je da sam slaba i glupa i beskičmena. To je kazao. Rekao je da nemam petlju i krenuo je na mene. Imala sam petlju da pucam u njega tri puta. Mislim da je bilo tri. Nije pao dok ga nije pogodio treći metak.” Forest se pomerio i ukrstio pogled s njenim. „Uradila si ono što si morala.” Iz njenih očiju je nestalo žestine i sada su se caklile od suza. „Moraš ono da povučeš.” „Šta da povučem, mala?” “Da ništa ne mogu da pogodim.” Foresta kolena nisu držala, pa je na trenutak prislonio čelo uz njeno." “Povlačim.” “Vodi je odavde, Grife. Ja ću ovo srediti." „Dobro sam.” Da se ne bi raspravljao s njom, Grif ju je jednostavno uzeo u naručje. „Došao si.” Dodirnula mu je obraz. „Znala sam da ćeš doći, nekako. Nisam znala da li su poruke otišle, niti kome ih tačno pišem. Kontakti su mi poređani po abecednom redu, tako biste to bili ti ili Forest ili baka, možda i deka. Znala sam da ako odu, nema šanse da ne dođeš. Ti ćeš sve srediti.” “Ti si sve sama sredila pre nego što sam i dobio priliku.” „Morala sam - neko dolazi. Zabola mu je prste u rame. „Svetla. Neko...” „Pojačanje. Sada si bezbedna.” Zaronio je lice u njenu kosu. „Dolazi cela prokleta policijska stanica Randevu Ridža - celo šerifovo odeljenje i ko zna ko sve još.” “Oh, onda je u redu. Hoćeš li me odvesti da vidim Kali? Ne želim da je probudim. Ne želim da me vidi dok se ne operem, ali moraram da je vidim. Oh, čoveče, pa ono su dedina paradna kola. Spusti me. Spusti me, da se ne uplaše.” Spustio ju je na noge, ali ju je i dalje pridržavao jednom rukom. Kad je osetio da drhti, skinuo je sako i prebacio ga preko njenih ramena dok su njeni baka i deka izlazili iz automobila.

387

„Dobro sam. Nisam povređena. Ja sam...” Ostalo se nije čulo jer ju je deka privio u zagrljaj. Osetila je da starac drhti i znala je da jeca. Jecala je zajedno s njim dok su drugi pristizali. „Gde je taj skot?”, upitao je Džek. „Unutra. Upucala sam ga, deko. Nije mrtav - opet, ali pucala sam u njega.” Džek joj je obujmio lice rukama i poljubio joj vlažne obraze. „Dajte mi da vidim tu devojku.” Viola ju je privukla k sebi i proučavala joj lice. „Rođena si da se staraš o sebi i svojima. Uradila si ono za šta si rođena. Sada ćemo te povesti kući i...” Zastala je, pa se pribrala. „Grif će te odvesti kući ," ispravila se Viola. „Tvoji mama i tata su kod Suzane s Kali. Naprosto će ostati tamo dok ona spava. Potrebno im je da ti čuju glas.” „Odmah ću ih pozvati. Telefon mi je u džepu. Uopšte nije znao da je kod mene. Nikada, valjda, nije ni znao mnogo o meni. Šerife.” U glavi joj se mutilo i nekoliko sekundi je mrak pretio da je proguta, dok je Hardigan koračao ka njoj. „Upucala sam ga. Nameravao je da me ubije pa sam pucala u njega.” „Želim da mi ispričaš sve što se dogodilo.” „Dala je izjavu Forestu”, prekinuo ga je Grif, „Mora da se skloni odavde. Mora da vidi svoju kćerku.” Šerif Hardigan se kucnuo po obrazu na istom mestu gde je Šelbi imala masnicu. „Da li je on to uradio?” „Jeste, gospodine. Bio je to prvi put da me je uopšte udario. Pretpostavljam da će biti i poslednji.” „Idi sada kući, mila. Svratiću sutra da popričamo.” To je ipak potrajalo. Klej je požurio do nje, odigao je od zemlje i tako je držao, kao da je nikada neće pustiti. Bio je tu i Met, koji joj je pružio svoj telefon posle zagrljaja da može da se čuje s Emom Kejt. „Reci Forestu da uzimam njegov kamionet.” Grif se odvezao daleko od kolibe, daleko od krvi i svetala, a onda zaustavio kola na samom skretanju na glavni put. Privukao ju je k sebi i tako je držao. „Treba mi minut.” „Možeš da imas onoliko minuta koliko želiš.” Uz njega je počela da se opušta. “Oh, dođavola, Grifine, zaboravila sam da im kažem. Ričard ima ključ u džepu - ili bar pretpostavljam da je tamo. Nalazio se u ramu 388

fotografije, one na kojoj smo Kali i ja i koju sam mu poklonila. Rekao je da će u poneđeljak ujutru otići u banku, a ja smatram da se radi o jednoj od banaka ovde u Ridžu. Tu je takođe ostavio i nakit i markice, rekla bih. Ostavio je ceo plen baš u Randevu Ridžu.” I dalje zatvorenih očiju, Grif je jednostavno udisao miris njene kose. „Ko bi se setio da ga tu traži?” „Nagađam da je to bio lukav potez. Moram da im kažem.” „Hoćeš. Sutra je dovoljno brzo. Plen je čekao pet godina. Može da pričeka još jednu noć.” „Još jednu noć. Želim vreo tuš i galon vode i želim da spalim ovu haljinu. Ipak, više od bilo čega drugog, žudim da vidim Kali.” “To je prvo na listi.” “Da li znaš put odavde do Ridža?” „Nemam ni blagu predstavu.” “To je u redu.” Uzela ga je za ruku. „Znam ja. Znam kako da ponovo stignemo kući.” EPILOG Šelbi je spavala dugo i duboko, utešena prizorom svog usnulog deteta i preteranom pažnjom svoje majke, dok ju je otac nežno ali uporno ispitivao pogledom, Sunce je sijalo visoko i bleštavo kada se probudila, i pretvorilo je brda koja je volela u svetlucavo zelenilo okupano do blistanja olujom koja je protutnjala dok je ona spavala. Možda je jeknula kad je videla svoj odraz u ogledalu, onu ljubičastu masnicu na jagodici. I ponovo je ciknula, sada malo piskavije, kada ju je pritisla prstima. Ipak, podsetila je sebe da će to proći i izbledeti. Neće dozvoliti Ričardu da ostavi traga na njoj. Niti na njenima. Čula je glasove kada je krenula u prizemlje i sledila ih je do kuhinje. Videla je Grifa naslonjenog na pult kako se osmehuje njenoj baki, i deku kako daje Metu neka uputstva u vezi s kukom za vuču na kamionetu. Majka je spremila lepo posluženje, tata je pio kafu okupan suncem. Ema Kejt i Forest sedeli su glave prislonjene uz glavu, a Klej, Gili i bebe svi jedno uz drugo. „Ovo liči na zabavu.” 389

Sav razgovor je utihnuo: sve su se oči okrenule ka njoj. “Oh, dušice, baš sam se spremala da ti donesem doručak u krevet. Potreban ti je odmor.” „Baš sam lepo spavala, mama, i sada se osećam dobro.” Prišla je majci da je poljubi u obraz, maznula komadić slanine i time izmamila majčin osmeh. „Proslava. Oh, Ema Kejt, vaša proslava.” , “Ni ne pokušavaj da načinješ tu temu.” Skočivši s mesta, Ema Kejt ju je snažno zagrlila. „Isprepadala si me, Šelbi. Nikada više da me nisi tako uplašila.” „Biću srećna da ti tako nešto obećam.w „Dođi ovamo i sedi”, naredio joj je otac. „Želim da te pogledam.” „Razumem, gospodine tata. Gde je Kali?” „Odvezli smo Džeka kod gospođe Suzane, tako da Kali ima veće društvo.” Gili se osmehnula, ali je čvrsto stegla Šelbinu ruku. „Svi smo mislih da ćeš duže da spavaš.” „Drago mi je da ste ovde. Mnogo mi je milo što sam se probudila i sve vas zatekla.a Pogledala je u Grifa. „Sve vas." Sela je, pa je otac mogao da joj okreće lice tamo i ovamo, i da joj lampicu uperi u zenice. „Glavobolja?" “Ne. Ni najmanje, časna reč." “Da li te negde nešto boli?" “Ne - dobro, malo me boli obraz. Pre je osetljivost nego bol." „Tome ovo služi." Viola joj je dala kesicu leda i poljubila je u teme. „Baš mi prija." Pravo blaženstvo, pomislila je Šelbi. „Tresnuo me je nadlanicom zato što mu se moglo i počupao me je za kosu kao što se čupaju zavađene devojke. Uglavnom je pokušavao da me povredi verbalno, kao i uvek. Samo što nije uspeo. Ništa što je mogao da izgovori nije moglo da... Oh, blagi bože, ponovo sam zaboravila. Foreste, moram da ti saopštim zbog čega je bio ovde, u kući, kada sam došla da pokupim Fifija. Tražio je...” „Ključ? Od sefa koji je plaćao pod imenom Čarlsa Džejka nekih pet godina do sada?" Splasnula je i promenila položaj kesice s ledom. “Da, to sam zaboravila da ti kažem." „Grif me je obavestio sinoć kad sam svratio. Dugo si spavala, Šelbi. Pronašli smo ono za čim su federalci tragali u ’Prvoj banci Tenesija’ u Visokoj ulici.” 390

„Sve to? Bilo je ovde?" „Najveći deo. Vlasnici i osiguravajuća kuća biće obavešteni. To je posao federalaca.” „Ispričaj joj i ostalo, Foreste.” Majka ga je bocnula. „Još ne mogu da verujern.” „Koje ostalo?” Stomak joj se zgrčio, pa je dohvatila kolu koju je majka spustila ispred nje. „Je li mrtav? Da li sam ga ubila?” “Ne mislim na taj deo. Preživeo je noć i daju mu dobre šanse da će se izvući.” Sklopivši oči, odahnula je. Uradila je ono što je morala, baš kao što je Forest rekao, ali zaboga, nije želela ubistvo na svojim rukama. Čak ni Ričardovo. „Preživeće?" „Kažu da hoće. A onda ostatak života može da provede iza rešetaka. Onaj drugi, to je jedan žilavi kučkin sin. Njemu daju više nego dobre izglede." „Nisam ga ubila. Ne moram da živim s takvom činjenicom." Opet je zažmurila. „Međutim, ići će u zatvor, nikada više neće izaći. " „Provešće ostatak života u ćeliji. Nikada neće dospeti do tebe ili Kali." „Reci joj dobru vest." bila je uporna Ada Me. „Dosta smo pričali o tom čoveku u ovoj kući." „To što će provesti život u zatvoru je prilično dobar deo", kazao je Forest, ali je slegnuo ramenima. A onda se iscerio. „Postoji pronalazačeva nagrada za imovinu ukradenu u Majamiju. Standardhih deset procenata. Biće izvesne papirologije i nekih peripetija, ali je specijalni agent Landri izračunao da ćeš dobiti oko dva miliona dolara." „Dva miliona čega?" „Dolara, Šelbi. Obrati pažnju." „Ali... On je to ukrao." “A informacija koju si nam dala učinila je da se plen pronađe." „Moramo da nabavimo mimoze." Kada je Ada Me zaridala s licem u rukama, Džek ju je zagrlio. “Oh, tata, zašto ne otvorimo šampanjac?" „Oni će mi dati sav taj novac.” Šelbi je podigla ruke i borila se da prihvati tu informaciju. „Dovoljno da isplatim preostali dug?” “Za početak, ne razumem otkud je to tvoj dug” kazala je Viola, “ali bićeš toga oslobođena i sasvim čista. Taj čovek nije mrtav, Šelbi, a ti nikada nisi bila njegova supruga. Osim ako ne budeš imala budale od advokata, 391

deo tog dueta će već ispariti. Ostaće ti dovoljno, ako se ja tu išta pitam, za solidan početak." “Ne mogu to ni da zamislim. Moram da pustim da mi se sve malo slegne. Jednostavno ne mogu da verujem da ću se osloboditi tog tereta. Njega, svega toga zajedno.” „Želim da sad pojedeš nešto i da se malo odmoriš.” „Mama, moram da vidim Kali.” „Šta ćeš da joj kažeš?” „Reći ću joj onoliko istine koliko mogu.” “Ona u sebi ima krv Maknijevih, Donahjuevih i Pomerojevih”, kazala je Viola. „Može s tim da izađe na kraj.” Kasnije je odvela Kali kod Grifa. Pomislila je da bi im obema koristilo da provedu malo vremena u blizini čoveka koji ih nikada nije povredio. Osim toga, želela je da bude malo nasamo s Grifom. Sedela je s njim na tremu dok je Kali jurcala naokolo sa psom pod tušem mehurića. “Ne mogu da verujem da si joj kupio još jednu mašinu za balončiće.” “To nije još jedna, nego jedna za ovde.” „Tako mi je drago što si kazao da je u redu da je dovedem ovde na neko vreme.” “To je uvek u redu, Crvenokosa.” „Valjda to i znam. Toliko toga mi je sinoć prošlo kroz glavu, tokom one užasne vožnje i u toj brvnari. Pomenuću ga tek toliko da kažem da ga je tata obišao u bolnici. Obojica su se izvukla. Ričard pokušava da se dogovori, ali neće mu dati prostora za nagodbu. A onaj drugi on iznosi sve po redu. Mislim da je Forest u pravu u vezi s tim. Ričard nikada neće izaći na slobodu. Ne moram da brinem za Kali.” „Nikada mu ne bih dozvolio da joj se približi.” Čula je to u njegovom glasu - odlučnost i ljubav. “I u to verujem. Sve što se sinoć odigralo, danas izgleda zbrkano. Ne znam jesam li ti sve dobro ispričala.” „Nije to važno. Ovde si.” „Volela bih da posle spremim neku lepu večeru za nas troje.” „Spremiću je ja.” Osmehujući se, naslonila je glavu na njegovo rame. „Nisi tako loš kuvar kakvih ima, ali ja sam bolja. Osim toga, volela bih da uradim nešto uobičajeno, normalno. Tako se osećam kada sam ovde. Normalno.”

392

„Onda ostani. Ostani na večeri, ostani preko noći, ostani na doručku. Ostani..." „Imam Kali.” Na trenutak nije rekao ništa, a onda je ustao. ,,Da li bi htela da uđeš nakratko? Želim nešto da ti pokažem.” Kada se osvrnula da pogleda u dvorište, okrenuo se. „Hej, Mala Crvenokosa, hoćeš li da pripaziš Snikersa za mene i da se pobrineš da ostane tu, u dvorištu? Moramo da uđemo na minut." „Hoću, hoću. On voli mehuriće! Vidi, mama, prave duge.” „Vidim ih. Ostani tu u dvorištu sa Snikersom. Biću ja unutra." „Kuda će da ode?", upitao ju je Grif kad ju je uveo u kuću. ,,A moći ćeš ionako da je vidiš kroz prozor." „Da li si započeo sređivanje još jedne sobe?” „Jednu sam skoro završio.” Poveo ju je uz stepenice. Čula je Kalin smeh kroz otvorene prozore i veseo lavež psa. Normalno, pomislila je ponovo. Bezbedno i stvarno. Na spratu je otvorio vrata. Svetlost se prosipala kroz okna i razlivala po lepoj zelenoj nijansi zidova. Okačio je kristalni hvatač svetlosti na jedan od prozora, pa su se sunčevi zraci prelamali kroz njega u još duga. “Oh, predivan je prostor. Boje kao da dovode brda u kuću. Napravio si prozorsku dasku za sedenje!” „Razmišljam da postavim neke police tamo, ali još nisam odlučio. Ima mnogo mesta u plakarima.” Raskrilio je dvostruka vrata, a njene su se oči raširile u čudu. „Ovo je predivno. Sve je skockano, sve ofarbano i lepo. Čak i svetlost unutra. Je li to...” Otvorila je još jedna vrata. „Kupatilo. Tako je lepo i sveže. I..." A zatim ju je spazila, malu posudu za sapun. S nje se cerio Šrek. Imala je utisak da su ruke zagrlile njeno srce. „Uradio si ovo za Kali." „Mislio sam da joj treba sopstveni prostor, u kome može da raste. Znas, Kali i ja se venčavamo. Ne mogu da pustim mladu u nedovršenu sobu." Osetila je da joj suze naviru. „Pomenula je to. Da ćete se venčati.” „Hoćeš da se pridružiš u tome?” Okrenula se ka njemu. ,,U čemu?” „Loš trenutak.” Uznemiren i osujećen, prošao je rukom kroz kosu. „Obično odlično procenim kad je vreme za nešto. Možda sam još pomalo 393

van ravnoteže. Želim da Kali ima svoj prostor koji će je činiti srećnom. Želim da se ovde oseća udobno i prijatno. Ponekad ćete možda želeti da ostanete, a ona će ovo imati za sebe. Kao što ćeš i ti imati kancelariju na drugom spratu.” „Kancelariju?” „Još je nisam počeo jer ćeš možda želeti da bude negde drugde, ali čini mi se da se radi o solidnom prostoru. Biće preko puta sobe u kojoj će biti moja kancelarija. Kancelarija u prizemlju je dobra ideja”, dodao je, “ali ova na drugom predstavlja udaljavanje poslovnog od životnog prostora.” Nije ga još sasvim pohvatala. „Nameravaš da mi napraviš kancelariju?” „Kako ćeš voditi posao ako nemaš ured?” Prošetala je do prozora da posmatra Kali i psa. „Nikada nisam s tobom razgovarala ni o čemu od toga.” „Gospođa Vi jeste.” „Naravno da jeste. Veruješ da ja to mogu? Da pokrenem i upravljam sopstvenim biznisom?” „Mislim da ti možeš sve. Već si to dokazala. Šta će te sprečiti? U svakom slučaju, obe imate prostor i mogle biste ovde da provodite više vremena. Razmisli da li vam to odgovara.” „ A šta je s tobom, Grifine? Da li to odgovara tebi?” „Volim te. Mogu da pričekam neko vreme. Prošla si kroz pakleni period, Šelbi. Mogu da sačekam malo, ali želim vas dve ovde onoliko koliko je to moguće. Želim da budeš moja. Želim...” Kada se zaustavio, protresla je glavom. „Reci do kraja. Zaslužio si to.” „Želim da Kali bude moja. Dođavola, ona me zaslužuje. Dobar sam za nju i nastaviću da budem takav. Volim je i ona treba da bude moja. To je drugi deo priče, pretpostavljam, ali podjednako je važan kao i prvi, podjednako važan koliko smo to ti i ja.” Šelbi je sela na prozorsku dasku i udahnula. „Biću tu za vas dve. Tu podvlačim crtu. Ti znaš šta je strah - znaš, jer si kroz to prošla. Ona vrsta straha kada misliš da u telu više nemaš nijednu kap krvi. Kada je sve isceđeno iz tebe osim tog osećaja. Tako je meni bilo kad te je oteo. Umem da budem strpljiv, Šelbi, ali ti ćeš saznati šta mi značiš. Šta ste za mene ti i Kali.” „Poznajem strah. Poznajem takav strah o kom si govorio. I ja sam ga osetila, i uz to užasan, zaslepljujući bes. Tako isprepletane međusobno da su u meni bili kao jedan osećaj. Strah i gnev da nikada više neću 394

videti svoje dete, ušuškati je pred spavanje, niti je gledati kako se igra ili uči ako on sprovede u delo ono što je nameravao. Nikada više neću obrisati njene suzice. Zatim strah pomešan s besom da nikada više neću videti tebe, niti osetiti tvoj zagrljaj, niti svoju ruku u tvojoj. Toliko toga da ne mogu sve ni da pobrojim. Za to bi mi trebao čitav život. Ali znala sam da ćeš doći, i došao si.” Još jednom je uzdahnula. „Nikada ti nisam rekla da te volim.” „Doći ćeš i do toga.” „Šta kažes na sada?” Posmatrala je promenu, tako delikatnu na njegovom licu, u njegovim očima. A njeno srce se naprosto osmehnulo u grudima. „Sada mi sasvim odgovara." „Nikada ti nisam rekla da te volim zato što nisam imala poverenja. Ne u tebe, Grifine, tebi sam tako lako i bez napora verovala, pa me je to malo uplašilo i onda nisam verovala sebi." Prekrstivši ruke na grudima, mogla je da se zakune kako oseća da postaje sve veće. „Sve se odigralo tako brzo, pa sam pomislila: ne mogu dopustiti sebi da me ovo ponese. Ne mogu sebe da pustim, da naprosto uzjašem talas. Ali jesam. Volim te, volim ono što jesi sa mnom, i s Kali. Volim tvoju ličnost. Možda su strah i bes razbistrili sliku. Kako god, sada je jasna. Sredio si ovu sobu za Kali - za nju. Ona je već tvoja. I ja sam.” Prišao joj je, uzeo je za ruke. “Da li se u tome čulo neko ’da’?” “Bila ih je čitava gomila. Zar nisi obraćao pažnju?” „Malo sam se izgubio posle ’Volim te’” Privukao ju je k sebi, povukao je nadole, povukao ih oboje, ispod svetlosti koja se prosipala i duga koje su kružile. “Zaista te volim”, promrmljala je. „Ispunjava me ta ljubav, razvedrava me. Onako kako to čini Kali. Nisam imala pojma da bi još neko mogao tako da deluje na mene. Ali s tobom je to tako.” Preplavljen emocijama, on ju je njihao, njihao ih oboje. ,,I uvek će tako biti.” „Verujem ti. Verujem da ćemo ti i ja zajedno stvoriti divne stvari. S tobom mogu da gledam dalje od danas i sutra, u nedelje i mesece i godine koje dolaze.” „Moram da nabavim prsten. Trebalo bi i za Kali da kupim jedan.” Srce joj se naprosto istopilo. “U pravu si. Ona te zaslužuje. I ja ću tebe ispunjavati i činiti srećnim i dalje.” Odmakla se pa obuhvatila dlanovima njegovo lice. „Želim još dece.” 395

“Odmah?” „Nego šta nego odmah. Ne želim da čekam. Dobro nam ide s decom, a Kali treba da ima veliku, bučnu i haotičnu porodicu.” Osmeh mu se razvukao od uva do uva, a te pametne oči su blistale. “Koliko veliku?” „Još troje, pa će ih biti četvoro.” „Četvoro je izvodljivo. Ovo je velika kuća.” „Imam neverovatne ideje u pogledu kuće, suzdržavala sam se da ih podelim s tobom.” “Stvarno?” „Stvarno. I nameravam da budem nemilosrdna kad su neke od njih u pitanju.” Zagrlila ga je. „Radiću s tobom na ovoj kući, na ovoj porodici, na ovom životu. I mi ćemo zaista zajedno izgraditi nešto jako i stvarno i prelepo.” „Mislim da smo već počeli. Ako ćeš imati sve te zamisli i pružiti mi svu tu pomoć kad je reč o kući, trebalo bi da se preseliš što pre.” „Može li to biti sutra?” Volela je da posmatra njegovu iznenađenost, a zatim radost. “I sutra je takođe izvodljivo. Reč dana. Izvodljivo. Sve je izvodljivo.” „Zašto ne odemo da popričamo s Kali o tome?” „Hajdemo. Ostanite na večeri”, ponovio je kad su krenuli u prizemlje. „Ostanite da prespavate, ostanite na doručku. Znam da još nemam spreman krevet za nju, ali nešto ću napraviti.” „Znam da hoćeš.” Izašli su ispred stare kuće od koje su napravili svoj dom. Prošetali su do mesta gde su se mala devojčica i trapavo kučence jurili u vrtlogu blistavih mehurića, gde su se uzdizala zelena brda i oblaci gomilali iznad njih na tamnoplavom nebu. A voda je muzikalno žuborila preko stena prošaranih svetlošću i senkama. Pronašla sam svoj put do kuće, pomislila je Šelbi. Pronašla sam svoj pravi dom.

396